Kako kompanije odlučuju da pomažu društvu?

Koliko puta ste videli zelenu površinu zatrpanu smećem, saznali za školu koja nema sportske rekvizite ili čuli da se prikuplja novac za nečije lečenje i automatski pomislili – „ma, to bi neka kompanija mogla da reši jednom ozbiljnom donacijom“?

To je jedna od čestih reakcija građana na probleme u društvu koji se, po njihovom mišljenju, mogu rešiti ulaganjem novca ili drugih resursa. Da rešenje takvih problema preuzmu na sebe kompanije nije neobično i uglavnom spada u njihovo društveno odgovorno poslovanje. Za takvo poslovanje, kompanije bivaju nagrađivane, primećene, poštovane, imaju bolji imidž. Postaju prepoznate kao filantropi.

Prošle nedelje smo bili na Nacionalnoj konferenciji o filantropiji koju tradicionalno organizuje Trag fondacija, najznačajnija domaća organizacija koja promoviše filantropiju kao kulturni obrazac u društvu. U njihovoj organizaciji se 17 godina dodeljuje VIRTUS nagrada, pojedincima, kompanijama i preduzećima koji se istaknu svojim delovanjem u korist društva i zajednice.

Da li je filantropija češće izbor pojedinca ili kompanije?

„Da bi bio filantrop, samo treba da budeš ljudsko biće“, tako nam je rekla Andrijana Vešović Zombijana, vizuelna umetnica iz Crne Gore, jedna od učesnica konferencije. Ona godinama pomaže rad Sigurne ženske kuće Podgorica, koja zbrinjava žene žrtve porodičnog nasilja. Zombijana im pomaže tako što govori o njima, o temama kojima se one bave, crta i piše za njih, pomaže im da se bolje i jasnije vidi njihov rad.

Jovana Hajduković, koja vodi ovu organizaciju, govorila je o iskustvima sa malim i srednjim preduzećima i kompanijama koje im se obrate i žele da pomognu. Nekada ponude neku uslugu, nekada novac. Nekada žele javnu objavu da su pomogli, nekada ne. Dobro je imati taksi udruženje koje hoće da njih ili korisnice prevozi po gradu i na taj način im pomaže, čuli smo. Nije uvek samo novac vredna donacija.

Da li kompanije u Srbiji pomažu ugroženim grupama? Kako biraju kome će da pomognu?

Pomažu, kažu u Trag fondaciji, ali je važno da to bude dugoročna podrška. Samo takva, dugotrajna partnerstva, mogu da efikasno reše neki društveni problem.

Dugoročna partnerstva poslovnog i neprofitnog sektora

Setimo se Drumskog preduzeća „Zaliv“ iz Crvenke koje 15 godina pomaže deci i odraslima sa smetnjama u razvoju u Kuli, obezbeđujući besplatan prevoz za njih. Ovom konkretnom i dugotrajnom podrškom rešili su veliki problem meštanima Kule iz ove osetljive grupe! Oni su ovogodišnji dobitnici VIRTUS nagrade za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora.

„Dragocena je podrška koju poslovni sektor pruža neprofitnom u rešavanju urgetnih problema zajednice, posebno ranjivih i ugroženih grupa. Organizacije su u direktnom kontaktu sa građanima, pružaju im usluge i pomažu im, i to nas čini najboljim partnerima za kompanije kad biraju saradnike za sprovođenje filantropskih akcija. Mi znamo gde i kome je podrška potrebna“, kaže Marija Mitrović, direktorka programa filantropije u Trag fondaciji.

Podsećamo na to da mnoge velike kompanije imaju svoje fondacije (Delta fondacija, Hemofarm fondacija, Nordeus fondacija, odnedavno Banca Intesa fondacija, Fondacija Vega IT i druge) kroz čije delovanje direktno sarađuju sa organizacijama civilnog društva ili institucijama čiji rad žele da pomognu.

Kompanije prepoznaju rad organizacija koje se bave problemima žena

Ovogodišnja konferencija je bila posvećena i radu organizacija koje se bave položajem i životom žena, i bilo je reči o tome koliko i kako su kompanije i građani spremni da im pomognu. Porodično nasilje, život žena na selu, pitanje rodne ravnopravnosti, prava radnica, obrazovanje devojčica, neke od tema su kojima se bave organizacije za zaštitu prava žena, koje su vrlo aktivne u celoj Srbiji i regionu.

Drugog dana konferencije zato je organizovan i tzv. „speed dating“, odnosno serija kratkih susreta između predstavnica organizacija i predstavnika kompanija, tokom kojih su oni mogli da se međusobno upoznaju, saznaju više o radu jedni drugih na polju osnaživanja žena i, eventualno, otvore mogućnost buduće saradnje. Ovom dinamičnom serijskom sastanku prisustvovale su predstavnice organizacija Alternativni centar za devojke, Centar za ženske studije, udruženja Daje, Femiks, FemPlatz, zatim Odbor za ljudska prava Vranje, Ženski centar Užice, Peščanik, Centar za podršku ženama i IRIDA.

Nakon pandemije, u Srbiji su se građani izdvojili kao češći i, u ukupnom zbiru, izdašniji donatori od kompanija. Ranije je biznis prednjačio u broju i veličini donacija, i čini se da su počele da se uspostavljaju obrisi te nove kulture ponašanja uspešnih kompanija i pojedinaca. Novost u oblasti filantropije je što se nastavlja predratna tradicija zadužbinarstva. Jedna od, svakako, najvećih filantropskih akcija, koja je odjeknula u regionu jeste i formiranje Zadužbine Miodraga Kostića, tj. pretvaranje zgrade nekadašnje Jadransko – podunavske banke u Palatu nauke, budući centar za popularizaciju nauke.

Trag fondacija je petu Nacionalnu konferenciju o filantropiji organizovala uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Oak fondacije, a u okviru projekta „Snaga aktivizma“ koji sprovodi Trag u saradnji sa partnerskim organizacijama CRTA, KOMS, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.

Čekamo narednu dodelu VIRTUS nagrada sledeće godine da otkrijemo nove individualne i korporativne filantrope u Srbiji.