Najnovije

Srbija

Od recikliranih guma dobijamo i bolju životnu sredinu i dečja igrališta

Tretman otpada koji nastaje od iskorišćenih automobilskih guma u Srbiji obavlja se u desetak fabričkih postrojenja, a one se sakupljaju u organizaciji samih reciklera, kao i u saradnji sa fizičkim i pravnim licima, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije. Problem je međutim, kako napominju, što recikleri guma još nisu dobili ni dinar podsticaja za otpad koji je već sakupljen tokom 2020. godine."Gume stižu i iz vulkanizerskih radnji, poljoprivrednih dobara, sa deponija, industrija, gumarska, rudarskih i transportnih preduzeća, proizvođača i distributera pneumatika", objašnjava Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.Kako napominje, prilikom reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat koji predstavlja 65%, čelična žica 35% i platno 5%. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje, a jedini energent koji se koristi je električna energija. "Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine", kaže sagovornica Nove ekonomije.KAKVO JE POSLOVNO OKRUŽENJE U SRBIJI?Suzana Obradović podseća da se u Srbiji primenjuje načelo "zagađivač plaća", koje je preuzeto iz zakonodavstva Evropske unije. To znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu. Prema njenim rečima cilj je da se taj novac koristi za bezbedno zbrinjavanje guma kada one postanu otpad, ali on ne stiže na vreme reciklerima:"Isplata podsticajnih sredstava za zbrinjavanje guma, kao i svih posebnih tokova otpada, kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada". Dodaje da je država za tretman otpada u 2019. godini platila 31% manje podsticajnih sredstava za ono što je već sakupljeno i prerađeno. Prošle godine je prerađeno ukupno 46.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman više od 14 miliona kilograma guma. "U poslednjem smo kvartalu u ovoj godini, a recikleri za rad u 2020. nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava", kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije. Suzana napominje da podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije njegovog tretmana. Sa druge strane preduzećima je za profit neophodan veliki obim proizvodnje.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA ŠTA SE PRAVI OD RECIKLIRANIH GUMA?"Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo", kaže sagovornica Nove ekonomije.Od gumenog granulata se prave razni proizvodi koji se upotrebljavaju u građevinarstvu, saobraćaju, sportu i rekreaciji, popljoprivredi, domaćinstvu. U našoj zemlji ga kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. "Prave se podloge za sportske terene, dečja igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, zvučne barijere u stambenim zonama pored kolovoza, stubići za parkiranje, nosači za znakove".U Udruženju reciklera Srbije podsećaju da je reciklaža guma važna za zdraviju sredinu, jer u suprotnom one zagađuju tlo, vodu i vazduh. Postoji i, kako napominju niz situacija koje mogu da štete životnoj sredini, a to se posebno tiče njihove lake zapaljivosti na deponijama.Čedomir Savković

Srbija

EBRD: Na raspolaganju novi zajam za srpske privrednike

Preduzećima u Srbiji biće na raspolaganju još 10 miliona evra iz zajma koji je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD uz podršku Evropske unije, piše u zajedničkom saopštenju te institucije i srpskog Ministarstva privrede.Sredstva su namenjena malim i srednjim firmama za nabavku opreme i unapređenje proizvodnog procesa u skladu sa standardima EU.To se pre sve svega odnosi na poboljšanje kvaliteta proizvodnje, zaštitu okoline, zdravlja i bezbednosti na radu. EBRD navodi da je cilj da se pomogne lokalnim preduzetnicima koji su posebno ranjivi u krizi izazvanoj pandemijom Kovida 19. Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, objasnio je da se, uz zajam, dobijaju i savetodavne usluge. Posebna pogodnost je to što Evropska unija preduzećima poklanja do 15% ukupnog iznosa zajma, dodao je Fabrici.Kredit je deo šireg EBRD/EU programa za unapređivanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu.Program se u Srbiji realizuju u saradnji sa Ministarstvom privrede.EBRD ZA SRBIJU NAMENIO 750 MILIONA EVRA

