Koliko je društvo spremno da se menja?

NAPREDAK UPRKOS NAVIKAMA, NEPRAVDI I NEJEDNAKOSTI

Treću godinu zaredom Nova ekonomija objavljuje ediciju „Uspešne žene u Srbiji“, koja nije samo zbir biografija i profesionalnih dostignuća. Ona govori o ljudima koji vode kompanije, pokreću promene, donose odluke i grade karijere u okruženju koje još nije u potpunosti prihvatilo da su znanje, autoritet i liderstvo rodno neutralne kategorije.

Upravo zato, ona govori i o društvu u kojem živimo. O tome kako vrednujemo rad, kome lakše priznajemo autoritet i zašto uspeh žena i dalje vuče pitanja koja se muškarcima ne postavljaju. Način na koji posmatramo ženska dostignuća pokazuje koliko smo kao zajednica spremni da prihvatimo ravnopravnost ne kao deklarativnu vrednost, već kao svakodnevnu praksu. U ovogodišnjem izdanju donosimo i pregled relevantnih istraživanja koja mogu da pomognu da se šira slika sagleda jasnije.

Najpre kroz analizu kako muškarci u Srbiji razumeju rodnu ravnopravnost i koliko se njihovi stavovi poklapaju sa svakodnevnim ponašanjem, a zatim i kroz međunarodne trendove koji pokazuju da borba za ravnopravnost nije završena tema ni u najrazvijenijim društvima. Jer bez činjenica i bez razumevanja konteksta, pojedinačni uspesi ostaju samo inspirativne priče. Sa njima, oni postaju pokazatelj koliko je društvo zaista spremno da se menja.

Kako muškarci u Srbiji vide rodnu ravnopravnosti – Šta je pokazalo istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Istraživanje o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti, objavljeno u maju 2026. godine, pruža uvid u stavove muškaraca u Srbiji o položaju žena, raspodeli porodičnih uloga i ostvarivanju rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu. Istraživanje, sprovedeno za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika, pokazuje da između deklarativne podrške ravnopravnosti i konkretnih stavova i ponašanja i dalje postoji značajan raskorak.

Rezultati ankete pokazuju da 61% muškaraca smatra da je rodna ravnopravnost u Srbiji već ostvarena, dok isto mišljenje deli 42% žena. Iako samo 22,3% muškaraca navodi da im smetaju savremeni zahtevi za rodnu ravnopravnost, suočeni sa konkretnim primerima iz svakodnevnog života, čak 83,5% ispitanika prepoznaje barem jednu oblast koju smatra spornom.

Istraživanje ukazuje i na snažnu prisutnost tradicionalnih rodnih obrazaca. Gotovo polovina muškaraca (45,7%) smatra da muž treba da ima poslednju reč u domaćinstvu, dok 54,3% veruje da su muškarci „prirodno“ manje sposobni za obavljanje kućnih poslova. Žene se i dalje u velikoj meri posmatraju kao primarno odgovorne za brigu o domaćinstvu i porodici.

Sličan raskorak između podrške ideji ravnopravnosti i spremnosti da se ona primeni u praksi prisutan je i kada je reč o roditeljstvu. Iako većina muškaraca pozitivno ocenjuje aktivno očinstvo, svega 31,8% njih navodi da bi koristilo pravo na dvomesečno roditeljsko odsustvo. Kada je reč o tržištu rada, 68,4% muškaraca smatra da žene imaju jednake šanse za profesionalni uspeh kao i muškarci. Istovremeno, gotovo 60% ispitanika smatra da bi žene trebalo da žrtvuju karijeru zarad porodice ukoliko dođe do sukoba između profesionalnih i porodičnih obaveza.

Istraživanje je pokazalo i nesklad između načelnog zalaganja za jednaka imovinska prava i porodične prakse. Iako se gotovo 80% muškaraca slaže da sinovi i ćerke treba ravnopravno da nasleđuju imovinu, u porodicama 44,1% ispitanika i dalje je uobičajeno da se sestre odriču nasledstva u korist braće.

Ovi nalazi ukazuju da su formalna podrška rodnoj ravnopravnosti i načelno prihvatanje jednakih prava često praćeni stavovima i praksama koje održavaju tradicionalnu podelu rodnih uloga. Istovremeno, rezultati pružaju osnov za bolje razumevanje izazova koji i dalje postoje u ostvarivanju pune ravnopravnosti žena i muškaraca u različitim oblastima društvenog života.

Rodna ravnopravnost između napretka i zamora – Šta je pokazalo istraživanje Ipsosa

Najnoviji međunarodni izveštaj kompanije Ipsos, objavljen povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta 2026, ukazao je na složenu sliku savremenog odnosa prema rodnoj ravnopravnosti. Istraživanje, sprovedeno u 29 zemalja u saradnji sa Globalnim institutom za žensko liderstvo pri King’s College London, pokazalo je da je, uprkos vidljivom napretku, pitanje jednakih prava žena i muškaraca i dalje praćeno dubokim razlikama u percepciji, posebno između mlađih žena i muškaraca.

Istraživanje je otvorilo važnu temu: da li svet danas rodnu ravnopravnost doživljava kao cilj koji još treba osvajati ili kao proces koji je, prema mišljenju dela javnosti, već otišao dovoljno daleko. Rezultati su pokazali da je blaga većina ispitanika, u proseku 52% u svih 29 zemalja, smatrala da su napori u pogledu davanja jednakih prava ženama i muškarcima u njihovim zemljama već otišli dovoljno daleko.

U poređenju sa 2019. godinom, ovaj stav je postao izraženiji. Od 24 zemlje koje su bile obuhvaćene i ovim istraživanjem i istraživanjem iz 2019, u čak 23 zabeležen je porast broja ljudi koji su smatrali da su stvari otišle predaleko. Taj podatak ukazao je na sve prisutniji osećaj zamora od tema ravnopravnosti, ali i na potrebu da se o njima govori pažljivije, konkretnije i sa više razumevanja za različita iskustva žena i muškaraca.

Posebno izražene razlike pokazale su se u stavovima muškaraca i žena. Više od polovine muškaraca, njih 54%, izjavilo je da smatra da već čini previše za ravnopravnost, dok je isti stav delilo 38% žena. Još snažniji jaz vidljiv je u odgovoru na tvrdnju da je promocija ženske ravnopravnosti otišla toliko daleko da sada diskriminiše muškarce. Sa tim se složilo 52% muškaraca, naspram 36% žena. Ipak, istraživanje je istovremeno pokazalo da podrška većem prisustvu žena na mestima odlučivanja ostaje značajna. Šest od deset ispitanika, odnosno 60%, složilo se da bi stvari bolje funkcionisale kada bi više žena zauzimalo odgovorne pozicije u vladama i kompanijama.

Taj stav delilo je 68% žena i 53% muškaraca, dok se 27% ispitanika nije slagalo sa ovom tvrdnjom. Ovaj podatak posebno je važan u kontekstu godišnje edicije posvećene uspešnim ženama. On podseća da vidljivost ženskog liderstva nije samo simbolična, već i društveno relevantna. Uspešne žene u biznisu, javnom životu, nauci, kulturi i drugim oblastima danas ne predstavljaju izuzetak, već dokaz da društva imaju veći potencijal onda kada se odgovornost, znanje i uticaj ravnomernije raspoređuju. Istraživanje je ukazalo i na različit nivo optimizma kada je reč o budućnosti mladih generacija.

Više od polovine ispitanika, 55%, veruje da će mlade žene danas imati bolji život od žena iz generacije svojih roditelja. S druge strane, samo 40% ispitanika smatra da će mladi muškarci imati bolji život od muškaraca iz generacije svojih roditelja. Ovaj nalaz dodatno je osvetlio promene u društvenim očekivanjima i osećaj nesigurnosti koji, posebno kod mladih muškaraca, prati razgovore o jednakosti. Kada je reč o slobodi izbora, žene su češće doživljavane kao one koje imaju više prostora za samoizražavanje, u načinu oblačenja, partnerskim odnosima i ulogama u domaćinstvu. Istovremeno, muškarci su i dalje percipirani kao oni koji imaju više izbora kada je reč o poslovima koje mogu da obavljaju.

To pokazuje da se tradicionalne podele nisu izgubile, već su se u nekim oblastima samo promenile ili dobile novo značenje. Zaključak ovog istraživanja nije jednostavan. S jedne strane, jasno je da su žene u prethodnim decenijama osvojile veći prostor, vidljivost i uticaj. S druge strane, rezultati su pokazali da borba za ravnopravnost nije završena, već je ušla u novu, složeniju fazu, onu u kojoj je neophodno govoriti ne samo o pravima, već i o poverenju, odgovornosti, liderstvu i društvenoj koristi koju donosi veće učešće žena u donošenju odluka.

Možemo da zaključimo da rodna ravnopravnost danas postoji kao princip, ali ne i kao dosledna praksa. Na nivou stavova, podrška je široka. Na nivou svakodnevice, i dalje su prisutne jasne podele uloga, očekivanja i odgovornosti – od kuće i roditeljstva, do tržišta rada i nasleđivanja. Razlika između onoga što se govori i onoga što se radi ostaje ključna tačka problema. Podaci Ipsosa pokazuju da tema rodne ravnopravnosti sve češće nailazi na otpor, zamor ili relativizaciju, dok istovremeno postoji očekivanje da se društvene promene u tom području nastave.

U Srbiji, istraživanje Poverenika ukazuje da su tradicionalni rodni obrasci i dalje prisutni, iako se deklarativno osporavaju. Zato priče o uspešnim ženama u ovoj ediciji nisu ilustracija napretka same po sebi. One su dokaz da se napredak dešava uprkos navikama, nepravdi i nejednakosti. Dok god postoji razlika između formalno prihvaćenih vrednosti i svakodnevne prakse, rodna ravnopravnost ostaje tema koja se ne može meriti samo zakonima ili stavovima, već pre svega načinom na koji se živi svakodnevica.

PREUZMITE OVDE VAŠ BESPLATNI PRIMERAK EDICIJE