Najnovije

Srbija

Budućnost jednakosti – Feministički razgovori Zapadni Balkan i Turska

Aktivistkinje i aktivisti sa Zapadnog Balkana i Turske koji se zalažu za ljudska prava i prava žena okupljaju se kako bi razgovarali o novim putevima rodne ravnopravnosti i pozvali na hitne akcije, saopštila je Ženska platforma za razvoj Srbije. U sredu 9. septembra 2020. godine, aktivistkinje i aktivisti koji se zalažu za ljudska prava, aktivistkinje feminističkih prava i prava žena iz regiona Zapadnog Balkana i Turske okupiće se virtualno, kako bi razgovarali o načinima hitnog ispunjavanja obaveza iz Pekinške deklaracije i platforme za akciju, najopsežnije i najtransformativnije globalne agende za postignuće rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena i devojaka, usvojene u Pekingu pre 25 godina.Četiri dvočasovne konsultacije pod nazivom Budućnost ravnopravnosti, pokrenuće niz regionalnih konsultacija pod nazivom Ona govori. Učesnici će se uhvatiti u koštac sa izazovima koji prete realizovanju zadataka i obaveza, i pozvaće na hitnu i odlučnu akciju, kako bi se stvorili što bolji uslovi za promene u životima žena i devojaka. Na taj način konsultacije će kanalisati feminističku solidarnost i saradnju u regionu.Ovaj skup ima za cilj da zbliži raznoliku grupu ucesnika i učesnica iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa Kosova , iz Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Slovenije i Turske, kako bi  zajednički isplanirali prioriteti za narednih pet godina. Zaključci će biti preneti na Forumu „Generacija za ravnopravnost“ – globalne UN Women kampanje    okupljene za rodnu ravnopravnost, a čiji su zajednički domaćini  vlade Meksika i Francuske.   Projekat Budućnost jednakosti organizuje Ženska platforma za razvoj Srbije, u saradnji sa UN Women, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji finansira Evropska unija.Uprkos značajnom napretku u rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima u regionu od usvajanja Pekinške platforme za akciju, napredak je i dalje veoma spor, pa čak u mnogim slučajevima i izostaje. Sa širenjem pandemije virusa COVID-19, čak i ograničen napredak u ženskim pravima, ostvaren u prethodnim decenijama, rizikuje da bude zanemaren. Pandemija produbljuje postojeće nejednakosti i izlaže ranjivosti u društvenim, političkim i ekonomskim sistemima.Prve konsultacije 9. septembra počeće pregledom napretka ostvarenog od usvajanja Pekinške platforme za akciju, pre 25 godina. Diskusija će se usredsrediti na kritična područja označena u Pekingu: smanjenje ženskog siromaštva, obrazovanje i obuka žena, poboljšanje zdravlja žena, suzbijanje nasilja nad ženama, zaštita žena u oružanim sukobima, ekonomska jednakost, podrška ženskom vođstvu i donošenju odluka, razvoj mehanizama za poboljšanje položaja žena, zaštita ženskih ljudskih prava, unapređenje rodne ravnopravnosti u medijima i uloga žena u zaštiti životne sredine. Učesnici će razgovarati o prioritetima rodne ravnopravnosti za region Zapadnog Balkana i Turske, kao i o hitnim pitanjima ravnopravnosti polova na koja treba odgovoriti.Druga konsultacija, Inovacije, tehnologija i rodna ravnopravnost, postaviće sledeća pitanja: ima li uopšte tržišta za inovativne ideje žena, i u kojoj meri postojeće inovacije i tehnologije odgovaraju na potrebe žena sa Zapadnog Balkana i iz Turske? Na koji način treba ojačati podršku inovativnim ženskim inicijativama?  Klimatska pravda i rodna ravnopravnost je tema trećih po redu konsultacija. One otvaraju pitanje zaštite ljudskih prava i zahtevaju pravdu za ranjive grupe i zajednice koje najviše trpe posledice klimatskih promena, uključujući žene i devojke. Konsultacije će biti zaokružene razgovorom ženskih organizacija sa nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost, ključnim državnim institucijama koje su odgovorne za primene mera rodne ravnopravnosti u svim  politikama i vladinim programima. Ženske organizacije predstaviće zaključke sa održanih konsultacija predstavnicima državnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, navodi se u saopštenju.

Svet

Nemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznica

Prva nemačka zelena obveznica naišla je na dobru tražnju investitora i Nemačka finansijska agencija je saopštila da je od desetogodišnje obveznice prikupljeno 6,5 milijardi evra nakon što su investitori pokazali interesovanje za više od 33 milijarde, piše Euractiv.Zamenik nemačkog ministra finansija Jerg Kukis rekao je da je izdavanjem prvih državnih zelenih obveznica napravljen važan korak prema značajno ojačanoj ulozi Nemačke kao lokacije za održivo finansiranje.Zelene obveznice su "tvin obveznice", izdate uz konvencionalne državne obveznice sa sličnim rokom dospeća i stopom povraćaja. Te vrednosne hartije imaju jedistvenu osobinu da investitori mogu da ih zamene za druge, identične konvencionalne obveznice.Nemačka želi da postane ključni igrač u ekološkom finansiranju. Ta zemlja je 2019. najavila zelene obveznice za drugu polovinu 2020, u sklopu borbe protiv promena klime.Berlin planira da do 2023. potroši 54 milijarde evra u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje poreza na ugljenik kako bi se do 2030. emisija gasova sa efektima staklene bašte smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine."Nemačka se sprema za sveobuhvatne strukurne promene na putu do održive ekonomije koja ne utiče nepovoljno na klimu", saopšteno je iz Agencije. "To neće doprineti samo borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, već će i povećati ukupnu inovativnu snagu i konkurentnost zemlje", dodaje se.Nemačka se nada da će u 2020, uz drugu planiranu emisiju, prikupiti 11 milijardi evra od zelenih obveznica.Francuska je takođe u poslednje tri godine emitovala zelene obveznice u vrednosti od oko 27 milijardi evra.

Srbija

Daliborka Uljarević: Crnogorci i Crnogorke sad znaju da mogu sami da mijenjaju društvo