Svet

Institut „Robert Koh“: Situacija sa virusom u Nemačkoj „veoma ozbiljna“

Nemačka je u četvrtak prijavila ogroman skok novih slučajeva korona virusa, a zdravstveni stručnjaci upozorili su na "vrlo ozbiljnu" situaciju i regionalne nesuglasice koje ometaju napore na usporavanju zaraze, piše nemački portal The Local.„Celokupna situacija postala je veoma ozbiljna“, rekao je Lotar Viler, šef Centra za kontrolu bolesti Instituta Robert Koh (RKI), na konferenciji za novinare.Zemlja je prijavila 11.287 novih slučajeva Kovida u protekla 24 sata što je veliko povećanje u odnosu na prethodni rekord od 7.830 prošlog petka.Još uvek se može zaustaviti širenje virusa "sistematskim poštovanjem restriktivnih mera", rekao je Viler.Ali, pozvao je ljude da poštuju pravila i upozorio da bi u nekim regionima moglo biti neizbežno "nekontrolisano" širenje.Nemačka je pohvaljena zbog toga što je uspela da spreči širenje virusa ranije ove godine, čak je primila i pacijente iz drugih zemalja u kojima su zdravstveni sistemi bili preopterećeni.Broj novih slučajeva je i dalje znatno manji od onih u mnogim drugim evropskim zemljama, ali Nemačka se suočava sa stalnim porastom broja slučajeva već nekoliko nedelja.Na intenzivnoj nezi se nalazi 964 pacijenata, od toga je njih 430 na respiratorima, prema Nemačkom udruženju za intenzivnu i hitnu medicinu (DIVI).Na sastanku prošle nedelje između kancelarke Angele Merkel i šefova nemačkih 16 država, dogovorene su nove mere za takozvana žarišta, uključujući ograničenja broja ljudi koji se okupljaju u zatvorenom i zabranu prodaje alkohola u večernjim časovima.Ali prema nemačkom saveznom sistemu, svaka država na kraju ima pravo da odluči da li će nametnuti pravila, što dovodi do mešovitih propisa.Viler je u četvrtak za dramatičan porast slučajeva optužio privatna okupljanja, posebno među mladima.„Što se više ljudi okupi u privatnim krugovima, to će se broj više povećavati i dalje će se virus širiti“, rekao je, dodajući da su mladi trenutno „najizloženiji“.Od izbijanja virusa u Nemačkoj je zaraženo najmanje 392.049 ljudi, a prijavljeno je 9.905 smrtnih slučajeva.Ministar zdravlja Jens Špan postao je prvi nemački ministar kabineta koji je testiran pozitivno na virus.

Srbija

Kako Huawei vidi budućnost uz 5G i sajber bezbednost?

Inspirisan pionirskim dostignućima Galilea u nauci i tehnologiji, Huawei je svom novom 5G izložbenom prostoru dao ime Huawei Galileo Hall, koji se koristi za predstavljanje tri ključne karakteristike onoga što čini 5G mrežu: velika propusnost, minimalno kašnjenje i veliki kapacitet povezanosti.Prilikom ture prisutni su mogli da vide da se tehnologija 5G može koristiti za razvoj širokog spektra novih industrijskih aplikacija kao što su inteligentna povezana vozila, pametne fabrike, pametna zdravstvena zaštita, pametne mreže, pametno obrazovanje, bezbednost urbanih sredina, dronovi, pametna poljoprivreda i pametni novi mediji. Više nije samo mobilna tehnologija ograničena na komunikaciju od osobe do osobe.Jedan po jedan, predstavljeni su primeri upotrebe 5G tehnologije kao i prednosti koje standard povezivanja može ponuditi proizvodnoj industriji, ili uslužni program u slučaju proizvoda koje svakodnevno koristimo. Osim toga, predstavljena je i Huawei 5G AAU antena, najkompaktnija i najlakša 5G antena na svetu. Ovaj model se može brzo i lako instalirati na bilo koje mesto, čak i ono teško dostupno.Kao deo Galileo Exhibition Hall-a predstavljeni su i uređaji koji pomažu u prijemu jačeg 5G signala. Oni pomažu u postizanju brzina bliskih brzinama optičkog Interneta i menjaju područje zabave 5G emisijama i koncertima koji se emituju u VR ili 8K strimingu. 5G tehnologija neće promeniti samo brzinu kojom preuzimamo datoteke ili pristupamo Internetu. Osim toga, predstavljen je i Huawei Cyber Security Transparency Centre.  Osnovan u Briselu, sa ukupnom površinom od 1000 m² na čak dva sprata, briselski centar za sajber bezbednost, Huawei je zvanično otvorio 5. marta 2019. Cilj HCSTC platforme je da poboljša reputaciju i uticaj kompanije Huawei na polju bezbednosti i ima tri centra:1. Experience Centre: prikazuje strategiju kompanije Huawei i pristup kibernetičkoj bezbednosti, bezbednosna rešenja, mogućnosti za istraživanje i razvoj...2. Innovation Centre: predstavlja sveobuhvatnu platformu znanja za spoljnu komunikaciju, razmenu najboljih praksi i saradnju, radi jačanja međusobnog poverenja3. Verification Centre: pruža kupcima white-box kod za verifikaciju i testiranje black-boxaOvi centri su svojevrsna platforma za unapređenje komunikacije i zajedničkih inovacija sa svim zainteresovanim stranama, javnim i privatnim. Tokom proteklih 30 godina, Huawei je snabdeo više od tri milijarde ljudi širom sveta. Osim toga, kompanija održava stabilno poslovanje više od 1.500 mreža prevoznika u preko 170 zemalja i regiona. Posvećen kontinuiranom ulaganju u rast ekosistema Huawei će nastaviti putem otvorene saradnje sa partnerima i podržavati napredak industrije.

Srbija

Radnici u turizmu predali zahteve Vladi Srbije

Zaposleni u turističkim agencijama iz cele Srbije organizovali su danas protest u Beogradu, tokom kog su Vladi Srbije dostavili zahteve, koji se tiču isplate novčane pomoći i odlaganje naplate kredita i poreza, javlja agencija Beta, a prenosi Danas.Predstavnici turističkih agencija tražili su da, u zavisnosti od veličine agencije dobiju bespovratnu pomoć od jednog do pet miliona dinara i da kreditna sredstva koja za koja su konkurisali kod Fonda za razvoj budu odobrena u roku od 30 dana, obzirom da pojedine agencije koje su zatražile te pozajmice pre nekoliko meseci još uvek nisu dobile novac.Medju zahtevima je i otpis poreza i doprinosa u periodu od osam meseci, moratorijum na otplatu kredita do devet meseci, kao i odlaganje poreza na imovinu i dobit preduzeća u vreme vanrednih okolnosti.Turističke agencije su tražile i rešavanje problema polisa osiguranja turističkih putovanja i pomoć za turističke vodiče koji četiri meseca nemaju prihode. Na skupu je napomenuto da će uplaćeni aranžmani "propasti" ako im država ne pomogne.Turističke agencije: Pred gašenjem smo, bankarske garancije nisu rešenje Predstavnici sektora su u dopisu Vladi Srbije naveli da bi ukupna pomoć države po zahtevima iznosila 15 miliona evra, a da je vrednost nerealizovanih putovanja za koja su dodeljeni zamenski vaučeri oko 85 miliona evra."Ovo je socijalni skup radnika u turizmu, ovde nema ogranizatora, ovo nisu protesti. Ovo je molba da se pomogne turističkim agencijama koje su osam meseci bez prihoda. Prva tri meseca su dobrodošla, međutim i to nije bila bezuslovna pomoć, mi od januara moramo da vraćamo doprinose. To, u situaciji bez prihoda, je katastrofalno, agencije to ne mogu da plate", rekao je Slobodan Racić, vlasnik turističke agencije iz Kragujevca, a prenosi N1.

