Jedina hrana koju treba da jedete za zdravlje mozga i zašto je ne možete zameniti suplementima

Oni koji su jeli oko jednu ili dve porcije lisnatog zelenog povrća dnevno, uključujući spanać, kelj, kupus i zelenu salatu, imaju mozgove koji funkcionišu kao da su 11 godina mlađi od svojih vršnjaka koji nisu konzumirali ovo povrće, otkrila je studija koju je uradio Nacionalni institut za starenje u SAD.

Za potrebe istraživanja ispitane su prehrambene navike više od 900 starijih osoba koje žive u okolini Čikaga, a Dinu Šerzaiju, neurologu koji se bavi istraživanjem demencije, ovo je jedna od omiljenih studija.

„Samo dodajte zeleno“, odgovorio je Šerzai na pitanje novinarke Biznis insajdera koju jednu promenu treba da uvede danas kako bi sprečila neurodegenerativne bolesti.

„Ako morate da počnete s nečim, dodajte dve porcije zelenog povrća u svoju ishranu“, rekao je on i dodao da se time „znatno smanjuje upala, oksidacija, disregulacija glukoze i lipida“.

Šerzai kaže da zna da je primamljivo posegnuti za novim, brzim rešenjem koje obećava poboljšanje zdravlja mozga, poput skupih suplemenata, ali da, nakon decenija istraživanja, zna da su neki od najboljih načina na koje možemo uticati na naše kognitivno zdravlje – upravo oni najstariji.

Ako postoji nešto poput čarobnog sastojka za mozak, to je verovatno koktel hranljivih materija kojih ima u zelenom povrću.

Kada jedemo zelene biljke, unosimo molekul zelenog pigmenta zvan hlorofil, a ispostavilo se da su ti zeleni molekuli hlorofila bogati mnoštvom hranljivih materija, uključujući gvožđe, magnezijum i azot.

Jedite više lisnatog povrća

Magnezijum je esencijalni element za naše mišiće, nerve, kosti i nivo šećera u krvi – i otprilike polovina nas ne unosi dovoljno ovog minerala. Gvožđe ima ključnu ulogu u transportu svežeg kiseonika kroz naše telo, dok azot pomaže rastu i održava naš mozak i imuni sistem jakim.

Ljudi koji jedu više lisnatog zelenog povrća takođe unose pristojne količine drugih hranljivih materija, uključujući vitamin K, folat, lutein i beta-karoten. Stručnjaci veruju da ove hranljive materije mogu delovati zajedno na načine koji mogu da zaštite naš mozak.

Ove biljke odlične su za smanjenje upale, poboljšanje vida i zaštitu DNK. Šerzai preporučuje da, kada god možete, u ishranu uključite više biljaka tamnozelene boje, poput spanaća i kelja.

„Što tamnije, to bolje“, rekao je. To je zato što tamnije zeleno povrće, po pravilu, sadrži više hlorofila i samim tim više hranljivih materija u svakom zalogaju.

Bitno je i da biljke koje jedete budu što svežije jer kada lisnato zeleno povrće počne da se kvari i postaje žuto – znak je gubi deo hlorofila.

„Ti žuti pigmenti su uvek prisutni, ali ih zapravo ne vidimo jer su hlorofili toliko intenzivni da preovlađuju nad žutim pigmentima“, rekla je Amber Flores, doktorantkinja biologije biljaka na Univerzitetu Kalifornija za Biznis insajder.

Zato potražite, savetuje Flores, što svežiju salatu, a ako volite maslinovo ulje, dodajte ga malo jer masnoća pomaže telu da bolje apsorbuje hranljive materije iz biljke.

„Iako je tačno da salata neće moći da apsorbuje toliko sunčeve svetlosti poput spanaća, i stoga neće biti jarko zelena i bogata hlorofilom, i dalje sadrži pristojnu količinu drugih minerala i vlakana“, istakla je Flores.

Za mlade je zdrava ishrana preduslov za zdrav život