Lifestyle

03.01.2021. 15:20

Nova ekonomija, štampano izdanje

Autor: Nova Ekonomija

Dvadeset Srbija živi od proizvodnje kafe

Svetsko tržište kafe vredno je oko stotinu milijardi dolara i nezadrživo raste. Od toga najmanje koristi imaju uzgajivači, dok profitiraju globalni kafe-brendovi.Kafa je uz naftu najprodavanija roba na svetskim berzama i posle vode i č...

Pexels, Viktoria Alipatova

Lifestyle

03.01.2021. 15:20

Svetsko tržište kafe vredno je oko stotinu milijardi dolara i nezadrživo raste. Od toga najmanje koristi imaju uzgajivači, dok profitiraju globalni kafe-brendovi.

Kafa je uz naftu najprodavanija roba na svetskim berzama i posle vode i čaja najpopularnije piće. Njen uspon trajao je vekovima. Najraniji tragovi kafe kakvu danas poznajemo sežu u 15. vek do useva etiopskih visija, odakle se već do sledećeg veka raširilа po Bliskom istoku i Severnoj Africi. Kasnije je, trgovinom, preneta u Evropu i jugoistočnu Aziju, gde su u početku i bili njeni najveći proizvođači. Međutim, krajem 19. veka bolest je uništila useve kafe na Javi i Cejlonu, od kada primat preuzima Latinska Amerika. Danas odatle potiče preko 60 odsto sirove kafe. Prema procenama, oko 125 miliona ljudi u svetu živi od njene proizvodnje. Dok se dnevno u svetu popije više od dve milijarde šoljica kafe, globalno tržište vredi oko sto milijardi dolara, sa prognoziranim rastom od oko 50 odsto do 2026. 

Uticaj pandemije

Ni ovo tržište nije pošteđeno krize. U aprilu 2020. je proizvodnja u Kolumbiji opala za gotovo trećinu, pa je do kraja juna zabeležen globalni pad proizvodnje od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sezonu, koja traje od oktobra do avgusta, delom je povratila rekordna berba u Brazilu, pa je ukupan autput dostigao bezmalo 170 miliona vreća od 60 kg, što je 2,2 odsto manje nego u prethodnoj sezoni. Sa druge strane, procenjeni pad potrošnje iznosi oko pola procenta, što za rezultat ima viškove od oko milion i po vreća. Imajući u vidu raniji višak od preko četiri miliona vreća, ne čudi ispotprosečna cena kafe na svetskom tržištu koja iznosi oko 116 centi za funtu (oko 450 grama) i mnogima je ispod troškova proizvodnje. 

Ovi padovi posledica su restrikcija na kretanje i rad stanovništva u zemljama proizvođačima. Sa druge strane, znatno je opala i tražnja. Zatvaranje ugostiteljskih objekata i slične mere oborile su tzv. out-of-home potrošnju kafe, na koju otpada oko četvrtine globalne potrošnje. 

Tokom krize najpre stradaju neprilagođeni. Na strani ponude, uvođenje mehanizacije i novih tehnologija pokazalo se ključnim. U njihovoj primeni prednjače brazilski i vijetnamski proizvođači, koji na račun toga povećavaju produktivnost i proizvodnju. Kako cene padaju, manji proizvođači padaju ispod tačke isplativosti i izlaze sa tržišta, što se uveliko događa u Kolumbiji i Gvatemali. To one najveće ostavlja u dominantnom položaju. Na strani tražnje, u prodaji gotovog proizvoda od velikog je značaja planiranje zaliha, kako bi se snabdevanje diversifikovalo i smanjio rizik od pražnjenja rafova u marketima.

Tržišni prvaci

Posmatrano pojedinačno, apsolutni prvak je Brazil sa oko 58 miliona vreća. Uprkos razvoju mehanizacije, proizvodnja je još uvek radno-intenzivna, tako da samo u ovoj zemlji generiše gotovo osam miliona poslova. Poslednjih godina na vrh se popeo i Vijetnam koji drži skoro petinu proizvodnje. Velikim investicijama u agrar i povlačenjem sankcija 1994. iz vremena Vijetnamskog rata, Vijetnam je postao i dominantan proizvođač čaja, kaučuka, bibera itd. Značajni proizvođači kafe su još i Indonezija i Kolumbija, dok sve ostale zemlje imaju proizvodnju manju od 400.000 tona godišnje. Iako danas najveći rast proizvodnje beleže afrički i azijski region, Brazil će još dugo ostati prvi. Koliko je dominantan govori činjenica da izvoz kafe predstavlja manje od dva odsto vrednosti brazilskog izvoza, a opet Brazil drži 35 odsto globalne proizvodnje kafe. Izvoz iznosi oko četiri i po milijarde dolara.

Pojas i put kafe

Kafa je biljka koja zahteva toplu klimu i padavine u vegetacionom periodu, ali i sunčano vreme u periodu sazrevanja. Zato je za uzgoj najpogodnija tropska zona. Faktički celokupna proizvodnja u svetu odvija se u takozvanom „pojasu kafe“ koji se prostire od 23. stepena severne geografske širine do 23. stepena južne geografske širine. Taj pojas obuhvata 70 zemalja od kojih su 44 proizvođači. Da bi kafa bila kvalitetna, seme mora biti dobrog kvaliteta i posađeno u pravo vreme, na pravom mestu. Njoj ne pogoduju temperaturne oscilacije i zato se sadi na do 2.000 metara nadmorske visine – onde gde temperatura ne izlazi iz okvirnog raspona 15-30°C.

Postoji više desetina sorti kafe, a najpopularnije su arabika i robusta. Arabika je poreklom iz Etiopije i zauzima oko tri četvrtine površine pod kafom u svetu. Gaji se najviše u Latinskoj Americi, za razliku od robuste koja dominira u centralnoj Africi, Indoneziji i Vijetnamu. Arabika je podložnija bolestima, gaji se na većim visinama i zahteva više ručnog rada, što objašnjava višu cenu. Nju plaćaju potrošači koji vole slatkast, manje gorak ukus kafe. Robusta je, sa druge strane, popularna zbog većeg kofeinskog sadržaja. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.