Biološkinja odgovara na tri najčešće zablude o pčelama

Često se na društvenim mrežama pojavljuju tumačenja da bismo, ako bi pčele izumrle, kao vrsta „nestali za mesec dana“. Na tragu ovih apokaliptičnih scenarija, pitali smo biologe šta bi se desilo sa nama kada bi pčele nestale, ali i kako ljudi mogu da im pomognu da prežive.  

Svetski dan pčela - 20. maj i Svetski dan biodiverziteta - 22. maj služe da nas podsete koliko je važno čuvati prirodu,.

Postoje zablude u vezi sa pčelama, a s obzirom da ih se setimo jednom godišnje, pitali smo biološkinju Jovanu Bilu Dubaić da nam ih razreši.

1. „Svet bez pčela bi nestao“

„Svet bez pčela ne bi nestao jer pored meda, funkcija pčela je i oprašivanje. Njihova najveća vrednost nije med koji proizvedu, svega nekoliko vrsta daje med, već oprašivanje. Svi kopneni ekosistemi oslanjaju se na biljke, a pčele nisu jedini oprašivači u prirodi“, kaže biolog Jovana Bila Dubaić.

2. „Pčele u gradovima ne mogu da opstanu“

„Gradovi su, verovali ili ne, povoljno mesto za opstanak pčela. Međutim, moramo da im obezbedimo uslove.
Ako sadimo cvetnice, pomogli smo im. Najpraktičnije je zasaditi neke domaće vrste i ako imate dvorište, prorediti košenje“, objašnjava Bila Dubaić.

3. „Živim u gradu, u zgradi, ne mogu da pomognem pčelama“

„Pčelama je lako pomoći i svako od nas to može da uradi, bez obzira da li živi u gradu ili na selu, u kući ili u stanu. Pomažemo ako zasadimo medonosne biljke. Neke od njih su lavanda, žalfija, ehinacea, veronika. Zatim žbunje i puzavice: jorgovan, malina, žutika, kupina, bršljen“, kaže Bila Dubaić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nova ekonomija (@nova.ekonomija)