Srbija

Svetska banka: Pad BDP-a Srbije ove godine tri odsto

Nakon višegodišnjeg rasta, srpska ekonomija će ove godine biti u recesiji, a pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosiće tri odsto, dok se naredne godine očekuje rast od 2,9 odsto, saopštila je danas Svetska banka, javlja agencija Beta.Pandemija je zapadni Balkan zabila u duboku recesiju, padovima domaće i strane potražnje, zajedno sa prekidima u lancima snabdevanja, primoravši svih šest zemalja u regionu da imaju negativan rast za 2020. godinu.Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u regionu smanjiti za 4,8 procenata u 2020. godini, što je za - 1,7 procentnih poena ispod prognoze u redovnom ekonomskom izveštaju za proleće 2020. godine.Ukazano je da je još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. visoka osnovica za poredjenje iz druge polovine 2019.Pandemija dalje izaziva tržišta rada u regionu i preti da podrije napredak koji su zemlje postigle u poboljšanju dobrobiti stanovništva.U drugom kvartalu ove godine, u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, medju kojima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je tako stopa pala na rekordno niskih 7,3 odsto.Do juna, nezaposlenost u regionu porasla je za polovinu procentnog poena, što je izbrisalo 139.000 radnih mesta. Procenjuje se da je dodatnih 300.000 ljudi palo u siromaštvo u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i u Srbiji - značajan broj, ali manje od polovine ukupnog broja koji bi pao u siromaštvo da nisu preduzete određene mere, napominje izveštaj.Analize Svetske banke su pokazale da je uticaj mera podrške na privredu bio pozitivan, ali da bi i manje izdašan ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, te da su najteže pogodjena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.Kada se govori o Srbiji, "niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta 2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto", ukazala je Svetska banka i dodala da je posle umerenog slabljenja dinara u odnosu na evro u 2019. dinar zadržao vrednost tokom 2020, prvenstveno zahvaljujući intervencijama NBS na deviznom tržištu.Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnost i banka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena se za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poredjenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu., navidi se u izveštaju Svetske banke."Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste, sa 61,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 69,9 odsto na kraju juna 2020. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto", navela je Svetska banka i upozorila da je deficit spoljnotrgovinske razmene nastavio da raste, povećavši se u prvoj polovini godine na 2,6 milijarde evra.Prema projekcijama Svetske banke, značajniji oporavak srpske ekonomije će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog."Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. godinu", navela je Svetska banka.

Srbija

„Budućnost čovečanstva će biti glokalna“

Pandemija COVID-19 će pospešiti globalizaciju, ali taj proces neće biti linearan. Budućnost će biti smeša istovremenog jačanja trendova globalizacije i regionalizacije, optimističnih i pesimističnih scenarija, zbog čega možemo reći da će biti "glokalna", ocenio je futurolog nemačkog Instituta budućnosti Tristan Horks.  On je tokom prvog panela ovogodišnjeg izdanja "Smart City Festivala 2020" naveo da koronavirus i prateće društvene i ekonomske promene neće predstavljati "supertrend", odnosno događaj koji na 25 ili više godina redefiniše uslove života i navike globalne populacije.Smatra i da će se su, među trendovima koje globalizacija sa sobom donosi, samo urbanizacija i mobilnost ugroženi, obzirom da je korona-kriza pokazala da rad iz kancelarije nije nužna stavka  za većinu kompanija koje se ne bave proizvodnjom."COVID-19  neće ubrzati promene, koje same dolaze vrtoglavom brzinom, ali jeste ubacila dodatni naboj, naročito u oblasti digitalizacije... Ljudi često upadaju u 'grešku linearnosti', koja podrazumeva da budućnost vidimo ili kao utopiju ili kao distopiju. Stvar nikada nije tako jednostavna, a suočićemo se sa brojnim trendovima i kontratrendovima koji ne moraju da se međusobno isključuju", kazao je Horks.Kao glavne promene koje će iznedriti koronavirus, Horks navodi "normalni" napredak ka post-digitalnom dobu, bezbednost koja će postati "potreba broj jedan" i spajanje privatnog i poslovnog života, koje će postati uobičajeno za sve više delatnosti.  "(Budućnost čovečanstva) će se suočiti sa nekoliko opcija, a ni jedan od njih neće biti 100 odsto tačan. Predstavljaće mešavinu često kontradiktornih trendova, ali promena koja nas čeka ipak na kraju zavisi samo od nas", zaključio je futurolog."Smart City Festival 2020" organizuju "Friedrich Naumann" fondacija na Zapadnom Balkanu i partnera, uz podršku nemačkog Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.Slogan ovogodišnjeg festivala je "Innovation, Resilience, Sustainability", a paneli se mogu pratiti uživo OVDE.

