Najnovije

Svet

Gruevski u Mađarskoj registrovao firmu za prodaju posuđa

Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski registrovao je u Mađarskoj firmu za poslovni konsalting i prodaju posuđa i sredstava za čišćenje, prenosi iz mađarskih medija skopski portal "Sakam da kažam". Gruevski je pobegao iz Makedonije 11. novembra 2018. godine, kada je trebalo da mu bude uručen akt o upućivanju na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne u slučaju "Tank" za kupovinu oklopnog "mercedesa" novcem Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi N1.Gruevski je firmu čiji je vlasnik i direktor, registrovao 15. jula, zove se ICIC i sedište joj je u Pecelu, predgrađu Budimpešte. Osnovne delatnosti kompanije su upravljanje poslovanjem i poslovni konsalting, ali i veleprodaja porculana, staklenog posuđa, sredstava za čišćenje, organizacija konferencija. Gruevski od 2018. živi u Mađarskoj gde je dobio azil, ali je prilikom registracije frime dao kućnu adresu u Skoplju.Gruevski je, kako je ranije rekao mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, angažovan i kao savetnik premijera Viktora Orbana za Zapadni Balkan.

Lifestyle

Kako bismo danas govorili da nije bilo Vukove reforme?

Da li ste se ikada zapitali kako bismo govorili danas da nije bilo Vuka Karadžića i njegove reforme ćiriličnog pisma, gramatike i rečnika?Da li bismo, recimo, imali imena na slovo "J", da li bi nam bilo teže bez pravila "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"?Odgovor ne znamo jer se Vukova reforma zvanično "primila" 1847. godine kada su štampani "Rat za srpski jezik" Đure Daničića i "Pesme" Branka Radičevića. Tek 1868, nekoliko godine posle Vukove smrti, srpski jezik postaje zvaničan. Ekavicu u zvaničan govor uvodi Stojan Novaković, njegov sledbenik i autor "Gramatike srpskoga jezika" tri decenije posle Vukove smrti.Ipak, pretpostavku kako bismo govorili danas bez Vuka, ponudio je istoričar prof. dr Predrag J. Marković u knjizi "Alternativna istorija Srbije" koju izdaje Laguna. On, kao koautor zajedno sa istoričarem Čedomirom Antićem, navodi primer iz Sterijinih komedija."Da li bi nam sada bilo bolje da govorimo kao Sterijini junaci Ružičić i baron Golić? Da li bi naša kultura bila vidljivija u Evropi da su pobedili Hadžić i Vidaković? Da, kao Hrvati, prevodimo sve reči na slavenosrpski? Recimo, umesto "istorija", kažemo "povest"?"." Zdravstvuj, cvete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strelu Kupidonu zatupljajut", tako se Ružičić udvarao Evici, jednoj od glavnih protagonistkinja komedije "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića. "Naipače ubo znači besonders; sljedovatelno ja o vami i vašoj dražajšoj babinikakovoga hudago mnjenija imati nisam mogao", kaže baron Golić u "Laži i paralaži". Na pitanje da li je Srbin, odgovara: "Pravi, i prozviščem i plemenom".Profesor Marković navodi da je značaj Vukovog rada utoliko veći što je uspeo da pronađe prečicu do samog srca romantičarske Evrope. Uspeh je bio veći jer je stvorio narodnu književnost u trenutku kada je većina stanovništva Kneževine Srbije bila nepismena, a godišnje se štampalo manje od 500 knjiga.

