Najnovije

Svet

Francuska: Maske obavezne u kancelarijama

Prema novom zakonu u Francuskoj, od danas su maske obavezne u svim zajedničkim i zatvorenim prostorima, s obzirom na to da zaraze koronom u proseku prelaze više od pet hiljada novih slučajeva dnevno, a dokazi pokazuju da je radno mesto najveći izvor prenosa, piše britanski Gardijan.Novi francuski zakon koji zahteva da gotovo svi zaposleni nose zaštitne maske na radnom mestu bio je navodno toliko težak za izradu da je konačno objavljen nešto pre 21 sat u ponedeljak uveče, manje od 12 sati pre nego što je stupio na snagu.U oblastima u kojima je virus najaktivniji, kao što je širi region Pariza, radnici mogu na kratko ukloniti maske za lice, ali samo kada postoji odobreni sistem ventilacije i ne više od jednog zaposlenog na svaka 4 kvadratna metra kancelarijskog prostora.„Jedini izuzetak za kancelarijske radnike je ako se slučajno nalazite sami u sobi ili ako imate dovoljno sreće da imate svoju zatvorenu kancelariju“, rekao je Žan-Filip, koji radi kao programer u Parizu.Lorent Pjetrazevski, francuski ministar zadužen za zdravlje i bezbednost na radu, rekao je u ponedeljak da će kompanijama i zaposlenima biti dozvoljeno nekoliko dana da obezbede poštovanje novih pravila. Nakon toga, trebalo bi da očekuju provere inspektora.

Srbija

Korona, nevidljivi šef na tržištu rada (ANKETA)

Tržište rada u Srbiji više od pola godine je pod uticajem pandemije Covid-19. Interesuje nas šta Vi mislite o uticaju virusa na tržište rada. Da li je uneo neke značajne promene i trendove. Molimo Vas da izdvojite jedan minut za popunjavanje ankete. Create your own user feedback survey

Srbija

Državu ne zanima ekološka strana „Beograda na vodi“

Ministarstvo građevine odlučilo da ne pristupi izradi strateških procena uticaja projekta „Beograd na vodi” na životnu sredinu, objavio je Službeni glasnik.Kako je obrazloženo strateška studija uticaja izmene i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ neće biti predmet interesovanja državnih organa.Kao obrazloženje navodi se da se strateška procena uticaja na životnu sredinu ne vrši u skladu sa članom 9. stav 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.„Izmene i dopune Prostornog plana su manjeg obima. Izmenama i dopunama Prostornog plana ne menja se obuhvat Prostornog plana i ne očekuje se bitniji uticaj na životnu sredinu i održivi razvoj“, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija i sastavni je deo odluka o izmenama prostronog plana.POZADINA PRIČENe tako davno, mišljenje o stvarima u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, dao je i profesor Vladimir Stevanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. „Šta vredi ceo taj projekat kada celokupna kanalizacija odlazi u Savu? To je zapravo Beograd na prljavoj vodi. Kada bismo ovaj postupak države preveli na mikronivo, to su oni ljudi koji bacaju đubre kroz prozor. Tako da problem sa aglomeracijama i gradovima zaista jeste veliki“, ocenio je Stevanović koji je u SANU aktivan na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.Više o tome, zaštiti voda, zemljišta i vazuha na portalu Nedeljnika Vreme, na sledećem linku.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL

Svet

Test na koronu koji za 15 minuta daje rezultate biće gotov krajem septembra

Švajcarska farmaceutska kompanija Roche potvrdila da će brzi test na korona virus lansirati krajem meseca, prenosi portal CNBC.Prema ranijoj najavi posao bi morao da se sprovede sa južnokorejskom fabrikom SD Biosensor Inc, koja već raspolaže brojnim testovima za otkrivanje virusa.Roche sa njima inače ima ugovor o distribuciji u svetu.Taj test na antigene virusa SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju Covida 19, biće dostupan u zemljama koje priznaju oznaku CE, koja je obavezna za proizvode koji ulaze na tržište Europske unije.Prema saopštenju kompanije, test tačno dijagnostifikuje u više od 96 odsto zaražene pacijente, a u 99 odsto slučajeva je tačan kada pokazuje one koji nisu zaraženi. „Test služi kao početni skrining za ljude koji su bili izloženi pacijentima zaraženim SARS-CoV-2 ili okruženju gde vlada visok rizik od zaraze. Svakog meseca biće dostupno 40 miliona brzih testova. Taj kapacitet će se udvostručiti do kraja godine“, objašnjeno je u saopštenju kompanije Roche.Detalji o ceni testa nisu saopšteni, ali je poznato da ona ne zavisi od tehničke opreme u laboratorijama.Roche je test nazvao „pristupačnim“, ali nije otkrio detalje o cenama. To ne zavisi od tehničke laboratorijske opreme, rekla je kompanija, To kako se dodaje, znači da može da se koristi za brza i velika ispitivanja.Kompanija je saopštila da namarava da zatraži odobrenje za hitnu upotrebu testa u Sjedinjenim Državama, od njihoive Uprave za hranu i lekove.AMERIČKI TEST AMERIKANCIMAAmerička kompanija za medicinske uređaje Abbott Labs objavila je da je njihov novi brzi test FDA dobio hitno odobrenje prošle nedelje i koštaće oko 5 dolara.Prema odobrenju, taj test može da se koristi na pacijentima koji već imaju simtome sedam dana.Kada je stiglo odobrenje, Trampova administracija obezbedila je najmanje 150 miliona tih testova, što će uposliti sve kapacitete te kompanije do kraja 2020. godine, a vrednost posla je preko 750 miliona dolara.IZ SRBIJE NA PCR TESTIRANJE U MAĐARSKU

Srbija

RZS: Promet robe u drugom tromesečju pao za preko 22 odsto

Promet robe u trgovini na veliko, malo kao i popravka motornih vozila u Srbiji je u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, u tekućim cenama manji za 22,4 odsto.Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da promet u Srbiji kod trgovine na veliko beleži pad u tekućim cenama od 13,3 odsto kada se uporedi sa istim periodom.Smanjenje u trgovini na malo beleži pad od 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje 2019. godine.U strukturi trgovinskog prometa, najveće učešće ostvarile su robne grupe motorna vozila, u oblasti trgovine na veliko najveću pojedinačnu kategoriju čine "ostali neprehrambeni proizvodi", sa oko 23 odsto učešća, dok je u maloprodija dominantna bila prodaja prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića (38 odsto).

Svet

Amazon traži analitičare za borbu protiv sindikalnog organizovanja

Amazon je uklonio dva oglasa za posao objavljena na svojoj korporativnoj veb lokaciji za zapošljavanje koji detaljno opisuju uloge „obaveštajnog analitičara“ koje su, između ostalih dužnosti, uključivale nadgledanje „pretnji organizovanjem rada“ unutar kompanije, piše portal The Verge.Oglasi koji su objavljeni pre nekoliko dana, prvi put su počeli da cirkulišu na Tviteru juče, pre nego što ih je Amazon uklonio kao odgovor na široko negodovanje na društvenim mrežama.Amazon je kasnije saopštio da oglasi nisu bili tačan prikaz pozicije.„Oglasi nisu pružali precizan i tačan opis radnog mesta, došlo je do greške i problem je sada rešen“, rekao je predstavnik Amazona u izjavi, iako Amazon nije ponudio nikakve informacije o tome kako su oglasi netačni.Oglasi su se odnosili na pozicije u Amazonovom odeljenju za globalne bezbednosne operacije, posebno u okviru Globalnog obaveštajnog programa. Jedan je bio za obaveštajnog analitičara, a drugi za višeg obaveštajnog analitičara.Uloge i dužnosti radnog mesta opisane su kao „vitalne za osiguravanje da Amazonovo rukovodstvo operacija ima pristup delotvornoj inteligenciji koja informiše donošenje odluka na globalnom nivou“. Deo tog napora, kao što je objašnjeno u oglasu, uključuje i „angažovanje i informisanje [izvršnog rukovodstva] o osetljivim temama ... uključujući pretnje organizovanjem rada protiv kompanije“.Nijedna Amazonova ugovorna, magacinska ili korporativna radna snaga nije sindikalno organizovana, a kompanija već dugo pokazuje anti-sindikalna osećanja kroz politiku i akcije preduzete protiv bivših zaposlenih. 

Srbija

Korona odložila zapošljavanje srpskih lekara u Nemačkoj

I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković

Svet

SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO

Sjedinjene Američke Države saopštile su juče da se neće pridružiti međunarodnoj koaliciji za pronalaženje i distribuciju vakcine Covid-19 širom sveta, zato što je koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše Forbes.SZO je prošle nedelje saopštila da planira da sarađuje sa proizvođačima vakcina kako bi zemljama širom sveta obezbedila jednak pristup sigurnim i efikasnim vakcinama, nakon što dobiju dozvolu i odobrenje, kao i da će 172 zemlje potencijalno učestvovati u ovom planu.Koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom ima za cilj da do kraja 2021. godine od nekoliko proizvođača vakcina kupi 2 milijarde doza i distribuira ih širom sveta.Evropska komisija je potvrdila da će donirati 400 miliona evra, a SZO je rekla da se i Nemačka pridružila paktu.Međutim Sjedinjene Američke Države ne žele da učestvuju u ovoj globalnoj koaliciji.„SAD će nastaviti da angažuje naše međunarodne partnere kako bismo osigurali pobedu nad ovim virusom, ali multilateralne organizacije na koje utiče korumpirana Svetska zdravstvena organizacija i Kina neće nas sputavati“, rekao je Džad Dir, portparol Bele kuće.Sukob između američkog predsednika i SZO traje od decembra prošle godine i pojave korona virusa, pošto Tramp smatra da SZO nije adekvatno reagovala na pandemiju.On tvrdi i da je SZO prikrivala informacije o virusu zbog pritiska Kine, pa je ovu organizaciju nazavao “kineskom marionetom”.

Svet

Fejsbuk: Rusi preko američkih novinara utiču na levičare

Ruska uticajna kampanja predstavljala se kao neprofitni medijski sajt za vesti na engleskom i arapskom pod nazivom PisData (PeaceData) i regrutovala američke novinare da pišu o unutrašnjoj politici SAD-a, kako bi ciljala levičarske glasače u toj državi, saopštio je Fejsbuk, a piše agencija Rojters.Fejsbuk je potvrdio da je kampanja povezana sa ruskom Istraživačkom internet agencijom (IRA), koja je bliska ruskoj vlasti, i koja je bila optužena da se mešala u američke izbore 2016. godine.Operacija je imala 13 Fejsbuk naloga i dve stranice, koje su se bavile javnom debatom u Americi i drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i Egipat.Fejsbuk ih je u ponedeljak suspendovao zbog korišćenja lažnih identiteta i drugih oblika „koordiniranog neautentičnog ponašanja“.U međuvremenu, Tviter je takođe suspendovao pet naloga sa svoje platforme „zbog manipulacije koju pouzdano možemo pripisati ruskim družavnim učesnicima“.Istražitelji kompanije za analitiku društvenih medija Graphika proučavali su operaciju i rekli da je sajt PisData pretežno ciljao progresivne i levičarske grupe u Sjedinjenim Američkim Državama i Britaniji, ali i da su objavljivali događaje u drugim zemljama, uključujući Alžir i Egipat.Ove akcije Fejsbuka i Tvitera su rezultat saradnje sa američkim Federalnim istražnim birom (FBI), koji je upozorio ove tehnološke kompanije.Fejsbuk kaže da je operacija postigla „mali uticaj“, oko 14.000 naloga pratili su samo jednu ili više uklonjenih stranica. Stranica na engleskom jeziku ima oko 200 pratilaca.

Svet

Evropa upozorila Mađarsku zbog zatvaranja granica

Mađarska je nedavno ponovo zatvorila svoje granice zbog pandemije, a Evropska komisija upozorila je mađarsku vladu da ne sme doći do bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti i ponovila značaj „integriteta šengenskog prostora“, piše agencija Beta.Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders saopštio je na svom Tviter nalogu da je poslao pismo upozorenja mađarskoj vladi.Mađarska je predvidela izuzetke od zabrane ulaska na svoju teritoriju, posebno za gradjane zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka i Poljska) sa negativnim testom na korona virus."Danas (komesarka za unutrašnje poslove) Ilva Johanson i ja šaljemo pismo madjarskoj vladi kojim podsećamo na značaj (zaštite) integriteta šengenskog prostora i na primenu nediskriminatorskih mera na granicama prema svim gradjanima i stanovnicima EU", naveo je komesar Rejnders."Svaka mera koja ne poštuje ove osnovne principe evropskog prava moraće, naravno, biti odmah povučena", naveo je on i najavio da će evropski komesari razgovarati sa madjarskim vlastima kako bi dobili "više informacija".Ne sme biti bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti medju evropskim gradjanima, rekao je novinarima portparol Komisije Kristijan Vigand.

Srbija

Počela primena antikorupcijskog zakona

Zakon o sprečavanju korupcije, koji je prethodno usaglašen usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, počela je danas, sasopštilo je Ministarstvo pravde.Dodaje se da novi zakon, koji će zameniti dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni i preventivni antikorupcijski propis, koji jača njenu ulogu i kapacitete.Ocenjuje se da je zajedno sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakonom o lobiranju i Zakonom o poreklu imovine postignut značajan napredak.Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u Narodnoj skupštini Srbije usvojen 22. maja 2019. godine, uređuje pravni položaj, nadležnost, organizaciju i rad Agencije.On uvodi i brojne novine u vezi sa sukobom interesa, kumulacijom javnih funkcija, prijavljivanjem imovine i prihoda funkcionera, ovlašćenja Agencije, izbor rukovodećih organa.Osnovni ciljevi novog zakona su, kako se naglašava zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera.Donošenje Zakona je bilo predviđeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period  2013- 2018. godine, njenog Akcionog plana, kao i Akcionog plana za Poglavlje 23.PROČITAJTE VIŠE O POVEZANOJ TEMI:PRIMENA ZAKONA O POREKLU IMOVINE POČINJE U MARTU, DA LI ĆE BITI JAVNE PROVERE TAJNIM SMERNICAMA

Srbija

Nelt kupuje brend „Bebi“ od Atlantic Grupe

U okvir tog brenda spada dugačak spisak proizvoda za bebe i decu koji se u zadnjih 35 godina najviše plasiraju na tržištu Rusije i Zajednice nezavisnih država (ZND), navodi se u saopštenju Atlantic Grupe.Dodaje se da je „Bebi“ u Rusiji simbol za evropski kvalitet i poreklo u segmentu proizvoda za decu, a u 2019. godini ostvario je 11 miliona evra prihoda od prodaje.Budući da Nelt Grupa raspolaže kapacitetima i ekspertizom za proizvodnju dečje hrane, postrojenje za proizvodnju brenda „Bebi“ koje se nalazi u slovenačkoj Mirni nije deo ugovora o kupoprodaji.Fabrika i radnici u Mirni ostaće u sastavu Atlantic Grupe, proizvodnja će se obavljati tokom prelaznog perioda, nakon čega će se proizvoditi alternativni robni asortiman.Prodaja brenda je, kako se navodi nastavak procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti u skladu s korporativnom strategijom Atlantic Grupe. Proces je započet pre dve i po godine izlaskom iz oblasti proizvodnje sportske i aktivne prehrane, a nastavljen prodajom kozmetike, dodataka ishrani i distribucijom vode u galonima. Navodi se da se kompanija istovremeno usmerava na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta u šta spadaju hrana, piće i farmaceutski proizvodi.U planu je i internacionalizacija sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, kao što su na primer Argeta, Donat Mg, razvoj distribucije, spajanja i preuzimanja.Nelt Grupa, koja ima četiri hiljade zaposlenih na 11 tržišta u Europi i Africi, primarno se bavi distribucijom i logistikom, zatim proizvodnjom hrane i uslugama. Akvizicijom brenda „Bebi“, koji ima dugu tradiciju i etablirane pozicije na ruskom tržištu, kompanija, kako se objašnjava potvrđuje strateško opredjeljenje za dalji razvoj i međunarodno širenje poslovanja.NELT ZAVRŠIO INVESTICIONI CIKLUS U INFRASTRUKTURU OD 15 MILIONA EVRA

Srbija

Srbija će ubuduće dronovima tražiti masovne grobnice

Srbija dronom traži masovne grobnicePretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Radio Slobodna Evropa.Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija.Oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.Ona je navela da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.