Intervju sa Daliborkom Uljarević, političkom analitičarkom iz Centra za građansko obrazovanje u PodgoriciRazgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Daliborka Uljarević o izborima u Crnoj Gori (AUDIO)Za početak bih Vas zamolio da nas ukratko upoznate sa glavnim akterima izbora u Crnoj Gori. DPS nam je, naravno, dobro poznat iz prethodnih decenija, ali ko su ove nove koalicije koje su se pojavile kao opozicija na ovim izborima? Daliborka Uljarević: Mi smo na ovim parlamentarnim izborima imali 11 listi -- i to je, moram da naglasim, najmanji broj listi koji smo imali do sada, u prethodnih nekoliko parlamentarnih izbora. To znači da je izborna ponuda bila organizovana tako da se izgubi što manji broj glasova opozicije, što se u prethodnim ciklusima dešavalo, i što je značajno išlo na ruku Demokratskoj partiji socijalista. Među tih 11 listi je bilo pet onih koje su činile manjinske stranke ili manjinske koalicije. Ključni igrači su svakako tri koalicije iz opozicione strukture -- Demokratski front, koji je i ranije nastupao na izborima. Dakle, ovo je treći izborni ciklus u kome se on pojavljuje, ovaj put u u okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore", koja je osvojila najveći broj glasova među opozicionim listama. Demokratski front je u svojoj koaliciji okupio veliki broj stranaka koje su suštinski pripadale onom okviru koji je bio protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Ta struktura je bila negdje i najšira, sa tendencijom da pokrije vrlo diversifikovan opozicioni korpus, a slične nekakve tendencije, iako užeg karaktera, bila je i koalicija "Mir je naša nacija" koju su okupile Demokrate, dok je nešto drugačije strukture bila koalicija "Crno na bijelo", koja je okupila Građanski pokret "URA", Stranku pravde i pomirenja i Grupu birača CIVIS, odnosno nezavisne intelektualce. Sve ove tri opozicione grupacije su tokom samih izbora imale neki nepisani pakt o nenapadanju, odnosno fokusirale su se na Demokratsku partiju socijalista, dok su vrlo često pozivale glasače da glasaju ako ne za njih, onda za druge od ovih koalicija. Kakve su zapravo programske razlike između ove tri koalicije, i šta one zapravo nude? DU: To su vrlo različite strukture, i ideološki i programski, a moglo bi se reći i strateški. Ja bih rekla da je njihova najveća sličnost u tome što su one sve vidjele Demokratsku partiju socijalista kao ključnog političkog oponenta. Dvije od te tri koalicije su snažno osporavale Zakon o slobodi vjeroispovijesti -- tu mislim na "Za budućnost Crne Gore" i "Mir je naša nacija" -- dok je nešto drugačiji stav, ali suštinski takođe suprotstavljen tom Zakonu, imao Građanski pokret URA i koalicija koju su oni okupili. Sve ostalo iz njihovih programa je bilo sasvim drugačije -- pristup ekonomiji, pristup prema građanskom društvu, spoljnopolitičkim prioritetima, i tako dalje... Neke od tih razlika su bile prilično velike, neke manje, i to je ono što će se sad postaviti kao izazov u procesu njihovog objedinjavanja. Posebno tu stavljam akcenat na ono što su spoljnopolitički ciljevi Crne Gore. Dok je građanska lista "Crno na bijelo" vrlo jasna u tome da su spoljnopolitički prioriteti Crne Gore nepromjenljivi -- to je bila i grupacija koja je bila i pro-NATO, i pro-EU, i koja je potpuno bila na stanovištu da Kosovo treba da bude priznato kao nezavisna država --  ove ostale koalicije su imale različite stavove. Dakle, sa ovako podeljenim kartama, crnogorska opozicija je izašla na megdan Milu Đukanoviću, desili su se izbori, i imamo rezultate kakve imamo. Koji su Vama neki ključni utisci sa ovih izbora, koji su neki rezultati i neki ishodi koje smatrate najznačajnijim, i da li su Vas neki od njih možda iznenadili? DU: Mislim da su ovi rezultati svakoga iznenadili. Kako one koji su bili u opoziciji, tako i, najneprijatnije naravno, samu Demokratsku partiju socijalista. Crna Gora u tom dijelu ima jednu neobičnost -- Demokratska partija socijalista je bila na vlasti 30 godina. A ako, opet, uzmemo da je ona nasljednica komunističke partije Crne Gore, onda govorimo o jednom partijskom kontinuitetu od 75 godina. Tako da, to što u ovom trenutku nastaje je definitivno jedan tektonski poremećaj, i vidjećemo kakve će biti njegove stvarne posledice. Ono što je takođe umnogome bilo iznenađenje jeste i loš rezultat SDP-a, koji je imao izvjesni rast u nekom prethodnom periodu. Upravo rezultat te partije pokazuje da su glasači u Crnoj Gori na ovim izborima pravili jednu odluku -- "za" ili "protiv" DPS-a, i izborni rezultat je oznaka toga da su oni dominantno bili opredeljeni protiv Demokratske partije socijalista, a onda na drugom mjestu dolazimo do toga da su oni podržali opoziciju. To je jako važno naglasiti, zato što se očigledno radi o jednom dugotrajno akumuliranom nezadovoljstvu, koje je sada dobilo svoj izraz. U Crnoj Gori je i inače prilično veliki odziv na izbore, kad se poredi sa drugim zemljama u okruženju, ali je ovaj put bio još viši. Ko je to ovaj put bio posebno motivisan da izađe i glasa?DU: Tačno je da mi imamo tradicionalno visoku izlaznost, ali je isto tako tačno da se ovi izbori održavaju u uslovima vrlo riskantne epidemiološke situacije, i mnogima je bila nepoznanica da li će građani time biti ograničeni, i da li će ih to zadržati kod kuće. S druge strane, postojala je ta opasnost da, pošto je ovim izborima prethodio niz pokušaja opozicije koji nisu bili uspešni, mnogi od njih u tom razočarenju ostanu doma. Demokratska partija socijalista je preko svoje infrastrukture tradicionalno uspijevala da izvede sve svoje glasače na birališta, dok su, naravno, glasači opozicije -- što je negdje trend i u drugim državama -- mnogo kritičniji, probirljiviji, pa biraju često i da njihov stav bude izražen kroz to što će apstinirati, što neće učestvovati u izbornom procesu. Ovaj put je opozicija uspjela da izvede maksimum svojih glasača da glasaju, i prosto da ih stavi na svoju stranu. Na ovim izborima smo, čini mi se, imali i najmanji broj nevažećih listića do sada.Kad smo kod epidemiološkog konteksta, koliko su se birači pridržavali propisanih i sugerisanih mera? Videli smo da se u izbornim štabovima baš i nije mnogo držalo do toga u trenucima slavlja... DU: Naše mišljenje, koje smo javno izrazili, je da su te posljednje preporuke koje su u tom pravcu izdate bile suprotne onome što nalažu pravni okvir i epidemiološka struka, jer je njima dozvoljeno glasanje licima u samoizolaciji, a da prethodno nisu sva testirana. Dakle, ljudi u biračkim odborima nisu znali da li je pred njima neko ko je pozitivan na koronavirus ili ne. Na mjestima koja je obišao, naš posmatrač je zabilježio da se određena pravila uopšte nisu poštovala, počevši od toga da su na određenim biralištima bile velike gužve, da nije poštovana distanca, i da ljudi često nisu nosili maske, ili da ih nisu skidali kada je trebalo da budu identifikovani, prilikom davanja ličnog dokumenta. Međutim, pravno gledano, to sve spada u nivo manjih neregularnosti, koje ne dovode u pitanje legitimitet i legalnost izbora -- a koje će biti posljedice, vidjećemo. Za očekivati je da ćemo nakon ovoga imati rast oboljelih, i za to punu odgovornost snosi Institut za javno zdravlje i Nacionalno koordinaciono telo, koji su tako neodgovorno dali tu vrstu preporuka.Kad smo se već dotakli te teme, kako je bila organizovana kontrola regularnosti ovih izbora, i koliko su oni zapravo uopšte bili regularni?DU: Danas smo dobili dva preliminarna izvještaja -- jedan posmatračke misije OEBS-a, drugi posmatračke misije ENEMO-a. Mislim da su oba izvještaja u najgrubljim crtama ista, odnosno da svi oni prepoznaju institucionalnu nadmoć vladajuće strukture, koja je obilato upotrebljavana i zloupotrebljavana -- to je ono što ste u Srbiji imali definisano i kao funkcionersku kampanju, ali i kao brojne druge identifikovane pritiske na glasače da izađu i glasaju za vladajuću partiju. Takođe, tu su i različite vrste manjih, ali kažem, ne suštinskih nepravilnosti tokom samog biračkog dana. Takođe, moram naglasiti da su nevladine organizacije bile vrlo aktivne, i imale su veliki broj posmatrača -- kolege iz Centra za monitoring i Centra za demokratsku tranziciju su, čini mi se, uspjeli da pokriju gotovo sva biračka mjesta i da sa njih izvještavaju. Jako je bilo dobro i što su upravo nevladine organizacije bile te koje su izašle sa prvim projekcijama.Ove razne neregularnosti koje ste pomenuli mogle su otprilike i da se očekuju, imajući na umu dosadašnju tradiciju ponašanja DPS-a na izborima. Istorijat odluke crnogorske opozicije da izađe na ove izbore nije baš jednostavan. Kako je tekla ta priča? DU: Odluka nije bila laka, i bilo je razgovora i o bojkotu. Međutim, ta opcija nije imala podršku među crnogorskim građanima. Jedno istraživanje koje smo sprovodili početkom jula je pokazalo da građani Crne Gore to ne prepoznaju kao dovoljno zanimljivu ideju, i da oni većinski žele da izađu na izbore. Mislim da su to negdje i same opozicione političke partije razumjele. Druga stvar je -- bojkot ima svoje prednosti i mane... Ja mislim da on može biti dobar na jednoj simboličkoj ravni, kad je kratkotrajan. Međutim, kada bi se ušlo u potpuni bojkot izbora, teško koja politička partija bi mogla preživjeti puni izborni ciklus a da nema finansiranje iz državnog budžeta, i da ne postoji na taj način. U Crnoj Gori ne postoje ljudi koji bi mogli da finansiraju političke partije tokom te četiri godine, niti su se javili ljudi iz sfere biznisa koji bi bili motivisani da to urade -- barem kada je riječ o opozicionim strukturama, jer bi ih DPS žestoko kaznio, što bi se odrazilo na njihovo poslovanje na tržištu.Rezultati izbora su pokazali da je DPS nadglasan, i da su primetno brojniji oni koji tu stranku više ne žele na vlasti. Gde je Milo pogrešio pred ove izbore kad je ovako loše prošao? Koje pametne poteze je tu povukla