Srbija

Axel Springer odlazi iz Srbije

Kompanija Ringier preuzeće udele kompanije Axel Springer u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, saopšteno je danas. Ringier grupa će u svim državama, sem Slovačke, ubuduće biti vlasnik 100 posto udela. U Slovačkoj će osnivač preduzeća imati i dalje manjinsko učešće, navodi se u saopštenju kompanije Ringier Axel Springer.  Preuzimanje akcionarskih udela okončaće se u toku 2021. godine. Preduslov za izvršenje transakcije je odobrenje lokalnog organa za kontrolu monopola.Stranke su sporazumno dogovorile da će u tajnosti čuvati informacije o kupoprodajnoj ceni i vrednovanju preuzetih udela preduzeća. Kako piše u saopštenju, Axel Springer će ubuduće na velikim strateškim tržištima da se fokusira na digitalno poslovanje.  "Fokus kompanijskih investicija u News Media segmentu biće u Nemačkoj, SAD i Poljskoj. Shodno tome će kompanije Ringier i Axel Springer u Poljskoj nepromenjeno nastaviti uspešni zajednički poduhvat", piše. Od osnivanja kompanije Ringier Axel Springer Media AG u julu 2010. godine, u Centralnoj i Istočnoj Evropi zaposleno je 3.100 ljudi.Portfolio obuhvata preko 200 digitalnih i štampanih proizvoda. Ringier AG je švajcarska medijska kompanija koja posluje u Evropi, Africi i Aziji. Portfolio obuhvata preko 110 kćerki-kompanija u oblastima štampe, medija, radio-stanica, prodaje ulaznica, zabave i e-trgovine kao i vodećeg marketplace-a u oblastima automobila, nekretnina i zapošljavanja. 

Lifestyle

Lepa kosa raste iz zdrave kože glave

Sjajna, bujna, lepršava kosa je ukras svake glave. Mnogi problemi koji kvare lepotu kose nastaju u korenu dlake, na koži glave. Kao u staroj izreci da nema glave bez mane, živa je istina da u da...

Srbija

Beograd nabavlja gume za trolejbuse i autobuse

Javno komunalno preduzeće GSP Beograd raspisalo je tender za nabavku spoljnih pneumatika za autobuse, trolejbuse, putnička i teretna vozila.Sporazum se zaključuje na tri godine, a procenjena vrednost javne nabavke je 300 miliona dinara. Javna nabavka je podeljena na dve partije. Što se tiče nabavke pneumatuka za autobuse i trolejbuse, u dokumentaciji se navodi da je potrebno da budu novi, u CITY, URBAN, ili METRO izvedbi, da budu i M+S karakterisitka sa mogućnošću ugradnje na sve osovine vozila. Pneumatici moraju imati 3PMSF oznaku na boku. Planina sa tri vrha i snežnom pahuljom unutra. Oznaka definiše da je pneumatik posebno testiran za eksploataciju u zimskim uslovima i garancija je dobrog prijanjanja, navodi se u dokumentaciji. Na svakom pneumatiku se mora nalaziti i serijski i DOT broj sastavljen od 9 do 12 znakova od čega poslednje 4 cifre definišu nedelju i godinu proizvodnje. Minimalni garantni period pneumatika ekspolatisanih na prednjoj osovini za autobuse i trolejbuse treba da bude 80.000 pređenih kilometara od dana ugradnje na vozila, a za pneumatike ekspolatisane na pogosnkoj osovini je 60.000 pređenih kilometara, piše u dokumentaciji. Za ostala vozila je garantni period pneumatika 60.000 pređenih kilometara. Najduži rok za isporuku je 30 dana od prijema pisanog poziva naručioca.  Kriterijum za dodelu ugovora je cena.

