Najnovije

Svet

Tviter cenzurisao Trampov tvit gde kaže da je „imun“ na korona virus

Tvitter je u nedelju ograničio mogućnost deljenja na tvitu američkog predsednika Trampa i cenzurisao ga zbog kršenja pravila protiv širenja dezinformacija o koronavirusu, piše The Verge.U tvitu je predsednik rekao da je nakon pregleda doktora Bele kuće otpušten iz bolnice, i da je sada imun na virus i da ga ne može preneti nikome.Tvrdnja predsednika da je sada „imun“ s obzirom da je „preležao“ virus je verovatno ono zbog čega je tvit cenzurisan, jer postoje dokumentovani slučajevi ponovne zaraze pacijenata od korona virusa.Veb lokacija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ima ograničene informacije o ponovnim infekcijama, ali kaže da „osoba koja je imala i oporavila se od COVID-19 može imati nizak nivo virusa u svom telu do 3 meseca nakon dijagnoze“, kao i da nauka „ne implicira da je osoba imuna na ponovnu infekciju“ od virusa.Portparol Tvitera rekao je da to nije prvi put da je platforma onemogućila deljenje na tvitu predsednika koji sadrži netačne informacije. Pored ažuriranja svojih pravila prošlog meseca na osnovu kojih će cenzurisati ili uklanjati tvitove sa lažnim informacijama, Tviter je takođe rekao da će uklanjati objave kandidata koji prerano proglase pobedu nakon izbora.Tviter je još u martu rekao da je na svojoj platformi zauzeo „pristup nulte tolerancije“ prema dezinformacijama o korona virusu.

Svet

Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Polu Milgromu i Robertu Vilsonu i poslednja je u ovogodišnjeg ciklusa nagrađivanja, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.U obrazloženju piše da im je nagrada pripala za unapređenje teorije aukcija i pronalaske njihovih novih formataNagrada Sveriges Riksbank za ekonomske nauke, u znak sećanja na naučnika Alfreda Nobela, poslednja je od Nobelovih nagrada koje su dodeljene ove godine. Prošle nedelje pet Amerikanaca bilo je među laureatima koji su dobili nagrade iz medicine, fizike, hemije i književnosti. Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak, Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi, širom sveta. Nagradu za ekonomiju do sada je dobilo 84 ljudi, među kojima su za poslednjih pola veka bile samo dve žene.

Srbija

Modna industrija jedan od najvećih zagađivača

Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, prenosi Euractiv.Prema istraživanju javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova i to nekih 60,5 odsto, prodavnicama polovne odeće kupuje se 16,2 odsto, prodavnicama domaćih proizvođača tek 13,4 odsto, a zbirno manje od 10 odsto građana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5 odsto ispitanika, 41,2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3 odsto kupuje odeću zbog trenda.Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 odsto ispitanika poklanja odeću, 16 odsto je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda i to 2,2 odsto, oko 7 odsto menja namenu odeći, dok je gotovo 4 odsto baci.Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagađuje okolinu.

Srbija

Beloglavi supovi beže iz kanjona reke Uvac

Na svojoj fejsbuk stranici Fondacija za zaštitu ptica grabljivica podsetila je da još nema odgovora u vezi sa zabranom letova helikoptera iznad kanjona reke Uvac.Kako se navodi, beloglavog supa koja je nedavno spašena posle skakanja u vodu iz gnezda jer se sa još nekoliko mladunaca uplašila turističkog helikoptera, odletela je čak do Grčke.Tamo ju je već fotografisao Yiannis Orfanos na grčkom ostrvu Naxos, pa kako konstatuju "nije ni čudo što su nam se razbežali supovi".Sporni događaj u kanjonu Uvca dogodio se početkom avgusta i reč je bio o starijim mladuncima koji su učili da lete.Kasnije su se oporavili i vratili u prirodu, o zabrani letova nekoliko puta s egovorili, ali odluke još nema.ZAŠTIĆENI BELOGLAVI SUPOVI ŽIVOTIMA PLATILI BAHATE LETOVE HELIKOPTEROM

