Izvršiteljka Mirjana Dimirijević ponovo je zakazala iseljenje Vuksanovićima iz doma u kom porodica živi od 1936. godine, iako je objekat izvršenja, kuća od 66 kvadrata iz sudske presude, presta...
Holandska vlada je danas saopštila da će uložiti 20 milijardi evra u narednih pet godina kako bi ojačala svoju ekonomiju i bolje je zaštitila od budućih recesija, piše Rojters.Vlada je rekla da će novac biti stavljen u namenski fond za investicije u obrazovanje, infrastrukturu i projekte istraživanja i razvoja.Očekuje se da će holandska ekonomija 2020. godine opadati najbržom stopom do sada zabeleženom u toj zemlji, jer su mere protiv širenja pandemije osakatile proizvodnju i izvoz i povećale nezaposlenost na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, kaže holandska centralna banka.Peta najveća ekonomija evrozone smanjiće se za 6,4 odsto ove godine, prema proceni holandske centralne banke.Holandija je zabeležila 74.787 slučajeva zaraze, a od toga je 6.243 njih bilo sa smrtnim ishodom.
-270x152.jpg)
U cilju stabilizacije poslovanja i oporavka preduzetnika i malih preduzeća, METRO Cash & Carry Srbija tradicionalno obeležava Dan sopstvenog poslovanja, u znaku podrške malim i nezavisnim biznisima. Podrška će se ove godine odnositi na digitalizaciju i lakšu adaptaciju na online poslovanje. Naime, zahvaljujući globalnoj saradnji kompanije sa Google-om, preduzetnicima koji se prijave na besplatni METRO portal https://www.own-business-day.com, omogućena je jednostavna i brza registracija My Google Business naloga. Na ovaj način preduzetnici postaju vidljivi i pozicionirani na Google Mapama, što im omogućava veću online vidljivost i prisustvo, a samim tim i veći broj upita za njihove usluge i potencijalno veći promet i zaradu. Preduzetnici su pozvani i da na Dan sopstvenog poslovanja, 13. oktobra 2020. godine, osmisle posebne ponude, u cilju privlačenja gostiju.„Samostalni i mali preduzetnici su ključna karika zdrave i dinamične privrede i ekonomije svakog društva. Njihovo osnaživanje i pružanje svake podrške, posebno u ovom trenutku, su od neprocenjivog značaja ne samo za same preduzetnike već i za kompletnu zajednicu. METRO već 15 godina nastoji da bude pouzdan partner preduzetnicima i smatramo da je njihov uspeh naš posao, a ove godine više nego ikada pre“, rekao je ovim povodom André Rinnensland, generalni direktor METRO Cash & Carry Srbija. „Ove godine Dan sopstvenog poslovanja vidimo kao priliku da podržimo digitalizaciju, jer smo u potpunosti svesni u kojoj meri online poslovanje i vidljivost postaju presudni za uspešan biznis. Takođe, pozivamo sve građane da podrže svoje omiljene lokalne preduzetnike, koji su posebno ugroženi Covid-19 epidemijom. Na taj način ne jačamo samo celokupnu ekonomiju, već i svoje svakodnevne živote činimo bogatijim kroz raznovrsne ponude i izbore koje samostalni preduzetnici pružaju“, dodao je Rinnensland.METRO će svim preduzetnicima (restoranima, trgovcima, kafićima, pekarama, zanatlijama...) koji se registruju na besplatan METRO portal https://www.own-business-day.com – omogućiti dodatne brojne pogodnosti pri kupovini u periodu do 13. oktobra, kada se obeležava Dan sopstvenog poslovanja. Dan sopstvenog poslovanja, globalna METRO inicijativa posvećena većoj vidljivosti i prepoznavanju miliona preduzetnika širom sveta, obeležava se svake godine, drugog utorka u oktobru. Različitim aktivnostima, a pre svega besplatnom promocijom, METRO nastoji da pruži podršku nezavisnom poslovanju, kao jednom od ključnih elemenata stabilnog i održivog razvoja društva.
