Aleksandra Obradović za Novu ekonomiju kaže da je jednog dana, kada se, žargonski rečeno, “smorila” da čita tuđe pravopisne greške, odlučila da otvori instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa.
Svakodnevno, već dve i po godine, korisnici ove društvene mreže imaju prilike da reše jezičke nedoumice na razne zanimljive načine. O tome da li smo sve nepismeniji ili se u eri interneta to bolje vidi, kao i o hobiju koji možda preraste u biznis, razgovarali smo sa Aleksandrom, “adminkom” stranice koja spada u one korisne na toj mreži.
Kako ste došli na ideju da napravite instagram stranicu na kojoj ćete objavljivati jezičke nedoumice?
Ideja se rodila pre dve i po godine, koliko i postoji stranica. Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju.
Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica.
Da li se inače bavite srpskim jezikom van ovog „digitalnog” posla?
Nažalost ne, ali imajući u vidu da jezik i pravopis prožimaju sve sfere života, mogu reći da moj primarni i digitalni posao predstavljaju neraskidivu celinu.
Kome je stranica namenjena?
Moja stranica je namenjena je onima koji žele da se na zanimljiv način podsete zaboravljenih pravila, onima koji žele da nauče nešto novo i onima koji su spremni da priznaju da ne znaju sve i da prihvate nova znanja.
Naparfemiši svoj biznisDa li je ovo Vaš biznis ili samo hobi?
Prvenstveno je hobi koji je nastao iz velike ljubavi prema srpskom jeziku. Da li će tako ostati u budućnosti, ne znam. Cilj mi je da moje objave dopru do što većeg broja ljudi. Trenutni broj pratilaca govori da sam na pravom putu i da se ljudima dopada način na koji predstavljam pravopisna pravila. U ovom trenutku moj najveći „profit” je činjenica da stranicu prati veliki broj ljudi i da sadržaj koji objavljujem izaziva veliko interesovanje. Dakle, ako bismo pričali o biznisu kao o novčano isplativom poslu, trenutno predstavljam svoj prvi proizvod, svesku sa pregledom osnovnih pravopisnih pravila. U kom smeru će se sve ovo razvijati, vreme će pokazati.
Da li je moguće na ovaj način zaraditi, imate veliki broj pratilaca?
U eri interneta društvene mreže su vodeće u poslovanju i ostvarivanju profita, Svako ko vredno radi, može zaraditi. Ipak, mislim da je pre nego što uopšte počnemo razmišljati o zaradi, važno zadobiti poverenje pratilaca i pokazati da je ono što radimo vredno pažnje.
Ovo je CV nikole tesle, da li bi ga danas neko zaposlioS pojavljivanjem društvenih mreža, pojavio se i veliki broj jezičkih nedoumica, uviđamo svi da mnogi pišu nepravilno mnoge reči. Kako Vi gledate na to? A možda su „nedoumice” danas samo vidljivije?
Srpski je veoma težak i složen jezik. Taman kad pomislimo da smo rešili sve nedoumice, pojavi se nova. Tako je bilo i pre ovog digitalnog doba. Društvene mreže su nam samo omogućile da saznamo da ima još mnogo ljudi koji imaju iste nedoumice kao mi. Mada, činjenica je da su društvene mreže negativno uticale na pravilno pisanje. Mladi previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo.
Zašto, po Vašem mišljenju, korisnici Instagrama prate Vašu stranicu?
Ako je verovati Instagram statistici, najveći broj pratilaca ima između 25 i 35 godina. U skladu sa tim, pretpostavljam da je najviše onih koji žele da upotpune svoje znanje i da se podsete zaboravljenih pravila. Naravno, ima i onih najmlađih koji uporedo sa učenjem na časovima uče i na stranici i proveravaju svoje znanje u kvizovima koje postavljam skoro svaki dan.
A oni koji ne prate, zašto bi trebalo da Vas zaprate?
Zato što je stranica Dnevna doza pravopisa mesto na kome se na zabavan način mogu naučiti pravopisna i gramatička pravila, ali i obnoviti ona koja su zaboravljena.
Koliko je, na to što govorimo nepravilno, uticao internet, društvene mreže, po Vašem mišljenju?
Internet i društvene mreže su u velikoj meri uticali na nepravilni govor. U stvari, više na nepravilno pisanje. Upotreba anglicizama, žargonskih reči i skraćenica je značajno doprinela tome. Pored toga, imamo i mnogo stranica na kojima se namerno piše nepravilno (izvrću se reči, meša se latinica i ćirilica itd.). Izgleda da ne koristimo na pravi način dostupnost informacija i besplatnih sadržaja.
Ono što je nekad bilo pravilno, danas nije i obrnuto. Da li imaju pravo da se ljute kad ih ispravite: nije Španjolka, nego Špankinja?
Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni.