Geoks: Veća tražnja za patikama „presudila“ fabrici u Vranju
Svi zaposleni u Vranju će dobiti otkaze.
Najnovije
Dojenje može, ali u četiri zida
"Dojenje bebe u javnosti potpuno je u redu i majke treba da doje bebu gde i kadgod to beba poželi. Ne obazirem se na mišljenja drugih ljudi, jer je beba uvek na prvom mestu", kaže mama Danijela Stefanović. Međutim, Danijelin stav i dalje ne deli javnost Srbije zbog čega su mame koje doje decu na ulici, u tržnom centru ili kafiću - i dalje predmet mrkih pogleda. Pozitivno je da je ipak u globalu poslednjih godina napravljen pomak u broju mama koje doje decu zahvaljujući različitim programima podrške i promocije dojenja.Javnost je saglasna da je dojenje važno, i da jako bitno pripremiti i osnažiti mame u tom činu. Zašto? Dojenje ima i kratkoročni i dugoročni uticaj. Dojenje je važno za život same bebe, za njen rast i razvoj i jačanje imuniteta, a takođe omogućava bebi emocionalnu stabilnost koja će ostaviti pozitivan trag u kasnijem periodu života. Zato je važno podržati dojenje jer beba bira gde i mama se oseća lepše.Kako je dojenje bitno za samu bebu, kao i za uspostavljanje prisnog odnosa između mame i bebe- tako dojenje moze učiniti mnogo što šta i za životnu sredinu. Ukoliko se mleko kao hranljiva materija ne unosi prirodnim putem tj. putem dojenja, onda se povećavaju veštački načini unosa hrane tj. pre svega preko adaptiranih mlečnih formula a čiji je ključni sastojak kravlje mleko.Korišćenje ovakvih formula utiče loše na samu životnu sredinu i klimu zbog načina proizvodnje, pakovanja kao i načina pripreme. Proizvodnja kravljeg mleka dovodi do emisije štetnih gasova i efekata staklene bašte, krčenja šuma i povećanja količine ugljen-dioksida.Zato se UNICEF I SZO (Svetska zdravstvena organizacija) zalažu za rano započinjanje dojenja, isključivo dojenje tokom prvih 6 meseci života kao i kontinuirano dojenje do 2 godine života bebe, i ti time potpomažu podizanje društvene vesti o značaju dojenja, i u zemlji i u inostranstvu.Iako je jasno da je dojenje tema koja ne treba biti ‘’tabu’’ već nešto o čemu otvoreno treba pričati- i dalje možemo čuti videti različite osude prema mamama koje su se odvažile u ovom činu, posebno kada je u pitanju dojenje na javnom mestu. Istraživanje koje je sproveo Centar za mame 2019. godine pokazuje da od ukupnog broja mama anketiranih mama(1844) - 70% njih je dojilo na javnom mestu, dok se 30% njih nije odvažilo u ovom činu. Mame koje nisu dojile na javnom mestu to nisu radile zato što se stide, što smatraju da se to radi u kućnoj atmosferi, jer nemaju dovoljnu podršku ili zato što su imale neprijatno iskustvo. Mama dvogodišnje Anike, Miljana Stojanović kaže da nije dojila bebu zato što joj je bilo neprijatno i jer u blizini doma nije imala adektavno mesto gde bi mogla da podoji dete. Ona međutim smatra da dojenje u javnosti nije bauk zbog toga što danas postoji toliko lepo osmišljenih delova garderobe da dojiljama ne bude neprijatno zbog okoline i obrnuto. Ima mama koje se stide ili ne žele da doje u javnosti, druge mame to vrlo rado rade i ne obaziru se na mišljenja drugih ljudi. Kako kažu sagovornici, živimo u okruženju gde se i dalje smatra da je sam čin dojenja intiman trenutak i da bi mame trebale da svoju decu podoje kod kuće i tako dolazi do obeshrabrivanja majki koje bi napolju da podoje bebu i na takav način organizuju svoje vreme.Pozitivni trendoviAko uporedimo Srbiju sa nekom drugom zemljom u Evropi, npr. sa Nemačkom, prema sajtu Mumsnet by parents for parents a gde su roditelji razmenjivali mišljenja o dojenju, možemo videti da je dojenje beba u javnosti u Nemačkoj više prihvaćeno nego u Srbiji i da prolaznici majke koje doje gledaju sa osmehom na licu. U Nemačkoj oko 90% mama krene sa dojenjem bebe odmah nakon rođenja i ima pozitivan odnos prema zdravstvenim ustanovama - ali već do perioda od 6 meseci taj broj pada na 40, 50%, a do prvog rođendana većina majki prestaje sa dojenjem beba (izvor : Let the journey Begin).U Srbiji nacionalna istraživanja pokazuju da samo 12,8 % mama doji svoju bebu do 6 meseci, dok je između 0 i 5-og meseca taj broj nešto veći - odnosno 47,2 %. Jasno je da u Srbiji, kao zemlji u razvoju, još uvek ne postoji svest o tome koliko je dojenje važno što pokazuje takođe i činjenica da čak 90% mama u Srbiji smatra da dojenje nije adekvatno podržano. Iskustvo majki kaže da stalno bivaju kritikovane ako doje na javnom mestu. Ako odluče da podoje u bolnici dok čekaju red za pregled kritike će u doći u obliku ‘’ Gospođo nemojte, ovo je ipak bolnica, institucija’’, ako opet odluče da podoje u parku biće ‘’nemojte, ovo je ipak prolazno mesto’’ – ali se zaboravlja ono što je zaista važno, a to je zdravlje i zadovoljstvo bebe.Važno je da dojenje bude deo nacionalnih strategija, da mame pričaju o dojenju, da se međusobno podržavaju, važna je i pomoć društveno odgovornih kompanija kao i javnih ličnosti koje podržavaju dojenje.Zahvaljujući inicijativi #Bebabiragde koju je prvenstveno započela Rosa voda, a kasnije u saradnji sa Centrom za mame – u velikoj meri je podignuta svest o ovom ‘’problemu’’ i uloženi su mnogi napori i finansijska sredstva da bi se majkama olakšalo materinstvo i odgajanje bebe.Inicijativa #Bebabiragde je jako brzo odjeknula o javnosti što je dovelo do toga da ne samo parkovi, nego i druga mesta i institucije budu otvorene za majku koja može da uđe unutra i podoji svoju bebu. ‘’Kroz akciju su se na različitim mestima lepile nalepnice #bebabiragde- to su bili kafići, frizerski saloni, supermarketi- razna mesta gde su mame mogle da uđu i da osećaju da će dobiti dodatnu podršku ako treba da podoje dete’’, rekla je direktorka i osnivačica Centra za mame, Jovana Ružičić.Ono što je bitno, a što je kampanja #bebabiragde postigla, jeste da je došlo do povećanja svesti o ovoj temi, i da se sada o tome mnogo više priča nego ranije – a ono što je najbitnije jeste da se mame osećaju slobodnije prilikom dojenja bebe.Da to nisu samo priče već i činjenice pokazuje i istraživanje sprovedeno 2019. godine od strane Republičkog zavoda za statistiku, a uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, UNPF (Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo) i Vlade Republike Srbije. Istraživanje (MISC 6) je pokazalo da je 24% dece uzrasta 0-5 meseci dojeno, dok je ta stopa u 2014. Godini 13%. Za 5 godina stopa dojenja se povećala za 11%.Kursevi za mameOno što dodatno omogućava širenje svesti, a majkama da se besplatno obrazuju i da pohađaju kurseve o dojenju, staranju o bebama i drugim važnim temama za majke su prvenstveno Svetska a potom i Nacionalna nedelja dojenja koje se održavaju svake godine, a poseban cilj 2020. godine bio je promovisanje i zalaganje za dojenje u cilju zaštite životne sredine, ekologije i celokupnog zdravlja. Svake godine u okviru obeležavanja ovih događaja Institut za javno zdravlje ,, Dr Milan Jovanović Batut’’ raspisuje konkurs za izbor najboljih literalnih i likovnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Republici Srbiji. Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u ovim ustanovama na temu podrške dojenju kao najboljem načinu ishrane novorođenčadi.Što se kurseva tiče veliki broj je organizovano i tokom 2021. Godine. Na početku godine raspisan je konkurs za vršnjačke savetnice za dojenje. Mame savetnice za dojenje su volonterke, edukovane da pomažu i pružaju podršku drugim mamama koje imaju problema sa dojenjem. Savetovalište za dojenje udruženje roditelj, takođe je raspisalo više konkursa u toku godine kao onlajn radionicu za informacije o dojenju , a poslednja je održana 4.juna. Među ostalim ogranizacijama koje su pružile pomoć mamama spadaju i Super beba, Akademija za dojenje, Tereza- moja podrška dojenju, Jasmina Lolin-savetnica za dojenje, udruženje Roditelji… a ove usluge često pružaju i državne intitucije tj. bolnice.Da bi se dojenje uspešno sprovelo potrebno je da majke imaju pravo na podršku društva, bilo da je u pitanju porodica, zdravstveni sistem ili podrška na radnom mestu. U cilju promocije ishrane beba Vlada RS je izmenama i dopunama Zakona o radu 2013. i 2014. godine dodatno unapredila položaj trudnica i porodilja i proširila zaštitu i na žene koje rade i doje dete. Načelno se majka i majčinstvo podržava ali nema suštinskog razumevanja za položaj zaposlene majke malog deteta. Poslodavci i dalje zanemaruju prava majki, dok država zakonskim odredbama dovodi do novog oblika diskrimanacije. Državne institucije se ne uključujuNa promovisanju važnosti dojenja su radile različite organizacije i kompanije, ali to nisu bile državne institucije. "Državne institucije se u ovakvu akciju nisu uključivale, ali one imaju još važniju ulogu koja je trebala da se desi pre naše akcije a to je da postoje bolji programi podrške u porodilištima. Mame imaju traumatična iskustva od sestara za laktaciju- veliki broj mama ne izlazi iz porodilišta osećajući se jako, snažno i da ona može. Tu mnogo čega oni mogu da urade u prva tri dana tj. od trenutka ulaska do izlaska iz porodilišta jer rađa se beba ali rađa se i mama’’, rekla je Jovana Ružičić.U te svrhe a na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o Vladi (,, Službeni glasnik RS’’ br.58) doneta je Uredba o Nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta.Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,, Dr Vukan Čupić’’ je sa Ministarstvom zdravlja tokom 2012. I 2013. Godine organizovao obuku preko 600 zdravstvenih radnika kroz akreditovane 6-časnove kurseve. Edukacija iako je ocenjena kao korisna, nije nastavljena u narednom periodu. Mnoge zdravstvene ustanove nisu poštovale standarde Nacionalnog programa, u smislu da su korišćenje mlečne formule kao zamena za mleko bez adekvatne dokumentacije, nije dozvoljeno prisustvo oca porođaju… U 2017. i 2018. godini realizovana je obuka timova iz svih porodilišta i odeljenja neantološke zdravstvene zaštite. Institutu za neonatalogiju obezbeđena je oprema za merenje nivoa buke, za zaštitu od svetla, lampe za fokusirano svetlo i sredstva za redukciju stresa i bola. Obezbeđene su adekvatne stolice i fotelje za produžen boravak roditelja na svim odeljenjima, kao i dve sobe za primenu metode ,, Kontakt koža na kožu’’- edukovano je i osam sestara za praktične veštine iz oblasti razvojne nege. Krajem 2017. Godine uspostavljena je edukacija zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se leče prevremeno rođena deca (KC Kragujevac), posle čega je počelo sa uvođenjem novih postulata i u drugim zdravstvenim ustanovama.Tokom trudnoće, pohađanje programama koji su priprema za porođaj je jako važno jer oni mogu značajno poboljšati znanje majki o zdravlju u trudnoći, dojenju, kao i o nezi same bebe. Škole za roditeljstvo su prisutne u oko 30 domova zdravlja, a u kasnije i u još oko 10 a njih je prosečno pohadjalo oko 41% trudnica. Važnu ulogu igra i savetovalište HALO BEBA koje je tokom 2017.godine dalo oko 140.000 saveta na pozive roditelja u vezi sa zdravljem i razvojem dece, a nastavlja sa pomoći i do današnjih dana.Razlog zbog kojeg je uspostavljen Nacionalni program 2018. godine jeste zbog stalnog pada stope dojene dece. Ovaj program ima za cilj da svakom detetu omogući najbolji početak u životu i usmeren je na povećane stope dojenja dece u Srbiji, obrazovanje zdravstvenih radnika o dojenju i podsticanje kontakta koža na kožu što je moguće ranije nakon porođaja. Njime je omogućena edukacija zdravstvenih radnika, ali prvenestveno za četiri oblasti tj. gradove Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš – što pokazuje na manjavost obrazovanja u drugim delovima Srbije. Sredstva za sprovođenje ovog programa, u iznosu od pet miliona dinara, obezbeđena su iz budžeta RS U 2019. i 2020. godini, dok ovakvih podataka za 2021. godinu nema.Iako je Programom predviđeno da zdravstveni radnici koji brinu o ishrani i stanju novorođene dece moraju biti edukovani, sposobni i spremni da podrže mame u dojenju, iskustva mama su podeljena.Mama Dragana, koja se porodila u GAK Narodni front u Beogradu, je sa sestrama za laktaciju imala jako neprijatno iskustvo jer joj nisu pokazale kako treba poviti bebu, a pored toga su i toaleti i kupatila bili jako neuredni. Neke mame imaju i pozitivna iskustva. ,,Osoblje i medicinske sestre u porodilištu su bili jako ljubazni, nisam imala nikakvih neprijatnosti prilikom boravka u porodilištu’’, rekla je mama Miljana iz Leskovca.Osim tretmana u porodilištima, veliki broj porodilišta u Srbiji agresivno promoviše i reklamira adaptivne mlečne forme koje su zamena za majčino mleko. To pokazuje i poražavajuća činjenica da čak 60% dece u porodilištima nije dobilo majčino mleko kao svoj prvi obrok, iako je ono najvažnije za početak života svake bebe. Zbog negativnog uticaja na kontinuitet dojenja, reklamiranje ovakvih formula u zdravstvenim ustanovama je zabranjeno međunarodnom i nacionalnom regulativom.Međutim, u Srbiji se regulative u velikoj meri krše – zbog toga Centar za mame, Kancelarija Unicefa u Srbiji, Mreža organizacija za decu (MODS), UG Roditelj pozivaju da ako u porodilištu vidite reklame za mlečne formule da se obratimo direktno njima.Anđela DavićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
Objavljen poreski kalendar za avgust
Poreska uprava Srbije objavila je Poreski kalendar za avgust 2021. godine. Tokom avgusta prvo stiže na naplatu obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade un junu, kao i dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima u oblasti estradne umetnosti.Obaveze koje treba izmiriti do ponededljka 02.08.2021- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za jun 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove.Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.Obaveze do 05.08.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 10.08.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDVPoreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Ponedeljak 16.08.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za treći kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su samostalni umetnici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za treći kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su poljoprivrednici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.31.08.2021.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. - Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za jul 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove.Ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U suprotnom, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.
Stopa nezaposlenosti u EU 7,1 odsto u junu
Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji iznosila je 7,1 odsto u junu, što je smanjenje u odnosu na maj kad je bila 7,3 odsto. Stopa nezaposlenosti u EU manja je i u odnosu na jun 2020. godine kada je iznosila 7,3 odsto, pokazali su podaci Eurostata. U evrozoni je u junu 2021. godine sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti iznosila 7,7 odsto, što je smanjenje od 0,3 odsto u odnosu na maj ove godine, kao i jun 2020. kada je iznosila 8 odsto. Eurostat procenjuje da je u junu nezaposleno bilo 14,9 miliona muškaraca i žena u Evropskoj uniji, od kojih je 12,51 miliona u evrozoni. U poređenju sa majom ove godine, broj nezaposlenih opao je za 487 hiljada u Evropskoj uniji i 423 hiljade u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine nezaposlenost je opala za 397 hiljada u EU i 339 hiljada u evrozoni. U junu je 2,96 miliona mladih ispod 25 godina bio nezaposleno, od koji je 2,43 u evrozoni.U junu 2021. godine, stopa nezaposlenosti mladih je bila 17 odsto u EU i 17, 3 u evrozoni što je pad u odnosu na 17, 6 i 17, 9 odsto koliko je bila prethodnog meseca. U poređenju sa majom nezaposlenost mladih opala je za 112 hiljada u EU i 78 hiljada u evrozoni, a u poređenju sa junom 2020. godine opala je za 152 hiljada u EU i 110 hiljada u evrozoni. U junu 2021. godine nezaposlenost žena iznosila je 7,5 odsto u EU, što je smanjenje sa 7,7 odsto u maju 2021. godine. Nezaposlenost muškaraca je iznosila 6,7 odsto u junu što je smanjenje za 0,3 odsto u odnosu na maj kada je bila 7 odsto. I u evrozoni je nezaposlensot žena samnjena sa 8,4 odsto koliko je iznosila u maju na 8,2 odsto u junu. Smanjena je i nezaposlensot muškaraca sa majskih 7,6 odsto na 7,3 odsto koliko je bila u junu.
Preduzetnici u Hrvatskoj će plaćati manju članarinu komori
Preduzetnici u Hrvatskoj ubuduće će plaćati manje članarine za članstvo u Hrvatskoj obrtničkoj komori (HOK) koja ih zastupa, piše Poslovni.hr.Uporedo s tim biće pojednostavljena i organizacija tako što će biti ukinute regionalne preduzetničke komore, predviđaju planirane izmene i dopune Zakona o preduzetništvu.Obavezno članstvo, a i članarine Nova, umanjena jedinstvena stopa članarine koja se uplaćuje komori predviđena je u paušalnom iznosu koji mesečno iznosi 1,25 odsto osnovnog odbitka iz dohotka u skladu sa Zakonom o porezu a dohodak, umesto trenutko važećih 2 odsto.U Hrvatskoj se razmtara i ukidanje plaćanja obavezne članarine Hrvatskog gospodarskoj komori koja je pandan ovdašnjoj Privrednoj komori Srbije.Podsetimo, privrednici u Srbiji su prethodnih godina pozivali na bojkot plaćanja članarine u Privrednoj komori Srbije (PKS).Oni su obavezno članstvo ocenili kao neustavno i tražili ocenu Ustavnog sudu. Odluka suda 2019. godine bila je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje ustavnosti, a firme su morale da namire svoje dotadšnje dugove za neplaćene ćlanarine.Članstvo u PKS nije bilo obavezno od 2013. go 2017. godine.Odlukom o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju Privredne komore Srbije u 2021. godini utvrđeno je da mikro pravna lica članarinu plaćanju 600 dinara mesečno, srednja pravna lica 3.600 dinara, srednja pravna lica 43.000 dinara i velika pravna lica 160.000 dinara mesečno.Na svaki iznos dodaje se i 1/12 iznosa od 0,004 odsto poslovnog prihoda. Mesečna članarina Komori može da iznosi najviše 185.000 dinara, odnosno najviše u visini 1/12 iznosa od 0,1 odsto od poslovnog prihoda.Firme koje imaju poslovniu prihod manji do 20 miliona dinara ne plaćaju deo članarine po osnovu poslovnog prihoda.
Saveti koje treba da znate pre nego što krenete na put po velikim vrućinama
Sеzоnа gоdišnjih оdmоrа pоvеćаvа brој učеsniка u sаоbrаćајu i mоgućnоst vеćеg brоја sаоbrаćајnih nеzgоdа, piše u obaveštenju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Stаtistikе pоkаzuјu dа sе nајvеći brој sаоbrаćајnih nеzgоdа dеšаvа lеti i tо nајčеšćе u јulu, аvgustu i sеptеmbru. Zbog toga Batut preporučuje pridržavanje preporuka za vožnju u letnjoj sezoni:- Nе ulаzitе u аutоmоbil kојi је stајао nа suncu, оbаvеznо оtvоritе svа vrаtа i prоzоrе, uključuјući i prtljаžnik. Tако ćеtе prоvеtriti i zа nеki stеpеn rаshlаditi vаzduh u аutоmоbilu.- Upоtrеbа klimа urеđаја trеbа dа оmоgući dа unutrаšnjа tеmpеrаturа budе nižа 5 dо 7 stеpеni оd spоljаšnjе.- Prаvitе pаuzе tоkоm vоžnjе. U tоku vоžnjе pо visоkim tеmpеrаturаmа i putоvаnjеm nа dužim rеlаciјаmа pоtrеbnо је dа sе prаvе pаuzе u vоžnji nа svака 2 sаtа pо 15 minutа. Prоvеtrаvаnjе vоzilа, unоs dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i lаgаnо istеzаnjе оtklоnićе prvе znаке umоrа kојi sе оbičnо јаvljајu nакоn drugоg sаtа vоžnjе.- Vеliке vrućinе prеdstаvljајu rizik pо bеzbеdnu vоžnju, јеr mnоgо bržе dоvоdе dо umоrа i iscrpljеnоsti. Umоr је uzrоčnik svаке trеćе sаоbrаćајnе nеzgоdе nа putеvimа, а nеminоvаn је prаtilаc dugih vоžnji, nаrоčitо u nоćnim i nеpоvоljnim klimаtsкim uslоvimа, pоput vеliкih vrućinа. Kаkо bistе sprеčili ili оdlоžili nаstаnак umоrа u tоku vоžnjе, prе putоvаnjа sе dоbrо nаspаvајtе i оdmоritе.- Nа put nеmојtе krеtаti uкоliко stе kоnzumirаli аlkоhоl ili drugе psihоакtivnе supstаncе, uključuјući i lекоvе zа kоје је nаznаčеnо u uputstvu dа mоgu dа utiču nа spоsоbnоst uprаvljаnjа mоtоrnim vоzilimа.- Vеžitе sе – upоtrеbа sigurnоsnоg pојаsа је оbаvеznа zа svакоg putniка u vоzilu bilо dа је u pitаnju vоzаč, suvоzаč ili putnik nа zаdnjеm sеdištu. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, upоtrеbа sigurnоsnih pојаsеvа zа vоzаčе i putnike nа prеdnjim sеdištimа smаnjuје rizik оd smrtnоg ishоdа zа gоtоvо 50 оdstо, dоk zа putniке nа zаdnjim sеdištimа tај prоcеnаt u pојеdinim dеlоvimа svеtа iznоsi i dо 75 оdstо.- Vоditе rаčunа о bеzbеdnоsti dеcе u vоzilu – dеcа nајčеšćе strаdајu kао putnici u vоzilimа, а јеdаn оd rаzlоgа је nеkоrišćеnjе ili nеprаvilnо kоrišćеnjе аutо sеdištа. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје аutо-sеdištа umаnjuјu riziк strаdаnjа оdојčаdi zа око 70% а коd dеcе uzrаstа 1–4 gоdinе zа 54%. Kоd dеcе uzrаstа 4–7 gоdinа pоmоćnа sеdištа umаnjuјu riziк tеšкih pоvrеdа zа 59%.- Niкаdа dеcu nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm vоzilu nа suncu. Čак i sа оtvоrеnim prоzоrimа, аkо је nаpоlju 25°C, tеmpеrаturа u аutu sе zа 10 minutа mоžе pоpеti nа 40°C, а аkо је nаpоlju 35°C, tеmpеrаturа u аutu dоstižе i 50. pоdеljаk. Dеcа su оsеtljivа nа еkstrеmnе tеmpеrаturе, pа sе mоgu prеgrејаti tri dо pеt putа bržе nеgо оdrаslе оsоbе. U slučајu prеgrејаvаnjа коd dеcе, mоžе dоći dо tоplоtnоg udаrа kојi mоžе imаti fаtаlnе pоslеdicе. Prеpоznајtе simptоmе prеgrејаvаnjа dеcе nа vrеmе, o čemu više možete pročitati u tekstu.- Vоditе rаčunа i ако prеvоzitе kućnоg ljubimcа – ако sе vоzi pаs nа zаdnjеm sеdištu pоtrеbnо gа је vеzаti pоsеbnо dizајnirаnim pојаsеvimа zа psе, dок mаli kućni ljubimci imајu pоsеbnе putnе kutiје. Nikаdа ih nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm аutоmоbilu nа suncu.
Kako prepoznati simptome pregrejavanja kod dece?
Na visokim temperaturama, a naročito u toku putovanja, važno je prepoznati simptome pregrejavanja dece jer u tim slučajevima može doći do toplotnog udara koji može imati fatalne posledice. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" je izdao uputstvo u kome navodi da su glavni simptomi razdražljivost, malaksalost, pospanost, dezorijentisanost, povišena temperatura, povraćanje, konvulzije i nesvestica.Ako primetite neki od simptoma pregrejavanja, važno je reagovati odmah, ističe se u preporukama.Važno je preduzeti i sledeće korake:- Ukoliko ste u putu, dete odmah sklonite iz pregrejanog automobila.- Idite u hladovinu. Na taj način će temperatura tela da se snizi.- Skinite dete. To će pomoći da se rashladi i da koža dođe u direktan kontakt sa vazduhom.- Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, potrebno je da dete kvasite vodom. Rashladite ga tako što ćete pokvasiti peškir mlakom vodom i njime ga osvežavati.- Preporučuje se da položite hladne obloge na vrat, prepone, i pod pazuh. U predelu tih delova tela se nalaze krvni sudovi najbliži koži, pa se hlađenjem tih području ubrzava snižavanje temperature celog tela.- Od velike je važnosti da dete ne dehidrira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo (uznemirenost, razdražljivost, pospanost, klonulost, hladna koža, tokom plakanja nema suza, suve usne, suv i obložen jezik, upale oči, uvučena fontanela kod beba i sl.) dajte detetu po nekoliko gutljaja na svakih petnaestak minuta.Ukoliko detetu ne bude bolje, hitno ga odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.
Ko koliko plaća eko-taksu: od 5 hiljada do 2 miliona dinara
Poslednjeg dana jula većem delu privrede ističe rok za podnošenje prijave radi plaćanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznatije i kao eko-taksa, navodi u tekstu Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Iznosi koje će privrednici morati da izdvoje kreću se od 5.000 do dva miliona dinara, ali ni ove godine neće zavisiti od toga koliko zaista zagađuju zajednički životni prostor već od veličine njihovog biznisa, kao i od delatnosti u kojoj posluju."U Srbiji još nije primenjeno načelo „zagađivač plaća“ gde trošak srazmerno snose oni koji najviše ugrožavaju životnu sredinu. Oni koji puno zagađuju, za naknadu izdvajaju iznos koji nije u skladu sa stvarnim količinama štetnih gasova koje emituju i plaćaju isto kao i oni koji su uložili značajna sredstva u postavljanje postrojenja za prečišćavanje tako da ulaganje u ekologiju nije stimulisano", kaže potpredsednica NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar Paka, Bojana Perić.Prema njenim rečima, prvi korak je da se naknada za zaštitu i unapređenje integriše u naknadu za zagađenje, te da privredni subjekti onda ovakvu integrisanu naknadu plaćaju po stvarnoj količini zagađenja. Uz to, trebalo bi proširiti listu obveznika koji bi plaćali integrisanu naknadu tako što bi se uključili obveznici iz lokalnih registara izvora zagađenja i dopunila lista štetnih materija za koju se plaća naknada, ističe NALED.Predlog je i da se visina naknade po toni emisije postepeno povećava u naredne tri godine (po 10%) do dostizanja realnih vrednosti, ali i kao stimulans privrednicima da je umanje ulaganjem u postrojenja za prečišćavanje.Prema uredbi koja propisuje visinu eko-takse, 5.000 dinara platiće mikro preduzeća i preduzetnici u sektoru trgovine, bilo da su prodavnice hrane, butici, prodavnice igračaka, cvećare, apoteke. Tu su i restorani, kafići, čak i veb portali. Eko-taksu moraju da plate i vlasnici frizerskog salona, fitnes ili sportskog kluba, oni koji „drže“ stomatološku ordinaciju, vrtić, bilo kakvu školu, turističku ili računovodstvenu agenciju, advokatsku kancelariju...U male zagađivače spadaju i hoteli, banke, telekomunikacione kompanije, železnica, vazdušni saobraćaj i još drugih delatnosti, ali ako je reč o malim, srednjim ili velikih preduzećima, iznos naknade povećava se na 50.000, 125.000 ili 500.000 dinara. Država kao male zagađivače vidi i svoje institucije – centralnu banku, sudove, PIO i RFZO, odbranu i druge organe javne uprave.U srednje zagađivače svrstan je najveći deo poljoprivrede, deo prerađivačke industrije i energetike, građevinarstvo, saobraćaj i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (iznos naknade kreće se u rasponu od 10.000 do milion dinara).Među velikim zagađivačima su poljoprivreda (uzgoj živine i svinja), rudarstvo i veći deo prerađivačke industrije i energetike (iznos naknade ide od 20.000 do dva miliona dinara).
Startapi iz Beograda mogu da dobiju do dva miliona dinara za razvoj inovativne ideje
Gradska uprava Beograda je raspisala javni konkurs za dodelu sredstava za podršku razvoja inovativnih delatnosti. Na konkurs mogu da se prijave startap timovi i mikro privredna društva koja su registrovana i imaju sedište na teritoriji Beograda, nisu starija od tri godine i imaju biznis inovativu ideju.Ukupno je opredeljeno 10 miliona dinara, dok svaki korisnik može da dobije maksimalno dva miliona dinara. Novac je namenjen razvoj inovativne ideje u periodu od najviše 12 meseci uz obavezu zapošljavanja nezaposlenih lica.Šta je Srbiji nepohodno za dalji razvoj startap scene? Troškovi koji mogu da se finansiraju ovim novcem odnose se na članstvo u Naučno-tehnološkom parku Beograd, troškove zarada (uključujući sve pripadajuće poreze i doprinose), nabavku opreme i alata za potrebe razvoja, troškove istraživanja i testiranja.Sa druge strane, iz gradskog novca nije moguće kupovati zemljište ili zgrade, plaćati poreze na imovinu ili reprezentaciju, kao ni putne troškove, kamate, kazne, ekološke takse, članarine i slično.Detaljnije o uslovima timovi mogu da se informišu na sajtu grada, a rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2021. godine.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća
EU kaznila Amazon sa 746 miliona evra
Kompanija Amazon saopštila je da je od strane Evropske unije kažnjena sa 746 miliona evra zbog kršenja Opšte evropske uredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR), preneo je portal CNBCDodaje se da je Luksemburško nacionalno povereništvo za zaštitu podataka (CNPD) kaznilo je Amazon Europe Core odlukom od 16. jula, priopćila je kompanija."Verujemo da je odluka CNPD -a neosnovana i nameravamo da se snažno branimo", saopštio je Amazon.GDPR nalaže kompanijama da od ljudi zatraže pristanak ljudi pre korištenja njihovih ličnih podataka. U suprotnom slede novčane kazne.Wall Street Journal u junu je objavio izvijestio je u lipnju da bi Amazon mogao da bude kažnjen sa više od 425 milijuna dolara prema zakonu EU o privatnosti.Vlasnik Amazona Džef Bezos i ove godine je proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu. Nedavno je u posebnoj letelici putovao do granice planete Zemlje i svemira.Tehnološka kompanija Amazon, sa sedištem u Sjedinjenim Državama poslednjih godina fokusirala se na razvoj elektronske trgovine.Amazon uništava tone neprodate robe
Mladi na periferiji Beograda: Nemaš kola, nema izlaska
Mladi u čitavoj Srbiji se suočavaju sa problemom nezaposlenosti i nedostatka (dobrih) poslova, a u manjim sredinama, kao što je Surčin. šanse su još manje.Centar Surčina nalazi na svega 16 kilometara od centra Beograda, ali život mladih Surčinaca umnogome se razlikuje od onog koji vode njihovi vršnjaci sa drugih beogradskih opština. Opština Surčin, najmlađa od 17 beogradskih opština, imala je 2011. godine 42.012 stanovnika, raspoređenih u sedam naselja i 11.471 domaćinstava, što je 2,6% stanovništva područja grada Beograd. Iako je broj stanovnika na teritoriji cele opštine u porastu, u manjim mestima kao što su Boljevci, Dobanovci i Petrovčić broj stanovnika opada. Prosek godina u svim naseljima je između 35 i 40 godina, dok se broj članova po domaćinstvu smanjenje. Sve to ukazuje na da mladi radije biraju da odu iz Surčina, ukoliko im se za to ukaže prilika.Zašto i kakve su mogućnosti za mlade ljude koji odluče da ostanu u Surčinu?Prilike nisu sjajne ni za decu Surčina, a kako odrastaju suočavaju se brojnim izazovima. Opština Surčin ima šest osnovnih i nijednu srednju školu, kao ni pozorište, razvijen sistem zdravstvene zaštite, a u mnogim delovima ni kanalizaciju. U mestu Surčin, koje je administrativni centar opštine, aktivno stanovništvo, pored dominante