Predsednik Vlade Australije izjavio da u Melburnu sledi ograničenje mera zaštite, ali će grad biti zaključan do kraja sledećeg meseca, prenosi list Danas.Premijer Australije Viktorija Danijel Endrus najavio je nakon jučerašnjih protesta zbog zaključavanja Melburna da će grad ipak ostati zaključan do 26. oktobra.Policija je inače optužila jednog demonstranta za napad na policajca koji je dobio posekotine po glavi, kao i da je još sedam ljudi optuženo za kršenje ograničenja.Na protestu u Svetilištu sećanja i Albert Parku okupilo se oko 200 građana.Policija je novačano kaznila više od 160 demonstranata zbog kršenja mera zaključavanja ili nenošenja maski.„Uprkos svim upozorenjima, bilo je razočaravajuće gledati kako pojedinci protestuju u gradu, rizkujući živote Viktorijanaca“, navodi se u saopštenju policije.Zdravstvene vlasti su saopštile danas da je država Viktoria zabeležila 63 novoraražena i pet smrtnih slučajeva.Od posledica korona virusa u Australiji je ukupno umrlo 753 ljudi, a od toga 666 je u Viktoriji.Premijer Danijel Endrus rekao je da će od 13. septembra noćni policijski čas početi sat kasnije u 21 i trajati do 5 izutra.Ljudi koji žive sami moći će navedu prijatelja ili člana porodice koji može da ih poseti, a biće dozvoljena dva sata svakodnevnog vežbanja, odlazak u park ili čitanje knjige na plaži.On je rekao da bi se dalja ograničenja mogla ublažiti od 28. septembra, a vlada će razmotriti ukidanje policijskog časa u potpunosti od 26. oktobra.ŽIVOT POD KORONOM: MELBURN, AUSTRALIJA
Epidemiološka situacija u Srbiji je stabilna, ali treba biti oprezan, jer se u jednom delu naše zemlje ne poštuju mere, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."U Beogradu je u četvrtak i petak jasno uočen povećan broj onih koji se javljaju u kovid ambulantu. Srećna okolnost je što se kod tih ljudi ne nalazi kovid, ali nam ukazuje da polako počinju da se povećavaju akutne respiratorne infekcije i toga ćemo sasvim sigurno imati u narednom periodu. To će otežati rad zdravstvene službe, jer će diferencijacija biti teža" rekao je Kon.Objasnio je da zato insistira na tome da je situacija nesigurna i da ne treba da se opuštamo.Dodao je i da to u ovom trenutku ne smemo da povezujemo sa početkom školske godine, jer je učinjeno sve da tu ne dođe do prenosa virusa.„Ono što je bitno naglasiti to su srednje škole, gde su deca od 15 do 19 godina. To je uzrast u kome se najčešče oboleva i upravo ta generacija je u stanju da prenese infekciju na druge. Zato je poseban osvrt na rizik koji taj školski uzrast nosi “, upozorava Kon.On ipak smatra da škole ne bi trebalo zatvarati, osim u slučaju masovnog obolevanja izvan školskih ustanova, kada ulazak virusa ne bilo moguće kontrolisati.„Kada se pojavi jedan oboleli ništa se posebno ne dešava osim što se čitava ta grupa stavlja pod epidemiološki nadzor koji podrazumeva svakodnevno praćenje u trajanju od dve nedelje. A ako se pojave dva povezana slučaja, čitava grupa ide na onlajn nastavu, pa je u samoizolaciji dve nedelje“, objasnio je epidemiolog.OKO 10-15 ODSTO LJUDI NE POŠTUJE MERE Prema rečima Predraga Kona, veliki broj ljudi koji su na odmorima u Srbiji ne nose maske i to je nešto što ne može da ostane bez posledica. Kada je reč o našim građanima koji se vraćaju iz inostranstva, tu je učinjeno sve što je moglo da se učini da ne dođe do prenosa.Naglasio je da su javna prevozna sredstva potpuno nedopustivo mesta bez maske, na šta ne treba blagonaklono gledati.
Kineska Nacionalna biotehničke grupacija (CNBG) i kompanija Sinovak će treću fazu testova za svoju vakcinu protiv COVID-19 sprovoditi u više država, među kojima se nalazi i Srbija, prenosi Rojters. Kneske farmaceutske kompanije traže više podataka iz inostranstva za konačna odobrenja potencijalne vakcine, obzirom da se broj novoinficiranih u toj zemlji smanjuje, a da je za sporovođenje Faze 3 neophodno više desetina hiljada ispitanika.Kina je već dozvolila da se dve vakcine CNBG-a i jedna vakcina Sinovaka daju ograničenim grupama ljudi koje se suočavaju sa većim rizikom od infekcije, poput medicinskih radnika.U Srbiji će biti testirane obe CNBG-ove vakcine, dok će Pakistan testirati vakcinu koju je razvila pekinška podružnica te kompanije, izjavio je Rojtersu potpredsednik CNBG-a Žang Juntao.On je dodao i da će u trećoj fazi kliničkih ispitivanja učestvovati 50.000 ljudi u oko deset zemalja, a da su ispitivanja već počela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. Srbija i Pakistan su države koje su se poslednje uključile u ovaj proces.Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je za N1 da ne može da potvrdi informaciju o testiranju kineske vakcine u Srbiji, pošto "nije u toku", i dodao da se o tome nije diskutovalo na Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19.Poručio je i da je jedino sigurno da će se o vakcini odlučivati "isključivo na osnovu kvaliteta i bezbednosti, bez obzira na to ko vakcinu proizvodi".
