Najnovije

Svet

Nemačka se pridružuje komercijalnoj trci za svemir

Kompanija Isar Erospejs (Isar Aerospace), inovatno preduzeće iz Minhena, planira da lansira svoju privatno razvijenu Spektrum raketu do kraja 2021. godine, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Model za raketu, dugačak 27 metara i koji će nositi više od tone tereta, može uspostaviti satelite na visinama između 400km i 1,200km, navodi kompanija.Sa podrškom investitora, koji uključuju Airbus i Earlybird, Isar planira da u budućnosti lansira barem 20 letova godišnje.Isar je jedna od tri nemačkih proizvođača raketa koji planiraju lansiranje u narednih par godina, zajedno sa kompanijama HyImpulse i Rocket Factory Augsburg, u pokušaju da se uspostave u rastućem tržištu lansiranja malih satelita.Tehnološki giganti poput Amazona i kompanije SpaceX već su najavili investicije vredne više miilijardi dolara, u svrhe lansiranja desetine hiljada satelita u orbitu tokom narednih par godina, kako bi uspostavili globalne mreže za internet.Mali sateliti takođe se mogu koristi za snabdevanje tačnih podataka sektoru poljoprivrede, kao i za podršku autonomnoj vožnji.Kako bi se smanjili troškovi, Isar koristi 3D štampače u svojim hangarima za proizvodnju 40 odsto svojih raketnih motora.Takva praksa će omogućiti kompaniji, koja cilja klijente sa potrebama lansiranja satelita od 50kg do 400kg težine, da naplaćuje 10.000 evra po kilogramu, navodi izvršni direktor kompanije, Danijel Mecler.Prva nemačka raketa lansirana u svemir bila je verzija V2 rakete 1942. godine. Prešla je Karmanovu liniju, graničnu visinu na kojoj zvanično prestaje atmosfera i počinje svemir 100km iznad površine Zemlje, Međutim nije uspela da dostigne orbitu.

Srbija

Danas isplata poslednje tranše minimalca

Poslednja uplata 60 odsto od minimalne zarade, u iznosu od 18.000 dinara, biti isplaćena danas, dok će 120 odsto od minimalne zarade za novoosnovana preduzeća u Srbiji biti isplaćeno 21. septembra, prenosi a...