Svet

Klimateske promene odgovorne za evoluciju čoveka

Ekološke i klimatske promene u Africi pre stotine hiljada godina naterale su rane ljude da usvoje sofisticiranije alate i prošire svoje trgovinske mreže, pokazuje nova studija, piše Axios.U studiji objavljenoj u sredu u časopisu Science Advances, istraživači su analizirali rezultate sedimentne bušotine koja je predstavljala milion godina istorije životne sredine u istočnoafričkoj Rift dolini.Prethodna arheološka istraživanja otkrila su da su rani ljudi na tom području koristili iste rudimentarne kamene sekire stotinama hiljada godina.Rezultati bušenja pokazali su da je region počeo da doživljava ozbiljne promene u životnoj sredini i tektonu pre oko 400.000 godina.Počevši pre otprilike 320.000 godina, i verovatno podstaknuti delimično tim promenama, ljudi u regionu počeli su da koriste sofisticiranije alate i oružje, kao i ranu simboličku komunikaciju.„Zaključujemo da koreni evolucionih adaptacija homo sapiensa potiču iz naše sposobnosti da se prilagodimo promenama životne sredine“, piše vodeći autor Ričard Pots, direktor Programa za ljudsko poreklo u instituciji Smitsonijan.Prilagodljivost ljudskih bića predstavlja jednu od najvažnijih osobina, koja nam je omogućila da napredujemo u gotovo svim krajevima sveta.Sa promenama u okruženju i većim promenama u svetu koje nas uskoro očekuju, ta prilagodljivost će nam biti potrebna još više u budućnosti.

Svet

WhatsApp uskoro omogućava video pozive

Ekipa sa portala WABetaInfo je u novoj verziji aplikacije Vacap (WhatsApp) otkrila mogućnost uspostavljanja video poziva putem WhatsApp Web-a, čime će web aplikacija dobiti novu funkciju, prenosi portal SEEbiz.Vacap, u vlasništvu Fejsbuka, istražuje kako da poboljša korisničko iskustvo aplikacije za razmenu poruka, koja uključuje ne samo mobilne uređaje, već i veb aplikaciju za one koji koriste računare.Nova funkcija još uvek nije aktivirana, ali prema navodima WABetaInfo to se očekuje vrlo brzo, jer je pri kraju testiranja.Čini se da je Vacap odlučio da doda ovu novu funkciju zbog pandemije i sve češćeg rada od kuće, kako bi ostao konkurentan ostalim aplikacijama za razmenu poruka koje već nude ovu funkciju.