Svet

Papa protiv kompanija koje ugrožavaju životnu sredinu

Papa Franja pozvao je investitore da povuku svoj novac iz kompanija koje nisu posvećne ekologiji i podržao sva zalaganja koja nastoje da ekonomski model koji uslovljava pandemija koronavirusa bude održiv, preneo je Rojters."Nauka nam svakodnevno sve preciznije govori da moramo hitno da delujemo ako želimo da izbegnemo radikalne i katastrofalne klimatske promene", rekao je papa Franja na onlajn konferenciji o klimatskim promenama.On je naveo tri tačke glavne ekološke akcije: bolje obrazovanje o životnoj sredini, održiva poljoprivreda, pristup čistoj vodi i prelazak sa fosilnih goriva na alternativne, odnosno zelene izvore energije.„Jedan od načina da se podstakne ova promena je da se kompanije hitni posvete brizi o našem zajedničkom domu i prestanak investicija u kompanije koje ne ispunjavaju te parametre," dodao je papa.Prema njegovim rečima, trenutni ekonomski sistem je neodrživ i svi smo suočeni sa moralim imperativom, pa treba da preispitamo mnoge stvari: sredstva za proizvodnju, konzumerizam, otpad, ravnodušnost prema siromašnima i štetne izvore energije.Vatikan je u junu pozvao katolike da povuku investicije iz industrije naoružanja i foslinih goriva, kao i da nadgledaju kompanije iz sektora rudarstva, zbog eventualne štete koju mogu da nanaesu životnoj sredini.Među govornicima na onlajn konferenciji bili su i aktivistima na internet događaju bili su glumica Džejn Fonda, britanski princ Vilijam, bivši potpredsednik SAD Al Gor i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.VATIKAN USVAJA POLITIKU ZAŠTITE DECE, PAPA POZVAO NA BORBU PROTIV PEDOFILIJE

Srbija

APR: Počinje evidencija o ustanovama zdravstvene delatnosti

Novina u Agenciji za privredne registre kreće od 12. oktobra od kada će raditi Registar zdravstvenih ustanova u vidu elektronske, centralne i javne baza podataka, saopštila je uprava te agencije.Kako se objašnjava, evidencija će se voditi o ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na osnovu rešenja zdravstvenog ili farmaceutskog inspektora o ispunjenosti propisanih uslova za njeno obavljanje.          Sve postojeće zdravstvene ustanove, njih oko 1.400, koje su bile registrovane u nadležnim privrednim sudovima, imaju obavezu da podnesu Agenciji popunjenu registracionu prijavu za upis usklađivanja sa odgovarajućom dokumentacijom.To se sprovodi u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o bližoj sadržini Registra zdravstvenih ustanova i dokumentaciji potrebnoj za registraciju.APR: PRIVREDA SRBIJE 2019. GODINE POSLOVALA U PLUSU, NETO PROFIT PAO ZA 13 ODSTO DO JANURA BESPLATNA REGISTRACIJA Agencija će postupak usklađivanja u naredna tri meseca sprovoditi besplatno, a od 11. januara 2021. godine podnosilac će, uz prijavu, morati da podnese i dokaz o uplati naknade od 4.900 dinara za registraciju. Do sada su se u Agenciji registrovali samo preduzetnici osnivači privatne prakse, a za registraciju zdravstvenih ustanova bili su nadležni privredni sudovi.Ubuduće će se i zdravstvene ustanove upisivati u elektronski registar i evidenciju prema proceduri koja traje najduže 5 radnih dana i obezbeđuje transparentnost ovog postupka i javnost podataka. Od nadležnih privrednih sudova, je kako se naglašava preuzeta i kompletna arhivska građa o postojećim zdravstvenim ustanovama, a u arhivi Agencije može da se izvrši uvid u spise predmeta i da se izdaju kopije dokumenata.  Po završetku postupka usklađivanja, APR će voditi i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, koju će činiti objedinjeni podaci o zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na teritoriji Republike Srbije. Tako će na jednom mestu biti objedinjeni podaci o svim pružaocima usluga zdravstvene zaštite u javnoj i privatnoj svojini, u koje će svi zainteresovani građani  moći da izvrše uvid preko internet stranice Agencije za privredne registre.

Srbija

I Vajber uključen u zaštitu od pandemije

Preko alikacije Vajber putem posebnog broja 064 / 88 11 405 građani mogu da prijave nepoštovanje epidemioloških mera, naročito u ugostiteljskim objektima i drugim mestima gde se okuplja veći broj građana, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.Sada kada se epidemija korona virusa razbuktava u svim zemljama regiona i šire, situacija i u Srbiji može da se promeni i pogorša, naročito ako se ima u vidu da je poslednjih dana primetno opuštanje građana i slabljenje poštovanje epidemioloških mera, upozoravaju nadležni."Stoga je ovo prelomni trenutak kada se mere moraju poštovati jednako kao i prethodnih meseci, a prijava nepoštovanja epidemioloških mera preko aplikacije Vajber jedan je od načina da se zadrži visok nivo primene i poštovanja mera", stoji u saopštenju.STIŽU REAKCIJE NA NOVE MERE I ZABRANE KRIZNOG ŠTABA, PRIVREDNICI TRAŽE UKIDANJE U saopštenju se ističe da je trenutna epidemiološka situacija u zemlji stabilna i rezultat je ponašanja građana koji su pokazali da poštovanjem mera epidemiološka situacija može da bude stavljena pod kontrolu.Republički Krizni štab, pre dva dana doneo je odluku da zbog pandemije ugostiteljski objekti mogu da rade do 23 časa, što je izazvalo negodovanje nekih privrednika.KRIZNI ŠTAB: RADNO VREME UGOSTITELJSKIH OBJEKATA DO 23 ČASA

Lifestyle

Džejms Bond u dobročinstvu: Milijarder koji je želeo da umre kao siromašan

Nakon nekoliko decenija, Čak Fini, bivši milijarder i suosnivač maloprodajnog objekta “Duty Free Shoppers”, konačno je sav svoj novac dao u dobrotvorne svrhe. Sada nema više ništa i, kako kaže, ne može biti srećniji!Čarls Čak Fini ima 89 godina i tokom celog svog života živeo je štedljivo, usput prikupljajući milijarde. Kao filantrop, pionir je ideje “Giving while living” koja propagira trošenje većine svog bogatstva doniranjem u dobrotvorne svrhe, umesto finansiranja fondacije nakon smrti. Budući da ne možete da ga ponesete sa sobom – zašto ne biste sve poklonili? Na taj način kontrolišete kuda ide Vaš novac i posmatrate rezultate svojim očima. Fini je za “Forbes” rekao da je veoma zadovoljan i zahvalan svima koji su mu se pridružili na ovom putovanju tokom koga je mnogo naučio. Takođe je poručio onima koji imaju mogućnost da doniraju tokom života da će im se veoma svideti osećaj samo ukoliko probaju.Tokom poslednje četiri decenije, Fini je donirao preko osam milijardi dolara dobrotvornim organizacijama, univerzitetima i fondacijama širom sveta putem svoje fondacije “Atlantic Philantropies”.Fini je 2012. godine procenio da je izdvojio oko dva miliona dolara za svoju i penziju svoje supruge. Drugim rečima, donirao je 375,000% više novca u odnosu na njegovu trenutnu neto vrednost.Takođe, ono što je zanimljivo jeste informacija da je Fini sav svoj novac poklonio anonimno! Dok su mnogi bogati filantropi angažovali vojsku publicista da trube o njihovim donacijama, Fini se potrudio da svoje donacije čuva u tajnosti.Upravo iz tog razloga, “Forbes” ga je nazvao “Džejms Bond filantropije”.Čovek koji je stekao bogatstvo prodajom luksuzne robe turistima, a kasnije pokrenuo privatnu elektroprivredu “General Atlantic” živi u stanu u San Francisku koja odaje utisak stroge studentske spavaonice.Fotografije prijatelja i porodice vise sa zidova nad običnim drvenim stolom. Na stolu je naslonjena mala pločica sa natpisom: “Čestitam Čaku Finiju osam milijardi dolara filantropske donacije”.Tekst preuzet sa sajta afa.co.rs

