Zeleni vodonik će biti ključni sastojak u dekarbonizaciji različitih sektora koji zahtevaju fizička goriva i koji se ne mogu elektrifikovati. Dugolinijski avio-saobraćaj i brodski transport će zahtevati niskougljenična molekularna goriva kao zamenu za fosilna. Proizvodnja gvožđa će zahtevati niskougljenični reduktor, poput vodonika, kako bi zamenila ugalj i prirodni gas. Glavni izazov u ovome je trošak – korišćenje zelenog vodonika trenutno je skuplje od fosilnih goriva
Kako ocenjujete značaj strategije Srbije za proizvodnju zelenog vodonika za energetsku tranziciju? Koje bi benefite mogao doneti domaćem energetskom sistemu u kontekstu globalnih trendova?
Strategija Srbije za proizvodnju zelenog vodonika predstavlja ključni korak ka energetskoj tranziciji i usklađivanju sa evropskim i globalnim ciljevima dekarbonizacije, obezbeđujući zakonsku regulativu za pokretanje proizvodnje i korišćenja zelenog vodonika. Na globalnom nivou, potražnja za zelenim vodonikom raste i svetske organizacije za klimatske promene i energiju, poput IPCC i IEA smatraju da će isti biti neophodan da se dostignu ciljevi neto nulte emisije CO2 do 2050.
Koji su ključni faktori koje bi Srbija trebalo da uzme u obzir prilikom razvoja i implementacije ove strategije?
Razvoj infrastrukture za proizvodnju i distribuciju zelenog vodonika zahteva značajne investicije, a privlačenje ulagača moguće je kroz podsticaje, subvencije i jasne regulative koje olakšavaju integraciju zelenog vodonika u energetski sistem. Strateška partnerstva sa zemljama i kompanijama sa razvijenim tržištima mogu doprineti sticanju potrebnih znanja i tehnologija za razvoj sektora.
CWP je lider u globalnim projektima zelenog vodonika. Možete li podeliti primere uspešnih projekata i kako globalna iskustva mogu doprineti širenju tržišta zelenog vodonika?
CWP trenutno ima najveći portfolio projekata zelenog vodonika u razvoju na globalnom nivou i započeo je razvoj Australian Renewable Energy Hub-a (AREH), projekta od 26 GW i površine od 6,500 km², koji je danas u deljenom vlasništvu sa BP-om.
Naša strategija je da obezbedimo i razvijamo najbolje obnovljive resurse širom sveta. Ovi projekti će omogućiti najjeftiniju zelenu električnu energiju na tržištu, a ona najjeftiniji zeleni vodonik. Pošto mesta koja su veoma vetrovita i sunčana obično nemaju mnogo stanovnika, pa ni mrežu, koristićemo ovu jeftinu električnu energiju i vodonik za proizvodnju zelenih transportabilnih proizvoda.
Koji su ključni faktori koji utiču na ekonomsku isplativost zelenog vodonika? Da li postoje specifična tržišta koja se razvijaju brže i šta ih čini uspešnijima?
Zeleni vodonik će biti ključni sastojak u dekarbonizaciji različitih sektora koji zahtevaju fizička goriva i koji se ne mogu elektrifikovati. Dugolinijski avio-saobraćaj i brodski transport će zahtevati niskougljenična molekularna goriva kao zamenu za fosilna. Proizvodnja gvožđa će zahtevati niskougljenični reduktor, poput vodonika, kako bi zamenila ugalj i prirodni gas. Glavni izazov u ovome je trošak – korišćenje zelenog vodonika trenutno je skuplje od fosilnih goriva.
Naučni konsenzus je da emisije CO2 iz fosilnih goriva uzrokuju globalno zagrevanje i to ima ekonomsku cenu. Tu cenu tradicionalno plaća društvo – to je tzv. „eksternalija“ u ekonomiji. Kako CO2 nije uračunat u cenu, cena fosilnih goriva je veštački niska već jako dugo. Na neki način, fosilna goriva su subvencionisana od strane društva.
Međunarodna pomorska organizacija priprema set regulativa koje će verovatno smanjiti razliku u ceni između zelenog amonijaka i standardnog brodskog goriva. U avio-industriji, EU je već uvela mandate koji će do 2035. obavezati avio-kompanije da koriste određeni procenat održivih avio-goriva, od kojih će deo morati da dolazi iz zelenog vodonika. Evropa je takođe donela niz mandata koji će do 2030. obavezati postojeću proizvodnju sivog vodonika da delimično pređe na zeleni. Ono što je potrebno jeste jasna i dugoročna regulatorna osnova koja u cenu svakog proizvoda uključuje trošak globalnog zagrevanja. Tržište će se pobrinuti za ostalo.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Treći po redu She’s Next Veliki edukativni događaj, okupio je hiljadu žena koje su se udružile u cilju unapređenja svojih preduzetničkih veština i poslovanja. Ovaj jedinstveni događaj, organizovan od strane ...
Zahvaljujući svojim vernim kupcima, dm je i ovog poslednjeg petka u novembru izdvojio pet odsto svog dnevnog prometa u rekordnom iznosu od 6.051.843,00 dinara za donaciju koja je uručena Narodnim kuhinjama C...
Društveno-odgovorna kampanja KAD IDE TURA, NE IDE GAS, kompanije HEINEKEN Srbija, treću godinu zaredom ostvaruje impresivne rezultate. Kombinacijom outdoor oglašavanja, društvenih mreža i radio reklama, ali ...
Kada ne znamo šta je istina i šta nije istina, kada ne znamo šta je dobro i šta je loše, šta je zlo i šta nije zlo, mi gubimo sistem vrednosti, a kada izgubimo sistem vrednosti, mi nemamo civilizaciju. Da bi...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok