Najviše humanitarnih akcija u zdravstvu

Prilikom velikih prirodnih katastrofa, ratova i drugih nesreća, dobročinstvo najčešće naglo raste, a potom isto tako pada na nivo pre krize. Sve vreme smo se pribojavali da će pad donacija u 2021. godini biti veliki. Međutim, to se nije desilo, zabeležili smo 42,5 miliona evra donacija građana i kompanija. To su, pre svega, bile humanitarne akcije za lečenje dece, kaže Nathan Koeshall, direktor i suosnivač fondacije Catalyst Balkans.

Na osnovu podataka Katalista, kakva je bila 2021. godina za donacije? Osim pandemije, koja i dalje traje, pojavila se još jedna kriza – rat u Ukrajini, što je izazvalo mnoge ekonomske probleme, rast inflacije, energetsku krizu. Kako je sve to uticalo na donacije u Srbiji?

Da se podsetimo, u 2020. smo videli neverovatnu solidarnost, posebno u poslovnom sektoru, koji je bio neprikosnoveni lider društvene odgovornosti u toj krizi. U našem istraživanju „Srbija daruje“ zabeležili smo vrednost dobrotvornih akcija veću od 50 miliona evra.

Sve vreme smo se pribojavali da će pad u 2021. godini biti veliki, međutim, to se nije desilo – zabeležili smo 42,5 miliona evra donacija građana i kompanija. To su prevashodno bile humanitarne akcije za lečenje dece, u kojima su najviše donirali građani.

Ipak, verujemo da će u 2022. godini pad biti značajniji, zbog inflacije i ekonomske situacije, kao i da će humanitarne akcije ponovo biti najzastupljenije.

Šta se događa sa filantropijom i donacijama u vreme nekih katastrofa i velike krize?

Prilikom velikih prirodnih katastrofa, ratova i drugih nesreća, dobročinstvo najčešće naglo raste, a potom isto tako pada na nivo pre krize. Tako je bilo nakon poplava 2014, kao i zemljotresa koji su zadesili region u prethodnom periodu.

Međutim, u 2021. videli smo da je interesovanje za društveno odgovorno poslovanje i dobročinstvo ostalo, iako je pandemija kao tema prestala da interesuje građane i kompanije. Nadam se da ne grešim ako kažem da smo zbog pandemije postali solidarniji kao društvo.

Od 42,5 miliona evra zabeležene vrednosti donacija, čak 24,3 miliona evra je kroz Fondaciju Budi human bilo usmereno na lečenje dece. Dakle, dobročinstvo i dalje rešava probleme koji su, suštinski, posao države. To ne govori ništa o dobročinstvu, jer je prirodno da će u takvim okolnostima pomoći svako ko može – to je više slika države.

Iz kojeg je sektora, odnosno privredne delatnosti, ove godine dat najveći doprinos donacijama u Srbiji?

Postoji nekoliko industrija u Srbiji koje iz godine u godinu važe za najveće donatore, prosto zbog ekonomske snage. Naravno, naftna industrija je na prvom mestu, a potom slede rudarstvo i bankarski sektor.

Kada govorimo o korporativnoj filantropiji, u narednim godinama, za dobročinstvo u Srbiji će biti sve važniji projekti koji se odnose na „green washing“. U prevodu, kada kompanije koje su inače veliki zagađivači doniraju za „zelene“ projekte, ali ne ulažu u to da sopstvenu tehnologiju učine zelenijom i bezbednijom po životnu sredinu.

Catalyst Balkans želi da podstakne što više kompanija i građana na dobročinstvo, ali to ne smemo da svedemo na običnu finansijsku transakciju. Moramo da sagledamo širu sliku, društveni uticaj i pojedinačne donacije, ali i kompanije u celosti. I dobročinstvo moramo da posmatramo kritički, a to je važan posao za medije.

Koliko su od početka ove godine građani i kompanije u Srbiji donirali u odnosu na 2021. godinu?

Podaci za 2022. godinu se i dalje prikupljaju, a iskustvo iz prethodnih devet godina sprovođenja istraživanja „Srbija daruje“ govori nam da ćemo najveći deo podataka dobiti tek nakon Nove godine.

Trenutno u našoj bazi imamo podatke o donacijama ukupne vrednosti od šest miliona evra, ali kao što rekoh, ne možemo u ovom trenutku da uzmemo taj broj kao pokazatelj bilo čega.

Možemo samo da pretpostavimo na osnovu ekonomskih pokazatelja i nekih prethodnih trendova, da će 2022. biti slabija od 2021, ali nadamo se da će kroz dobrotvorne akcije biti donirano nešto iznad nivoa pre pandemije, kada je zabeleženo oko 19 miliona evra.

Da li su građani zbog nesigurnosti i straha od krize bili manje humanitarno aktivni u odnosu na prethodnu godinu?

U 2021. godini su građani bili aktivniji nego u 2020, a ostaje nam da na proleće vidimo rezultate za 2022. godinu.

Međutim, kada govorimo o dobročinstvu, važno je da razumemo da nivo davanja ne zavisi samo od ekonomske situacije. Dobročinstvo je još više pitanje kulture jednog društva, podsticaja, pa tek onda ekonomske snage. A u Srbiji postoje duboki koreni dobročinstva u zadužbinarstvu.

Danas je, naravno, dobročinstvo demokratizovano i svaki građanin svojim mikrodonacijama može da doprinese rešavanju problema u svojoj zajednici. Štaviše, vidimo prema podacima da su građani ti koji su donirali u 2021. najviše novca. To je vrlo važna poruka za sve – kada se udružimo i solidarno delamo, kada pružimo podršku dobrim idejama, možemo da napravimo pozitivnu promenu. Posebno je važno da neprofitni sektor artikuliše potrebe zajednice i stvori prilike za davanje, u koje mogu da se uključe i građani i kompanije.

Ko su najveći primaoci donacija u 2021. godini?

Fondacija Budi human poslednjih nekoliko godina beleži ogroman rast u sumama novca koje se prikupe kroz njihov rad. U 2020. je kroz Fondaciju Budi human prikupljeno 13,8 miliona evra za lečenje dece i sugrađana, a u 2021. čak 24,3 miliona. Ovaj rast postoji jer je u 2021. pokrenuto nekoliko akcija za lečenje spinalne mišićne atrofije, koje je izuzetno skupo.

Pored Budi human, NURDOR je takođe sproveo nekoliko važnih fandrejzing akcija. Posebno treba istaći njihovu saradnju sa MasterCardom, koji je napravio za NURDOR čitav modni brend „Superhero“.

Koalicija za dobročinstvo je i 2021. i 2022. povodom Nacionalnog dana davanja sprovodila kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“ kako bismo prikupili hranu za najugroženije sugrađane. Imajući u vidu ekonomske trendove, doniranje hrane narodnim kuhinjama i bankama hrane će biti jedna od najvažnijih tema i u narednom periodu.

Iz ovoga možemo da vidimo i šta građani i kompanije vide kao najvažnije oblasti koje je potrebno podržati. Nakon pandemije, vratili smo se starim trendovima: ubedljivo najviše podrške odlazi u zdravstvo, potom na podršku marginalizovanim grupama, a obrazovanje je na trećem mestu.

Na četvrtom mestu je smanjenje siromaštva, sa kampanjama poput pomenute „Spasimo hranu, spasimo humanost“, a sve ostale oblasti su dobile značajno manju pažnju – od ekologije, preko kulture, rodne ravnopravnosti, slobodnih medija, do socijalnog preduzetništva.

Kao ocenjujete 2021. godinu, kakvi su trendovi, u pogledu filantropskih i humanitarnih, u odnosu na 2020. godinu?

Možda čak i nije dobro porediti pandemijsku 2020. godinu sa bilo kojom drugom, imajući u vidu razmere krize koja je tada zahvatila ceo svet.