Rast kreditne aktivnosti u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 13,9% i bio je među najvišim u regionu, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije. Kako se ocenjuje, na ovakvo kretanje kreditne aktivnosti uticalo je i proaktivno delovanje Narodne banke Srbije, koja je nastavila da ublažava monetarnu politiku i omogućila zastoj u otplati kredita kako bi pružila podršku preduzećima i građanima u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona. Na rast kreditne aktivnosti uticalo je i odobravanje kredita iz garantne šeme.Rastu kreditne aktivnosti i dalje više doprinose krediti privredi, čiji je međugodišnji rast u junu iznosio 15,9%, dok je stanje kredita stanovništvu u junu bilo više za 12,6% nego pre godinu dana. I pored rasta kredita, njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda,što ukazuje na činjenicu da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost, ocenjuje NBS.Tokom drugog tromesečja kamatne stope su se kretale blizu ranije zabeleženih najnižih vrednosti, pri čemu se prosečna cena dinarskih kredita stanovništvu spustila na novi minimum u junu.Krediti privredi u drugom tromesečju povećani su za 45,3 milijarde dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa. Najvećim delom, taj rast se odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je, uz rastuće potrebe privrede za likvidnim sredstvima u uslovima pandemije virusa korona, od maja doprinosila i realizacija kredita iz garantne šeme. Tokom maja i juna, poslovne banke su uz garanciju države odobrile 638,4 miliona evra i realizovale 558,5 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. S obzirom na to da su ova preduzeća ciljni segment garantne šeme, kao i da su koristila moratorijum u većoj meri nego velika preduzeća, preko tri petine rasta kredita u drugom tromesečju odnosilo se na mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih delatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama, saobraćaja i energetike.Krediti stanovništvu su, po isključenju efekta promene deviznog kursa, u drugom tromesečju povećani za 50,7 milijardi dinara. Rast kredita stanovništvu, koji je uobičajeno vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, delom je rezultat i primene moratorijuma na otplatu kredita, a od maja mu doprinosi i veće kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme.Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje tokom drugog tromesečja i u junu je iznosilo 3,7%, što je novi najniži nivo otkad se ovaj pokazatelj kvaliteta aktive prati. U odnosu na mart to učešće niže je za 0,3 procentna poena, a za 18,6 procentnih poena nego u julu 2015, tj. neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita, piše u izveštaju o kreditnoj aktivnosti.
Vlada Srbije donela je odluku o otkupu tržišnih viškova tovnih junadi kao vid podrške poljoprivrdnim proizvođačima, objavljeno je u Službenom glasniku. Za ove namene biće izdvojeno 236 miliona dinara. Podsećamo, odgajivači junadi imaju ozbiljne probleme u izvozu, a cena je najniža junadi u poslednjih pet godina.Uzrok zastoja u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji,je činjenica da nema izvoza u Kinu i Tursku, uprskos obećanjima vlasti. Izvoz je simboličan i u Emirate i Italiju. Domaće meso nema ko da kupi Kina se, navodno zbog korone, okrenula kupovini jeftinije junetine iz Brazila, piše portal Poljosfera.rs.Takođe, slaboj tražnji doprinosi stanje u turističkoj industriji koja je u pandemiji potpuno stala.Prema odluci Vlade,pravo na finansijsku podršku za otkup tovne junadi ima privredni subjekt koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Srbiji, koji ima izvoznu dozvolu i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Pravo na finansijsku podršku otkupljivač ostvaruje za otkupljenu tovnu junad od poljoprivrednih proizvođača upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara/kg žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu.Uslov je da je otkupljivač izvršio otkup junadi minimalne težine 600 kg po grlu, po ceni koja nije manja od 252 dinara/kg.Takođe, da je otkupljivač od jednog poljoprivrednog proizvođača otkupio tovnu junad koja su najmanje 120 dana bila prijavljena na poljoprivrednom gazdinstvu do predaje otkupljivaču, i to maksimalno:– 100 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu PDV-a,– 200 junadi ako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu PDV-a, i to: poljoprivrednik – fizičko lice i preduzetnik,– 500 junadi ako je pravno lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Poslovanje austrijskog lanca marketa Spar na srpskom maloprodajnom tržištu trenutno nije u planu, potvrđeno je iz sedišta kompanije ASPIAG, javlja portal Retail Serbia.Trenutno se, kako podsećaju mediji, ruska Torgservis grupa priprema da uđe na naše tržište sa brendom MERE i