Svet

Philip Morris planira da obustavi prodaju duvana u Britaniji

Američko-švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom cigareta Philip Morris International u narednih deset godina planira da prestane sa prodajom svojih duvanskih proizvoda u Velikoj Britaniji, prenosi Poslovni.hr. Odluka kompanije koja u toj zemlji želi da kupi i fabriku lekova Vecture oslanja se na britnasku strategiju ukidanja pušenja do 2030. godine.Odluku kompanije Filip Moris saopštio je izvršni direktor kompanije Jacek Olczak. On je za Daily Mail ocenio da se u narednih deset godina može u potpunosti može rešiti problem pušenja u Velikoj Britaniji, kao i da je za to potrebna pomoć vlade i regulatora.Podržavajući ukidanje, Olczak je rekao da će Marlboro brend "nestati" iz britanskih prodavnica zajedno sa njihovim drugim robnim markama, prvi put nakon više od 100 godina prisutnosti u Velikoj Britaniji.Olczak je započeo agresivniju strategiju prelaska te kompanije na druge delatnosti, a jedna od njih je proizvodnja lekova.  On je nedavno pozvao Britaniju da se prema cigaretama ponaša kao prema benzinskim automobilima i da ih kroz deset godina u potpunosti zabrani.Filip Moris želi da za pet godina 40 miliona pušača pređe na proizvode bez duvanskog dima Filip Moris je početkom jula započeo dogovor oko kupovine britanskog proizvođača lekova Vecture za 1,05 milijardi funti, u sklopu njihove "evolucije u proširenu zdravstvenu i wellness kompanije", koja bi više od 50% prihoda trebalo da ostvaruje od nepušačkih proizvoda i najmanje milijardu dolara odnenikotinskih proizvoda do 2025. godine.Na taj dogovor burno su reagovala udruženja koja se bore protiv duvanskih proizvoda, a reagovala je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je takva partnerstva velikih duhanskih kompanija nazvala potkopavanjem napretka u kontroli njihovih "smrtonosnih proizvoda".Kompanija Filip Moris kako se navodi vredi 153 milijarde dolara i ne prodaje cigarete u Sjedinjenim Američkim Državama. To sada radi njena nekadašnja matična kompanija Altria, od koje se odvojila 2008. godine.

Srbija

Gori šuma na Zlatiboru, na teško pristupačnom terenu

Već nekoliko dana na granici zlatiborskih sela Draglica i Negbina gori šumski požar. Kako su Novoj ekonomiji rekli meštani Draglice, požar je zahvatio teško pristupačan teren, a pojačao se nakon jučerašnjeg vetra.Slike požara na Zlatiboru kruže i po društvenim mrežama, a ove godine to je već treći po redu u toj oblasti uključujući i onaj koji je goreo pre nekoliko nedelja blizu Priboja.Kako su Novoj ekonomiji potvrdili ljudi koji žive u Draglici, nadležni pokušavaju da ugase vatru i trenutno su na terenu vatrogasci iz Čajetine i Prijepolja."Na terenu su već četiri dana, juče ujutru su uspeli da stišaju požar, ali ga je vetar ponovo pojačao. Požar je najverovatnije nastao kada je pre nekoliko dana to mesto pogodio grom", rekao je za Novu ekonomiju Radoje Selaković iz Draglice.Prema njegovim rečima, vetar sada duva slabije, a požar bi mogao da se proširi i na vrh Murtenicu, ako se na vreme ne obuzdaFoto: Radoje Selaković/ Požar na ZlatiboruPožar je inače zahvatio mesto koje se nalazi blizu magistrale koja povezuje Srbiju i Crnu Goru.Šume u ovom delu Zlatibora su većim delom borove, a pre nekoliko godina pretrpele su veliko oštećenje nakon nezapamćenog vetra koji je obarao stoletne borove.