Kao što smo već zaključili, očekivali smo mnogo veći pad dobročinstva u 2021, ali smo umesto toga imali otprilike isti broj dobrotvornih akcija kao u 2020. godini, više od 4.000, a zabeležili smo 42,5 miliona evra donacija. Prema tome, i donirana suma po glavi stanovnika je 6,2 evra.

To je i dalje višestruko uvećanje u odnosu na 2019. godinu i period pre pandemije, sa kojim možda ima više smisla upoređivati i pratiti trendove.

Takođe, u 2021. godini smo se vratili na prepandemijski trend, prema kojem građani doniraju više nego kompanije. Ovo je važan trend i u razvijenim društvima, uvek su građani ti koji su najaktivniji u dobrotvornim kampanjama.

Koliko je donirano za borbu protiv pandemije u 2021. godini, da li su te donacije stale ili se i dalje donira?

Veliki pad u donacijama za borbu protiv posledica pandemije je primećen već u poslednjem kvartalu 2020, a u 2021. su ukupno iznosile oko 400.000 evra. Praktično su stale već u prvom kvartalu 2021. Korona, jednostavno, nije više bila tema ni za kompanije, ni za građane kao donatore. Fokus je prešao na humanitarne akcije za lečenje dece.

Da li je i u 2021. godini najviše donacija bilo iz IT sektora?

U 2021. godini smo zabeležili najveću donaciju, i to iz IT sektora.
Prilikom akvizicije kompanije Nordeus, osnivači su uložili tri miliona dolara u pokretanje Fondacije Nordeus, koja će se baviti razvojem obrazovanja i mladim talentima. Oni su ove godine napravili svoju strategiju i krenuli da je sprovode, tako su u Srbiji otvorena i prva dva „mejkers laba“ – multidisciplinarni inovativni prostor u kome učenici i nastavnici zajedno istražuju, stvaraju i povezuju se sa lokalnom i širom zajednicom.

I mnoge druge kompanije iz IT sektora ulažu u obrazovanje, logično je da je razvoj obrazovanja, posebno STEAM obrazovanja (science, technology, engineering, arts, mathematics), ovoj industriji strateški važan.

Koalicija za dobročinstvo je predlagala poslednjih godina niz važnih zakonskih i regulatornih promena čije usvajanje bi stvorilo povoljnije okruženje za darivanje u Srbiji. Ima li pomaka u zakonodavnom delu, da li je bilo promene regulative?

Nažalost, još uvek smo tamo gde smo stali pre pandemije, mada ima naznaka da su promene moguće.

Država i dalje naplaćuje PDV kompanijama na doniranu hranu i time kažnjava dobročinstvo. Još uvek nisu usklađene sve oblasti za koje kompanije mogu da doniraju i dobiju poreske olakšice. I dalje ne postoje poreski podsticaji za građane koji doniraju.

Međutim, Ministarstvo rada je izradilo novi Nacrt zakona o volontiranju. Prethodni zakon, koji je usvojen 2010. godine, nikada nije zaživeo u praksi jer je od početka pogrešno osmišljen. To je jedan od razloga zašto se Srbija veoma loše kotira na Svetskom indeksu davanja u oblasti volontiranja.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je ove godine usvojilo Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje.

U ovim dokumentima se nalaze gotovo svi predlozi zakonskih izmena koje smo kao Koalicija davali vladi: unapređenje transparentnosti i izveštavanja o dobrotvornim davanjima, pitanje PDV-a na doniranu hranu, poreski podsticaji i regulacija donacijskog „crowdfundinga“.

Rekao bih čak da je Akcioni plan preambiciozan, jer se neke od ovih izmena tiču čitavog poreskog sistema. Ali ako se ove mere usvoje u narednim godinama, moći ćemo da imamo uređen sistem i da podstaknemo veći broj kompanija i građana da doniraju strateški. Da za svaki donirani dinar društvo dobije najbolje moguće rezultate.

I u Evropskoj uniji postoje nove inicijative za uređenje filantropije i njeno lakše funkcionisanje na evropskom nivou. Redovno sarađujemo sa partnerima iz cele Evrope i zajedno radimo na predlozima zakonskih rešenja.