zemljoradnje kojom se bave individualna poljoprivredna domaćinstva, mahom je zaposleno u industrijskim delatnostima u PK ,,Beograd", Mlinsko pekarskoj industriji Surčin,, ,,Centropromu", kao i u brojnim poljoprivrednim, zanatskim i trgovinskim firmama. I, svakako, na Aerodromu ,,Nikola Tesla".Nema noćnog života bez automobilaA. J. (24), student prava, preduzetnik i građevinski nadzornik, vodi se onom starom ,,posla ima, ko hoće da radi" i dodaje ,,...i ko se plaši da se ne isprlja". Poslove nije birao, od 14. godine radi teške fizičke poslove za koje je uvek bio plaćen na ruke - od toga je plaćao udžbenike, ekskurzije, izlaske, i to mu je jedino bilo važno.Posle punoletstva, radio je i van Surčina, kao noćni čuvar i obezbeđenje u popularnim beogradskim klubovima, gde je voleo i da izlazi. Kaže da čak i u Surčinu ima gde da se izađe u zabavu i provod, ali, ono što mlade odvraća od života u Surčinu je to što mladi bez automobila mogu da ,,izaberu da li će se vratiti kući u 11 uveče ili 6 ujutru", ukoliko izaberu da se provedu u gradu. Demografija opštine oslikava se u posetiocima ugostiteljskih objekata što mlade takođe odbija jer, kako kaže, ,,ne žele da sa starijim lokalcima razgovaraju o Šijanu i Titu". Smeta mu što Surčin ima mane velikog grada - visoke cene i gužvu, ali ne i njegove prednosti. On ukazuje da deca iz njegove ulice zbog divlje gradnje nemaju mesta da se provozaju biciklom, pa iz ,,mirnog prigradskog naselja" moraju da odu do, recimo, Zemunskog keja. M. (22) je po završetku srednje medicinske škole odlučila da godinu dana radi, dok ne odluči šta će studirati. Posao je našla u ugostiteljskom objektu blizu mesta stanovanja, tako što je zakucala i pitala da li su im potrebni radnici. Primili su je odmah iako nije imala nikakvo iskustvo. Iako joj je biro za nezaposlene u Surčinu nudio različite poslove u industrijskim objektima (u glavnom rad u magacinu) i posao u staračkom domu, odlučila je da nastavi da radi kao konobar, neprijavljena, jer je njoj tako više odgovaralo.Presudna je bila visina primanja i to što je blizu, a da je živela u gradu opet bi se opredelila za ugostiteljstvo jer voli rad sa ljudima i hranom.Ipak, bila je nezadovljna životom u Surčinu. Smatra da Surčin ne nudi dovoljno sadržaja mladima: nerazvijeno je ugostiteljstvo (tamo gde i postoji, mladi najčešće nisu primarna ciljna grupa), nema manifestacija, koncerata, festivala. Kaže i da se deo mladih oseća neugodno zbog poljoprivrednih radova: mirisa koji se šire iz štala i staja, suši se đubrivo, zvukovi koji dopiru tokom sezone svinjokolja nisu prijatni i sl. Sada živi u Železniku, a vratila bi se u Surčin samo ako bi je finansijska situacija primorala na to. Dobanovci – posao u stranim kompanijamaU Dobanovcima, stanovništvo je takođe fokusirano na poljoprivredu, ali u poslednje vreme ima i sve više industrijskih objekata, naročito u blizini auto-puta i Aerodroma. Jedan od tih objekata pripada firmi Gebruder Weiss, u kome je N. S. (21), studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, radila kao pomoćni radnik u magacinu - na prepakivanju i deklarisanju robe, ali i na drugim zaduženjima. Pri izboru posla joj je bila presudna visina satnice, ali činjenica da joj je radno mesto blizu kuće takođe je igrala veliku ulogu. Radila je preko omladinske zadruge, pa mogućnost napredovanja nije postojala, a kaže i da je bilo negativnih primera ophođenja nadređenih. „Drago mi je što sam videla kako funkcionišu multinacionalne kompanije, ali iz ugla malog radnika, jer nisam imala uvid u poslove van magacina". Da živi u gradu, verovatno ne bi odabrala takav posao. Najpre bi se, kao budući ekonomista, opredelila za neku knjgovodstvenu agenciju ili za posao u kafiću ili prodavnici. M. K. (22), apsolventkinja više medicinske škole, radi u dečijoj igraonici, po pozivu, za dnevnicu. Da ima više mogućnosti, opet bi odabrala taj posao jer voli rad sa decom, bez obzira na to što nije prijavljena i nema mogućnost napredovanja. Posao je našla preko ličnih kontakata. Zadovoljna je ,,džeparcem" koji dobija kako kaže, a radiće dok ne završi staž i ne pronađe posao u struci. Posao će tražiti isključivo van Dobanovaca i opštine Surčin, iz koje bi volela da se preseli u Zemun.Jakovo, između zemlje i kafićaU Jakovu, većina stanovništva se bavi obradom zemlje, kako na svojim posedima, tako i u velikim poljoprivrednim kombinatima. Ipak, sve više stanovnika traži posao u gradu ili drugim privrednim granama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, turizam... R. M. (22) studentkinja bezbednosti, radila je u dva kafića u Jakovu, a sada radi u Surčinu, takođe u kafiću. Uvek je radila bez prijave a poslove nalazila preko ličnih kontakata. Kaže da joj to nije važno, kao ni mogućnost napredovanja. Prioritet je da radno mesto bude blizu kuće jer joj je, kao studentu, svaki minut važan, a da živi bilo gde drugde bavila bi se istim ili sličnim poslom. Volela bi da je ugostiteljstvo razvijenije jer smatra hosting i poslove u promociji dobrim za studente. Ne planira da napusti Jakovo, ali ne bi imala ništa protiv ukoliko joj se ukaže dobra poslovna prilika. Ne smeta joj udaljenost od grada iako više voli da izlazi u gradu nego u Jakovu. Sviđa joj se mir koji nudi život u malom mestu i kaže da je sve dostupno, samo je izbor uži.U ostalim mestima na teritoriji opštine Surčin, izbor je isti ili uži.Kad imaju posao, rade puno radno vremeSvi sagovornici su se složili da je ponuda part-time poslova daleko od zadovoljavajuće, tamo gde uopšte postoji. Zato se procenat mladih koji rade puno radno vreme povećao na skoro 87%, a procenat onih koji rade part-time odgovara proseku za države Zapadnog Balkana. Takođe, u razgovoru sa mladima pokazalo se tačnim ono što su pokazala istraživanja, da mladi faktore koji su važni pri traženju posla, od najvažnijeg ređaju ovako:konekcije, sreća, sposobnosti i kompetencije, nivo obrazovanja, pripadnost političkoj partiji i radno iskustvo. Generalno, veruju da društveni kapital i političke veze donose veću korist u traženju posla nego obrazovanje i kompetencije. Prema „Studiji o položaju mladih u Srbiji” izrađenoj za potrebe Evropske fondacije za obuku, mladima u Srbiji u proseku treba 24.4 meseca da pronađu posao nakon maturiranja, dok je u Evropskoj uniji prosek 6.5 meseci, dakle gotovo četiri puta kraće. Problem sa nalaženjem prvog posla je i jedan od indikatora nesigurnosti života koji vode mladi ljudi u Srbiji, pa ne čudi da 37% njih smatra da je sasvim u redu dobiti posao koristeći se ličnim kontaktima, što je mnogo veći broj od onih koji smatraju da je to za osudu. Procenat mladih koji su u NEET statusu, niti rade, niti se školuju (not in education, employment or training) 2018. godine bio je 16.5%, što je ispod proseka (22.5%) za Zapadni Balkan, ali i dalje više od proseka Evropske Unije (10.5%). Mladi ljudi koji duže vreme ostanu u NEET statusu, kasnije se suočavaju sa većim poteškoćama prilkom izlaska na tržište rada. Ipak, na području Beograda taj procenat je gotovo duplo manji od onog u južnoj ili zapadnoj Srbiji. Zašto se toliko razlikujemo od Evrope? Loš kvalitet obrazovnog sistema, koji ne podstiče razvijanje suštinskih i ,,tvrdih", kao ni ,,mekih" veština koje tržište rada zahteva, smatra se velikim uzročnikom visoke stope nezaposlenosti kod mladih, kao i visoke stope prelaska iz nezaposlenosti u neaktivnost. Čak i smanjena stopa nezaposlenosti među mladima u prethodnih par godina je varka, jer iza nje stoji, između ostalog, odlazak mladih iz Srbije, u potrazi sa sigurnijim životom, poslovnim, ali i prilikama za obrazovanje i usavršavanje. Svetlana TanaskovićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
Kako studenti da zarade za letovanje: Kad se preklope ispit i smena