Srbija

Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat „Jadar“

Kompanija Rio Tinto opredelila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar u Srbiji, navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da projekat još uvek čeka na potrebna odobrenja, dozvole i licience, kao i dogovore sa lokalnom zajednicom, Vladom Srbije i civilnim sektorom. Sledeći koraci za projekat Jadar su traženje dozvole za eksploataciju, i dobijanje regulatornih odobrenja. Između ostalog, potrebno je odobrenje studija koje se bave procenama uticaja na životnu sredinu, koje će uskoro biti dostupne javnosti. Ova procena je potrebna za početak radova, a cilj je da izgradnja krene u 2022. godini, navodi se u saopštenju. Projekat za preradu litijum-borata jedan je od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, navodi se u saopštenju kompanije.Rio Tinto navodi da će  zahvaljujući "Jadru"  postati najveći izvor litijuma u Evropi za narednih 15 godina. Projekat Jadar odnosi se na proizvodnju litijum- karbonata koji je potreban za proizvodnju baterija. Radi se o kritičnom mineralu koji se koristi za široku lepzu baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe projekat Jadar će se baviti i proizvodnjom borata koji se koriste u solarnim panelima i vetroturbinama, piše u objavi kompanije. Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da kompanija ima veliko poverenje u projekat Jadar i da je spremna da investira, što zavisi i od dobijanja potrebnih dozvola.Projekat Jadar bi , prema njegovim rečima, mogao bi da obezbedi dovoljno litijuma za pokretanje preko jednog miliona elekttričnih vozila po godini. "Rio Tinto je posvećen pridržavanju najvećih ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosri za zajednice u kojima kompanija posluje. Svesni smo toga da tokom ovog projekta moramo slušati i poštovati stavove svih aktera", rekao je on. Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiKompanija Rio Tinto navodi da je do ovog trenutka završila 12 studija o životnoj sredini, kao i 23.000 bioloških, hemijskih i fizičkih analiza vode i vazduha. Očekuje se da prva proizvodnja,  čiji će produkti biti namenjeni prodaji, krene 2026. godine, navode iz Rio Tinta.  Ocenjuju da će u tom trenutku postojati snažne tržišne osnove za to, kao i da je prognoza da će potražnja za litijumom rasti 25-35 odsto godišnje tokom naredne decenije.Nakon pokretanja pune proizvodnje, do 2029. godine,  rudnik će proizvoditi 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline,  255.000 tona natrijum sulfata godišnje.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U saopštenju piše da će Jadar biti jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, sa direktnim doprinosom od 1 odsto BDP-u dok će indirektan doprinos BDP-u biti 4 odsto.  Takođe veliki broj dobavljača iz Srbije biće uključen u izgradnju rudnika. Navodi se da će zahvaljujući projektu biti kreirano 2100 radnih mesta tokom izgradnje rudnika i postrojenja, i 1000 radnih mesta kada se krene sa proizvodnjom. 

2021

Klimatski neutralni proizvodi u Lidlu

Kompanija Lidl Srbija je u susret Danu ekološkog duga 29. jula, koji svake godine upozorava i podseća na značaj zaštite životne sredine na našoj planeti, uvrstila u stalni asortiman klim...

Srbija

Mlekari traže veću cenu, povećanje premija za mleko

U Udruženju odgajivača goveda rekli kažu da je problem što otkupljivači u cenu mleka uračunavaju i iznos premije koju država isplaćuje proizvođačima, javila je agencija Beta. Mleko se vlasnicima muznih krava, u zavisnosti od njegovog kvaliteta plaća oko 35 dinara, dok je prosečna cena njegove proizvodnje 57 dinara.Državna premija za mleko od sedam dinara po litru niije se menjala sedam godina. Ona bi stočarima, kako se dodaje, trebalo da služi kao pomoć države za proširenje proizvodnje, a ne da pokriva deo proizvodnih troškova zato što mlekare godinama plaćaju nisku cenu mleka.Mlekare, kako su rekli u Udruženju, znaju da će država isplatiti premiju od sedam dinara po litru i računaju da je to dovoljno i da ne moraju i oni da podignu cenu mleka sa oko 35 dinara. Zbog poskupljenja stočne hrane prosečna proizvođačka cena mleka sada je skoro 57 dinara. STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ Prerađeno mleko se u prodavnicama prodaje i po ceni koja je tri puta viša od otkupne i stalno raste za razliku od otkupne koja je, kako ukazuju proizvođači, "zacementirana" i skoro ista godinama.Proizvođači mleka su oštećeni i prilikom isplate subvencija jer, kako su rekli u Udruženju, ako vlasnik farme hoće da dobije tu pomoć od 25.000 dinara po kravi mora da je upiše u matičnu evidenciju, a te službe su za tu uslugu odredile cenu od 12.000 dinara.Zakonom o stočarstvu, koji predviđa upis grla u evidenciju, nije ograničena cenu te usluge, pa je službe koje se time bave same određuju i kod svih su skoro iste.

Lifestyle

Miokarditis: Ozbiljna posledica COVID-19 koja najčešće pogađa mlade

Miokarditis, bolest poznata još od 18. veka, koja kod 25% pacijenata izaziva hroničnu slabost srca, treći je najčešći uzročnik smrti kod dece i mladih.Iako poznata već više stotina godina, ova bolest se vratila u fokus čovečanstva sa pojavom globalne pandemije Koronavirusa, jer kako je poznato COVID-19 ne napada samo pluća, već je to sistemska bolest koja često ostavlja ozbiljne posledice na srce i druge organe. Miokarditis se može javiti kod svih starosnih grupa, međutim ipak najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe u starosnoj dobi od 15 do 30 godina. Šta je u stvari miokarditis? Zapaljenje srčanog mišića, poznato i kao miokardistis, predstavlja zapaljenski proces srednjeg sloja zida srca, koje nastaje usled virusne infekcije, poput Koronavirusa ali i zbog niza drugih uzroka (bakterije, gljivice, paraziti, autoimune bolesti, uzimanje određenih lekova i dr.). Ovo zapaljenje stvara otok i oštećenja mišićnih ćelija usled čega se srce slabije ishranjuje a mišić ne može da pumpa dovoljno krvi. Posledica toga je zadebljanje mišićnog zida, koji zatim slabi i zbog čega pacijent oseća simptome srčane insuficijencije. Pacijent koji ima miokarditis može u potpunosti da se oporavi od ove bolesti, ukoliko se javi lekaru na vreme, a ako se ne leči upala srčanog mišića može da postane hronična. Simptomi akutnog miokarditisaSimptomi u početnoj fazi mogu da budu potpuno neuočljivi ili blagi poput onih kada imamo grip, pa pacijent i ne može da shvati da nešto nije u redu. Zbog toga miokardisits možemo slobodno da nazovemo "bolešću sa deset lica", jer kako bolest napreduje tako se i simptomi menjaju. Od početnih za koje su tipični malaksalost, povišena temperatura, glavobolja, bol u grlu i zglobovima, kao i stomačne tegobe, simptomi se kasnije menjaju do pojave aritmija, nedostatka daha pri fizičkoj aktivnosti, oticanja nogu i čak do gubitka svesti. Bol u grudima je takođe prisutan, pa mnogi poslumnjaju na anginu pektoris. Zbog čega se miokarditis javlja kod obolelih od COVID-19? Koronavirus se po pravilu najviše vezuje za pluća, srce i krvne sudove, zato što tu najviše ima ACE-2 receptora, za koje se ovaj virus zakači jer jedan prema drugom imaju odnos ključa i brave. S obzirom na činjenicu da srce ima prilično veliki broj ACE-2 receptora, mogućnost da baš ovaj virus uzrokuje miokarditis je velika. Nažalost, COVID-19 može da ošteti kardiovaskularni sistem i na drugi način – infarkt miokarda, poremećaj srčanog ritma, zgrušavanje krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova. Kako se dijagnostikuje?Dijagnoza virusne upale srčanog mišića postavlja se na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, totalnog pregleda srca, laboratorijskih analiza u kojima se posebno obraća pažnja na kardiospecifične enzime u krvi. Kod određenog broja pacijenata potrebno je uraditi i dodatnu dijagnostiku poput Holtera EKG-a. Ne odlažite pregled kod kardiologa ako ste preležali COVID-19Sve osobe koje su imale srednje tešku i tešku kliničku sliku, ali i one koje su ranije imale dijagnostifikovane srčane probleme i kardiovaskularne bolesti, treba obavezno da se jave kardiologu i da odu na kardiološki pregled. Za sve mlade osobe koje se aktivno bave sportom, bilo to rekreativno ili profesionalno, takođe se savetuje da posete lekara pre nego što se vrate uobičajenim fizičkim aktivnostima, kako bi bile potpuno sigurne da je sve u redu sa njihovim srcem. Ukoliko osećate neke od tegoba koje smo prethodno nabrojali i preležali ste COVID-19,  vreme je da proverite kako vaše srce kuca i da li je sa njim nakon Koronavirusa sve u redu. U Puls kardiološkom centru možete zakazati pregled kako biste što pre obavili sve neophodne analize i vratili se uobičajenim aktivnostima. Stručnjaci Puls kardiološkog centra postaviće dijagnozu u roku od 2h, uz pomoć najsavremenijih aparata, na lak, brz i jednostavan način. 

