Uspešne poslovne žene – ONE MENJAJU SVET

VREDNE. ODGOVORNE. ISTRAJNE.

Ženska ravnopravnost u poslovnom svetu nije samo cilj, već i put koji se gradi svakodnevnim izborima, upornošću i samopouzdanjem. Veoma važnu ulogu igra i podrška porodice, zajednice, kompanije i celokupnog društva, ali i umrežavanje žena i širenje znanja kroz mentorstvo, jer ravnopravnost znači i odgovornost da se podrže druge žene na njihovom karijernom i životnom putu

Uprkos formalnom napretku na polju obrazovanja i učešća u javnom životu, žene u Srbiji i dalje ostaju suočene sa dubokim strukturnim nejednakostima. Najnoviji podaci ukazuju na to da su žene obrazovanije od muškaraca, ali istovremeno slabije plaćene, manje prisutne na mestima moći i suočene s ograničenim profesionalnim perspektivama. Takođe, iako više od polovine stanovnika u Srbiji čine žene, one još uvek nisu podjednako uključene u privredne aktivnosti. Samo trećina preduzetnika u Srbiji su žene, a njihova zastupljenost u upravljačkim strukturama srednjih i velikih kompanija je zanemarljiva.

Više diploma, manje moći

Statistike pokazuju da žene čine više od 60% diplomiranih studenata u Srbiji. U obrazovnim institucijama, žene prednjače po broju završenih master i doktorskih studija, posebno u društvenim i humanističkim naukama. Međutim, ta prednost se ubrzo gubi čim zakorače na tržište rada. Stopa zaposlenosti žena iznosi 43,2%, što je značajno niže u poređenju s muškarcima, čija je stopa zaposlenosti 57,9%. Takođe, žene su češće zaposlene u sektorima s nižim platama, dok su muškarci dominantni u bolje plaćenim industrijama poput IT sektora, inženjeringa i energetike.

Isti posao, manja plata

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji i dalje zarađuju u proseku 12,1% manje od muškaraca, čak i kada imaju isti nivo obrazovanja, jednak broj godina radnog iskustva i rade u istom sektoru. Ova razlika ukazuje na duboko ukorenjenu rodnu neravnopravnost na tržištu rada, koja ostaje uporna i pored formalne jednakosti. Takođe, podaci pokazuju i da se platni jaz povećava, jer je 2018. iznosio 8,8%. Najizraženiji platni jaz prisutan je u privatnom sektoru, gde žene zarađuju u proseku 16,2% manje, dok je u državnim institucijama ta razlika manja, ali i dalje prisutna — 5,6%. Kada se posmatraju pojedinačne delatnosti, najveća razlika u zaradama zabeležena je u sektoru finansija i osiguranja, gde žene primaju čak 20,6% manje od svojih muških kolega. Slična situacija je i u sektoru informisanja i komunikacija (20,3%), kao i u prerađivačkoj industriji, gde platni jaz iznosi 19,6%.

Nevidljivi teret i neplaćeni rad

Pored platnog jaza, žene u Srbiji svakodnevno obavljaju veliki deo neplaćenog rada. Istraživanja pokazuju da žene u proseku provode dvostruko više vremena od muškaraca u poslovima vezanim za domaćinstvo, brigu o deci i starijima. Ova neravnomerna raspodela tereta utiče direktno na njihovu radnu dostupnost, profesionalno napredovanje i ekonomski status. Upravo taj nevidljivi rad često ostaje izvan dometa javnih politika. Fleksibilno radno vreme, podrška kroz kvalitetne javne servise i zaštita prava majki i samohranih žena još uvek su retkost, a ne pravilo.

Biznis scena: Stakleni plafon je još netaknut

Kada je reč o ekonomskom odlučivanju, žene su i dalje u manjini. Prema podacima Agencije za privredne registre iz marta prošle godine, u našoj zemlji je svega 27% žena vlasnica privrednih društava, dok ih je na menadžerskim pozicijama još manje – 25%. U praksi, žene ređe dolaze na pozicije koje donose stratešku moć – u sektore kao što su finansije, razvoj, tehnologija ili visoko korporativno upravljanje. Uzroci, pokazuju analize, leže u kombinaciji faktora: ograničen pristup kapitalu i mrežama, društvena očekivanja u vezi sa porodičnim ulogama, ali i institucionalnim obrascima koji ne prepoznaju rodnu ravnotežu kao ekonomski i razvojni prioritet.