Nakon završenih ispitnih rokova studenti su obično u potrazi za nekim od letnjih poslova. Jedan deo se okreće sezonskim poslovima i branju voća, dok drugi deo u potrazi za poslom dolazi u omladinske zadruge.Studentima se nude posao konobara, ispomoć u maloprodajnim objektima ili buticima, lepljenje dekleracija, ispomoć u proizvodnji... U cenovniku usluga na sajtu omladinske zadruge Tragač, navodi se da je satnica od 220 do 300 dinara u zavisnosti da li vam za posao treba kvalifikacija. Za pakovanje robe sledi vam 220 dinara po satu, za šankerisanje malo više 240 dinara, za poslove u administraciji 260, dok za teže fizičke poslove u restoranu možete da očekuje 280 dinara.Jedan od problema sa kojima se stundeti susreći pri potrazi poslova je neuklapanje poslova sa fakultetom, nerazumevanje profesora ili poslodavaca...Nedavno istraživanje ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” sa portalom Radnik.rs pokazuje da se 50% studenata u omladinske zadruge učlanjuje preko preporuke prijatelja, rođaka ili poznanika, oko 30% je videlo oglas na društvenim režama, dok je oko 13% firma uputila na određenu zadrugu. Čak 60% ispitanika je obavljalo posao sa nižim kvalifikacijama u odnosu na posedovane, navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni u publikaciji „(Ne)dostojanstven rad preko studentsko-omladinskih zadruga“ . Što se tiče angažovanja kod jednog poslodavca 45% radi u periodu od 120 dana i kraće, 18% duže od 120 dana, a 25% duže od jedne godine. Približno 55% ispitanika je radilo posao čija je dužina radnog vremena 8h, dok je 19% radilo 5-8h. Takođe samo oko 13% ispitanika je imalo nedeljno radno vreme kraće od 40h. 78% je reklo da je ispoštovani rokovi za isplatu naknada za radno angažovanje.Iskustva studenataM. P. (23) studentkinja Fakulteta bezbednosti kaže da je radila razne poslove od početka studiranja od lepljenja deklaracija, preko butika, restorana kuvanih jela, pozorišta (kao razvodnica).„U početku je to sve bilo po potrebi,dan ili dva, mada kasnije sam počela da radim full time i tako se izdržavala. U tom periodu sam radila u restoranu, a kasnije butiku.“Takođe navodi da je to period online predavanja, što joj je mnogo značilo za usklađivanje fakulteta i posla.„Poslodavci su imali dovoljno razumevanja za kombinovanje smena, toliko da fakultet nije trpeo (naravno što se prisustva na predavanjima tiče). Meni je to i bio cilj. Dam raspored svojih predavanja poslodavcu i kažem-izvol'te, ja mogu tim i tim danima. Mogla bih čak i odmah nakon predavanja samo da se uračuna i vreme koje mi treba da do posla stignem.“Nije dolazila u situaciju da moli profesore za olakšice zbog posla jer je uspevala da se izbori za smene. Ipak bilo je straha da će nešto iskrsnuti i da mora doći na posao u smeni kada ti je ispit.„Iako su to poslovi preko zadruge, poslodavcima treba vremena da shvate da je stvarno neko voljan jelte da radi. Mislim da je i to doprinelo mom lakšem kombinovanju, to što vidno pokazujem inicijativu i trudim se. Tako da mu na kraju ipak dođe kao najbolje kompromisno rešenje - ja tebi vreme koje ti odgovara, a ti meni vreme koje vredi dok si tu.“ Prema njenim rečima najveći problemi je taj što dan ne traje 50h i nedostatak vremena za sebe i druge. Tijana Brajković je nakon nekoliko poslova preko OZ se okrenula drugoj vrsti posla, bejbistingu. Za četiri godine rada, kaže da je prošla više porodica, tj.poslodavaca, bilo je različitih iskustava, ali uglavnom, svi su imali razumevanja za fakultet i obaveze u vezi ispita.„Iskreno, nisam sigurna koliko bi to bilo tako, da moj prvi i jedini uslov na početku svakog razgovora nije bio taj da mi je fakultet na prvom mestu i da želim razumevanje za to.“Za nju je najveći problem predstavljao nedostatak vremena da se posveti gradivu kako treba. „Dešavalo se da površno pređem gradivo i da padnem ispit, prosto zbog nedostatka vremena. Nakon 8h ovog posla, budem jako umorna. A opet znam da moram da učim, pa je to, na početku, bilo teško iskalkulisati.“Prema njenim rečima, bilo bi lepo da studenti koji rade puno radno vreme i uporedo studiraju, imaju neke povlastice kao što dodatni termini polaganja ispita i upisa ocene...PrakseElektrotehnički fakultet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, kao i Centar za karijerni razvoj Univerziteta u Beogradu nemaju preciznu evidenciju o broju studenata koji rade kako na svojim fakultetima, tako i u okviru Univerziteta.„Studente ne možemo obavezati da nam dostavljaju taj podatak, ali iz razgovora sa studentima znamo da su veoma retki strudenti master studija koji nisu zaposleni. Većina naših studenata se zaposli tokom završne godine osnovnih studija, a veoma često nastavljaju da rade u firmama u kojima urade stručnu praksu“, kaže Predrag Ivaniš prodekan za nastavu ETF-a.Jedna od praksi koja je dostupna studentima ETF-a i drugih sličnih fakulteta je ona koju organizuje Majkrosoft. Ova kompanija nekoliko puta godišnje pravi javni konkurs za pozicije praktikanta Software engineer intern i „labelare“ (četvoročasovna radno vreme gde praktikanti proveravaju tačnost matematičkog softvera rešavajući iste zadatke kao i on).Jedan od praktikanata je i Stefan Đorđević(23), student četvrte godine ETF-a. Prema njegovom iskustvu u Majkrosoftu imaju fleksibilan radni odnos, gde u dogovoru sa timom u kojem radite planirate radni dan. „Možete ujutru doći na posao, popodne otići na fakultet i predveče se vratiti da završite obaveze koje imate.“ Profesori su, barem u njegovom slučaju i inače fleksibilni sa studentima oko obaveza i laboratorijskih vežbi.Najveći problemi sa kojima se susreće su nedovoljno vremena za sebe i kako se isključiti i prepustiti jednoj obavezi. „Najneugodniji trenutak je kada se rokovi za obaveze i na fakultetu i na poslu preklope i onda ne znaš šta ćeš pre i čemu dati prioritet jer radeći ono drugo zapostavljaš prvo, a pride možeš da osetiš da nemaš dovoljno vremena ni za sebe i da se zapostavljaš.“Dragoceno iskustvo koje se ne uči na fakultetuPero Jovović, (22) novinar Nova S, kaže da je u jednom jednom trenutku sam morao nešto da žrtvuje - dobar posao ili studije. Fakultet mu nije nudio opcije za nedolazak na predavanja i vežbe, a zbog radnog vremena nije mogao da se podeli u dva dela i bude na dva mesta istovremeno. „S druge strane, radio sam u struci, u medijima, a studiram novinarstvo, pa sam postavio sebi logično pitanje - da li zapravo znaš da radiš ono što studiraš i šta je u ovom trenutku značajnije, praksa ili teorija koja je neupotrebljiva u praksi? Odabrao sam tada posao. Mislim da, nažalost, državni fakulteti u našoj zemlji ne čine ništa da pomognu svojim studentima i da ih podstaknu i motivišu da studije završe i nešto nauče. U nekim drugim, uredjenijim zemljama, sistem ohrahruje pojedince da rade i studiraju, budu samostalni, svoji ljudi. Ovde to nije slučaj. Fakultet i obrazovanje su svakako važni i od njih nisam trajno odustao.“Navodi da nije zažalio što je napravio pauzu u studiranju je ono što je naučio na fakultetu se pokazalo kao neupotrebljivo u praksi. „Mediji danas, pogotovo digitalni mediji, mnogo drugačije funkcionišu nego što je to bio slučaj ranije - a na fakultetu radite i učite , mahom, u zastarelom sistemu. To znanje ne možete da primenite u pravom životu. To će vam reći veliki broj ljudi u medijima, i to je opipljivo - mnogo mojih kolega koji su kasnije, takodje na ličnu inicijativu i bez pomoći fakulteta, dolazili na praksu su morali da krenu iz početka. Da uče sve iznova. Pauza na studijama koju je napravio zbog posla donela mu je i mnoge benefite kao što sticanje kontakata i upoznavanje ljudi iz posla. Nije mogao da čeka da završi fakultet i da krene na praksu jer ne bi mogao da živi bez pomoći roditelja barem do kraja dvadesetih.Kaže da neće odustati od fakulteta.„Neću odustati od FPN-a. Volim ga. Baš je jedna profesorka na predavanju svojevremeno, opisujući ljubav prema medijskoj kući u kojoj je radila, rekla da je to kao kada ste zaljubljeni u pogrešnog dečka. Takav je i moj stav prema Fakultetu političkih nauka.“Prema njegovom iskustvu fakultet za rad u medijima je apsolutno nebitan. „Niko vas nikada neće pitati koju ste školu završili, već koju priču možete da donesete. U većini slučajeva, nikada nisam ni video da mediji raspisuju konkurs za posao. Za praksu možda da, ali za posao ne - Sve je uvek na relaciji ličnih poznanstava, priča i intervjua koje ste uradili i toga da li je neko čuo za vas, pa želi da doprinesete kolektivu svojim radom. Fakultet je, s druge strane, bitan zbog ličnih afiniteta, drugih opcija, samopouzdanja i činjenice da, kada diplomirate, znate da ste nešto potpuno sami završili od početka do kraja. Takav oslonac je jako važan.“Anđela ĐorđevićOvaj tekst je nastao u okviru CAAS škole novinarstva, u organizaciji Centra za antiautoritarne studije (CAAS) uz podršku Fridrih Nauman Fondacije.
U Vlasotincu održan protest protiv izgradnje još jedne MHE
Ministarstvo rudarstva i energetike i Znala je pravo na sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije privrednom društvu What's your Green Energy doo iz Leskovca tačnije iz sela kumarevo status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije tiče se za hidroelektranama phabis ko instalisane snage 960 kilovata Rupskoj reci u opštini Vlasotince.Rešenje prestaje da važi Koliko ima isti turu roku od tri godine od dana pravosnažnosti tog rešenja ne stekne status povlašćenog proizvođača električne energije arogi tačke 38 prethodno na dana istog rešenje može se produžiti u skladu sa zakonom o energetici sastavni deo rešenja čini pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli koja je izdala opština Vlasotince 12 decembar 2019 godine.U obrazloženju rešenja piše da je privredno društvo odre Water Green Energy podneo 24 12 2019 godine zahtev za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za hidroelektranu maskota instalisane snage kako je već navedeno.Ministarstvo rudarstva i energetike ovo rešenje o sticanje uprava za privremeno povlašćenog proizvođača električne energije donelo je 19 februara 2020 godine.Projekat koji je pri ložila ova firma iz radilo je preduzeće Šumadija projekt doo iz Paraćina Water Green Energy je uplatio depozit u iznosu od šest miliona 771 1755 RSD uplati od 12 februara 2020 godine na račun ministarstvo rudarstva i energetike stoji u obrazloženju ovog rešenja.
Godišnja inflacija tokom jula u evrozoni 2,2 odsto
Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da će godišnja stopa inflacije tokom jula 2021. godine u evrozoni biti 2,2%, u odnosu na 1,9% koliko je bilo u junu.Analizirajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da će tokom jula energenti imati najveću godišnju stopu u iznosu od 14,1%. To je za preko dva odsto više u poređenju sa 12,6% koliko je ta stpa iznosila u junu.Posle energenata na drugom mestu su hrana, alkohol i duvan sa godišnjom stopom tokom jula od 1,6%, u poređenju sa 0,5% koliko je bilo u junu.Na trećem mestu je oblast usluga sa godišnjom stopom od 0,9%, u poređenju sa 0,7% u junu.Na četvrtom mestu nalazi se neenergetska industrijska roba sa godišnjom stopom od 0,7% u julu, u gde je zabeležen pad jer je u junu za tu vrstu robe ona iznosila 1,2%.Mesečna inflacija je predstavlja mesečnu promenu cena robe i usluga široke potrošnje (tokom tekućeg meseca, u odnosu na prethodni mesec).Godišnja inflacija predstavlja promenu cene robe i usluga široke potrošnje u tekućem mesecu, a u poređenju sa istim mesecom prošle godine.Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?
Rast BDP-a u EU tokom drugog kvartala 13,2 odsto međugodišnje
U drugom kvartalu 2021. godine, bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je porastao za 2,% u odnosu na prvi godišnji kvartal, objavio je Eurostat, naglašavajući da se radi o preliminarnoj analizi. Rast BDP-a u celoj Evropskoj uniji tokom istog perioda nešto je manji i iznosi 1,9%.U poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, ukupan rast BDP-a u evrozoni iznosi 13,1%, a na nivou EU 13,2%.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za drugi kvartal 2021. godine, najveći rast BDP-a imaju Portugalija (4,9%), Austrija (4,3%) i Letonija (3,7%).Najniža stopa rasta zabeležena u Litvaniji 0,4% i Češkoj 0,6%. U većim zemljama poput Francuske BDP je porastao za 0,9%, a u Nemačkoj 1,5%.Međugodišnje stope rasta su pozitivne u svim zemljama Evropske unije.Statistički zavod EU napominje da su preliminarne procene zasnovane na podacima koji još nisu kompletni.Tokom prvog kvartala 2021. godine Srbija je zabeležila rast od 1,7%.BDP SRBIJE U PRVOM TROMESEČJU VEĆI ZA 1,7 ODSTO
Za dva studentska doma Srbija uzima zajam od 32 miliona evra
Za izgradnju dva studentska doma, u Beogradu i Nišu, Srbija planira da uzme zajam u iznosu od 32 milona evra kod Banke za razvoj Saveta Evrope. Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - studentsko stanovanje, kojim će se obezbediti sredstva za izgradnju dva nova studentska doma u Nišu i Beogradu, za smeštaj 1.400 studenata.Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 48,4 miliona evra, uključujući 32 miliona evra zajma koji obezbeđuje Banka.Zajam će se realizovati u dve tranše, a u predlogu zakona piše da je predviđena mogućnost zajamoprimca da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja tranše koja će se primenjivati tokom čitavog perioda otplate.Krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decembar 2026. godine, u skladu sa rokom za završetak Programa. Iz sredstava zajma Banke finansiraće se radovi, oprema i deo usluga, dok Republika Srbija finansira građevinske dozvole, administrativne takse, komunalnu infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, elektroinstalacije), zemljište, uključujući i druge nenovčane doprinose. Piše i da preliminarna procena troškova može biti premašena zbog nepredviđenih radova ili povećanja tržišnih cena. Prilikom povlačenja tranše, zajmoprimac ima mogućnost izbora između godišnje, polugodišnje i tromesečne otplate kredita, kao i izbora perioda otplate do 20 godina sa uključenim periodom početka do pet godina, piše u Predlogu zakona. Pristupna naknada i naknada na nepovučena sredstva zajma se ne plaćaju. Kao osnovni cilj projekta navodi se poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju, posebno za studente iz porodica sa niskim primanjima. U planu je obezbeđivanje pristupačnog studentskog smeštaja za okvirno 1.400 studenata, kroz izgradnju novog studentskog doma sa 400 kreveta u Nišu, kao novog studentskog doma sa 1.000 kreveta u Beogradu.U Beogradu će se graditi novi blok, u Nišu završetak postojećeg i nova opremaU Beogradu je u planu izgradnja novog smeštajnog bloka, bruto površine 24.500 metara kvadratnih, koji će se nalaziti na postojećoj lokaciji "Studentskog grada". Glavne investicije odnose se na građevinske radove i uređenje zelenih površina, te opremanje nameštajem i neophodnim dodacima za smeštaj oko 1.000 studenata.Kako piše u Predlogu zakona, u Nišu će ova sresdsstva biti namenjena za završetak izgradnje i isporuku opreme za zgradu doma od 11 spratova sa potkrovljem i podrumom čija je ukupna bruto površina oko 12.000 m2.Navodi se da je objekat do sada izgrađen do nivoa grubih građevinskih radova, i da se glavne investicije se odnose na unutrašnje radove i instalacije usmerene na funkcionalni završetak zgrade radi dobijanja Upotrebne dozvole za smeštaj i stanovanje studenata. Planira se i opremanje nameštajem i neophodnim dodacima.Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na godišnji Кonkurs za prijem u studentske domove, prosečno se prijavi svake školske godine oko 19.600 studenata, što je više u odnosu na raspoloživ broj ležajeva u studentskim domovima kojih trenutno ima 16.959.
-615x345.jpg.webp)
ASTRA: Žrtve trgovine ljudima devojčice i žene, kazne i ispod zakonskog minimuma
U sudskim postupcima za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60 odsto oštećenih čine maloletnici, tj. deca. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne, pokazuje analiza sudske prakse za 2020. godinu organizacije Astra, objavljena povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima.Tokom prethodne tri godine porastao je udeo seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%).Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka.Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, navodi se u analizi."Status posebno osetljivog svedoka garantuje žrtvama bezbednost tokom sudskog postupka, bez direktnog sučeljavanja sa optuženim trgovcem i uz mogućnost svedočenja iz posebno opremljene prostorije putem video linka."Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, navodi Astra. Najčešće se određuju kazne u rasponu 3-5 godina. U 2018. godini polovina optuženih je dobila kaznu u ovom rasponu, u 2019. 75% optuženih, dok je 2020. njih 60 odsto dobilo kaznu od 3 do 5 godina.Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine, navodi se u analizi.Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.
-615x345.jpg.webp)
Porasla cena nafte u svetu
Pad zaliha nafte kod njenog najvećeg kupca Sjedinjenih Američkih Država, uticao je na porast cene tog energenta na svetskim tržištima, jer je dostigao naniži nivo od januara 2020. godine, pre pandemije korona virusa, preneo je portal CNBC.Na londonskom tržištu cena barela u odnosu na period pre zadnjeg talasa pandemije porasla je 17 centi i iznosila 74,91 dolar, a se za isti iznos povećala i na američkom tržištu, na 72,56 dolara.Cena nafte u Londonu u junu je prvi put nakon više od dve godine dostigla 75 dolara po barelu, ali se tokom jula smanjila zbog straha od brzog širenja delta soja koronavirusa i kompromisnog dogovora vodećih proizvođača nafte da će povećati svoju ponudu.Zalihe sirove nafte pale su za 4,1 milion barela u sedmici koja je trajala do 23. jula, saopštila je američka vlada. Tome su doprineli pad uvoza i nedeljne proizvodnje.Cena američke lake nafte u minusu Privredni oporavak u SAD još je na dobrom putu uprkos rastu zaraženih koronavirusom, objavila je Američka centralna banka Fed.Na rast cene nafte utiču i pregovori Sjedinjenih Država i Irana o iranskom nuklearnom programu, što bi moglo da znači kasniji povratka iranske nafte na tržište.Organizacija zemalja izvoznika nafte (OPEC) objavila je da je cena barela njenih članica u sredu iznosila 73,57 dolara, što znači da se nije znatno promenila u odnosu na prethodni radni dan.Poskupljenje naftnih derivata u Srbiji traje već neko vreme, tako da je cena benzina od 95 oktana već prešla 160 dinara. Početkom meseca cena tog naftnog derivata bila je oko 159 dinara po litru.
Ministarstvo kupuje bele minibuseva za prevoz seoskog stanovništva
Ministarstvo za brigu o selu dodeliće 120 miliona dinara bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Srbije. Na konkurs se prijavljuju lokalne samouprave, a maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu minibusa iznosi sedam miliona dinara. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem, navodi se u Uredbi. Sredstva će biti namenjena za kupovinu minibuseva koji će se koristiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo selo ili iz sela u gradsko ili opštinsko sedište. Kao kriterijumi za dodelu sredstava navode se stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, broj sela koji će imati benefit od realizacije projekta, seosko stanovništvo koje se nalazi u planinskim područjima na prosečnoj nadmorskoj visini od 500 metara i preko 500 metara, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Bodovaće se i finansijsko učešće jedinice lokalne samouprave u realizaciji projekta, udaljenost sela od gradskih i opštinskih sedišta izražena u kilometrima, kao i efekat dobijanja bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa na regulisanje prevoza seoskog stanovništva u okviru jedinice lokalne samouprave. Prilikom prijave lokalne samouprave treba da dostave i izveštaj o izvršenom ispitivanju tržišta za predmetno vozilo sa procenjenom vrednošću. Za izveštaj je potrebno da se pribave minimum tri ponude različitih ponuđača za minibuseve sa srednjom prosečnom vrednošću. Svaka jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo jednom prijavom.Ministarstvo za brigu u selu će konkurs raspisati nakon što Uredba stupi na snagu.
Države EU sve češće bacaju vakcine kojima je istekao rok trajanja
Evropa će uništiti hiljade doza vakcine protiv COVID-19 kojima je istekao rok trajanja, dok je svega jedan odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama i 28 odsto svetske populacije primilo dozu vakcine protiv koronavirusa, prenosi Euractiv.Evropska unija je ove nedelje proslavila postizanje sopstvenog cilja od 70 odsto odraslih vakcinisanih najmanje jednom dozom, stavljajući trgovinski blok među svetske lidere u kampanji vakcinacije..Međutim, uprkos tome što je skoro 60 odsto odraslih osoba vakcinisano sa obe doze, hiljade vakcine protiv COVID-19 se bacaju po isteku roka trajanja, saznaje Euractiv.U Litvaniji, zemlji sa manje od tri miliona stanovnika, od početka kampanje bačeno je više od 20.000 vakcina kojima je istekao rok trajanja, rekao je portparol ministarstva zdravlja te zemlje za evropski portal.Portparol je dodao da je glavni razlog za ovo bacanje medicinskih resursa ljudi koji se nisu pojavili na zakazanim vakcinama.Ovo je problematično jer su mnoge vakcine osetljive. Na primer, nakon razblaživanja, Comirnati (Pfizer-BioNTech) vakcina mora biti uskladištena na temperaturi od 2 do 30 stepeni Celzijusa i upotrebljena u roku od 6 sati, nakon čega se mora baciti.Tačan broj potrošenih doza vakcine u EU nije dostupan jer to ne prate ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) niti Komisija.Portparol Komisije rekao je EURACTIV -u da upravljanje vakcinama spada u nadležnost svake države članice, pa izvršna vlast nema uspostavljen nikakav poseban mehanizam praćenja u pogledu isteka vakcina.Slične situacije dešavaju se i u drugim državama članicama.Poljsko ministarstvo zdravlja kaže da je do sada u Poljskoj bačeno skoro 73.000 doza, a očekuje se da će se taj broj povećati u narednim nedeljama.Mihal Kučmierovski, predsednik Vladine agencije za strateške rezerve, rekao je da interesovanje za vakcinaciju među poljskim građanima svake nedelje pada za 40 odsto, što povećava rizik od uzalud potrošenih doza.U međuvremenu, u Nemačkoj će hiljade doza vakcina biti uništeno, prema nemačkom lokalnom portalu Merkur. Opština Fafenhofen u južnoj Nemačkoj vraća proizvođaču 7.000 doza Okford/Astrazeneca kako se približava istek roka trajanja, a ljudi sve češće odbijaju vakcinaciju.U Češkoj Republici podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je više od 3.000 doza izgubljeno zbog isteka roka upotrebe, loših uslova skladištenja ili loma.Iako tačan broj izgubljenih vakcina nije naveden, francuska vlada je u utorak saopštila da je "prijatno iznenađena" malim brojem izgubljenih doza, dodajući da stručnjaci izgleda paze da izbegnu rasipanje.Međutim, francusko ministarstvo zdravlja procenjuje da je isteklo 50.000 doza AstraZeneca. Dok su vakcine Johnson & Johnson doživele "vrlo malo" rasipanja zbog skladištenja, prt odsto doza je izgubljeno u centrima za vakcine i deset odsto u ordinacijama, saopštilo je ministarstvo.Međutim, umesto da unište vakcine kojima je istekao rok važnosti, neke zemlje, poput Rumunije, odlučile su da sačekaju u nadi da će ili proizvođač vakcine ili Evropska agencija za lekove (EMA) najaviti moguće produženje roka važnosti.Pojedine države, poput Bugarske, se odlučuju za doniranje svojih viškova najsiromašnijim zemljama, kao što je Butan.