Srbija

Sanja Sovrlić: Ljudi na Kosovu su umorni od veštačkog podizanja tenzija

Intervju sa Sanjom Sovrlić iz Leposavića, odnedavno novinarkom N1, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Sanja Sovrlić o budućnosti Kosova (AUDIO)Često se o Srbima sa Kosova govori kao o jedinstvenom entitetu. Međutim, situacija na terenu uopšte nije ista za Srbe severno i južno od Ibra. Koje su sličnosti i razlike između severa i juga, u pogledu pravnog, bezbednosnog i ekonomskog položaja srpskog stanovništva, i kakav je njihov odnos prema ovim razgovorima Beograda i Prištine? Sanja Sovrlić: Da, činjenica je da postoji ta razlika. Recimo, neka vrsta prednosti severa jeste to, da kažem, oslanjanje na Srbiju, i na njen ustavni i pravni poredak -- Srbi južno od Ibra su, jednostavno, mnogo pre bili primorani da se integrišu u kosovski sistem. Kad su Srbi na severu u pitanju, to se nije desilo sve do 2013. godine. Međutim, sada i tu lokalne samouprave, ali i druge institucije, funkcionišu po kosovskim zakonima, čemu je ranije postojao neki otpor. Bezbednosni problemi su različiti. Recimo, za Srbe na jugu su problem krađe, napadi na povratnike, takve neke vrste bezbednosnih pretnji... Dok su na severu više problem neke kriminalne radnje drugog tipa. Ali, ključna razlika je, rekla bih, taj odnos prema kosovskim institucijama. Da se razumemo -- niko od Srba na Kosovu nije baš oduševljen idejom da učestvuje u tim institucijama, zato što u njima ne vide neku vrstu sigurnosti u odnosu na Srbiju. Ipak, Srbi na jugu su jednostavno bili prinuđeni da mnogo ranije uđu u taj sistem integracije.Kako njima sad taj sistem izgleda iznutra? SS: Prvo na njihovom primeru, a pogotovo kasnije, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, se zaista ispostavilo da kosovske institucije nemaju kapacitet da integrišu Srbe na Kosovu, ili to ne žele. Čini se da taj sistem, bez obzira na sve te bajke koje slušamo o multietničkom društvu, zapravo nije napravljen za Srbe, i to je vrlo jasno na terenu. Najbolji primer toga je Zakon o zvaničnim jezicima, taj primer uvek navodim... Dakle, na Kosovu su zvanični jezici srpski i albanski. Međutim, vi u praksi imate neverovatna kršenja tog zakona. Neka istraživanja su pokazala da u srpskoj verziji, da li ustava ili krivičnog zakonika, nisam sigurna, ima preko 4.000 grešaka. Naravno da stanje sa poštovanjem jezika nije najsjajnije ni u srpskim sredinama i lokalnim samoupravama, ali su ipak centralne institucije, i većinska zajednica, na kraju krajeva te koje bi trebalo da pruže ruku, i da na neki način pokažu da zaista žele te druge narode, koji su manjina. Međutim, to se za sada ne dešava, i Srbi na jugu se sa time najviše suočavaju. Recimo, na to stalno ukazuju kolege novinari koji rade na jugu, i koji prate rad Skupštine Kosova. Kad srpski poslanici nisu prisutni, vi u Skupštini nemate prevoda -- dakle, uopšte se ne obaziru na novinare. Eto, navela sam samo neke primere nepoštovanja zakona, ali ima i drugih...Sa srpske strane je u pregovorima sa Prištinom priznavanje nezavisnosti Kosova apsolutna tabu tema. Koliko ta opcija postoji kao bauk među običnim srpskim stanovništvom na Kosovu, i šta bi njima priznanje realno promenilo? SS: Pa, nisam sigurna da li je i dalje bauk, s obzirom na to da se u javnom prostoru Srbije sve češće o tome priča. Svakako da bi to promenilo stvari... Da vam kažem, 2013. godine ljudi uopšte nisu bili raspoloženi za ono što se dešavalo. Oni se jednostavno ne osećaju sigurno, oni nisu voljni da budu deo Kosova na način da to bude nezavisna država. Posebno ako uzmemo u obzir taj primer Srba sa juga, gde vidimo da se prava, koja na papiru postoje, u praksi ne poštuju. Bez obzira na prisustvo međunarodne zajednice, koja bi, je l' tako, trebalo da bude garant njegove primene, vi i dalje imate jedno potpuno nepoštovanje, jedno neverovatno kršenje zakona. Stanje je sad