opozicija, i šta joj je u tome pomoglo? DU: Podrška DPS-u opada već nekoliko godina. Oni su između 2012. i 2016. već izgubili jedan broj mandata, i taj trend je nastavljen i 2020. Taj pad je ovaj put bio nešto veći -- znači, Demokratska partija socijalista je na ovim izborima izgubila šest mandata, ali su, pored njih, mandate izgubili i neki drugi, koji su im mogli pomoći da vlast ipak zadrže. Takođe, znali smo da će opozicija imati bolju šansu što izlaznost bude bila veća. Kao što sam rekla, DPS je uvijek uspijevao da na birališta izvede sve svoje glasače, a opozicija nije. Međutim, sada je to uspjela -- i to je očigledno imalo vrlo pozitivan efekat. DPS i njegovi funkcioneri, posebno oni najviši, su zaboravili razliku između države i partije. Te dve stvari su se jednostavno stopile, i na taj način je vršena kontinuirana i široka zloupotreba javnih sredstava, i javnih ovlašćenja uopšte. Radilo se o sveprisutnoj korupciji, koja je svakako svoju posljedicu imala i u onome što je sadašnje ekonomsko stanje u državi, nezavisno od efekata pandemije koronavirusa. Zatim, mi imamo nikad izgrađen sistem vladavine prava, mi već jako dugo nismo zatvorili nijedno pregovaračko poglavlje, a nemamo ni drugih vidljivih pomaka ka tom putu. I na kraju, još nešto što je u određenoj mjeri doprinijelo rezultatu, iako ja ne mislim da je to bio najvažniji faktor, svakako jeste usvajanje Zakona o slobodi vjeroispovijesti, koje je podijelilo crnogorsku javnost i uvjelo Srpsku pravoslavnu crkvu kao aktivnog političkog igrača. To je na jednoj emotivnoj ravni uspjelo da mobiliše veliki broj glasača, jer su identitetska i religiozna pitanja uvijek potentna za tako nešto. Jedan od zanimljivijih detalja vezanih za ove izbore je to da su među prvima stigli rezultati iz zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu -- gde se pokazalo da je DPS izgubio među robijašima. Da li je to moglo da se uzme kao neka najava onoga što će uslediti? DU: Da, to je više na nivou zanimljivosti, jer je DPS tradicionalno dobijao u ZIKS-u. Ovaj put ni tamo nije, iako je pojedinačno dobio najveći broj glasova. Kad se saberu glasovi opozicionih struktura, ni tamo nije uspjeo da dobije izbore, a izgubio ih je i gotovo u svim ostalim opštinama -- u nekim čak do te mjere da je potpuno potučen do nogu. Mislim da je to isto rezultat jedne bahatosti te vlasti... Tu je, recimo, posebno ilustrativna Budva. Ljudi su počeli da reaguju na tu ogromnu količinu nasilništva i poniženja, uvreda zdravog razuma... To su ljudi konačno počeli kao takvo da kažnjavaju. Dakle, na lokalnom nivou je jako bitan faktor bila korupcija, a na nacionalnom je, izgleda, ključnu ulogu imao sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom. DU: Identitetske teme su nosile prevagu na nacionalnom nivou. Međutim, mislim da treba naglasiti da je, bez obzira što su te teme dominirale na menijima opozicionih partija, ovaj rezultat istovremeno zbir svih nekih nataloženih nezadovoljstava crnogorskih građana. Ako govorimo o spoljnopolitičkom kontekstu, koliko je Evropska unija spremna ili sklona da pusti Mila  niz  vodu, i kakav je odnos imala Rusija prema ovim izborima? DU: Milo Đukanović odavno nije neko ko se u Evropskoj uniji i na drugim važnim međunarodnim adresama percipira kao političar koji pruža nadu, ili koji bi trebalo da bude glavni i najpoželjniji partner. On je prihvatan kao nužan partner, kao neko ko je izabran na crnogorskim izborima, i sa kime u tom kapacitetu treba komunicirati. Nije bilo vidljivog uticaja Rusije, ali jeste Srbije. Uticaj Rusije je bio mnogo vidljiviji tokom parlamentarnih izbora 2012. To je razumljivo, tada je Crna Gora bila pred ulaskom u NATO savez, i Rusija je očigledno htjela to da uspori, spriječi i slično -- a zapravo je izazvala kontraefekat, jer je upravo to čini mi se i doprinijelo ubrzanju crnogoskog puta ka NATO-u. Ali je zato sada Srbija -- zvanična Srbija, jer prije svega govorim o predsedniku Vučiću, i svim ostalim vezanim strukturama -- izražavala snažno interesovanje za ove izbore, i mislim da je u različitim aspektima pružila pomoć crnogorskoj opoziciji, prije svega koaliciji "Za budućnost Crne Gore." Koliko će rezultati ovih izbora u Crnoj Gori uticati na stabilnost njene spoljnopolitičke orijentacije u narednom periodu? DU: Činjenica da je najveća opoziciona struktura, odnosno ona koja je odnijela najveći procenat glasova, bliska Srpskoj pravoslavnoj crkvi sigurno nije nešto što je obradovalo Zapad. Ipak, mislim da je u tom kontekstu jako značajna današnja zajednička izjava lidera opozicionih koalicija, u kojoj su saopštili četiri principa na kojima će se bazirati buduća vlast. Prvi princip počiva upravo na tome da će nova demokratska vlast odgovorno sprovoditi sve međunarodno priznate obaveze, a drugi da će realizovati sve neophodne reforme kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila Evropskoj uniji. Zatim, rečeno je da će to biti ekspertska vlada, i da će biti potpuno posvećena poštovanju Ustava i primjeni zakona. Najavili su "izmjene i dopune određenih diskriminatornih zakona", i tu se prije svega misli na Zakon o slobodi vjeroispovijesti. Međutim, to saopštenje je bilo važno upravo sa aspekta potvrđivanja da spoljnopolitički prioriteti Crne Gore neće biti promijenjeni ovakvom vlašću. Ja se nadam da će to zaista tako i ostati, i da će se to prihvatiti sa odobravanjem u međunarodnoj zajednici.Koliko Vam ta pomenuta ideja o ekspertskoj vladi deluje realno i opravdano kao mogućnost? DU: Meni to ne zvuči kao nešto što je ni realna, niti najbolja opcija. Vi na izbore izlazite sa određenom političkom ponudom, i od birača dobijate podršku da ponuđeno i primjenite, koju prati određena politička odgovornost. Po mom sudu, nije dobro prebacivati svu odgovornost na eksperte, posebno ne u ovako osjetljivim trenucima. Nešto što određenim ekspertima može da predstavlja najbolje rješenje, neće nužno ideološki i strateški odgovarati svim akterima unutar koalicije. Druga stvar je to što neko mora da snosi političku odgovornost za postupke te vlade, i to ne mogu da urade eksperti. Po meni, najbolja bi bila neka vrsta hibridne opcije, koja bi, pored političara, uključivala i eksperte na određenim pozicijama. Na taj način bi bilo ispoštovano i ono što smo mi kao građani birali -- mi smo birali neke ljude s tih listi, a nismo birali imaginarne eksperte, uz svo uvažavanje, i hoćemo da znamo ko snosi političku odgovornost.Kad se saberu poslanici koje je osvojila opozicija dolazimo do broja od 41, što je tačno onoliko koliko je neophodno za parlamentarnu većinu. Šta njima može da stoji na putu da glatko formiraju vladu, i koliko je realno da DPS ipak, pomoću raznih nama poznatih trikova, uspe da obezbedi većinu? DU: Ja ne bih rekla da je to u ovom trenutku realna mogućnost. Naravno, u politici stvari nikada nisu do kraja zakucane, uvijek postoji i ta mogućnost promjenljivosti, ali 41 je najmanji broj mandata koji u ovom trenutku ima opozicija Đukanoviću. Jako je dobro što su lideri sve tri glavne opozicione koalicije, u prvim obraćanjima, nakon što su već bili jasni rezultati, pozvali manjinske stranke da budu dio nove vlasti. Postoje neke indicije već da će makar neke od albanskih koalicija ili partija to ozbiljno uzeti u razmatranje. Mislim da bi opozicija, odnosno ove opozicione strukture, trebalo na isti način da nastupe i prema SDP-u -- pa neka se SDP odredi u tom kontekstu. Jer, ako opozicija ima nameru da bude dosljedna u onome šta predstavlja evroatlantski put, to je nešto za šta se zalagao i SDP. Uz podršku nekih od tih partija, oni bi imali značajno veću većinu, koja će im svakako biti potrebna za sprovođenje nekih kvalitetnih reformi, Znate, 41 poslanik od 81 je vrlo tijesna većina da bi se sproveli oni rezovi koje nova vlast želi da sprovodi, i ona bi se komotnije i bolje osjećala, a i imala bi veći legitimitet, ako bi imala neki mandat više od toga. Šta mislite koji će to zaista biti neki prvi bitni potezi koje će ova nova vlada povući, ukoliko je opozicija formira, i šta će joj biti prioriteti? Da li će to biti vlada čistih ruku? DU: Sada će morati da pokušaju da naprave neku vrstu kratkoročnog i srednjeročnog plana šta je to što može i treba da se uradi. Mislim da će njihov najveći izazov biti u ekonomsko-socijalnoj sferi, i tu će morati da preduzmu nekakve prve svoje akcije. Crna Gora je, kao što sam rekla, ekonomski u ozbiljnoj dubiozi... Takođe, moraće da se posvijete i onome što je doprinos uspostavljanju vladavine prava, kako bi odblokirali naš put ka Evropskoj uniji, jer je naš suštinski problem u poglavljima 23 i 24. Šta Vi mislite da bi tu još trebalo da se nađe, na toj listi prioriteta i gorućih problema? DU: Treba raditi na konačnom postizanju unutrašnje kohezije i inkluzivnosti u crnogorskom društvu. Mnogo smo mi malo društvo za ovoliki nivo podjela, i ukoliko opozicija želi da demokratizuje i evropeizuje Crnu Goru, ona mora zaista mnogo više da ujedini građane. Prosto bi trebalo da svi budemo dio tog procesa, jer mi nemamo ni toliko ljudskih resursa, ni toliko ekspertize da bi se ona uludo bacala. Na sajtu Vaše organizacije stoji slogan "Demokratija se uči." Šta je Crna Gora na ovim izborima naučila o demokratiji? DU: Mi smo na ovim izborima naučili jednu važnu lekciju, u koju nismo vjerovali -- odnosno, toga smo negdje bili svjesni samo kao teoretske mogućnosti -- a to je da izbori jesu demokratski način da se promijeni vlast. To će imati dalekosežne posljedice, jer onog trenutka kad ste vi jednu vlast promijenili, svaka druga će biti svesna da je i ona smjenjiva, i samim tim će ona biti daleko odgovornija. Sa stanovišta nekoga ko je aktivan u nevladinom sektoru, ja bih rekla da su ovi izbori pokazali da su crnogorski građani i građanke dovoljno ohrabreni da znaju da oni sami mogu da mijenjaju društvo, i da to mogu da urade olovkom i na izborima.