da otvori najmanje 100 prodavnica.Christian Sperger, šef odeljenja za razvoj projekata u kompaniji ASPIAG rekao je za portal Retail da Spar trenutno nema slične planove.Nezvanično, ASPIAG (Austria Spar International AG) sa sedištem u Švajcarskom gradu Widnau, kao vlasnik Spar licence za Srbiju, već je ispitivao tržište.Menadžment je kako se navodi, odustao zbog visoke cene zakupa maloprodajnog prostora. Spar je već nekoliko puta pokušavao da uđe u Srbiju, a prvi put ulazak je planiran 2007. godine izgradnjom hipermarketa u Beogradu i Vojvodini i akvizicijom pojedinih trgovinskih lanaca.Spar Austria grupa, članica je Spar International iz Holandije i vlasnik Spar licence za Sever Italije, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku. Spar Austria je nakon osvajanja liderske pozicije na matičnom tržištu otpočeo ekspanziju izvan svojih granica otvaranjem prodavnica u severnim delovima Italije 1990 godine. U okviru ASPIAG posluje kompanija SES Spar European Shopping Centers koja poseduje 29 šoping centara u Evropi.Članica ASPIAG-a je i kompanija Hervis koja posluje sa više od 220 prodavnica sportske opreme. Iz sedišta Hervisa su takođe nedavno izjavili da nemaju planove za dovođenje brenda u Srbiju.RUSKI LANAC MARKETA DOLAZI U SRBIJU, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova* Avdulah Hoti potpisaće popodne ekonomske sporazume u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. U dokumentu navodno nema tačke o uzajamnom priznanju. Podsećamo na dosadašnje sporazume Beograda i Prištine i trgovinske odnose.Srbija sa Kosovom beleži konstantni suficit u robnoj razmeni. Međutim, izvoz robe iz Srbije na Kosovo u 2019. pao je na 84,7 miliona evra sa 412 miliona evra u 2018. godini nakon što je Priština uvela carine na uvoz srpske robe, pokazuju podaci CEFTA sajta. Sa Kosova je u Srbiju u 2018. godine ušla roba vrednosti 33 miliona evra (za 2019. nema podatka). Takođe, nema informacija o razmeni usluga. Beograd i Priština su poslednjih godina, u brojčanom smislu, zabeležili napredak u zaključivanju sporazuma, više od 30 uglavnom tehničkih sporazuma. Međutim, primena mnogih od njih je spora i nepotpuna, ocenjuje se u prošlogodišnjem brifingu Evropskog parlamenta.Trgovinski embargo između Srbije i Kosova prestao je 2011. kada se Srbija složila da prihvati robu sa pečatom „kosovske carine“, bez nacionalnog grba ili zastave. U 2017. godini Srbija je činila 12% kosovske spoljne trgovine. Međutim, u novembru 2018. godine ekonomski odnosi naišli su na još jednu prepreku: dve nedelje nakon uvođenja carina od 10% na uvoz iz Srbije kao odgovor na kampanju Srbije protiv međunarodnog priznanja Kosova, Priština je podigla carine na 100%, nakon što je Srbija blokirala kandidaturu Kosova za pridruživanje Interpolu. Kako se navodi u dokumentu Evropskog parlamenta koji je pripremila Služba evropskog parlamenta za istaživanje, procenjuje se da je ta mera izgubljenog izvoza Srbiju koštala oko 40 miliona evra mesečno. Odupirući se snažnom pritisku EU i SAD da smanje carine, Kosovo* se obavezalo da će ih zadržati dok ih Srbija ne prizna; (od tada je malo ublažilo svoj stav, zahtevajući umesto toga „međunarodnu garanciju“ pregovora koji vode ka uzajamnom priznavanju). Podsećamo, taksu na uvoz robe iz Srbije, Priština je ukinula u martu 2020. godine.Telekomunikacije su jedno od područja gde je došlo do pomaka. Sporazum je postignut 2016. i daje Kosovu* svoj međunarodni pozivni broj, dok podružnici srpskog državnog Telekoma Srbija omogućava da nastavi da posluje na Kosovu.U oblasti energetike, Beograd i Priština su potpisali energetski sporazum 2015. godine. U dokumentu Evropskog parlamenta se navodi da je "Srbija odbila da ispuni svoje obaveze o snabdevanju Prištinom u martu 2018. godine, narušavajući mrežu ne samo na Kosovu već takođe širom Evrope." Kako se navodi, Srbija takođe ne plaća Kosovu* za korišćenje njegovih interkonektivnih vodova.Priština tvrdi da je ovo koštalo 52 miliona evra izgubljenog prihoda od 2008. godineU analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), navodi se da je oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine od 2011.Navodi se da taj sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. Srbija je kao glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije “ElektroSever” a koju je kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. To je nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije koja je ranije više puta odbijana. Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera za prenos električne energije. Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi za obe strane, nisu bili predmet pregovora. Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. Iako se energetika, a posebno resursi na teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom, ističe se u analizi .
Spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu trebalo bi da bude gotov u novembru, ali javnost i dalje ne zna koliko ceo projekat košta, piše Nova.rs.„Već i laiku je jasno da je u pitanju potpuni apsurd da cena spomenika može biti tajna“, ističe bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Nova.rs.On podseća da se više novinara žalilo da im je informacija o ceni uskraćena uz objašnjenje da će biti poznata javnosti tek 2023. godine.„Uskraćivanje javnosti za te podatke moguće je samo kada to nalažu interesi bezbednosti, odbrane ili međunarodnih odnosa. Prosto je komično da se skrivanje cene spomenika može podvesti pod bilo koji od ovih razloga“, naglašava Šabić.Spomenik sličnih gabarita je, kako procenjuje Šabić, brozani konjanik posvećen Aleksandru Makedonskom u Skoplju, čija je cena dostigla skoro deset miliona evra.„To je cena jedna dobre bolnice. Ali čak i da je mnogo manja, mi moramo da znamo jer je u pitanju novac poreskih obveznika“, dodaje Šabić.Sredinom septembra očekuje se da u Srbiju stignu poslednja dva kamiona sa delovima spomenika, kao i vajar Aleksandar Rukavišnikov.On bi trebalo lično da nadgleda finalno postavljanje spomenika visokog 23 metra.„Ne bih licitirao brojkama, ali verovatno je u pitanju više miliona evra. Građani ne samo da nisu ništa pitani, već nisu ni obavešteni o troškovima. Da to radi privatnik, baš nas briga na šta troši svoje pare“, ističe bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.Izlivanje figure od sedam i po metara, prema iskustvima livnice Ljubisavljević, koštalo je skoro 200 hiljada evra, ali nisu mogli da naprave procenu livenja spomenika od 23 metra, jer kažu, cena ne raste linearno kao visina.
Domaći sajt za kupovinu i prodaju robe KupujemProdajem lansirao je aplikaciju za korisnike iOS uređaja, piše portal Netokracija.Potencijalni kupci proizvode mogu pretraživati prema kategoriji ili lokaciji, a oni koji se još nisu registrovali na KupujemProdajem sajtu, sada mogu to uraditi i putem aplikacije preko svog Epl, Gugl ili Fejsbuk naloga.”iOS aplikacija je zvanično ulistana u App Store 2. septembra, a prve reakcije korisnika su pozitivne,” rekao je za Netokraciju Bojan Leković, izvršni direktor i suosnivač sajta KupujemProdajem, koji kaže da se na aplikaciji aktivno radi tačno godinu dana.Leković navodi da, iako je KupujemProdajem mobilni sajt zadovoljavao potrebe i Apple korisnika, između ostalog, ipak su svesni da korisnici očekuju komfor posvećene aplikacije.Dodaje da je jedan od primarnih ciljeva da se aplikacija usavrši i da ”sustigne“ web i Android verziju KP platforme u dogledno vreme, kao i da iOS aplikacija tek treba da dobije sve planirane funkcionalnosti.KupujemProdajem aplikacija može se besplatno preuzeti putem App Store prodavnice.
Agencija za kreditne rejtinge Moody's je u svom godišnjem izveštaju navodi da je kreditni profil Srbije "podržan potencijalom za privredni rast i fiskalnom konsolidacijom", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U izveštaju se navodi da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa.Na osnovu svega, Agencija zaključuje da bi kreditni rejting Srbije u narednom periodu mogao biti povećan ako, uz postojeće snažne izglede rasta u srednjem roku, država nastavi sa politikom smanjenja javnog duga."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.Ta agencija dodaje i da je ekonomija Srbije pokazala "visok stepen otpornosti", a da će očuvano stabilno makroekonomsko okružene podržati privredni rast nakon usporavanja koje je izazvala pandemija koronavirusa."Kreditni rejting Srbije podržan je relativno velikim i diversifikovanim sektorom industrije koji je privlačio strane direktne investicije u prethodnim godinama", piše u saopštenju.NBS navodi i da je u prethodnih nekoliko godina "značajno povećana uloga domaće valute u ekonomiji", a da stabilnost cena i uspešno sprovođenje režima deviznog kursa daju podsticaj daljem procesu dinarizacije.U izveštaju se ocenjuje da su za rast BDP-a Srbije u prethodne dve godine najznačajne bile investicije, posebno u sektoru građevinarstva.Kao pozitivna stavka navodi se smanjenje nivoa problematičnih kredita sa oko 21 odsto tokom 2015. godine na oko 4 odsto ukupnih kredita u prvom kvartalu ove godine.Agencija konstatuje da je prethodnih godina deficit tekućeg računa bio u porastu zbog povećanog uvoza industrijske opreme, dok za ovu godinu projektuju smanjenje tekućeg deficita.