Srbija

Geox definitivno zatvara fabriku u Vranju

Posle pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u tok italijanskoj firmi."Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju", kaže za Danas jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“. On tvrdi da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja "znala i premijerka Brnabić, ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću".I drugi radnici s kojima je Danas stupio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara. Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu "nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana."Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra, piše Danas. 

Svet

Teslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja

Rezultati kompanije Tesla koaj se bavi proizvodnjom električnih automobila daleko su premašili očekivanja analitičara, jer prvi put tokom jednog tromesečja pokazuju zaradu od milijardu dolara. Međutim, berze su na tu novost reagovale relativno oprezno, prenosi Novac.hr.Američka kompanija koju je osnovao Ilon Mask ostvarila je deseterostruki rast neto dobiti na godišnjem nivou u tromesečju koje je okončano krajem juna u iznosu od 1,1 milijarde dolara.  Prihodi su kako se navodi povećani za 98% , na ukupno 12 milijardi dolara. Međutim, zbog relativno oprezne reakcije na berzama, Tesline deonice ostvarile su tek blagi dobitak.Tesla je postigao rekordne rezultate i u proizvodnji i isporuci električnih automobila u proteklom tromesečju.  Kompanija je kupcima isporučila 201.304 vozila i proizvela ih 206.421, najviše do sada u jednom tromjesečju od osnivanja tvrtke 2003. godine.Kompanija je nedavno odlučila da njena vozila ponovo mogu da se kupe kriptovalutama, iako je ranije od toga odustala zbog toga što se za njihovo rudarenje troši velika količina električne energije.Vlasnik Tesle sada je najavio da će kriptovalute kojima će se kupovati vozila te kompanije morati da imaju sertifikat da su izrudarene električnom energijom koja je dobijena iz obnovljivih izvora.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

2021

Muzika kao terapija

„Muzički instrument koji je donirala kompanija Mozzart će unaprediti kvalitet rada u okviru terapijskog delovanja“, kaže šef Odsek za specijalističko konsultativne preglede za decu Prim dr...

Srbija

CINS: Supruga Zvonka Veselinovića otkupila udeo firme od Vučićevog kuma

Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, otkupila je udeo firme od Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i tako ušla u posao sa solarnom energijom, otkriva CINS.Petrović i Ljiljana Božović sada imaju isti udeo vlasništva, dok su suvlasnici firme Marko Vuksanović i britanski državljanin Amarjit Singh Riyait takođe sa po 25 odsto.Nikola Petrović nije želeo da govori za CINS o ovome, već je rekao da su "uporni i dosadni" i poručio da ga više ne zovu.Inženjerska firma Storenergy iz Kragujevca osnovana je pre šest godina i bavi se razvojem tehnologija u vezi sa solarnom energijom. CINS navodi da je firma nekoliko puta promenila vlasništvo, poslednji put u julu ove godine, kada je Nikola Petrović prodao 25 odsto udela u vlasništvo ove firme supruzi Zvonka Veselinovića, Ljiljani Božović. Prema ugovoru o prenosu vlasništva Božović ima šest meseci da plati 12 miliona dinara.Prema finansijskim izveštajima, Storenergy je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 30 miliona dinara.Nikola Petrović se već godinama bavi obnovljivim izvorima energije. Kako je CINS ranije pisao samo u 2020. godini država je od malih hidroelektrana povezanih sa Petrovićem otkupila struju od skoro dva miliona evra. U avgustu prošle godine ušao je u posao sa vetroelektranama kao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka, navodi CINS.Veselinović je početkom 2019. u Pirotu osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, međutim nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud ga je oslobodio krivice.Kako je 2019. pisao KRIK, izveštaji policije i bezbednosne službe koje su prikupili njihovi i novinari OCCRP-a, opisuju ga kao "važnog kriminalca na severu Kosova".Navode da se njegovo ime prvi put pojavljuje u policijskoj Beloj knjizi organizovanog kriminala iz 2001. godine, u kojoj piše da je Veselinović predvodio grupu koja je krala automobile i krijumčarila ih iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice. Grupa se, navodno, bavila i iznudama i falsifikovanjem dokumenata.

