Danas je Svetski dan mozga: Da li ga koristimo?

Danas, 22. jula, obeležava se Svetski dan mozga. Svake godine na ovaj dan skreće se pažnja i podiže svest o važnosti zdravlja mozga i prevenciji neuroloških bolesti. Ove godine tema glasi – Zdravlje mozga za sve uzraste i odnosi se na ključne faze koje utiču na dobrobit mozga. 

Zdravlje mozga započinje i pre rođenja. Velikim delom zavisi od navika roditelja, pravilne ishrane, stresa tokom trudnoće. Ako se trudnica pridržava zdravih navika tokom trudnoće uspostavlja se temelj za optimalan razvoj dečjeg mozga.

Tokom detinjstva i adolescencije fokus je na kognitivnom, socijalnom i emocionalnom razvoju. Sigurno i zdravo okruženje, kvalitetna ishrana i redovno ili rekreativno vežbanje uz mentalnu stimulaciju uz igru i učenje pozitivno će uticati na razvoj mozga.

Kada se dođe do odraslog doba važno je da se usvojene zdrave navike primene ili stvore, ako ih nema. Tu se najviše podrazumeva uravnotežena ishrana bogata antioksidantima, kao što je mediteranska ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i druge zdrave navike.

U poznijim godinama važno je fokusirati se na mentalnu i fizičku aktivnost, naravno prilagođene godinama i time se smanjuje rizik od neuroloških bolesti poput demencije, Alzheimerove bolesti i drugih.

Kako da vežbate mozak?

Baš kao i naše telo, moramo mozak da vežbamo kako bi uživali u ,,zlatnim godinama“. Evo vežbi koje će vam pomoći da održite svoj mozak u zdravoj formi!

Fizička aktivnost 

Utvrđeno je da redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju kognitivnih sposobnosti. Protok krvi se povećava tokom vežbanja i hrani naše neurone kiseonikom kao i drugim supstancama koje ih održavaju zdravim.

Ne brinite, nema potrebe za maratonskim trčanjem, dovoljne su svakodnevne šetnje kako biste osetili boljitak.

Rad na sebi ne sme da prestane

Istraživanja su pokazala da što duže učite to vaš mozak ostaje bistriji. Nema potrebe za doktoratima kako bi vaš mozak bio zdrav, rad na sebi, konstantno probavanje novih aktivnosti, uvođenje promena u svakodnevnoj rutini – sve to blagonaklono utiče na zdravlje mozga.

Nikada nije kasno da upišete kurs jezika ili da pokušate da naučite da svirate instrument, a kamoli da izazovete sebe da se prepustite, recimo, plesu.

Smanjite sadržaj koji izaziva „truljenje mozga“

Brain rot – svima poznat izraz je vrsta sadržaja najnižeg kvaliteta koju čovek najbrže „usisava“ jer ne mora da koristi mozak preterano. Umesto listanja sadržaja na TikToku ili praznog zurenja u televizor probajte da rešavate zagonetke, zaobiđite pasivne aktivnosti.

Možete zaigrati društvene igre kao što je Sudoku. Naučno je dokazano da zagonetke, ukrštenice i pretraživanje reči stimulišu mozak.

Sledite pravilo 20 minuta

Studija Univerziteta Stanford objavljena 2009. godine pokazala je da multitasking može imati negativan uticaj na različite kognitivne procese, poput organizovanja informacija ili pažnje.

Kako biste poboljšali svoj učinak, preporučuje se da pokušate da obavite najviše dva zadatka odjednom i da poštujete pravilo od 20 minuta – obavljajte aktivnost najmanje 20 minuta pre nego što pređete na sledeću.

Zanimljive činjenice o mozgu

Iako čini samo oko 2 odsto ukupne telesne težine, mozak troši oko 20 odsto ukupne energije i kiseonika koje telo koristi u stanju mirovanja.

Verovatno najpoznatiji mit o mozgu je da koristimo samo 10 odsto njegovog kapaciteta. To je potpuno netočno. Skeniranja mozga jasno pokazuju da koristimo gotovo sve delove mozga svakodnevno, čak i dok spavamo.

Sam mozak ne može da oseti bol. Iako je centar za obradu signala boli iz ostatka tela, on nema receptore za bol. Zbog toga se operacije na otvorenom mozgu mogu izvoditi dok je pacijent budan.

Ljudski mozak nije u potpunosti razvijen do otprilike 25. godine života. Orbitofrontalni korteks, deo odgovoran za planiranje, donošenje odluka i kontrolu impulsa, poslednji sazreva.

Mozak zapravo ne može da obavlja više složenih zadataka istovremeno. Umesto toga, munjevito brzo se prebacuje s jednog zadatka na drugi, što smanjuje učinkovitost i povećava mogućnost grešaka.