takvo i pored svih pritisaka i apela međunarodne zajednice, i ja stvarno ne znam šta bi bilo da toga nema. U kakvim ekonomskim okolnostima žive ljudi na Kosovu -- i Srbi, i Albanci? SS: Kada su Srbi u pitanju, najveći poslodavac je država Srbija, da tako kažem. Čak oko 80% stanovništva na severu Kosova direktno ili indirektno zavisi od primanja iz Srbije -- da li država zapošljava njih lično, ili nekog člana porodice. Što se tiče albanskih sredina, rekla bih da tu možda više ima nekog preduzetništva... Dobro, naravno, u pitanju je i veća zajednica, radi se o većem broju stanovnika. Međutim, i kod njih ljudi dosta zavise od poslova u javnim institucijama, nekako se tako osećaju sigurnije. S druge strane, nažalost, korupcija je jako prisutna, i to i te kako ometa razvoj. Recimo, na Kosovo stižu značajna sredstva iz različitih međunarodnih fondova... I to na celo Kosovo -- recimo, nakon 2013. godine je čak bilo više nekih grant šema posebno za sever Kosova, takoreći kao neka vrsta nagrade za taj proces integracija. Ipak, nekako ne vidimo rezultate tih velikih ulaganja. Imamo, recimo, i Fond za razvoj severa Kosova, koji je rezultat Briselskog sporazuma, čije efekte takođe ne znamo. Tako da bi moglo da se radi na ekonomskom razvoju, ali čini mi se da zbog sveprisutne korupcije, i u srpskim i u albanskim sredinama, toga nema u onoj meri u kojoj bi trebalo. Kako izgleda komunikacija između srpskog i albanskog stanovništva, tamo gde postoji?SS: Naravno da ti odnosi nisu idealni, i da bi trebalo da budu bolji. Međutim, između onoga što u Beogradu, u javnom prostoru, možemo da čujemo -- između toga da se međusobno bijemo, i da su Srbi na Kosovu do te mere ugroženi, do, sa druge strane, one bajke da je sve prelepo, i da Srbi i Albanci žive zajedno u nekim idealnim okolnostima -- znači, između te dve krajnosti postoji neka sredina. Zaista postoje neki pozitivni primeri saradnje, koji su se desili na različite načine... Da li kroz biznise, koji uvek među prvima probiju taj led, zatim kroz aktivnosti nevladinih organizacija, kroz različite neke seminare, konferencije... Tako da neki odnosi postojei. Mislim da su ljudi već umorni od političkih igara kojima svakodnevno prisustvujemo, i od tih, u jednom periodu i veštačkih podizanja tenzija. Dakle, sasvim je druga stvar ono o čemu ja pričam, kršenje prava -- kao što je to pravo na jezik, kao što je gradnja u zaštićenoj zoni... Ja bih volela da se na jedan pristojan način insistira na primeni toga. Htela bih da se o tome govori, ali na jedan pristojan i dostojanstven način, bez nepotrebnog podizanja tenzija, što naši političari, i sa jedne i sa druge strane, vole da rade. To neko upravljanje konfliktom njima valjda pomaže da stiču popularnost, ili da ostanu na vlasti, šta god... Sad -- vode se neki pregovori, koji će u nekom trenutku, pre ili kasnije, na kraju dovesti do ovog ili onog rešenja. U međuvremenu, pre nego što se to desi, a i nakon što se to desi -- šta bi trebalo i moglo da se unapredi u pogledu kvaliteta života Srba na Kosovu? Šta su neke suštinske stvari koje bi im značile u ovom trenutku?SS: Ja iskreno mislim da bi najbolje bilo kada bi bila uspostavljena vladavina prava. Međutim, nisam sigurna koliko je to izvesno, i koliko to odgovara određenim interesnim krugovima. Bez obzira na neke probleme koje ističem, nije taj život Srba na Kosovu baš toliko, kako bih rekla... Znate, ovde u Beogradu postoji određeni narativ kad je Kosovo u pitanju. Političari, pa i pojedini mediji često koriste te neke termine -- “srpski živalj na Kosovu”, pa onda “ognjišta”... Prosto, kao da smo mi sa Kosova neka mitska bića, a ne građani kao i svi drugi. I to ljudima smeta. Ja sam imala prilike da razgovaram sa nekim mladim ljudima sa Kosova, i da ih pitam šta im smeta u načinu na koji su prikazani u medijima, i oni kažu da im smeta što se Srbi sa Kosova predstavljaju kao