Svet

Kamioni 73 puta odu do Marsa i nazad vraćajući robu sa interneta

Prema podacima Nemačkog udruženja za elektronsku i trgovinu na daljinu (BEVH), potrošači su samo u toj zemlji od aprila do juna 2020. godine ukupno potrošili 20,2 milijarde evra na kupovinu putem interneta. To je gotovo tri milijarde evra više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju kompanije Continental.Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije prethodno je navelo da se tokom poslednje tri godine vrednost transakcija u e-komercu u povećala za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto.Rast nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji i dalje za veliki broj kompanija iznosi oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine."Međutim, ogroman porast broja porudžbina ima i svoju negativnu stranu. Samo za isporuku robe prevoznici godišnje pređu oko 60 milijardi kilometara u Evropi i SAD, i blizu 17 milijardi kilometara vraćajući tu istu robu. Ovaj poslednji broj jednak je broju od čak 73 putovanja između planete Zemlje i Marsa", dodaje se u saopštenju. Svaki četvrti kamion se u proseku koristi za povraćaj robe, pri čemu se emituje oko 1,5 milijardi kilograma ugljen-dioksida, zbog čega je EU obavezala proizvođače teretnih vozila da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 15 procenata, u poređenju sa prosečnim vrednostima u 2019. godini."Ta cifra do 2030. mora biti smanjena za čak 30 procenata. Značajnu ulogu u postizanju ovih ambicioznih ciljeva mogu imati gume, poručuju iz kompanije Continental. Ključni faktor je otpor koji se stvara pri kotrljanju točkova, a koji ima glavni uticaj na potrošnju goriva", navodi se u saopštenju i dodaje da "odabir pravih guma ima jednake koristi za životnu sredinu, kao i za vozače". U borbi protiv klimatskih promena velika pomoć može doći od svih koji kupuje proizvode na internetu, tako što će vršiti pažljiv odabir prilikom onlajn kupovine i izbegavati povraćaj velikog dela onoga što stiže na kućne adrese, zaključuju u Continental-u.

Srbija

Javni poziv za jačanje rodne ravnopravnosti na lokalu produžen do 23. oktobra

Program Swiss PRO produžio je do 23. oktobra 2020. godine rok za prijave na javni poziv za podršku lokalnim samoupravama u osnaživanju mehanizama za rodnu ravnopravnost, navodi se u saopštenju te organizacije.Pravo učešća na javnom pozivu ima 96 gradova i opština iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, kao i regiona Južne i Istočne Srbije.Poziv pod sloganom "Da ravnopravnost postane stvarnost" ima za cilj instucionalno jačanje lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost.Vlada Švajcarske će kroz ovaj poziv sa 100.000 evra podrža do 30 lokalnih samouprava u promociji i zagovaranju rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama.Projekti bi trebali da budu namenjeni povećanju učešća žena u procesu donošenja odluka, unapređenju položaja žena u lokalnoj zajednici, u oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja, ekonomskom osnaživanju, položaju žena na selu, kao i pripadnicama ranjivih grupa.Aktivnosti mogu biti usmerene i na unapređenje kompetencija lokalnih mehanizama, kao i promociju Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.Program posebno ohrabruje uspostavljanje međuopšnske i međuinstucionalne saradnje, a dodatno će bi vrednovani i projeka idenfikovani u lokalnim akcionim planovima za rodnu ravnopravnost.Sve informacije o javnom pozivu, dokumentacija za prijavljivanje i odgovori na sva prisgla pitanja u vezi sa pozivom dostupni su na internet stranici programa Swiss PRO, dok je snimak informativne sesije koja je održana putem interneta dostupan OVDEhttps://www.youtube.com/watch?v=H3n5i9X0fyg&feature=emb_logo. 

Srbija

Objavljeni standardi za maske

Institut za standardizaciju Srbije (ISS)   objavio je srpsku verziju standarda SRPS CWA 17553 koji definiše minimalne zahteve za maske za lice za stanovništvo. Ti zahtevi se odnose kako na maske za jednokratnu, tako i za višekratnu upotrebu i obuhvataju sledeće segmente: dizajn, performanse, metode ispitivanja, ambalažu, označavanje i informacije za upotrebu.Kako se navodi, maske za lice za stanovništvo namenjene su ljudima koji nemaju kliničke simptome virusne ili bakterijske infekcije i koji ne dolaze u kontakt sa ljudima koji pokazuju takve simptome.Maske za lice za stanovništvo nisu pogodne za decu mlađu od 3 godine. Preporučuje se da deca između 3 i 12 godina budu pod nadzorom dok nose ove maske. Piše i da maske za lice za stanovništvo ne podležu obaveznoj oceni usaglašenosti od strane imenovanih tela ili laboratorija. Njihov dizajn u skladu sa prihvaćenim najboljim praksama i kontrola kvaliteta proizvodnje ostaju odgovornost proizvođača. Proizvođač će možda morati da angažuje laboratoriju koja će proveriti tražene performanse.