Srbija

Termoelektrana Kostolac A u „penziju“ ide tek 2038. godine

Prema najavama koje stižu iz Elektroprivrede Srbije životni vek Termoelektrane Kostolac A biće produžen za 15 godina, odnosno do 2038. godine, a to će se postići ugradnjom opreme za odsumporavanje dimnih gasova i smanjenjem emisije sumpor-dioksida ispod granice koja je trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Balkangreenenergynews.EPS je inače raspisao tender za pripremu idejnih rešenja i projekata sa studijama opravdanosti izgradnje za postrojenje koje će vršiti odsumporavanje dimnih gasova za blokove A1 i A2, ukupne snage 310 MW. Tu je i postrojenje za prečišćavanje postojećih i otpadnih voda iz postrojenja za odsumporavanje.Kostolac A je samo jedna od termoelektrana u regionu koja je primorana da smanji emisije koje zagađuju vazduh jer u suprotnom mora da bude zatvorena. Zadatak za to dolazi iz direktiva EU koje su zemlje regiona, kao članice Energetske zajednice, prihvatile i obavezale se da ih sprovedu.Inače, EPS je postrojenje za odsumporavanja izgradio i u TE Kostolac B, krajem 2017, ali nije jasno da li to postrojenje radi smanjenim intenzitetom ili uopšte ne radi.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, EPS je do 2015. nameravao da u periodu 2023-2025. ugasi TE Kostolac, ali je 2017. odlučio da je modernizuje i produži joj radni vek za oko 100.000 efektivnih sati rada ili do 2038.Srbija se, kako se navodi, članstvom u Energetskoj zajednici obavezala da uskladi emisije iz termoelektrana sa zahtevima EU.Nesmetani rad termo blokova moguć je, kako EPS navodi u tenderskoj dokumentaciji, u slučaju usklađivanja sa Direktivom o velikim ložištima do 1. januara 2018. i Direktivom o industrijskim emisijama do 1. januara 2027, navodi između ostalog EPS u tenderskoj dokumentaciji.Zbog toga produženje veka rada blokova A1 i A2 u narednih 15 godina zahteva neminovno uvođenje procesa odsumporavanja dimnih gasova koje oni emituju.Inače, kako bi primenila Direktivu o velikim ložištima, Srbija se odlučila da usvoji plan kojim se definiše limit ukupnih emisija SO2, NOx, suspendovanih čestica svih velikih ložišta u zemlji, uključujući i TE Morava i TE Kolubara A.EPS u tenderskoj dokumentaciji ističe da je namena postrojenja u Kostolcu da se koncentracija SO2 smanji ispod granične vrednosti emisija, koja je definisana u odgovarajućoj EU regulativi, ali se ne navodi kolike su trenutne emisije.KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM POLEMIKE U JAVNOSTIProjekat odsumporavanja u TE Kostolac B izaziva brojne polemike u javnosti, jer je ona sama premašila nacionalni limit Srbije za SO2.U junu ove godine organizacija CEE Bankwatch saopštila je da su emisije SO2 u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i u Srbiji bile šest puta veće od granica postavljenih Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP).TE Kostolac B je tako sama premašila nacionalni limit Srbije, definisan u NERP-u, 1,45 puta, a svoj pojedinačni limit skoro deset puta.Opremu za odsumporavanje tamo je instalirao China Machinery Engineering Corp, pa autori izveštaja tvrde da taj sistem ne funkcioniše kako treba, dok su glas digle nevladine organizacije, ali i neki opozicioni političari."Molim vas uključite postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu, koje je već plaćeno pre deset godina 130 miliona dolara", poručila je opoziciona političarka Marinika Tepić, a preneo N1. Ona je takođe ukazala na veliku štetnost emisija iz te termoelektrane po zdravlje građana iz okoline, kao i građana Požarevca i Beograda.U Institutu za obnovljive izvore energije (RERI) navode da postrojenje ne može da radi pošto nema upotrebnu dozvolu, dok se EPS za sada ne oglašava tim povodom.