Od 1. septembra u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji više nema obeze nošenja maske tokom školskih časova. Ta odluka izazvala je oštro negodovanje među đacima, roditeljima i nastavnicima, piše Dojče vele.Ministarka obrazovanja Ivon Gebauer tvrdi da je početak škole bio uspešan i da zato propisi mogu da se ublaže. Međutim, mnogi kritikuju tu odluku.„Zastrašujuće je koliko je Ministarstvo obrazovanja Severne Rajne Vestfalije lakomisleno. Čime opravdavaju ukidanje obaveze nošenja maske?“, napisala je na Tviteru Maike Finern, predsednica sindikata prosvetnih radnika te pokrajine.Opozicija optužuje pokrajinsku vladu da nema plan, jer nije predložila nikakve dalje zaštitne mere. S druge strane, ministarka Gebauer uverava javnost da je taj korak moguć zato što je broj infekcija od početka školske godine u padu. I tvrdi da „ovu odluku podržava veliki deo stanovništva.“Gotovo 98 odsto škola u Severnoj Rajni Vestfaliji trenutno nastavu drži u školama, a ne onlajn. Samo tri škole potpuno su zatvorene.Držanje udaljenosti od metar i po u učionicama gotovo nemoguće. Mnogi, uključujući i predsednika Udruženja učitelja Hajnc-Petera Majdingera, zato smatraju da je potrebno nositi masku na času. „To je žrtva koju moramo da podnesemo, bar privremeno, kako bismo sprečili drugi talas zaraze“, izjavio je Majdinger.Pojedine škole odlučile su da zadrže obavezu nošenja maske.
Interpol napominje da su sportski mečevi sa manjim brojem učesnika, kao što je to slčučaj u tenisu, još lakša meta za kriminalce, piše u izveštaju te organizacije za borbu protiv kriminala.Istrage koje su prijavljene Europolu ukazuju da činjenicu da je su manipulacije bile zastupljene u gotovo 500 teniskih mečeva u periodu između 2014. i 2018. godine.Ipak, taj broj se odnosi samo na one mečeve koji su bili predmet istrage, pa se pretpostavlja da je prava cifra znatno veća. Krivične istrage sumnjivih teniskih mečeva prijavljenih Europolu iz država članica EU znatno su se povećale u poslednjih nekoliko godina.Tu spadaju Futures mečevi Međunarodne teniske federacije (ITF) i Turniri čelendžera Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP), koji se održavaju u EU i ostalim zemljama. Nedozvoljena korist se postiže tako što se uplati veliki broj manjih iznosa na više teniskih mečeva nižih kategorija koji se ne snimaju kamerama.Na njima se nagrade kreću između pet i deset hiljada dolara, pa je tenisere lakše potkupiti.Ovaj način klađenja funkcioniše tako što se napravi mnogo naloga za klađenje uz pomoć pravih, ukradenih i izmišljenih identiteta. Dobit je velika, rizik mali, način nezakonit, a evidentno je i da je veliki broj evroazijskih kriminalnih grupa aktivan u tim kombinacijama.Nameštanje konačnog rezultata meča, kao i lakše, ali i dalje vrlo isplativi oblici nameštanja odnose se na manipulaciju setova (npr. klađenje na jedan set, na igru). Takođe primenjuju se razni načini klađenja, pre meča i tokom igre.U svakom slučaju kriminalci povećavaju dobit eksploatacijom azijskih i evropskih kladionica, a sve više se koristi onlajn klađenje u odnosu na gotovinske uplate.U cilju zaštite manipulacija na teritoriji EU koriste se Virtuelne privatne mreže (VPN) kako bi se sakrile prave IP adrese korisnika naloga.Od ostalih tehnika koriste se dvostruko klađenje, klađenje na više ili manje mečeva, na jedan set, na kvote mečeva, na sledeći poen.U igri je i klađenje na mečeve u kojima će pobediti igrač koji na kraju znatno zaostaje za rivalom.U tenisu se koriste presretači koji šalju informacije o događajima na meču nekoliko sekundi pre sudijskog snimanja bodova, što omogućava dodatno vreme za klađenje. U nekim slučajevima sudije deluju u dogovoru sa prevarantima.U izveštaju Europola dodaje se i da se otkriva sve više kombinacija po kojima se nameštaju teniski mečevi, što je doprinelo većoj pažnji policije, kladioničara i drugih ključnih aktera u određenom sportu.
