Terapija bola inovativnim metodama

Svako od nas je makar jednom u životu osetio bol koji bi mogao definisati kao nepodnošljiv – na primer, najčešće kada vas boli zub ili imate upalu uha, zatim neke od sportskih povreda i slično. Često ljudi ne znaju zbog čega ih nešto boli, niti kako da to reše.

Jasno je da bol uvek signalizira da postoji neki zdravstveni problem, pa makar taj osećaj bio slab, trenutan, kratkotrajan, ili uporan, jak i dugotrajan. Bol svakom čoveku smanjuje kvalitet života, i umanjuje normalno funkcionisanje na dnevnom nivou. O tome šta medicina može da uradi i pomogne pacijentima, razgovaramo sa dr Vladanom Miloševićem, specijalistom anesteziologije i supspecijalistom medicine bola sa klinike Ioanna Regen.

Šta predstavlja terapija bola i u kojim medicinskim indikacijama stručnjaci klinike Ioanna Regen pomažu pacijentima?

Tretiranje ili lečenje bola zahteva jedan multidisciplinarni pristup. Lekari koji se inače bave različitim tipovima i vrstama bola, odnosno patologijom bola, podrazumevaju učešće neurologa, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, anesteziologa, često se uključuje i ceo tim, gde je neophodan i psiholog ili psihijatar. Bol u velikom broju slučajeva može preći u hroničnu fazu, dobija neuropatsku komponentu, pa može izazvati i promene na mentalnom nivou pacijenta, pogoršanje raspoloženja, dnevnog funkcionisanja, obavljanja poslovnih zadataka i sl.

Vrlo je ohrabrujuća činjenica da se bol uvek može umanjiti, a i u određenim stanjima sasvim ukloniti. Pre toga, bitno je da znamo šta je uzrok bola, zbog čega je on nastao… Lečenje hroničnog  bola je jedan veoma dugotrajan proces, zato što je neophodno stalno pratiti terapiju i proveravati stanje pacijenta.

Globalno gledano, najveći broj pacijenata iz svih oblasti medicine su pacijenti koji imaju probleme sa nekom vrstom bola. Vrste i tipovi bola mogu biti različiti – akutni i hronični, površni ili duboki, postoperativni, kancerski, neuralgije, mialgije, migrene i glavobolje. Svaki od tih bolova tretira se na specifičan način i sa individualnim pristupom lečenju, shodno stanju pacijenta. 

Kad govorimo o velikoj populaciji koja se zove sportisti rekreativci, većina tih ljudi shvata važnost usvajanja zdravih stilova života – od ishrane do fizičke aktivnosti, ali upravo zbog dugog sedenja u kancelariji ili vožnje automobila, što je odlika poslovnih ljudi, dolazi do opterećenja lokomotornog sistema, kao i povreda tokom sportskih aktivnosti. Kako im pomoći da preveniraju povrede i nefunkcionalnost što se tiče posla i svakodnevnih obaveza koje su za poslovne ljude veoma važne?

Današnje vreme nam je nametnulo sasvim drugačiji dnevni tempo i aktivnosti u odnosu na pre npr. 50 godina, kada su one bile 50% današnjih aktivnosti koje ljudi obavljaju na dnevnom nivou. Urbani način života i rada nameće nam tempo i da ljudi ne bi došli do sagorevanja, ili tzv. burn-out sindroma, svako od njih ima neki hobi ili rekreativni sport kojim se bavi. Ta populacija ima od 35 do 60 godina, pa i više – produžava se radni vek, kao i bavljenje sportom. Nije realno niti moguće baviti se sportom u 60-im godinama istovetno kao u 30-im, ali neke vrste sportova dozvoljavaju, sa doziranjem opterećenja, da možemo bukvalno i do penzije da budemo sportski aktivni u rekreativnom smislu. 

I šta se dešava? Sa jedne strane imamo prirodno starenje organizma, plus ubrzan tempo života, način ishrane koji nije uvek adekvatan, pritisak poslovnih obaveza, što sve na jedan način ruinira naše zdravlje, a  mi pokušavamo da kompenzujemo. Naš organizam je kao jedna vrsta kompjutera, to je pametna stvar i ima svoja ograničenja i autoregulatorne mehanizme, pokušava sve da drži u ravnoteži. Ako dolazi do preforsiranja u bilo kom aspektu, da li je to poslovna ili sportska aktivnost, ishrana, stres, dolazi do popuštanja te ravnoteže i onda najčešće do povreda. Organizam u celini se troši, a najčešće stradaju meka tkiva, tetive, ligamenti, to su delovi tela koji su izloženi naporima. Sa druge strane stradaju kosti zbog degenerativnih i reumatskih promena i oštećenja materijala sa godinama. 

Kako stručnjaci klinike Ioanna Regen tretiraju povrede ili bol kod pacijenata? Koje su to konkretne metode? Naši čitaoci rekreativno igraju tenis pa dobiju „teniski lakat“, ili fudbal, gde stradaju kolena i zglobovi, a žene se često bave fitnesom.

Dijagnostika je ključ. Radimo obavezno pregled koji se sastoji iz anamneze, razgovora sa pacijentom kakve probleme ima. Zatim se radi manuelni pregled, a zatim dijagnostika, ultrazvučni pregled mekih tkiva. Na osnovu postavljene dijagnoze možemo da primenimo jednu ili više vidova terapija. Terapije mogu da budu invazivne i neinvazivne. 

Neinvazivne terapije su one koje se primenjuju u fizikalnoj medicini, korišćenjem različitih vrsta struja, diadinamičnih, tens struja, galvanskih, delovanje ultrazvukom, magnetom, to su neinvazivne varijante. 

Invazivne varijante podrazumevaju različite vrste terapija koje se aplikuju putem injekcija, u  narodu popularne blokade, davanje suplemenata ili bioregenerativnu terapiju.

Šta konkretno podrazumeva biološka terapija?

Biološka terapija ima prednost u odnosu na sve terapije za regeneraciju tkiva. Poenta je da mi možemo iz naše sopstvene krvi ili iz masnih ćelija ili iz koštanog tkiva da izolujemo korisne supstance, kao što su faktori rasta ili matične ćelije, da ih obradimo, aktiviramo i onda vratimo našem organizmu. Prednost biološke terapije je što nema apsolutno nikakvu kontraindikaciju. Mi koristimo naše sopstveno tkivo, obrađujemo ga, povećavamo koncentraciju tih kvalitetnih stvari do maksimalnih granica i onda vraćamo organizmu i na taj način izazivamo višestruku stimulaciju obnavljanja organizma. Postoje samo tri kontraindikacije, kada je nemoguće koristiti biološku terapiju. Jedna je kad neko boluje od maligne bolesti, druga su bolesti krvi i treća je da pacijent ima neku akutnu infekciju, dok ona traje.