Svet

Ublažene mere za ulazak u Crnu Goru iz zemalja regiona

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti odlučilo je da ublaži uslove ulaska u Crnu Goru državljana zemalja regiona, kao i crnogorskih državljana koji na kratko putuju u neku od država iz susedstva, prenosi Radio Slobodna Evropa.U Crnu Goru je moguć ulazak bez dodatnih uslova za stanovnike zemalja sa "zelene liste“, dok stanovnici država sa "žute liste“ mogu ući u Crnu Goru uz negativan testa koji je izdat od registrovane laboratorije i koji nije stariji od 30 dana.Uslov je da lice nije u periodu od 15 dana pred ulazak u Crnu Goru boravilo u nekoj od država sa "crvene liste“"odnosno u nekoj od zemalja iz kojih nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru", saopšteno je iz Vlade Crne Gore.Olakšan je ulazak državljana Crne Gore i stranaca stalno ili privremeno nastanjenih u Crnoj Gori iz država regiona u slučaju da su u tim državama boravili do 48 sati.Tim licima se po povratku u Crnu Goru propisuje mera zdravstvenog nadzora koja podrazumeva slobodno kretanje, ali svakodnevno praćenje simptoma i javljanje nadležnom lekaru do isteka rešenja koje po povratku izdaje sanitarna inspekcija.

Srbija

MMF: U Srbiji ugroženo više od 140 hiljada radnih mesta

Ako izostanu konkretne mere za ublažavanje krize ove godine u Srbiji bi bi da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta, piše u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda.Naglašava se da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize. Smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, kratkoročno su smanjili troškove kamata. Ipak, navodi se da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate u periodu kada se one ponovo normalizuju.Pored dobrih bilansa u preduzećima zadnjih godina, kako se dodaje, treba imati na umu da pandemija može da poveća nezaposlenost.MMF napominje i da je od 100 do 120 hiljada radnika u Srbiji zaposleno je u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću.BILO BI DOBRO DA DRŽAVA NASTAVI SA MERAMA POMOĆIPosebno su osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.Rizična dugovanja preduzeća bi takođe mogla da budu u porastu i to za preko 40 odsto do kraja 2020. godine, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja.Ukupni godišnji prihodi preduzeća trebalo bi da ove godine porastu sa 23 na 33 procenta.Sektori kao što su komunalne usluge, ugostiteljstvo i građevinarstvo imaju velike koristi od pomoći države. U oblastima poput obrazovanja, proizvodnje hrane i pića, očekuje se više koristi od fiskalne politike, a u transportu, rudarstvu i telekomunikacijama zarada na uloženi kapital bila je 10 odsto veća. Što se tiče nivoa zaduženosti, čini se da su srpske kompanije uglavnom pod manjim opterećenjem od firmi u sličnim zemljama, što ukazuje na manje razvijeno tržišta duga. Ipak, preduzeća u Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija i zadržane dobiti kao izvora finansiranja poslednjih godina. U sektorima rudarstva, građevinarstva, veleprodaje i maloprodaje prosečni EBIT (profit pre plaćanja taksi i poreza) pokrivao je troškove kamata 6 do 9 puta krajem 2019.Međutim, oko 15 odsto firmi pretrpelo je gubitke tokom 2018. i 2019, u sektorima građevnine, mašina i opreme, a MMF-a naglašava da su te „zombi firme“ držale oko 20 procenata ukupnog duga svih preduzeća koja su ušla u njihovu analizu.PENZIJE U 2021. GODINI - VLAST JEDNO OBEĆAVA MMF-U, A DRUGO PENZIONERIMA

