Roman o svim životima u kovidu: Hipsteri iz lokdauna

Ja za sve ono što se nisam odmetnuo u životu, odmetnuo sam se u knjigama, rekao je sinoć novinar i pisac Branko Rosić na promociji svoje najnovije knjige „Dolazak matadora“ u Bioskopu Balkan.

Istoričarka Dubravka Stojanović je ovaj roman predstavila kao triler čiji je kraj tragičan sa nekom filmskom završnicom i pohvaljuje autora koji je na izvanredan način uhvatio sve naše živote za vreme korone.

„Pojmovi koji predstavljaju istorijski život su: Zoom, Viber grupa, društvena distanca, Wolt, Glovo, „lokdaun“… Upadljivo je da reči poput „lokdauna“ nismo preveli na naš jezik… Kao da smo se pravili da će taj period brzo proći, te nam te reči neće biti potrebne“, rekla je ona.

Stojanović ističe i deo u kome Rosić brilijantno prikazuje, današnje, srpsko društvo, koje karakterišu reči: „šoping mol“, hipsteri, trotineti, menadžeri, life coach, one imaju veliku ulogu u ovom romanu, da glume dinamiku, naročito za vreme korone i stvore privid kao da se svašta dešava, a mi zapravo stojimo na „stend baju“ na isti nači kao kada smo bili u „lokdaunu“.

„Srećna sam što neću biti istoričarka koja će se baviti ovim vremenom, ali zavidim istoričarima, jer će imati već gotov posao“, zaključila je ona.

Gorka slika monarhije

Ana Đurić Konstrakta istakla je kako se naročito vezala za Gavrana, jednog od dva lika čije sudbine su prikazane u romanu, zato što uvodi u priču o revoluciji sa dozom bunta protiv globalnog poretka.

„Osećam da se polako vraća nada, Branko će nam predložiti kako ćemo mi da rešimo taj naš svetski problem. I onda dolazi to četrdeseto poglavlje. nas uvodi u to da ta revolucija koju je on organizovao preko noći kao marketinšku kampanju polako odlazi u neku glamurizaciju, estradizaciju to se polako rasipa… dolazimo do potpunog kraha koji ga je poveo jer nije dato rešenje“.

Ona dodaje da joj je kao najveća impresija ostala ta „papazjanija“ koja se dešava u četrdesetom poglavlju i sam način na koji je Rosić završio revoluciju u jednoj stranici.

Prva triler predstava stiže u Beograd, komičar u glavnoj ulozi

Vajar i slikar Mrđan Bajić objašnjava deo u kome se pojavljiuje Dejmien Hirst koji treba da napravi scenografiju za nastup Bona Voksa kada se situacija komplikuje jer Branko Rosić izmišlja još strašniji virus od svih postojećih, i u jednom trenutki Bono Voks počinje da umire od tog virusa kada se Dejmijen Hirst prihvata telefona i počinje da snima film o smrti Bona Voksa.

On ističe dobar prikaz stvaralaštva Dejmijana Hirsta u ovom delu budući da je njegova strast prema smrti evidentna.

Pisac i dramaturg Božo Koprivica na kraju objašnjava kako revolicija nije propala jer je njen pokretač advertajzer koji je hteo da tu revoluciju pokloni svojoj ljubavi, ali iako ume da smisli revoluciju, on ne zna šta će dalje.

Knjiga „Dolazak matadora“ govori o dva muškarca različitih sudbina koje spaja poslovni interes.