Srbija

Građanski preokret tužio Gradsku upravu Zrenjanina

Organizacija civilnog društva "Građanski preokret" je tužbom protiv Gradske uprave grada Zrenjanina tražila poništenje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće kineske fabrike automobilskih guma Linglong.U tužbi podnetoj Upravnom sudu se navodi da je rešenje nezakonito "zato što tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, zato što nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o studiji".Gradska uprava grada Zrenjanina je 1. oktobra donela rešenje kojim je dala saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Linglong, iako je prošle godine isticala svoju nenadležnost za taj postupak, navodi se u saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret traži da se studiju o proceni uticaja na životnu sredini vrati na ponovo razmatranje."Obezbeđenje Skupštine grada Zrenjanina, a zatim i policija, sprečili su 4. septembra  zainteresovane građane da prisustvuju zakazanoj javnoj raspravi o toj studiji. Ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu ni rešenje o davanju saglasnosti na nju ne sadrže odgovore na pismeno postavljana pitanja o konkretnim merama koje će biti preduzete da bi se merile i sprečile štetne emisije planirane fabrike guma. Oba dokumenta su puna uopštenih fraza i ničim potkrepljenh tvrdnji da će se poštovati propisi", dodaje se u saopštenju.

Svet

OTP banka tužila Hrvatsku za gotovo 35 miliona dolara

Mađarska OTP banka tužila je Republiku Hrvatsku na arbitražnom sudu u Vašingtonu zbog gubitka koji je pretrpela usled „obavezne konverzije zajmova denominovanih u švajcarskim francima u evre“, izvršene 2015. godine, prenosi hrvatski portal Novac.Pozivajući se na kršenje sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Mađarske, banka navodi da je konverzijom izgubila 224 miliona kuna ili 34,6 miliona dolara.Na pitanje zašto je banka sada odlučila da tuži, OTP objašnjava da im je namera zaštititi interese akcionara i drugih zainteresovanih strana, a u ovom trenutku ne vide drugu mogućnost osim pokretanja pravnog postupka.Slične tužbe pokrenula je većina vlasnika banaka koji su odobravali zajmove u francima, a poslednju je vašingtonski sud krajem 2019. dobio od Societe Generale zbog kršenja sporazuma o zaštiti investicija između Hrvatske i Francuske.Dok na međunarodnom sudu banke nastavljaju tužbu protiv države zbog Zakona o konverziji, koji ih je koštao ukupno oko milijardu evra, nacionalni sudovi tvrde upravo suprotno, da je to legalno.Isto očekuju i od Evropskog suda, od kojeg je Vrhovni sud nedavno zatražio mišljenje da li je Zakon o konverziji u skladu sa zakonodavstvom EU.Hrvatska je pokušala da ospori nadležnost ISCID suda, pozivajući se na "navodnu nekompatibilnost" između zakona EU i Ugovora o zaštiti investicija između Hrvatske i Austrije, ali sud je 12. juna presudio da se nastavi arbitraža u slučaju Addiko Bank, što znači da ima nadležnost nad pitanjem povrede investicionih prava u slučaju Zakona o konverziji.

Svet

PayPal uskoro dozvoljava trgovinu kriptovalutama

Kompaniaj za onlajn plaćanja PayPal će svojim korisnicima omogućiti da trguju kriptovalutama u predstpojećim nedeljama, kao i njihovu upotrebu za kupovinu kod 26 miliona trgovaca na njegovoj mreži od 2021. godine.Trgovci će međutim i biti isplaćivani u fiat valutama, što znači da će se konverzija u "običan" novac dogoditi tokom kupovine."Usvajanje kriptovaluta tradicionalno ometa ograničena korisnost kao instrument razmene, zbog volatilnosti, troškova i brzine transakcija. Međutim, obećanje naprednih tehnoloških platformi nudi mogućnost upotrebe digitalnih valuta. Prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja, svaka deseta centralna banka očekuje da će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine", navodi se u saopštenju PayPal-a.Korisnicima u Sjedinjenim Američkim Državama će prvi dobiti mogućnost da, za početak, u svojim digitalnim novčanicima drže Bitcoin, Ethereum, Bitcoin Cash i Litecoin.Usluga će biti dostupna vlasnicima PaiPal računa u SAD u narednim nedeljama."Radimo sa centralnim bankama i razmišljamo o svim oblicima digitalnih valuta i o tome kako PayPal može igrati ulogu (u njihovoj upotrebi)", rekao je izvršni direktor Den Šulman.