Srbija

Korisnici Telenora mogu da osiguraju svoje uređaje

Telenor je u cilju unapređenja iskustva svojih korisnika omogućio svakome ko kupi novi telefon, tablet ili modem da može da ga osigura. Na taj način Telenorovi korisnici mogu da budu potpuno bezbrižni ako slučajno dođe do oštećenja ili krađe njihovih uređaja.U ponudi su dva paketa: Basic koji pokriva slučajna oštećenja i zlonamernu štetu od strane trećih lica, i Premium koji dodatno pokriva i većinu slučajeva krađe i obezbeđuje produženu garanciju. Mesečna premija i učešće u šteti zavise od vrednosti uređaja i izbora paketa osiguranja. Statistika kaže da je svaki drugi korisnik mobilnog telefona imao polomljen ekran ili veće fizičko oštećenje u prvoj godini upotrebe uređaja, a svakom petom vlasniku je mobilni telefon bio ukraden tako da nema sumnje da osiguranje uređaja predstavlja realnu potrebu korisnika i način štednje.Ono što ističe ovu Telenorovu ponudu na tržištu je široka pokrivenost osiguranih slučajeva i lakoća kojom se prijavljuje šteta. Ukoliko dođe do oštećenja, korisnik će se osećati komforno i neće morati da obavlja duge administrativne procese. Sve što je potrebno je da prijavi štetu telefonom i donese uređaj u Telenor prodavnicu.

Srbija

Dokumentarnim filmom o Radio Beogradu otvoren Beldocs

Dokumentarac "Govori da bih te video" Marije Stojnić o Radio Beogradu, jednoj od najstarijih radio stanica u Evropi, otvorio je sinoć 13. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs.Pre početka filma prisutnima se u ime festivalskog tima obratila Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, koja je izrazila radost jer se manifestacija ipak održava u fizičkom prostoru: „Srećni smo da Beldocs ima toliko profesionalan i posvećen tim, koji uprkos svemu nastavlja beskompromisno da radi na promociji srpske, evropske i svetske dokumentaristike i razvoju publike u ovoj oblasti“, istakla je ona.Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije koji je podržao festival, rekao je: „Ovogodišnji Beldocs će ostati upamćen. Ovo je neka nova stvarnost, ali siguran sam da i slogan govori dovoljno – Real faces, real places. To znači da su večeras prava lica na pravom mestu. Uvek je veliko zadovoljstvo dati podršku domaćim festivalima, naročito onima meni dragim, kao što su dokumentaristički“.Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, na ceremoniji otvaranja je izjavio: „Ovo stvarno deluje potpuno neverovatno i predivno, jer smo se potrudili iz sveg srca da se festival desi, da ne bude samo u digitalnom formatu već da zaista bude pred ljudima. Ovo je predivno veče za sve nas“.Domaći film „Govori da bih te video“ rediteljke Marije Stojnić, koji po njenim rečima predstavlja „omaž i ljubavno pismo radiju“, nalazi se na granici između opservacijskog dokumentarca i jedinstvenog perceptivnog iskustva, koji istražuje zvučne krajolike Radio Beograda, jedne od najstarijih radio stanica u Evropi, i višedecenijskog kulturnog svetionika grada.Kako objašnjava Stojnić u filmu „Govori da bih te video” pratimo imaginarni put radiofonskog zvuka, a Radio je viđen kao jedan personifikovani gigant, svemirski brod koji polako jedri kroz vreme i skuplja i akumulira naše kolektivno intergeneracijsko iskustvo.„Govori da bih te video“ će se sa sedam drugih ostvarenja takmičiti za najbolji festivalski film u okviru Srpskog takmičarskog programa.Beldocs će trajati do 10. septembra na raznim lokacijama širom Beograda i gosti će imati priliku da gledaju preko 135 dokumentaraca iz celog sveta.

