Za razvoj filantropije ključna je podrška svih aktera u društvu

“Za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa, potrebno je strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih društvenih aktera. Pored toga, neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa i unapredi zakonodavni okvir za davanja kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, pre svega, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi takav sistem postao dugoročno održiv“, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

U koliko kategorija se dodeljuje VIRTUS nagrada za filantropiju?

VIRTUS nagrada se dodeljuje u sledećim kategorijama: nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduzeće, nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, nagrada za individualnu filantropiju i nagrada za mlade filantrope.

Naša želja je da posebnu pažnju posvetimo mladim filantropima. Mladi ljudi se u velikoj meri angažuju oko dobrotvornih akcija, stoga je veoma važno da među njima prepoznamo i istaknemo one koji su kroz inicijative i akcije kojima pomažu drugima, već pokazali da žele da okruženje u kome žive menjaju nabolje. Na taj način se ideja filantropije najbolje promoviše. Naime, mladi lakše komuniciraju sa svojim vršnjacima, te samim tim jednostavnije šalju poruke o dobročinstvu, što im omogućava da u svoje aktivnosti uključe i druge mlade ljude.

Da li je u Srbiji više zastupljena korporativna ili individualna filantropija?

U 2021. godini masovna davanja građana su ponovo postala dominantan izvor podrške, kao u godinama koje su prethodile pandemiji kovida 19, a tokom koje je poslovni sektor bio najveći donator. Naime, posmatrajući strukturu svih davanja, svaka treća akcija i oko dve trećine donirane sume predstavljaju davanja građana. Kada je u pitanju visina darovane sume, na prvom mestu su građani sa 60,7 odsto učešća u ukupno darovanoj sumi, dok je udeo poslovnog sektora 33,4 odsto. Prema broju akcija, građani su, takođe, na prvom mestu sa 32 odsto, a sledi ih poslovni sektor sa 29 odsto.

Ono što je sasvim izvesno jeste da najveći odjek u javnosti imaju filantropske akcije koje zajednički podržavaju i građani i kompanije, tako da će Trag fondacija takve inicijative bezrezervno podržavati i nastaviti da promoviše i u budućnosti.

Koje su to oblasti u kojima poslovni sektor može najviše da doprinese razvoju zajednica u kojima posluje?

Koncept korporativne filantropije podrazumeva da kompanije, dajući podršku društvu, bilo u novcu, proizvodima ili uslugama, pokazuju da razumeju potrebe zajednice u kojoj posluju. Kompanije uglavnom sprovode filantropske aktivnosti kao deo svoje strategije društveno odgovornog poslovanja. U okviru tih aktivnosti, većina kompanija ima definisane oblasti i grupe korisnika za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starijim sugrađanima, ugroženim grupama, a više se pažnje poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se, takođe, doniraju finansijska sredstva, ali i volonterski angažman zaposlenih.

U 2021. godini pažnja korporativnog sektora usmerila se na partnerstva sa civilnim sektorom i na teme koje su zbog pandemije bile donekle zanemarene, te tako beležimo porast davanja za oblast obrazovanja, porast podrške organizacijama koje se bave decom i građanima kojima je potrebna zdravstvena nega, ali i ulaganje u teme koje do sada nisu u značajnoj meri bile na radaru korporativnog sektora, kao što su borba protiv nasilja nad ženama, briga o mentalnom zdravlju građana i podrška LGBT+ populaciji.

Zašto je važna strateška korporativna filantropija?