Svet

Fejsbuk preti da će ukinuti deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je zapretio da bi mogao da ukine mogućnost deljenja vesti u Ausraliji, nakon što je ta država najavila da bi tehnološke kompanije morale da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Društvena mreža je saopštila da bi "nerado australijskim izdavačima i građanima mogla da ukine mogućnost da na Fejsbuku i Instagramu podele lokalnih i međunarodnih vesti"."Ovo nije naš prvi izbor, već poslednji. Ali to je jedini način da se spreči ishod koji prkosi logici i koji će povrediti, a ne pomoći, australijskom medijskom sektoru na duže staze", naveo je regionalni direktor Fejsbuka u pisanoj izjavi.Međutim Vlada Australije je ponovila da spornu odluku neće povući."Australija donosi zakone koji štite nacionalne interese. Ne odgovaramo na prinude niti pretnje, bez obzira odakle dolaze", rekao je ministar finansija te zemlje Džoš Frajdenberg.Predloženi zakon, koji bi mogao biti usvojen u parlamentu do kraja godine, sadrži klauzulu za sprečavanje diskriminacije protiv australijskih medijskih kuća, gde će prekršaji koštati Fejsbuk do 10 odsto prihoda ostvarenih u Australiji.Ta zemlja pretpostavlja da Fejsbuk najviše profitira u odnosima sa izdavačima", što ta kompanija negira.Tehnološki gigant navodi da od vesti ostvaruje zanemarljiv procenat prihoda i da one predstavljaju mali deo onoga što korisnici vide na njihovim platformama, a da je ona pomogla medijima da dobiju milijarde pregleda.Rod Sims, predsednik australijskog regulatornog tela ACCC, rekao je za Fajnenšel Tajms da bi Fejsbuk i Gugl, ako ne budu plaćali naknadu, morati da uklone sve međunarodne vesti sa svojih platoformi, ne samo australijske.U suprotnom, suočiće se sa kaznama, što bi imalo ogroman uticaj na oba servisa."To znači da bi morali masovno da uklanjamo globalni sadržaj kako ne bi bio vidljiv australijancima, morali bi da uklanjamo sve strane novine, blogere, Jutjub reportere, ali takođe i sportske reportaže, diskusije o globalnim zdravstvenim pitanjima, tvitove o trenutnim događajima i bukvalno beskrajni niz drugih sadržaja sa izvora širom sveta,” naveo je Gugl na blogu.Fejsbuk nije precizirao kako će tačno sprečiti deljenje medijskog sadržaja u Australiji, govoreći da će uskoro u javnost izaći sa svojom odlukom.

Srbija

Unija poslodavaca: Vlada predložila da minimalac poraste do 6 odsto

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da su predstavnici Vlade danas predložili da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od 4 do 6 odsto.UPS smatra da je povećanje minimalca moguće do 6 odsto, koliko iznosi očekivani rast bruto društvenog proizvoda u 2021. godini, "uz uslov da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća". "Te dodatne mere su povećanje neporezivog dela zarade sa 16 na 19 hiljada, kao i smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Unija je uverena da bi ovakvo povećanje doprinelo poboljšanju statusa zaposlenih, ali na način da poslovanje preduzeća ne bude dovodeno u pitanje, samim tim ni radna mesa zaposlenih čija prava na ovaj način štitimo", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavca Srbije i učesnik u trenutnim pregovorima.UPS u saopštenju dodaje da će predlog Vlade Srbije razmotriti "sa punom pažnom", da je spremna na kompromis, "ali ne po svaku cenu i ne na način koji bi ugrozio normalno poslovanje preduzeća"."Pregovore nastavljamo u dobroj volji... ali i sa jasnim stavom da je neprihvatljiv svaki dogovor koji bi doveo u pitanje poslovanje preduzeća, ugrozio radna mesta i samim tim obesmislio pregovore koji imaju za cilj poboljšanje položaja zaposlenih", dodaje se u saopštenju.Unija poslodavaca dodaje da su zahtevi za povećanje minimalne cene rada na 37 hiljada dinara iz njihovog ugla "neprihvatljivo", navodeći da njihovo istraživanje ukazuje da 85 odsto preduzeća nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalca, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.Od 1. januara ove godine, minimalac u Srbiji iznosi tek nešto više od 30.000 dinara, odnosno oko 172,5 dinara po radnom satu, a predstavnici sindikata prethodno su najavljivali da će se, kao i do sada, zalagati da minimalna plata u Srbiji dostigne minimalnu potrošačku korpu, koja je po podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju prvog kvartala bila "teška" preko 37.700 dinara. Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije treba da finalizuju dogovor o povećanju minimalca do 14. septembra, kada je zakazana sednica Socio-ekonomskog savet.Ako ga ne postignu, o povećanju minimalne cene rada odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.