Srbija

Kad šef kaže „Mislio sam na tebe sinoć“

Ni nepristojni nadimci, ni lascivne šale, ni intimna pitanja, a ni neželjeni dodiri - ništa ne bi trebalo da bude prisutno na radnom mestu. A šta kada jeste? Istraživanja kažu, žena će radije napustiti posao nego otići u policiju. I kada ona ode u policiju, male su šanse da će prestupnik otići na sud, još manje da će biti kažnjen. Ko greši, a ko se plaši?„Nije bilo eksplicitnih poziva, ali bilo je komentara kao što su ‘mislio sam na tebe sinoć’ i ‘kad ćemo na Havaje’. Bilo je zagrljaja na koje nisam bila spremna i pokušaja da me poljubi.“ Ovo je samo jedno od iskustava žena koje su pretrpele seksualno uznemiravanje na poslu, a koja su prikupljena u okviru istraživanja Fondacije Kvinna till Kvinna „Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji“. Prema istom istraživanju, 40 odsto žena je nekada doživelo seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a svaka peta ispitanica mu je bila izložena više puta.Uznemiravanje se najčešće odnosilo na gestove, šale ili zvukove sa seksualnom konotacijom, slanje SMS poruka ili mejlova seksualne prirode, a zatim i na neželjeno dodirivanje intimnih delova, zadnjice i grudi, kao i predlaganje seksualnih odnosa od strane kolega ili nadređenih.Ukrštanjem različitih karakteristika ispitanika i ispitanica kao što su mesto u kom žive, visina plate koju zarađuju, sektor u kome su zaposleni ili nivo obrazovanja koji imaju, uočeno je da na to da li ćete biti žrtva seksualnog uznemiravanja najviše utiče to kojeg ste roda. Ukoliko ste žena, imate dva i po puta više šansi da vam neko šalje uznemirujuće poruke, dodiruje vas, poziva da budete nasamo ili na drugačiji način seksualno uznemirava.  Malo prijava, još manje presudaIako je takvo ponašanje prepoznato kao nedopustivo i u Zakonu u radu i u Zakonu o ravnopravnosti polova, a od 2016. godine se polno uznemiravanje vodi i kao krivično delo, i dalje je veoma mali broj žrtava koje ga prijavljuju, a još manji broj onih koji za ovo delo budu i optuženi.Kako pokazuje analiza Autonomnog ženskog centra (AŽC), od marta do kraja 2019. godine za krivično delo polnog uznemiravanja bilo je prijavljeno tek 231 lice. Od tog broja, prijave su odbačene za njih 24 (10,4%), izvršene su istrage i dokazne radnje prema 158 lica (68,4%), podneti su optužni akti za samo 42 osobe (18,2%), a osuđeno je njih 33 (14,3%), dok je jedno lice oslobođeno optužbi. Ovi podaci pokazuju da će samo 15% onih koji su prijavljeni za seksualno uznemiravanje biti i osuđeno.U istraživanju AŽC-a dalje se objašnjava da je naročito zabrinjavajuće da ove brojke ne govore o podacima koji se odnose na rasprostranjenost seksualnog uznemiravanja u društvu. Naime, istraživanje OEBS-a, koje je sprovedeno 2018. godine, a koje se odnosilo na iskustva seksualnog uznemiravanja bez obzira na mesto dešavanja (ne samo na radnom mestu), pokazuje da ga je 42% žena nekada doživelo, a da je na svaku treću ispitanicu ova vrsta uznemiravanja prouzrokovala psihičku patnju.AŽC upozorava da je neophodno ustanoviti šta je uzrok jaza koji postoji između podataka istraživanja i sa druge strane broja osuđenih lica. Dijana Malbaša iz ove organizacije za „Novu ekonomiju“ objašnjava da su vrlo retki slučajevi žena koje su se ovoj organizaciji obraćale sa problemom seksualnog uznemiravanja na poslu.„Takođe, istražujući sudsku praksu koja se odnosi na zaštitu od mobinga u parničnom postupku, nisam naišla niti na jedan slučaj koji se odnosi na seksualno uznemiravanje kao vrstu mobinga“, kaže Malbaša.Ona dodaje da ne može da tvrdi da ovakvih slučajeva nije bilo pred sudovima, ali da su očigledno vrlo retki.„Rekla bih da se razlog što se ova vrsta nasilja retko prijavljuje ili se ne prijavljuje nalazi u tome što žene nisu u dovoljnoj meri upoznate sa time šta sve čini seksualno uznemiravanje, ne znaju na koji način mogu da traže zaštitu ili ne veruju da čak i ako traže zaštitu, mogu da je dobiju“, kaže Malbaša.Tražimo lepe, mlade i da neće decu Ovakve tvrdnje potkrepljuju i podaci istraživanja Kvinna till Kvinna koji pokazuju da su žene koje su bile izložene seksualnom uznemiravanju na poslu najčešće o tome govorile nekome iz svog privatnog okruženja, zatim koleginicama ili kolegama, a tek onda nekome od nadređenih, dok je tek 2% njih uznemiravanje prijavilo policiji.Takođe, skoro polovina žena je želela sama da reši problem, dok je nešto manje od trećine želelo nekome da ga prijavi. Kada uznemiravanje ne prijave, beg od problema vide u davanju otkaza.„Umesto da prijavim seksualno uznemiravanje, dala sam otkaz. Sigurna sam da nijedna institucija ne bi odgovorila na moju pritužbu i nemam poverenja u njih“, rekla je jedna od ispitanica, koja ima 29 godina i živi u gradu.Dosta je i onih žrtava koja se plaše da prijave seksualno uznemiravanje jer veruju da bi zbog toga mogli da trpe određene posledice.„Plašim se da prijavim sve te incidente povezane sa seksualnim uznemiravanjem jer mi treba posao, pa je bolje da ćutim, da ga ne izgubim“, izjava je koju je u istraživanju dala žena od 32 godine koja takođe živi u gradskoj sredini.Podaci iz ankete pokazuju da se seksualno uznemiravanje nešto češće dešava u privatnom nego u javnom sektoru. Međutim, u posebnom izveštaju poverenika za ravnopravnost, koji je objavljen 2019. Godine, navodi se da je ova institucija podnela inicijativu za izmenu Kodeksa ponašanja državnih službenika kojim je određena zabrana ponašanja koje predstavlja „zloupotrebu prava na zaštitu od diskriminacije, odnosno seksualnog uznemiravanja“. Na ovaj način formulisani propisi mogu dodatno destimulisati žrtve da prijave uznemiravanje, objašnjavaju u izveštaju poverenika.Bojazan od zloupotreba prijavljivanja seksualnog uznemiravanja nije tipična samo za ovaj kodeks već je duži period bila tema medija, a naročito tabloida, u periodu kada su polno uznemiravanje i proganjanje postali deo Krivičnog zakona. Tekstovi i prilozi o tome kako će se zbog udvaranja ići u zatvor ili kako više nema „šala“ širili su strah od toga da će žene masovno početi da prijavljuju ova krivična dela, čak i kada se ona tobože ne dešavaju. Međutim, kako istraživanja pokazuju, ovakva predviđanja su bila, u najmanju ruku, netačna i preterana.Institucije, zakoni, konvencije ili ništa od ponuđenogUmesto borbe protiv zloupotreba, sve činjenice ukazuju na to da bi država trebalo pre svega da se bavi zaštitom žrtava i podsticanjem i ohrabrivanjem žena da prijave svaku vrstu seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Sve to se Srbija obavezala i potpisivanjem međunarodnih dokumenata, kao što je i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW).Komitet Ujedinjenih nacija koji periodično izveštava o primeni odredaba Konvencije u državama potpisnicama je u svom poslednjem izveštaju koji se tiče Srbije, a koji je razmatran u martu 2019. Godine, kao jednu od preporuka istakao upravo podsticanje prijavljivanja seksualnog uznemiravanja, ali i podizanja svesti javnosti o diskriminatornoj prirodi ovakvog ponašanja, kao i o sistematičnijem praćenju prisutnosti seksualnog uznemiravanja koji bi podrazumevao prikupljanje podataka i anketiranje.U izveštaju se takođe ističe da u Srbiji i dalje postoji nedostatak mera koje bi radile na rešavanju seksualnog uznemiravanja pri zapošljavanju, a da su posebno ugrožene mlade žene i lezbijke, biseksualne i transrodne žene. Oni ističu i da nesrazmerno nizak broj osuda negativno utiče na mogućnosti žena za zapošljavanje i napredovanje.Kada je u pitanju uloga države u smanjenju polnog uznemiravanja na radnom mestu, Dijana Malbaša naročito ističe obavezu da se podigne svest o tome šta sve ono predstavlja i da to ne moraju biti samo neželjeni dodiri, već i neprimereni komentari, nazivanje nadimcima, zurenje, odmeravanje, komentarisanje izgleda ili neprimerena pitanja sa seksualnom konotacijom.„Važno je da postupci za zaštitu od seksualnog nasilja budu efikasni, da stručnjaci koji rade u državnim institucijama budu obučeni i sa osećajem za ovu temu, a ne da svojim neprimerenim komentarima i pitanjima  dodatno traumatizuju one koji su pretrpeli seksualno uznemiravanje“, dodaje Malbaša.Velika pobeda i mala kaznaA da ni predstavnici institucija nisu imuni na seksističke komentare ili dosetke, imali smo prilike da vidimo i kada je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić poručio kako „voli novinarke koje lako kleknu“ ili kada je direktor Turističke organizacije Novi Bečej Saša Dujin objašnjavao predsedniku Vučiću kako se mađarski jezik uči spavanjem sa Mađaricom.Ipak, slučaj koji je privukao značajnu pažnju javnosti i koji je poslednjih meseci postao simbol borbe protiv seksualnog uznemiravanja, ali i protiv političkih moćnika, svakako je slučaj Marije Lukić iz Brusa koja je bivšeg predsednika ove opštine i nekadašnjeg člana Srpske napredne stranke Milutina Jeličića Jutku optužila da ju je tokom više godina uznemiravao, na silu pokušao da ostvari fizički kontakt sa njom, te da joj je u tom periodu poslao više od 15.000 poruka seksualne prirode. Ovo uznemiravanje dešavalo se upravo na radnom mestu, kao i u periodu kada je Lukićeva tražila posao.Proces suđenja Jeličiću bio je obeležen pritiscima koje joj on vršio na nadležne organe, ali i organizovanje pristalica koje su ispred suda dočekivale Mariju Lukić brojnim pogrdnim imenima, pa i davanjem izjava medijima u kojima se komentarisao njen izgled i ponašanje, dok su se istovremeno preispitivali motivi zbog kojih se ona odlučila na prijavljivanje. Sa druge strane, veliki deo javnosti podržavao je Lukićevu na putu ka konačnoj presudi, a prvostepena presuda donesena je 10. jula kada je Jeličić osuđena na tri meseca, što je blizu zakonskog minimuma. Takođe, sredinom avgusta, njemu je potvrđen mandat kao odborniku opštine Brus, ovoga puta kao predstavniku Srpske radikalne stranke.Natalija Simović iz pokreta „Ne davimo Beograd“, koja je pratila proces suđenja, kaže da je borbu koju je vodila Marija Lukić važno posmatrati u širem kontekstu, kao društveni i institucionalni odgovor na seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a naročito jer je zloupotreba moći dolazila od muškarca koji je na položaju.„Od početka smo isticali da pravda za Mariju Lukić znači univerzalnu pravdu za sve žene koje su svakodnevno izložene različitim oblicima nasilja i činjenica da je Jutka bezuslovno osuđen i da će, ma koliko bila minimalna, kaznu ipak odležati u zatvoru, daje ohrabrenje da je moguće postići nekakvu pravdu“, kaže Simovićeva za „Novu ekonomiju“.Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra se takođe slaže da je veliki uspeh što je došlo do presude i to naročito što je u pitanju kazna bezuslovnog zatvora. Ipak, problem je i dalje u niskoj kazni.„Kazna je blizu zakonskog minimuma i niža od proseka koji se za to delo izriče (statistika pokazuje da se za nedozvoljene polne radnje najčešće izriče kazna u rasponu od šest meseci do dve godine), a Jutka je osuđen na tri meseca. No, generalno gledano, mislim da kada budemo govorili o slučaju Marije Lukić, da će nam prvi utisak biti taj da je Jutka osuđen i da je Marija uspela da dokaže da je pretrpela seksualno uznemiravanje, te da će taj slučaj ohrabriti i druge žene da progovore i traže zaštitu“, zaključuje Malbaša.Ono što bi svakako mogla da bude pouka društvu je da je podrška, kada je u pitanju zaštita žrtava, često presudna, o čemu govori i Natalija Simović.„Hrabrost je neophodna, ali je podrška još važnija: kako psihološka, savetodavna, prijateljska i ljudska od različitih ženskih organizacija, kao i onih koje se bave ljudskim pravima, tako još više institucionalna, koja će omogućiti da žene imaju veću ekonomsku nezavisnost da se u ovu borbu upuste i, još važnije, da ovakve stvari ne moraju da trpe zbog straha od gubitka posla ili političke odmazde“, navodi ona.Nakon svega izrečenog čini se da je mnogo toga što nas deli od radnog mesta na kome nema tolerancije za neželjene dodire, poruke, komentare ili pitanja. Takođe, očigledno je da nisu dovoljne ni konvencije i zakoni, već da treba menjati stav javnosti o problemu seksualnog uznemiravanja tako što će se smanjiti tolerancija na nedopustive šale ili nametljiva udvaranja.

