Održivost

16.01.2023. 09:18

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Smanjiti poreze socijalnim preduzetnicima

Dina Rakin, direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije

Foto: Privatna arhiva

Održivost

16.01.2023. 09:18

Zakonom o socijalnom preduzetništvu socijalna ekonomija je prepoznata u pravnom sistemu Srbije. To je najveća promena do sada i ulaskom u sistem stvorene su mogućnosti za razvoj programa podrške socijalnim preduzećima. Sada je veća verovatnoća da ministarstva i lokalne samouprave izdvoje novac iz budžeta za ovu namenu, kaže Dina Rakin, direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Zakon o socijalnom preduzetništvu stupio je na snagu u februaru ove godine i počinje da se primenjuje (sredinom novembra 2022). Kako ocenjujete ovaj Zakon?

Zakon je relativno dobar jer je omogućio da socijalna preduzeća dobiju status u pravnom sistemu Srbije bez stvaranja dodatnih obaveza. Njegova širina se ogleda u priznavanju postojeće prakse socijalnog preduzetništva budući da su socijalni preduzetnici registrovani u različitim pravnim formama.

Tako je deo socijalnih preduzeća imao pravnu formu preduzeća, drugih preduzetnika, zatim tu su bile zadruge, kao i udruženja. Međutim, svi oni su prvenstveno videli motiv za poslovanje u rešavanju određenog društvenog problema korišćenjem tržišnih mehanizama, a ne u uvećavanju profita.

Zakon ne obavezuje promenu pravne forme poslovanja, već samo predviđa mogućnost sticanja statusa socijalnog preduzetnika. U tom smislu više se rukovodi principima samoregulacije i dobrovoljnosti.

Šta očekujete da će primena ovog Zakona promeniti?

Zakonom su socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo prepoznati u pravnom sistemu Srbije. To je najveća promena do sada, nastala kao rezultat višegodišnjih napora civilnog društva i javnih institucija da se pravno uredi socijalno preduzetništvo kao relativno nov pristup u rešavanju društvenih problema.

Ulaskom u sistem, stvorene su mogućnosti za razvoj programa podrške socijalnim preduzećima. Konkretno, sada je veća verovatnoća da ministarstva i lokalne samouprave izdvoje novac za ovu namenu. Sa druge strane, razvojni donatori će biti spremniji da ulože u programe budući da je država odlučila da stvori povoljne uslove za ovu delatnost. Sasvim je realno očekivati da će finansijski sektor, pre svega, banke, stvoriti specijalizovane instrumente za socijalne preduzetnike. Za sada, samo jedna banka u Srbiji ima pakete podrške i realno je očekivati da će njen primer slediti ostale banke.

Postojanje raznih vrsta podsticaja, bilo da su finansijske prirode, na primer krediti ili nefinansijske (programi mentorstva za preduzetničke veštine) mogu uticati na bolje rezultate socijalnih preduzetnika na tržištu. Tako je važno jer će dovesti do kvalitetnijeg života prvenstveno osetljivih grupa, ali i čitavog stanovništva Srbije.

Savet za socijalno preduzetništvo Vlade Srbije priprema strateški dokument „Program razvoja socijalnog preduzetništva 2022 – 2027“. Jeste li upoznati sa Programom i šta je najvažnije u tom dokumentu za razvoj socijalnog preduzetništva?

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije aktivno učestvuje u izradi Programa. Mi smo preuzeli na sebe da uradimo analizu stanja, strateškog i regulatornog okvira. Pored toga, napisali smo metodologiju izrade Programa i ponudili naše viđenje ciljeva, mera i aktivnosti. U tome smo imali pomoć donatora, poput GIZ-a.

Očekujemo da Program ima tri ključna pravca. Pre svega, usaglašavanje zakona i propisa u srodnim oblastima, poput poreza, javnih nabavki, socijalne zaštite i slično sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu. Zakon je sistemski i on ne može podstaći bolje okruženje na razvoj socijalnog preduzetništva ukoliko ne bude prilagođavanja drugih propisa. Na primer, idealno bi bilo da se socijalnim preduzetnicima umanje porezi imajući u vidu da je njihovo poslovanje motivisano društvenom misijom, a ne isključivo sticanjem profita.

Drugi važan pravac jesu programi finansijske i nefinansijske podrške. Svakako je ovo najvažniji deo dokumenta imajući u vidu dosadašnje razgovore sa socijalnim preduzetnicima u prethodnih nekoliko meseci.

Treći pravac je afirmacija sektora socijalnog preduzetništva što bi podrazumevalo razne vrste obuka i treninga neophodne za socijalne preduzetnike, ali i kampanje namenjene stanovništvu da koristi usluge i proizvode nastale u sektoru. U mnogim zapadnim zemljama postoji kampanja i ulaganje u takvu kampanju bi ukazalo na značaj delatnosti i doprinelo razvoju tržišta za socijalne preduzetnike.

Koliko ima firmi u Srbiji koje rade po principima socijalnog preduzetništva, u kojim sektorima posluju i koliko ima zaposlenih u socijalnoj ekonomiji?

Delimičan odgovor na ovo imaćemo za nekoliko godina jer je registracija statusa tek počela primenom Zakona. Međutim, registracija ne garantuje da su svi koji posluju u ovom sektoru obuhvaćeni, jer nije obavezna.

Upravo iz tog razloga bi trebalo sprovesti sveobuhvatnije istraživanje sektora, kako bi se stvorila jasna slika šta i kako socijalna preduzeća rade, koju promenu stvaraju i koliko ekonomski doprinose društvu. Prema poslednjem istraživanju, koje je urađeno 2012. godine, procenjeno je da u Srbiji posluje oko 500 aktera po ovim principima.

Koje zemlje u Evropskoj uniji imaju razvijenu socijalnu ekonomiju?

Svakako bi trebalo izdvojiti Italiju zbog razvijenih socijalnih kooperativa (zadruga). Zadruge su posebno vredan deo sektora jer se u okviru njih neguje duh zajedništva i kolektivizma, što svakako ima dugu tradiciju u kontinentalnom delu Evrope. Francuska ima snažan sektor socijalne i solidarne ekonomije u kojima je osetan uticaj države, pa čak ima resorno ministarstvo. Velika Britanija ima drugačiji model, zasnovan na pojedincu kao nosiocu promene u društvu, ali je i te kako uspešan.

Ovo su neki od modela koji postoje u Evropi. Jasno je da model socijalne ekonomije zavisi od društvenog konteksta i tradicionalnih oblika organizovanja u zajednici. Međutim, nepobitna je činjenica da sektor uspešno funkcioniše u čitavoj Evropi, da je zaslužan za očuvanje radnih mesta, stvaranje dostojanstvenih poslova i dostupnosti usluga u zajednici, pa na kraju doprinosi očuvanju životne sredine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.