glupi i neobrazovani -- ili to, ili s druge strane kao nekakvi šverceri, kriminalci... Nismo ni jedno ni drugo. Tako da mislim da bi bilo važno promeniti način na koji se o tim ljudima govori.. Na Kosovu postoje ljudi koji rade, koji pokreću neke odlične inicijative. Recimo, vi imate jedan međunarodni džez i bluz festival u Severnoj Mitrovici, gde su dolazili muzičari koji su pre birali da budu na tom festivalu, nego na nekom beogradskom. Trebalo bi da se na neki drugi način priča o tim ljudima, i da se smanji nivo korupcije i kriminala... Bilo bi značajno da se zaista radi na realnom otvaranju radnih mesta, a ne na socijalnom zbrinjavanju u cilju manipulisanja biračkim telom -- ljudima koji rade u određenim institucijama, i zavise socijalne pomoći... To je nešto što se godinama radi. Nije to ništa novo, i nije odlika ovog režima. Naravno, trebalo bi da se insistira na poboljšanju njihovog položaja, i da se posebno u sredinama na jugu insistira na poštovanju prava Srba pred kosovskim institucijama. Što se tiče komunikacije Beograda i Prištine, ona je u poslednje vreme dobila prilično pojačanu dinamiku. Upravo je završen sastanak u Vašingtonu, i sada nas očekuje sastanak u Briselu. U Vašingtonu se desila zanimljiva situacija -- imali smo malo kratke drame oko te mitske "tačke 10", da bismo na kraju dobili jedan zanimljiv, i čak pomalo bizaran sporazum...SS: Izgleda da je to bio jedan interesantan marketinški spektakl, to u Vašingtonu... (smeh) Nisam sigurna koliko će on predsedniku Trampu zapravo doneti nekih političkih poena pred izbore -- i ne znam koliko će poena dati ili oduzeti Hotiju i Vučiću... Videćemo šta će od toga uopšte biti primenjeno. Brojne stvari se na neki način preklapaju i ponavljaju u odnosu na pregovore koje vodi EU, tako da ne znam da li je Amerika možda ovo predstavila kao neku svoju trenutnu pobedu nad Evropskom unijom… Ali svakako je činjenica da će biti korišćeno u funkciji kampanje za predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali zato će se obe strane u celini odrediti prema Hezbolahu kao terorističkoj organizaciji.SS: To je interesantno, da se i to, između ostalog, našlo u sporazumu između Beograda i Prištine. Ima još nekih zanimljivih stavki, recimo: "Obe strane će diverzifikovati svoje zalihe energije. Obe strane će zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuju nepouzdani dobavljači..."SS: Da, ne znam kako će “brat Si” da reaguje na to, ali... (smeh)Na kraju, tu je i ova zanimljiva situacija sa Izraelom.SS: Da, meni je to najzanimljivije, da budem iskrena.Otkud sad to? U stvari je ispalo da su nas pozvali kako bi nas uterali u svoju spoljnu politiku. SS: Pa, liči pomalo na to. Dosta je neobično što se to našlo u sporazumu. Odakle li je odjednom iskočio Izrael? Izrael, inače, ne priznaje Kosovo -- da li će, uz pomoć Beograda, sad doći do tog priznanja, ili samo do nekog uspostavljanja odnosa koji ipak nisu na tom nivou, zaista mi je nejasno... Ali mi je svakako ta tačka najinteresantnija, i ona je u Prištini predstavljena kao neka vrsta pobede. Ne znam da li će nas Amerika uvući u svoju spoljnu politiku -- vrlo je moguće, ali svakako ostaje da vidimo da li će sve ovo biti samo u funkciji kampanje, ili će se obe strane ozbiljno obavezati da ispune obećano.Pre toga su pomenuti neki prilično primamljivi infrastrukturni i ekonomski projekti -- raznorazne slobodne zone, pruge, aviolinije... SS: Jeste, ali je pitanje ko će to da plati -- da tako jednostavno kažem. Sad, u nekim delovima će navodno biti obezbeđena neka sredstva... Mislim, sve to zvuči interesantno, i naravno da niko nije protiv izgradnje puteva, letenja aviona, brzih vozova i svega toga, ali pitanje je da li su izvesna finansijska sredstva za to. Jer i nas dvoje možemo tokom ovog razgovora da se obavežemo da ćemo, recimo, da napravimo leteći automobil -- ali ako nema ko to da plati, ja stvarno