Svet

Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje

Umešanost organizovanih kriminalnih grupa u sport i sportsko klađenje je u porastu, a takmičenja se zloupotrebljavaju ne samo zbog zarade, već i zbog pranja novca, navodi se u analizi koju je objavio Interpol.Obzirom da se vrednost globalnog tržišta sportskog klađenja procenjuje na 1,6 biliona (hiljada milijardi) evra, korupcija u sportu i nameštanje utakmica ne predstavlja isključivo problem za etiku u sportu."Ova oblast kriminala privlači grupe mafijaškog tipa, kao što su italijanske, albanske, jermenske i azijske grupe", navodi Interpol, a dodaje da je svaki oblik kriminala vezan za sport "izrazito transnacionalan".Dodaje se da organizovane kriminalne grupe uključene u sportsku korupciju imaju višeslojnu strukturu sa "specifičnim ulogama, zadacima i odgovornostima"."(Bande) sa sedištem u Evropi i azijski kriminalni sindikati mogu da sarađuju u različitim šemama ili da deluju samostalno. Čini se da je fudbal jedan od ciljanih sportova zbog svoje popularnosti i veoma bogatog tržišta klađenja. Međutim, veruje se da su u to uključeni i drugi profesionalni sportovi (poput tenisa, košarke i drugih)", navodi se u izveštaju.Međunarodna policijska organizacija kaže i da je sportska korupcija u tenisu, posebno takmičenja na nižem nivou, oblast koja "sve više zabrinjava"."Europol je samo povremeno prijavljivao nameštanje utakmica u vezi zbog (zarade na) klađenju, međutim ova vrsta manipulisanja se takođe u velikoj meri dešava i ne treba je potcenjivati... U (ovakvim) šemama, nameštanje utakmica je obično organizovano odvojeno od klađenja", naglašava Interpol.Godišnji prihod od kriminala od nameštanja utakmica u vezi sa klađenjem procenjuje se na 120 miliona evra.Pranje novca može vršiti putem onlajn klađenja, bilo iskorišćavanjem običnih operatora ili preuzimanjem direktnog vlasništva nad kladionicama, a kriminalci onda drugim grupama mogu ponuditi svoje usluge i prati i tuđi prljavi novac kroz svoje kladionice.Stvarni obim nameštanja mečeva povezanih sa sportom i dalje ostaje nerazjašnjen, zbog čega je neophodno javno-privatno partnerstvo za rešavanje ovog problema, naglasili su u Interpolu."Ovaj pristup zahteva neophodno uključivanje svih relevantnih aktera... poput sudskih vlasti, sportskih organizacija, regulatornih i drugih javnih tela, kladionica, kao i privatnih kompanija koje pružaju usluge praćenja i provere klađenja", navodi se u izveštaju.

Srbija

Penzije u 2021. godini – Vlast jedno obećava MMF-u, a drugo penzionerima

Sreća pa penzioneri ne čitaju duge izveštaje MMF-a o reviziji aranžmana sa Srbijom, ali da čitaju s pravom bi pitali šta je tačno: ono što je Vlada obećala ovoj finansijskoj instituciji, ili ono što ovih dana obećava iz televizora.Naime, prvo predsednik Vučić, a zatim i ministar finansija Siniša Mali obećali su povećanje penzija veće nego što to predviđa sadašnja švajcarska formula po kojoj se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom cena.Iz izjave ministra jasno je da se sa MMF-om razgovara o korekciji formule po kojoj se penzije obračunavaju. To potvrđuje i MMF u svom dokumentu."Ako dođe do korekcije formule, ići će se u pravcu da u narednim godinama penzionerska primanja budu veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena te dosadašnje formule", objasnio je Mali.Što se tiče MMF-a, oni su Vladi savetovali da se usklađivanje penzija nastavi po švajcarskoj formuli bez jednokratnih isplata i ad-hok povećanja, navodi se u nedavno objavljenoj četvrtoj reviziji aranžmana. Vlada se obavezala da neće biti jednokratnih povećanja.Vlada Srbije se obevezala i da će povećanje penzija i plata biti strogo ograničeno i da će se u budžetu stvoriti prostor za javne investicije, kako i MMF predlaže.Ono što je važno, Vlada Srbije će automatski odustati od indeksacije ako izdvajanja za penziju pređu 11 odsto BDP. Trenutno su na oko 10,2 odsto BDP. Prema oceni Fiskalnog saveta, postojeća kriza ne zahteva zamrzavanje penzija u narednoj godini - ali je neophodno dograditi švajcarsku formulu do kraja ove godine. Nadograđena švajcarska formula bi omogućila da penzije u kriznim vremenima, kao sada, rastu nešto sporije, a da u periodima privredne ekspanzije rastu nešto brže kako bi što bolje pratile rast zarada. Konkretno, u periodima krize kao što je sada, kada BDP pada, prosečne zarade često nastavljaju da delimično rastu, što dovodi do indeksacije penzija koja je iznad rasta BDP-a.Prema predlogu Saveta, to bi uz postojeće ekonomske projekcije za sledeću godinu (Rast BDP 6 odsto, deficit dva odsto BDP), značilo indeksaciju penzija 75% sa inflacijom i 25% sa zaradama u 2021. godini. Ako bi se primenila trenutna formula, penzije bi porasle između 5 i 6 odsto, izračunao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić uz ocenu da bi, s obzirom na krizu, taj rast trebalo da bude manji, oko tri odsto. Zato se i on zalaže za korekciju švajcarske formule tako da penzije u krizi sporije rastu, a da u bolja vremena i penzioneri osete taj boljitak.Dodaje da "švajcarsku formulu" ne bi trebalo nikako korigovati tako da ona obezbedi neki vrlo visok rast penzija koji bi obezbedio dostizanje cilja koji je Vlada Srbije postavila da prosek penzija bude 440 evra 2025. godine.Taj cilj on ocenjuje kao nerealan i pre postojeće krize, i kaže da je sada još nerealniji jer podrazumeva da penzije prosečno godišnje rastu po 13 posto."Niko nikada nije uspeo da penzije mogu da rastu brže nego što raste privreda. A privreda u najboljem slučaju može da prosečno raste oko pet posto. Možda i da se neki dodatni rast ostvari po osnovu jačanja dinara", kaže on.  

