Pauze od samo 10 minuta tokom dana mogu da budu blagotvorne, da povećaju snagu i smanje umor, pokazala je analiza iz 2022. objavljena u časopisu PLOS One.
„Čak su i najkraći trenuci neaktivnosti ili pauze važni“, kaže Robert Pojnton, autor knjige „Pauzirajte: Vi niste lista obaveza“.
Kratke pauze, bilo da je to udahnuti nekoliko puta ili šetati 10 minuta – sve to može mnogo da pomogne, tvrdi Pojnton, saradnik na Univerzitetu Oksford.
Pauzu ili predah treba razlikovati od dosade, ističe on, a jedno istraživanje, piše Vašington post, pokazalo je da svakodnevni stres niskog nivoa može da izazove intenzivno trošenje fiziološkog sistema što utiče na ubrzano starenje naših ćelija.
Jedna studija objavljena u časopisu Cognition, objavio je Post, otkrila je da su se oni koji su pravili kratke pauze bolje fokusirali na zadatak u poređenju sa onima koji nisu pravili pauzu.
Kontinuirana stimulacija, sugerišu autori studije, može dovesti do toga da se naš mozak navikne na aktivnost, što nas na kraju dovodi do toga da je obradimo kao nevažnu.
U analizi iz 2022. razmatrano je kako „mini prekidi“ mogu biti dobri i da odmor od 10 minuta može da utiče na snagu i smanji umor.
Odmor je posebno koristan tokom dugih radnih dana. Godine 2021, kada su mnogi Amerikanci sve vreme radili na daljinu, Majkrosoft je sproveo studiju koja je pratila dve grupe ljudi: prva je imala uzastopne Zoom sastanke, a druga grupa je pravila pauze od 10 minuta kako bi meditirala između sastanaka.
Pratili su moždanu aktivnost 14 učesnika u studiji pomoću elektroencefalograma (EEG). U prvoj grupi, mozak učesnika u studiji bio je „pun kortizola i adrenalina“, kaže Seleste Hedli, novinarka i autorka knjige „Ne radi ništa: kako se otrgnuti od prekomernog rada, preterivanja i nedovoljnog života“.
„Druga grupa? Tako izgleda mozak opuštenog čoveka“, rekla je Hedli.
Zamka pametnog telefona
Primamljivo je posegnuti za telefonima kada nam je dosadno jer su oni lak način da se taj osećaj izbegne.
„Iako u tome nema ničeg lošeg jer svi to radimo, to, ipak, nije sjajno rešenje jer ta vrsta aktivnost je pasivna“, tvrdi Džejms Dankert, profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu Vaterlo u Ontariju.
Zavisnost od pametnih telefona, za koju Dankert kaže da pogađa četiri do osam odsto ljudi – sve je češća.
Povezana je sa zdravstvenim problemima, kao što su digitalno naprezanje očiju i degeneracija cervikalnog diska, kao i anksioznost i depresija.
Nedavna istraživanja, piše Vašington post, sugerišu da to može uticati na strukturu našeg mozga – dve studije su otkrile da je zavisnost od pametnih telefona u korelaciji sa nižim nivoom bele materije i manjim volumenom sive materije u mozgu.
Nije problem od juče
Naša nesposobnost da napravimo pauzu tokom dana, na poslu, teško da je novi problem.
U popularnoj knjizi o svesnosti iz 1994. „Gde god ideš, tamo si“, Džon Kabat-Zin napisao je da smo sve naše budne sate ispunili zauzetošću, radom i samosmetanjem.
Većina Amerikanaca o pauzi razmišlja kao o poslastici koju treba zaslužiti tek nakon što obavimo sve svoje zadatke, kaže Amber Čajlds, psiholog i vanredni profesor na Odseku za psihijatriju Medicinskog fakulteta Jejl.
Ali istraživanja sugeriše suprotno – pauze su osnovna ljudska potreba.
Resetujte svoj um i telo uz ova tri saveta
Fokusirajte se na – ništa.
„Pauza bi trebalo da pomogne da se osećate odmorno, regenerisano, da napunite baterije“, kaže Čajlds.
Sedenje mirno 30 minuta dnevno je sjajno, ali nije za svakoga, tvrdi ova naučnica. Zato može da se počne sa nečim manjim – dok čekate porudžbinu ili vožnju kući najbolje je ne raditi ništa.
Kada ste u nedoumici i to možete, napominje ona – lezite.