Srbija

Stižu polise osiguranja, turističke agencije mogle bi da odahnu sledeće nedelje

Tri osiguravajuće kuće "Triglav osiguranje", "Globos" i "Dunav osiguranje" spremne su da nastave sa izdavanjem polisa osiguranja turističkim agencijama, koje još nemaju licence za normalno poslovanje, poručuju iz Vlade Srbije. "Agencijama su ove tri osiguravajuće kuće uputile dopise u kojima se traže podaci o poslovanju i bilansima, i čim te informacije dobiju, Triglav, Globos i Dunav osiguranje počeće da izdaju polise", rekao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI BRIŠU SE IZ REGISTRA Prema njegovim rečima, sastanak sa osiguravajućim kućama bio je konstruktivan i one će na osnovu kriterijuma i standarda, koje su definisale, nastaviti sa izdavanjem polisa osiguranja agencijama koje ih budu ispunjavale.Ljajić je rekao i da se izdavanje prvih polisa osiguranja turističkim agencijama očekuje tokom sledeće nedelje.Ministar je dodao da su u završnoj fazi i razgovori sa bankama oko aktiviranja bankarskih garancija kao drugog modela, koji bi u budućnosti trebalo da funkcioniše u praksi i omogući stabilnost rada agencija i sigurnost turističkih putovanja.Prvog oktobra turističkim agencijama istekle su dozvole za rad, a banke i osiguravajuće kuće uskraćivale su im garancije polise neophodne za dobijanje licenci.TURISTIČKE AGENCIJE NEZADOVOLJNE PONUDOM MINISTRA MALOG

Svet

Biciklisti u Torontu „na meti“ policije

Policija u kanadsk om gradu koji je poznat po agresivnim vozačima automobila i stradanjima pešaka usredsređuje se i na sporiji tip učesnika u saobraćaju, prenosi Blogto.Ove nedelje jedno odeljenje policije u torontu postavilo je fotografije na Fejsbuku na kojima se vidi kako policajci koriste radare za praćenje brzine biciklista u južnom delu administrativnog distrikta Etobik.Uz njih je okačen i propratni tekst u kome se kaže da biciklističke staze u tom delu grada imaju ograničenje brzine i da su policijski službenici u saradnji sa lokalnim odbornikom edukovali građane o bezbednosti na popularnim dvotočkašima.Na fotografijama se vidi i nekoliko saobraćajnih znakova sa oograničenjem od 20 kilometara na sat za bicikliste sa porukom “Uspori”.BEOGRAĐANI BI VIŠE VOZILI BICIKLE, ALI NEMAJU GDE Fotografije su naišle na kritike i mnogi se pitaju zašto policija na takav način arči svoje resurse.„Da li se policija šali sa nama? Nećemo raditi ništa vozačima automobila koji jure ulicom u kojoj se nalazi škola ili smrtonosna raskrsnica, ali tu su poruke upozorenja za bicikliste“, jedan je od komentara na društvenim mrežama.Kao odgovor na neke poruke sa društvenih mreža, a bilo ih je na stotine, policija je napisala je da je inicijativa imala za cilj podizanje svesti nakon što su dobili zabrinute poruke od strane javnosti i odbornika:„Radari za merenje brzine korišćeni su isključivo u edukativne svrhe, a ne za sprovođenje zakona. Dobili smo pozitivne odgovore od svih građana sa kojima smo razgovarali.“