Svet

Američki sud: Program masovnog nadzora na koji je ukazao Snouden bio je nezakonit

Sedam godina nakon što je bivši zaposleni Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden ukazao na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je utvrdio da je program bio nezakonit i da američki obaveštajni lideri koji su ga javno branili nisu govorili istinu, javlja agencija Rojters.U presudi donetoj juče, Američki apelacioni sud rekao je da je operacija koja je tajno prikupljala milione američkih telefonskih zapisa kršila Zakon o nadzoru spoljne obaveštajne službe i da je bila neustavna.Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon otkrivanja ove operacije 2013. godine i još uvek se suočava sa američkim optužbama za špijunažu, rekao je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).„Nikada nisam zamišljao da ću doživeti da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao nezakonite“, napisao je Snouden.Najviši obaveštajni zvaničnici javno su insistirali na tome da NSA nikada svesno nije prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program otkriven, američki zvaničnici su se vratili argumentu da je špijuniranje odigralo presudnu ulogu u borbi protiv domaćeg terorizma.

Srbija

Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara

Zadnjih dana avgusta Poreska uprava zatvorila je više od 350 pekara širom Srbije, zbog kršenja poreskih propisa, javlja N1."Greška, priznajemo. Hajmo da pregovaramo sto godina, da ne vodimo rat jedan minut. Ajmo da kažnjavamo, nemoj da zatvaramo radnje, jer nam je posao opao između 50 i 70 odsto", izjavio je Zoran Grubanoski vlasnik pekare na beografdskoj Zvezdari koja je bila zatvorena dve nedelje. On kaže da je teško naći radnike za prodaju u pekarama, higijeničare i da sa porodicom čisti pekaru.Sredinom avgusta Poreska uprava je inače sprovela kontrolu u 609 pekara i u 67 odsto njih utvrdila nepravilnosti u vezi sa neizdavanjem fiskalnih računa i neprijavljivanjem radnika.Protiv odgovornih ljudi podnete su prekršajne prijave. Ista mera izrečena je za ukupno 645 objekata od početka godine, rekli Poreskoj upravi i napomenuli da je zabrana rada zbog prvog prekršaja 15 dana, zbog drugog 90.Dodaju da ko treći put napravi prekršaj, mora da se suoči sa zabranom  u trajanju od godinu dana."Slaba je bila uplata PDV-a i pretpostavljam da su državni organi na osnovu toga reagovali, ali zašto ovako rigorozno. Ne bi trebalo, ljudi smo. Ovo je naša zemlja, ovo je moj grad, ovo je moje selo, ovo je moja kuća, ova radnja je privatna", smatra Grubanoski. Zbog neizdavanja i neuzimanja fiskalnih računa, vlast je najavila da će napraviti čitav set aktivnosti radi podizanja svesti građana o tome koliko je to važno. Do tada će poreski inspektori zatvarati i prehrambene i ugostiteljske objekte, nekad više, nekad manje.MALA ISTORIJA MODERNIZACIJE PORESKE UPRAVE

Svet

GSK i Sanofi započinju testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima

GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv korone na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao adjuvant ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.Prema Tomasu Triumfu, globalnom šefu Sanofija, početak kliničke studije bio je “važan korak” ka potencijalnoj vakcini koja bi mogla da pomogne u pobedi nad pandemijom.Dve kompanije su u julu najavile planove da saradjuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.

Srbija

Luksuzne vile za odmor grade se u podnožju Avale

U blizini Beograda gradi se luksuzan kompleks vila pod nazivom Avalske doline, a ideja je da se, kako se navodi, savremenom čoveku pruži mir i priroda, prenosi Ekapija.„Projekat se sastoji od četiri zasebna stambena petosobna objekta, površine korisnog prostora od 244 m2. Objekat čine kuća, spa centar, tehnička prostorija i garaža na 15,5 ari placa. Pored kuće nalaze se dva spoljašnja bazena“, kaže predstavnik projekta Danijela Šekularac.Vile će biti izgrađene u naselju vikendica koje se nalazi između Avalskog puta i Vrčina. Nastao je sa idejom da savremenom čoveku pruži mir i prirodu, a opet nedaleko od grada, kaže za eKapiju predstavnik Danijela Šekularac.Svaka kuća ima četiri spavaće sobe, od kojih je jedna "master bedrum" sa garderoberom i kupatilom. Takođe, poseduje i open space koncept dnevni boravak u okviru koga se nalaze kuhinja i trpezarija.Kuća je povezana sa spoljnom letnjom kuhinjom i natkrivenim terasama.„Kuća sadrži još i tri kupatila, ostavu i zajednički garderober. Pasarelom smo spojili dodatni objekat u kome se nalazi spa centar, a posebnim prolazom se ulazi u garažu“, objašnjava Šekularac.Arhitekte ovog projekta su Nebojša Popović i Dušan Jovanović, a arhitekta enterijera Dragana Gobelić.Završetak građevinskih radova je planiran za jun 2021. godine.IZGRADNJA PLASTIČNIH SPOMENIKA ODLIKA AUTORITARNIH REŽIMA

Srbija

NIN: Beograd na vodi gradi se javnim novcem, ne kapitalom vlasnika

Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu grada Beograda, naveo je Midrag Skulić, osnivač i dirktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.On je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta."S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate", kaže Skulić.Dodaje da je ukupna neto dobit "Beograda na vodi" 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokrien gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.Istovremeno je zajedničko preduzeće prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.U sve troškove pripreme izgradnje, koji se tiču i izmeštanja železničke i autobuske stanice, odnosno izgradnje novih, demontažu postojećeg železničkog mosta, montiranje novog... Skulić ocenjuje da Vlada Srbije "Beograd na vodi" namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.

Svet

Fejsbuk će ipak blokirati političke oglase u nedelji pred izbore u Americi

Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.

Srbija

Luksuzan odmor za Beograđane na Kosmaju: Niču apartmani, male kuće i hotel

Ideja je da se na svega 55 kilometara od prestonice priži mogućnost za aktivni odmor, najviši nivo relaksacije, ali i odmor sa decom, tvrde u Renew concept-u koji će graditi kompleks.Glavni benefit za kupce biće, kako se objašnjava mogućnost da investiciju učine profitabilnom i kroz iznajmljivanje povrate investiciju.Na raspolaganju je 18 zasebnih apartmanskih kuća površine 62 m2 sa od 5 i 7 ari placa, a uključena je i mogućnost izgradnje bazena. Svaka kuća ima karakteristike SMART home objekta, obezbeđeno parking mesto i zagarantovan pogled na prelepu prirodu planine Kosmaj.JASATEREBAC ;EKA INVESTITORE, DA LI ŠUMA TREBA DA SE BOJI DRVOSEČA Pored kuća, u ponudi su i apartmani koji su raspoređeni u 4 apartmanske jedinice.Planirana je izgradnja 84 apartmana, od 45 m2 do 75 m2, a svaki apartman imaće prostranu terasu koja će omogućiti konstantan dodir sa prirodom.Treća vrsta nekretnina je hotel u okviru Renew kompleksa koji čine 3 celine – luksuzni Wellness & Spa centar, restoran i apartmanski deo. Pored Wellness centra, svi posetioci će moći da uživaju u 2 otvorena i 2 zatvorena bazena različitog tipa u sklopu hotela.Investitor je uložio posebnu pažnju u funkcionisanje kompleksa nakon faze izgradnje, shodno trendovima današnjice i brzini života. Vlasnicima će biti ponuđena i mogućnost održavanje kupljenih objekata i zelenih površina.