Mešanje međunarodnih organizovanih kriminalnih grupa u sport podrazumeva razna krivična dela, a najzastupljenije je nameštanje utakmica i pranje novca, piše u najnovijem izveštaju Europola.Najviše su pogođeni fudbal i tenis, ali iskustvo govori i da su drugi profesionalni sportovi izloženi organizovanom kriminalu, poput košarke, rukometa, odbiojke na pesku, hokeja na ledu.Fudbal i dalje predstavlja sport koji je naviše ugrožen od strane međunarodnih organizovanih kriminalnih grupa.Razlozi leže u njegovoj popularnosti, velikom novcu koji se obrće u tom sportu i u kladionicama.Većina istraga koje sprovodi Europol se inače odnosi na fudbal.Novac koji se na godišnjem nivou vrti u kladionicama ako se imaju u vidu prognoze u svim sportovima iznosi 1,69 biliona evra, dok u fudbalu ta cifra iznosi 895 milijardi evra.Sumnja se da se u svetu namešta nešto manje od 1 odsto fudbalskih utakmica godišnje.Prema organizaciji UEFA, korupcija u sportu predstavlja veliki izazov za evropski fudbal, posebno u manjim ligama i generalno u manjim zemljama.U tom kontekstu, UEFA svedoči manjem broju sumnjivih utakmica u određenim evroazijskim, kavkaskim i mediteranskih zemljama.Istovremeno, broj prijavljenih sumnjivih fudbalskih utakmica porastao je u zemljama koje se graniče sa tim oblastima.Ovde treba imati u vidu da su sumnjive stvari prijavljene i da to nužno ne znači da su nepravilnosti popravljene.Nadovezujući se na te podatke, UEFA ne smatra da je nameštanje utakmica u padu, već da su se te sumnjive aktivnosti preselile u niže lige koje se manje kontrolišu.Prema istom tumačenju, ranjivije lige sa takozvanim „visokim rizikom“ više ne učestvuju u klađenjima, a takve aktivnosti je i teže uočiti.Podaci ukazuju da su sindikati za nameštanje utakmica uspostavili organizaciju, u kojoj igrači ili sudije mogu lako da se aktiviraju i po potrebi preprave izveštaje o utakmicama.To se navodi zbog činjenice da je UEFA u nekim zemljama primetila naknadno smanjenje broja sumnjivih utakmica.Kriminalci inače češće angažuju igrače koji u nekom timu imaju određenu ulogu, kao što su golmani, defanzivci ili kapiteni, a nekda treneri, menadžeri klubova, direktori i agenti.Naglašava se da zajednički prelazak nekog trenera i igrača iz jednog u drugi klub, mogu da budu naznaka da pripadaju grupi koja učestvuje u nameštanju utakmica.Tada se pristupa prikupljanju obaveštasjnih podataka ključnih za istragu.
Fabrika dečje hrane je kompanija koja od svog osnivanja, 2018. godine beleži kontinuiran rast, kako u pogledu rasta proizvodnje, tako i u prodajnim rezultatima, udelu na tržištu dečje hrane i izvoznim...
-615x345.jpg.webp)
Javni dug Srbije iznosio je na kraju jula 26,579 milijardi evra, što je činilo 56,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je danas Ministarstvo finansija. Udeo javnog duga u BDP-u na k...
Belgijska vlada planira da pomogne domaćem turizmu tako što će svim svojim građanima omogućiti da u se narednih pola godine dva puta mesečno besplatno voze železnicom do više od 500 destinacija širom zemlje, piše portal Euractiv.Inicijativa "Halo Belgijo" nudi stanovnicima te zemlje mogućnost da od oktobra ove, pa do marta 2021. godine koriste 12 besplatnih vožnji železnicom, a vlada očekuje da će to udahnuti život teško pogođenom domaćem turizmu i podstaći ekonomiju.Aplikacija putem koje građani mogu da se prijave za besplatne karte počela je da radi početkom septembra, posle nekoliko meseci odlaganja zbog nesuglasica između vlade i nacionalne železničke kompanije SNCB.Pogodnost će moći da koriste svi građani stariji od 12 godina sa prebivalištem u Belgiji i odnosiće se na železničke linije u zemlji, ali neće važiti za vozove velike brzine, dok će za međunarodna putovanja putnici morati da doplate, kao i za sve vožnje ka briselskom međunarodnom aerodromu Zaventem.Prvobitno planiran za leto, projekat je odložen za septembar zbog primedbi nacionalnog železničkog prevoznika SNCB da nije bio u dovoljnoj meri konsultovan o inicijativi, ali i strahovanja vlade da bi u letnjim mesecima moglo da dođe do masovnog putovanja građana na belgijsku obalu i stvaranja gužvi.Kada je u junu prvi put objavljena ideja da se pokrene takva akcija, direktorka SNCB Sofi Ditordoar je upozorila da "način kako je odluka doneta...bez ikakvih konsultacija, nameće ozbiljna pitanja", vezana za sanitarne uslove i troškove.Pravo na besplatne vožnje železnicom ima oko devet miliona stanovnika Belgije, i oni imaju rok do kraja septemba da se prijave za povlasticu.