Razvoj strateške korporativne filantropije doprinosi stvaranju nove filantropske kulture ponašanja. Reč je o pristupu strateškog i društveno odgovornog delovanja koje se ne odnosi samo na finansijsku podršku, već i na način razumevanja različitih potreba zajednice i precizno definisanje obostranih interesa. Strateška filantropija je jedinstven i snažan način povezivanja strategije društvene odgovornosti kompanije i ciljeva koji su efikasno usmereni na povećanje blagostanja zajednice. Kroz stratešku filantropiju, kompanije se povezuju sa odabranim neprofitnim sektorom ili direktno sa uzrokom problema koji žele da reše. Ona omogućava kompaniji da svoje filantropske akcije vodi strukturirano i usmereno, uz mogućnost praćenja i evaluiranja rezultata ulaganja. Takođe, ovaj model omogućava kompaniji da se temeljnije posveti rešavanju određenog problema u zajednici, kao i da se profiliše kao važan akter u rešavanju tog problema.

Koje bi bile preporuke za dalji razvoj filantropije u Srbiji?

Kad je reč o poslovnom sektoru, od ključnog značaja je strateški pristup filantropiji. Naime, najefektivnije donacije koje generišu nova dobra predstavljaju upravo dugoročna davanja, te je važno podsticati takav oblik filantropske aktivnosti. Poslovni sektor je godinama unazad važan izvor finansijske podrške za različite društvene potrebe. Međutim, osim finansijske podrške, filantropsko delovanje podrazumeva doniranje usluga i vremena, koje često može ostvariti jednako relevantan efekat kao i novčana davanja, te je važno podsticati i volontiranje zaposlenih, kao deo realizacije plana društveno odgovornog poslovanja kompanije ili preduzeća.

Kada su u pitanju donosioci odluka, od ključnog značaja za dalji razvoj filantropije je stvaranje povoljnog okruženja za davanja, što uključuje usklađivanje zakonskog okvira sa praksom Evropske unije. Filantropska zajednica je do sada podnela niz inicijativa za promenu regulatornog okvira. Iako su za pojedine nadležni imali razumevanje, nekoliko značajnih inicijativa nije usvojeno. Među njima su ukidanje poreza na donacije hrane, ukidanje bankarskih provizija za uplate u humanitarne svrhe, izmena zakona o porezu na dobit pravnih lica, regulacija novih mehanizama plaćanja i fiskalni podsticaj za davanja fizičkih lica. Takođe, kako državne institucije imaju najveći autoritet u zemlji, njihova uloga u promovisanju, iniciranju i posredovanju društvenog dijaloga od izuzetnog je značaja, što je neophodno za stvaranje pogodne klime za porast davanja za opšte dobro.

Za neprofitne organizacije je važno stvaranje međusektorskih partnerstava, jer povezivanje sa poslovnim i državnim akterima ostvaruje veći publicitet i jača zagovaračku poziciju filantropske zajednice. Ako se ima u vidu da je gotovo svaka šesta filantropska akcija pokrenuta od strane organizacija ili pojedinaca van teritorije Zapadnog Balkana, kao i činjenica da je srpska dijaspora kroz nekoliko talasa naselila razvijene zemlje širom sveta, jasno je u kojoj meri je povezivanje sa dijasporom značajno za društveni razvoj i dalji podsticaj filantropije. Praćenje tehnoloških tokova, razvijanje platformi za onlajn doniranje, implementacija digitalnih alata za povezivanje sa donatorima i zajednicom postali su preduslov za uspešno funkcionisanje organizacija i unapređenje delovanja neprofitnog sektora.

Na kraju, veoma je važno da građani imaju poverenja u rad civilnog sektora. Naime, građani nisu uvek u mogućnosti da organizuju veće filantropske kampanje, niti su uvek u dovoljnoj meri informisani o potrebama zajednice i načinima doniranja, te se pružanje pomoći posredstvom istaknutih neprofitnih organizacija na polju filantropije čini najsigurnijim načinom za pružanje strateške pomoći.

Cilj VIRTUS nagrade je da istakne one kompanije, preduzeća i pojedince, koji su tokom 2022. godine podržali inicijative za opšte dobro na najdugoročniji i najefektniji način. Prijave se mogu dostaviti do 14. februara, a više informacija o propozicijama konkursa,  načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.