Kvote nisu dovoljne

Političke kvote donele su pomak u formalnoj zastupljenosti žena u zakonodavnim telima — žene čine oko 38% poslanika u Narodnoj skupštini. Ipak, njihova prisutnost u izvršnoj vlasti, sektorskim odborima i na čelu ključnih institucija i dalje je marginalna. Praksa dokazuje da kvantitet nije garancija kvaliteta jer mnoge od njih nemaju uticaj na ključne odluke, a često su angažovane u oblastima koje se tradicionalno percipiraju kao „meke“ — socijalna zaštita, kultura, obrazovanje.

Višestruki izazovi žena na selu

Žene u ruralnim sredinama suočavaju se sa brojnim preprekama koje utiču na njihov svakodnevni život i dugoročnu sigurnost. Ograničen pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, tržištu rada i fondovima za razvoj dodatno produbljuju njihovu ekonomsku zavisnost, a siromaštvo ostaje jedan od ključnih izazova. Većina žena nema vlasništvo nad zemljom niti učestvuje u odlučivanju u domaćinstvu i zajednici, a čak 92% žena u ruralnim oblastima Srbije nema zemlju ni nepokretnosti na svoje ime.

Problem dodatno komplikuju tradicionalne društvene i kulturne norme koje ženama nameću ulogu negovateljki i neplaćenih radnica u domaćinstvu. Nasilje nad ženama često ostaje neprijavljeno zbog straha, srama i nedostatka institucionalne podrške. Istovremeno, žene se neretko odriču nasledstva u korist muških članova porodice, čime se gubi i retka prilika za ekonomsku samostalnost.

Zato želimo da, sa svoje strane, doprinesemo podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti, ne samo za kvalitet života pojedinaca, već i za snagu cele privrede. Prvu ediciju „Uspešne poslovne žene u Srbiji“ objavili smo 2024. godine sa ciljem da osvetlimo priče vrednih, odgovornih i istrajnih žena koje svojim radom pomeraju granice i ruše rodne barijere, istovremeno gradeći profesionalno, ali i društveno odgovorno okruženje. Pred vama je drugo izdanje edicije „Uspešne poslovne žene u Srbiji“ koje ove godine nosi dodatni naziv „One menjaju svet“ jer smo želeli da istaknemo da sve naše sagovornice, bez obzira na profesije kojima se bave, svojim radom otvaraju prostor drugim ženama i menjaju svet nabolje.

Svojim znanjem, integritetom i hrabrošću šalju poruku da ne treba pristajati na ograničenja, niti se osvrtati na rodne predrasude.

Kroz njihove stavove, iskustva i savete želimo da podstaknemo razmenu dobrih praksi i ohrabrimo dalji napredak ka ravnopravnijem društvu – u kojem se uspeh meri znanjem, trudom i doprinosom, a ne polom. Ženska ravnopravnost u poslovnom svetu nije samo cilj, već i put koji se gradi svakodnevnim izborima, upornošću i samopouzdanjem. Veoma važnu ulogu igra i podrška porodice, zajednice, kompanije i celokupnog društva, ali i umrežavanje žena i širenje znanja kroz mentorstvo, jer ravnopravnost znači i odgovornost da se podrže druge žene na njihovom karijernom i životnom putu.

Nadamo se da će ova edicija služiti kao inspiracija mnogim ženama da veruju u svoje mogućnosti, ali i podsticaj svima nama da gradimo društvo u kojem se talenat, trud i doprinos prepoznaju bez izgovora. I za kraj, želimo da podsetimo da ravnopravnost nije tema „ženskih“ pitanja. To je pitanje društvene zrelosti. Društvo koje zna da prepozna, vrednuje i osnaži ženski potencijal je društvo koje ulaže u sopstvenu budućnost.

PREUZMITE OVDE VAŠ BESPLATNI PRIMERAK EDICIJE