Srbija

Nanogica velika ušteda za državu

Jedan dan u zatvoru košta od 15 do 20 evra, što je na godišnjem nivou oko 7.300 evra, dok je cena nanogice oko 3.000 evra, što je velika ušteda za sve poreske obveznike, piše u autorskom tekstu za list Danas sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.„Ovakav vid izdržavanja kazne odvraća osuđene od ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i višestruko rasterećuje pravosuđe, jer se postupci češće okončavaju zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice, te se izbegavaju visoki troškovi suđenja“, smatra sudija Gordana Vidojković.Građani su, prema njenim rečima, izgubili poverenje u pravosuđe, pa vlada predstava o tome da je kućni zatvor privilegija za osuđene političare i bogate ljude.Podseća i da odluku o takvom vidu izdržavanja kazne može da donese samo sud, kao i da za to mora da postoji niz neophodnih preduslova.„Okrivljeni ne sme biti osuđen na kaznu zatvora u dužem trajanju od godinu dana. Ne sme biti osuđen za krivično delo protiv braka i porodice kojim je oštećeno lice sa kojim živi u porodičnom domaćinstvu, ali ni za neka druga krivična dela, kao što je neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini“, kaže Vidojković.Objašnjava i da mora da se utvdi da li će kućni zatvor predstavljati društvenu osudu koja će doprineti jačanju morala i poštovanja zakona.KAKO RADI „NANOGICA“Elektronski nadzor se vrši preko računarskog sistema koji se preko telefonske linije povezuje sa odašiljačem, kolokvijalno „nanogicom“ koju je osuđeni dužan neprestano da nosi.Aparat-prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a žpostoji i „baza“ u stanu koja se ne sme pomerati, a kontrole vrši poverenik.KOJE SU PREDNOSTI KUĆNOG ZATVORA ZA OSUĐENIKE„Njime se izbegavaju negativni efekti zatvaranja ljudi i to kako u fizičkom smislu, zbog nedostatka kretanja, vazduha, svetlosti, opasnosti od zaraznih bolesti, seksualnog zlostavljanja pa i većeg procenta smrtnosti, tako i u psihološkom i društvenom pogledu“, dodaje Vidojković.Ona podseća da su na taj način mnogi spašeni razvoda braka, dok se sa druge strane oko 70 odsto brakova razvede zbog odlaska supružnika u zatvor.Ipak, jedna od najkorisnijih prednosti „nanogice“ možda je podatak da je među povratnicima u izvršenju krivičnih dela mnogo više onih koji su kaznu izdržavali u zatvoru.Na kraju treba imati u vidu i činjenicu da je samo prošle godine u Srbiji oko 1.000 osuđenika čekalo nanogicu, čemu je doprineo nedostatak uređaja i poverenika.Sa druge strane, javnost treba da ima i transparentniji pristup sudovima u vidu  konkretnijih objašnjenja o načinu određivanja kućnog zatvora.SELJAK IZ KURŠUMLIJE MORA U ZATVOR, MOLI DA POVEDE I SVOJE KRAVE, SVINJE, PRASIĆE I KOKOŠKE 

Svet

Grčka: Radnici koji su bili u karantinu moraće da nadoknade radne sate

Zaposleni koji moraju da se samoizoliraju zbog koronavirusa, a nisu u mogućnosti da rade od kuće, moraće da rade i do dodatnih tri sata dnevno nakon što se vrate na svoje radno mesto da nadoknade izgubljeno vreme, prema odredbi koja se očekuje da bude uključena u nacrt zakona koji će vlada podneti Parlamentu, piše portal Ekathimerini.Tačnije, zaposleni koji budu u karantinu sedam ili 14 dana, kako zahteva Nacionalna organizacija za javno zdravlje, kako bi zaštitili sebe i svoje kolege od moguće izloženosti koronavirusu, normalno će primati platu, a poslodavac će takođe pokriti njihove doprinose za socijalno osiguranje.Međutim, na kraju prinudnog odsustva sa posla, zaposleni će morati da nadoknade gubitak radnih sati radeći dodatna tri sata dnevno.Dodatni rad neće biti nagrađen kao prekovremeni rad, ali moraju se poštovati odgovarajuće odredbe o radnom zakonu o ograničenju radnog vremena.Prema Ministarstvu rada, novo pravilo je deo paketa hitnih mera za tržište rada, koje je patilo od uticaja koronavirusa.Druga odredba nacrta zakona odnosi se na odsustvo za zaposlene roditelje koji se zaraze virusom. Troškove odsustva sufinansiraće poslodavac i država. Biće potrebno lekarsko uverenje koje će odrediti koliko ovo odsustvo treba da traje.