Svet

Slovenija: I dalje manje prodatih vinjeta za auto-puteve

Do kraja juna slovenački Dars je prodao ukupno 2.622.601 vinjeta za 2021. godinu koje vozači kupuju kako bi se vozili auto-putevima, prenosi portal SEEbiz. To je pet odsto više nego u istom razdoblju 2020. godine, ali je  za 30% manje nego 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Slovenački Dars do sredine 2019. godine prodao ukupno 3.769.910 vinjeta, a vrednost prodatih vinjeta u razdoblju od 1. decembra 2020. do kraja juna ove godine iznosi 109,17 miliona eura.U odnosu na prošlu godinu, Dars je do kraja juna prodao više sedmičnih, mesečnih i polugodišnjih vinjeta za 2021. godinu, dok se prodaja godišnjih vinjeta smanjila. U poređenju sa istim razdobljem 2019. godine, smanjila se prodaja svih vrsta vinjeta.Dars je do kraja juna prodao 1.412.721 nedeljnih vinjeta, odnosno osam odsto više nego u istom razdoblju lane i 38% manje nego 2019.Broj prodatih mesečnih vinjeta je 358.401 i to je  27% više nego u istom razdoblju 2020. godine, kao i 33% manje nego u istom razdoblju 2019."Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra Slovenija je od decembra 2020. do kraja juna ove godine prodala 838.224 godišnjih vinjeta godišnje, sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle i devet odsto manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Broj prodatih polugodišnjih vinjeta koje mogu da se kupe samo za vozila sa jednim sedištem je 13.255, što je sedam odsto više nego krajem juna prošle godine i 10% manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Kupovinom vinjete plaća se definisana cena putarine, a taj sistem u Sloveniji je uveden pre više od 10 godina. Godišnja vinjeta u Sloveniji prema zvaničnim podacima košta 110 evra za manja vozila, dok je za teretna vozila ona duplo veća. Za motore godišnja vožnja slovenačnim auto.putevima košta 55 evra.

Srbija

Vlasti najavljuju da će legalizovati sve objekte koji su izgrađeni do 2015. godine

Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanično saznaju Večernje novosti.Novi krug ozakonjenja, kako piše list, najviše će biti usmeren ka najsiromačnijim gradjanima koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani.Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis. Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon.U Srbiji vlasnici gotovo dva miliona objekata čekaju njihovu legalizaciju. Kolike će biti takse za one koji državnim dekretom budu upisani u katastar još nije poznato, navode Novosti.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgradjenih bez dozvole.