Srbija

Bolji uslovi za život jedini lek za iseljavanje sa Balkana

Depopulacija i iseljavanje sa Zapadnog Balkana nisu problem, već rezultat više preklapajućih pitanja koja se tiču društvenih, političkih i ekonomskih pitanja. Rešenje stoga leži u izgradnji boljih uslovi za život mladih, većih plata, vladavine zakona, čistije životne sredine i aktivnijeg ućešće žena u društvu, zaključci su panela "Izazov depopulacije".Panel je održan u sklopu jubilarnog 10. Beogradskog bezbednosnog foruma, a bio je posvećen rastućem problemu emigracija u razvijenije zapadne ekonomije.Na njemu je navedeno da u celom svetu postoji svega 17 država koje imaju kontinuriani pad broja stanovnika od 1990. godine do danas, a da se sve one nalaze u istočnoj Evropi.Dodatno, ovako dramatične demografske promene znače manju sposobnost da se odgovori na krize, poput trenutne izazvane pandemijom koronavirusa. Darel Briker, izvršni direktor Ipsos Public Affairs-a, naglašava da je fertilitet globalni problem, koji ne pogađa samo pojedinačne države i regiona, da je povezano i sa trendom starenja stanovništva."Svi ćemo morati da naučimo da živimo sa sve starijom, sve manjom i sve urbanijom populacijom", zaključio je Briker.Ariana Armitaž, direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Evropu i centralnu Aziju, smatra da strah od opadanja populacije postoji i u svim razvijenjim državama, uprkos činjenici da gotovo sve imaju rastući broj stanovnika."Devet od deset zemalja Jugoistočne Evrope suočeno je s mogućnošću gubitka četvrtine stanovništva, što može imati dramatične posledice. Vlade tih država sve više prepoznaju demografske promene kao glavni prioritet. Zabrinute su kako će niska plodnost, migracija, starenje stanovništva i smanjenje populacije uticati na ekonomije i održivost sistema socijalne sigurnosti, infrastrukture i usluga", dodala je Armitaž.Prema njenim rečima negativne demografske promene se jedino mogu sprečiti "holističkim pristupom", ekonomskim i socijalnim politikama koje bi smanjile emigraciju i povećale produktivnost i konkurentnost nacionalnih tržišta.Novinar Ekonomista Tim Džuda je pesimističniji, smatra da se strkturalni problemi ne mogu tako lako rešiti, a da atmosfera ekološke krize, korupcije i političkih nestabilnosti.Iako je iseljavanje sa Balkana blagoslov za zapadnu Evropu, koje imaju svoje demografske probleme, ali da se te zemlje ne obaziru na potencijalne posledice koje emigracija iz regiona ostavlja."Razumem (građane regiona) koji neće da čekaju da im bude bolje, kada mogu da pređu granicu i da udvostruče svoj dohodak. Malim državama regiona je teško da se bore protiv jedne Nemačke, koja usisava ljude i koja može da ponudi neuporedivo veće plate", dodaje Džuda.Zamenik šefa kabineta potpredsednika Evropske komisije Ivo Belet navodi da će i najavljeni investicioni ciklus od 9 milijardi evra u bespovratnoj pomoći, i garancija koje mogu da dostignu 20 milijardi evra, mogu da znače bolji život za žitelje Zapadnog Balkana."Investicioni plan je usmeren na digitalne i zelene promene. Trendovi demografskih promena će samo nastaviti da se ubrzavaju. Oni se n e mogu zaustaviti, ali se možemo pripremati za budućnost", zaključio je Belet.