Aktivistkinje i aktivisti sa Zapadnog Balkana i Turske koji se zalažu za ljudska prava i prava žena okupljaju se kako bi razgovarali o novim putevima rodne ravnopravnosti i pozvali na hitne akcije, saopštila je Ženska platforma za razvoj Srbije. U sredu 9. septembra 2020. godine, aktivistkinje i aktivisti koji se zalažu za ljudska prava, aktivistkinje feminističkih prava i prava žena iz regiona Zapadnog Balkana i Turske okupiće se virtualno, kako bi razgovarali o načinima hitnog ispunjavanja obaveza iz Pekinške deklaracije i platforme za akciju, najopsežnije i najtransformativnije globalne agende za postignuće rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena i devojaka, usvojene u Pekingu pre 25 godina.Četiri dvočasovne konsultacije pod nazivom Budućnost ravnopravnosti, pokrenuće niz regionalnih konsultacija pod nazivom Ona govori. Učesnici će se uhvatiti u koštac sa izazovima koji prete realizovanju zadataka i obaveza, i pozvaće na hitnu i odlučnu akciju, kako bi se stvorili što bolji uslovi za promene u životima žena i devojaka. Na taj način konsultacije će kanalisati feminističku solidarnost i saradnju u regionu.Ovaj skup ima za cilj da zbliži raznoliku grupu ucesnika i učesnica iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, sa Kosova , iz Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Slovenije i Turske, kako bi zajednički isplanirali prioriteti za narednih pet godina. Zaključci će biti preneti na Forumu „Generacija za ravnopravnost“ – globalne UN Women kampanje okupljene za rodnu ravnopravnost, a čiji su zajednički domaćini vlade Meksika i Francuske. Projekat Budućnost jednakosti organizuje Ženska platforma za razvoj Srbije, u saradnji sa UN Women, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji finansira Evropska unija.Uprkos značajnom napretku u rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima u regionu od usvajanja Pekinške platforme za akciju, napredak je i dalje veoma spor, pa čak u mnogim slučajevima i izostaje. Sa širenjem pandemije virusa COVID-19, čak i ograničen napredak u ženskim pravima, ostvaren u prethodnim decenijama, rizikuje da bude zanemaren. Pandemija produbljuje postojeće nejednakosti i izlaže ranjivosti u društvenim, političkim i ekonomskim sistemima.Prve konsultacije 9. septembra počeće pregledom napretka ostvarenog od usvajanja Pekinške platforme za akciju, pre 25 godina. Diskusija će se usredsrediti na kritična područja označena u Pekingu: smanjenje ženskog siromaštva, obrazovanje i obuka žena, poboljšanje zdravlja žena, suzbijanje nasilja nad ženama, zaštita žena u oružanim sukobima, ekonomska jednakost, podrška ženskom vođstvu i donošenju odluka, razvoj mehanizama za poboljšanje položaja žena, zaštita ženskih ljudskih prava, unapređenje rodne ravnopravnosti u medijima i uloga žena u zaštiti životne sredine. Učesnici će razgovarati o prioritetima rodne ravnopravnosti za region Zapadnog Balkana i Turske, kao i o hitnim pitanjima ravnopravnosti polova na koja treba odgovoriti.Druga konsultacija, Inovacije, tehnologija i rodna ravnopravnost, postaviće sledeća pitanja: ima li uopšte tržišta za inovativne ideje žena, i u kojoj meri postojeće inovacije i tehnologije odgovaraju na potrebe žena sa Zapadnog Balkana i iz Turske? Na koji način treba ojačati podršku inovativnim ženskim inicijativama? Klimatska pravda i rodna ravnopravnost je tema trećih po redu konsultacija. One otvaraju pitanje zaštite ljudskih prava i zahtevaju pravdu za ranjive grupe i zajednice koje najviše trpe posledice klimatskih promena, uključujući žene i devojke. Konsultacije će biti zaokružene razgovorom ženskih organizacija sa nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost, ključnim državnim institucijama koje su odgovorne za primene mera rodne ravnopravnosti u svim politikama i vladinim programima. Ženske organizacije predstaviće zaključke sa održanih konsultacija predstavnicima državnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, navodi se u saopštenju.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