Srbija

„Suspenzija Jat tehnike neće se odraziti na poslovanje Er Srbije“

Regulatorno telo Evropske Unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) 23. jula suspendovalo je Part 145 sertifikate kompanijama Jat Tehnika iz Beograda i Gas Aviation iz Smederevske Palanke, penosi portal Tango Six. Kompanije Prince Aviation, Smatsa iz Vršca i Er Srbija EASA i dalje tretira kao "validno sertifikovane MOA organizacije".EASA-ina provera vršena je nad svim srpskim kompanijama koje se bave održavanjem aviona i kojima su dodeljeni Part 145 sertifikati.Jat Tehnika i Gas Aviation u javnom EASA dokumentu od 23. jula navedene su kao "nevalidne MOA organizacije van EU", u odeljku "suspendovana odobrenja".Najveći domaći klijent Jat Tehnike, avio-kompanija Er Srbija, je na pitanja Tango Sixa o novonastaloj situaciji navela da prvo bazno održavanje po ranije ustanovljenom rasporedu dolazi u septembru."U slučaju potreba koje prevazilaze postojeći nivo sertifikovanosti Er Srbija tehnike, nacionalna avio-kompanija će za potrebe svojih aviona angažovati drugu tehnički sertifikovanu kompaniju", stoji u odgovoru Er Srbije.Odobreno preuzimanje Jat Tehnike U našoj nacionalnoj avio-kompaniji povodom suspenzije Jat tehnike koja posluje na beogradskom aerodromu, kažu kako je "važno je da se napomene da ta činjenica ni na koji način neće uticati na Er Srbiju", po pitanju bezbednosti njenih letelica i reda letenja."Naime, Er Srbija ima uspostavljeno sopstveno linijsko održavanje, sertifikovano od strane civilnih vazduhoplovnih vlasti Republike Srbije, kao i od evropskih vazduhoplovnih vlasti EASA, dok je usluge Jat tehnike koristila samo za potrebe većih strukturnih radova na avionima, u skladu sa međunarodnom regulativom", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da takva vrsta radova regulatorno nije zahtevana pre kraja septembra, do kada se u er Srbiji nadaju da će postojeća situacija sa Jat tehnikom biti pozitivno razrešena.Tang Six podseća i da je vlasnik Jat tehnike kompanija Avia Prime čiji je direktor Pjotr Kacor.

Svet

Vrednost startapa „jednoroga“ za bilion dolara veća nego prošle godine

Na svetu trenutno postoji preko 900 startapova jednoroga koji ukupno vrede oko 3 triliona američkih dolara, što je za trilion dolara više u odnosu na jun 2020. godine, prenosi portal Startit. Investicije u evropske startape trostruko su veće nego 2020. godine pa se čini da je ova godina posebno dobra za tu vrstu preduzeća.Na sveobuhvatnoj listi startap kompanija Crunchbase Unicorn Board do 15. jula ove godine bilo je 291 novih privatnih kompanija sa procenjenom vrednošću preko milijardu dolara, čime zapravo dobijaju takozvani status jednoroga.Među VC firmama, Tiger Global Management prikupio je najveće investicije u privatne kompanije koje su postale takozvani jednorozi. Prema poslednjim podacima, Tiger u svom portfelju ima 132 kompanije sa statusom jednoroga, a samo tokom ove godine dodao je 58. U međuvremenu, Softbank Vision Fund ima 76 kompanija sa statusom jednoroga, Sequoia Capital ima 65, a Coatue 64. Andreessen Horowitz i Accel ne zaostaju previše sa 63 i 57 jednoroga u svojim portfeljimaOve godine do sada je 57 jednoroga imalo svoje inicijalne javne ponude (IPO), pokazuju podaci Crunchbase-a, a akvizirano je još pet. Poređenja radi, tokom čitave 2020. godine, svega 40 kompanija koje su imale procenjenu vrednost veću od milijardu dolara je izašlo na berzu, dok je akvizirano ukupno 18. Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva Paralelno sa povećanjem procena vrednosti privatnih kompanija, postoji i ekspanzija vrednosti kompanija na javnim tržištima u prvoj polovini 2021. godine. I javno i privatno tržište su postigli izvanredne rezultate tokom poslednjih nekoliko godina, a čini se da je ova godina posebno dobra za startape.O tome kako se dodaje svedoče i ukupne investicije u evropske startape koje su u prvoj polovini ove godine bile tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine.Početkom meseca Evropa je dobila novi startap jednorog Pleo, čije je sedište u Danskoj a vrednost 1,7 milijardi dolara nakon nove runde finansiranja. Pleo prodaje korporativni softver za upravljanje troškovima i povezane "pametne" platne kartice.