Srbija

Građani peticijom protiv spalionice guma u Kostolcu

Grad Požarevac je potvrdio nameru da želi da gradi na spornoj parceli 3/4 i 3/5 Kostolac, nadležno ministarstvo u odgovoru pružilo detaljnije informacije o spornoj spalionici guma, a zabrinuti građani su za svaki slučaj pokrenuli peticiju protiv izgradnje tog postrojenja.Informacije o postrojenju za pirolitički tretman guma u Kostolcu preneo je pokret Jasno i glasno na svom portalu.Oni tvrde da su sredinom septembra na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja tražili od nadležnih informacije o izgradnji postrojenja za pirolitički tretman otpadnih guma u Kostolcu i da su s tim u vezi, od oba subjekta dobili važne odgovore.Grad je, kako dodaju potvrdio nameru da gradi na parceli 3/4 i 3/5 Ko Kostolac, dok su iz ministarstva potvrdili da investitor nije pokrenuo odgovarajući postupak pred tim organom za dobijanje dozvole za izgradnju. Zatim su dobili kopiju informacije o lokaciji prema kojoj proizilazi da se parcela prema Planu detaljne regulacije nalazi u zoni koja čini poslovno-proizvodni kompleks i da je u funkciji prerađivačke i zanatsko manufakturne proizvodnje u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine. U toj informaciji grad Požarevac je izneo mišljenje da ova lokacija nije pogodna za građevinsku parcelu, budući da nema pristup javnoj saobraćajnoj površini. KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM Takođe Grad je uputio zahtev ministarstvu za tumačenje iznevši mišljenje da delatnost pirolitičkog tretmana nije u skladu sa navedenim planom. Dostavljen je i odgovor ministarstva, gde je ono uputilo gradsku vlast da je ona nadležna za promenu urbanističkog plana i prenamenu.Kako se zaključuje, postupak dobijanja dozvole nije ni započet pred predmetnim ministarstvom, pa je gradska vlast nastupila u toj materiji rezervisano i oprezno.Dodaje se da je na zajedničkoj inicijativi (građana) da svojim pritiskom razreše eventualne dileme nosilaca gradske vlasti, kako ona ne bi pristupila prenameni i izmeni plana regulacije.U skladu sa tim pokrenuta je i onlajn peticija "Zajedno protiv spalionice guma u Kostolcu".Kako se navodi, ona je pokrenuta sa ciljem da se obznani da Kostolac i njegova okolina nisu prigodni za skladištenje, paljenje ili pirolizu otpada, a građani nisu za zdravstveni i ekološki eksperiment.

Srbija

Krivokapić (Share fondacija) Kamere neefikasne u borbi protiv težih krivičnih dela

Kamere za nadzor koje se postavljaju po Beogradu mogu da pomognu u sprečavanju nekih sitnih krađa, ali ovakav sistem nadzora nije previše efikasan u borbi protiv težih krivičnih dela, organizovanog kriminala ili terorizma jer su počinioci ovakvih krivičnih dela često sposobni da nađu rupe u ovakvom sistemu, ocenio je u intervjuu za CINS Danilo Krivokapić, direktor Share fondacije.On je rekao da ovakav sistem kod građana stvara osećaj da su nadzirani, a da nisu ni sigurni da li je tako. "Ovo umnogome menja način na koji se ponašaju jer odjednom postaju izuzetno svesni svega što rade i zbog toga se osećaju manje slobodno. To je efekat zebnje koji izaziva samocenzuru. Građani će se pitati: „Da li treba da idem sa ovom osobom, da li treba da idem na ovo mesto, da li možda treba da odem na ovaj protest, da se vidim s ovim ljudima“, samo zbog toga kako bi to moglo nekome da deluje", rekao je Krivokapić.Značajan problem su i mogućnosti za zloupotrebu ovakvog sistema za nadzor ukoliko država ima toliku moć i količinu podataka.  "Imali smo slučaj udesa ispred Vlade Srbije, pre dva meseca. Kamere MUP-a snimile ovaj događaj i to je završilo na youtube-u. Pitali smo MUP da li je to snimljeno njihovim kamerama i kome su dostavili snimak. Dobili smo odgovor da to jesu  kamere u njihovom sistemu, ali da snimak nikome nisu dali. Dakle, neki policijski službenik je snimio ovaj događaj i to dostavio nekome i to nije usamljen slučaj", naveo je kao primer zloupotrebe.On podseća da je prema najavama ministra policije u Beogradu planirano postavljanje hiljadu kamera na više od 800 lokacija, kao i da su od kineske kompanije Huawei kupili softver za prepoznavanje lica. MUP planira nadzor u celoj Srbiji sa 8100 kamera Prema njegovim rečima, već je postavljen značajan broj kamera visoke rezolucije koje imaju u sebi različite funkcionalnosti poput detekcije lica. To znači da one ne mogu da rade prepoznavanje lica, ali mogu da detektuju lice.Krivokapić konstatuje i da uopšte ne znamo da li se ova tehologija koristi, iako policijski zvaničnici tvrde da se tehnologija za prepoznavanje lica i dalje ne koristi. Prema evidenciji inicijative „Hiljade kamera“ kamere su mapirane na preko 350 lokacija i taj broj se svakodnevno povećava. "Problem je što MUP zaista nije transparentan – niti su obeležili kamere po gradu, niti imaju podatke o svim lokacijama na svom sajtu", ističe direktor Share fondacije.