ne znam kako ćemo to uraditi. Da, s jedne strane se postavlja pitanje ko će to da plati -- jer, pitanje je sad šta će sledeći predsednik Amerike misliti o ovom sporazumu, i koliko će ga smatrati svojim prioritetom...SS: Da.A sa druge strane, i sa strane pregovorača je sad pitanje ko će imati autoriteta to da sprovede. Kakva je situacija na Kosovu što se tiče unutrašnjepolitičkih prilika, i odnosa javnosti i opozicije prema ovom pregovaračkom procesu? Koliko uopšte Hotijeva vlada ima autoritet da sprovede bilo kakav sporazum? SS: Ta vlada u Prištini je zaista nestabilna, i stoji na staklenim nogama, tako da je pitanje koliko je moguće da oni sprovedu ovaj sporazum. Mi smo to videli i ranije -- dakle, najbolja lekcija nam je taj Briselski sporazum iz 2013… To je neka poslednja stvar koju je međunarodna zajednica mogla da predstavi kao pobedu, s obzirom na to da je zaista došlo do određene promene. Međutim, tada se pokazalo da, šta god da bude dogovoreno, teško da se sa kosovske strane može primeniti. Zaista nisam sigurna koliko Kosovo može da primeni nešto -- jedino, možda, na isti način na koji su skinute takse... Tad su Amerikanci odlučili, i srušili su dve kosovske vlade da bi ova sad na kraju ukinula takse i otvorila prostor za dijalog. Moramo biti iskreni, Amerikanci su otvorili prostor za nastavak dijaloga insistiranjem na ukidanju taksi. Sa evropske strane to je bilo samo deklarativno, nisu preduzeti neki ozbiljniji koraci da se to i desi. Kad smo kod Evropljana, kakav odnos ima Evropska unija prema ovom susretu u Beloj kući, i generalno prema zatvaranju kosovskog pitanja? Isto pitanje važi i za Rusiju -- imaju li oni neki plan? SS: Nakon tog sporazuma, za koji sam rekla da su ga predstavili kao pobedu, administracija Federike Mogerini se zaista ispostavila tromom, i nekako zaista nije davala rezultate. Ta administracija se toliko bavila nekim simboličkim stvarima... U principu, političarima je bitno da se fotografišu sa dvema stranama koje su u nekom konfliktu, i da međunarodnoj javnosti to pokažu, kako bi poboljšali svoj CV, i na taj način gradili karijeru. Recimo, Evropska unija -- umesto da je insistirala na Zajednici srpskih opština, i na tome da se taj sporazum primeni, oni su se bavili... Vi ne biste verovali koliko su se oni bavili mostom u Mitrovici! Kao, most je simbol podela, pa ćemo sad da otvorimo most, da se slikamo sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice... To je bilo takvo trošenje energije. Taj most i dalje nije otvoren -- a, na kraju krajeva, postoje i drugi mostovi preko kojih se odvija saobraćaj, to nije jedini most... Oni su se, prosto, najviše bavili tom nekom simbolikom, koja nije dovela ni do čega. Dovela je do toga da se u jednom trenutku pričalo o razmeni teritorija kao o izvesnom i realnijem rešenju, najpre zbog tromosti tadašnje evropske administracije. Sad su velika očekivanja od administracije Miroslava Lajčaka, koji naravno ima iskustva u regionu. Moram priznati da je on na Bledskom forumu poslao neke interesantne poruke, na temu proširenja i načina na koji Evropa gleda na region, u smislu da bi Brisel trebalo da se promeni. Ali naravno, on je to izjavio kao pojedinac, i možda on smatra da bi to tako trebalo, ali je pitanje koliko on uopšte može na to da utiče. Kad je Rusija u pitanju, videli smo da je predsednik Vučić imao sastanak sa ruskim ambasadorom ovde pre nego što je otišao u Vašington. Pre odlaska je imao i telefonski razgovor sa Angelom Merkel… Šta se dešava iza zatvorenih vrata, to naravno ne znamo, ali nešto o čemu se javno govorilo jeste stav Rusije da ona jeste za rešenje za koje se dogovore obe strane, ali da insistira da se poštuje Rezolucija 1244, i da to pitanje treba rešavati u Savetu bezbednosti. To su neki njihovi stavovi koji su odavno poznati. Koliko se sada razmena teritorija čini kao izvesna?SS: Verovatno je za sada skrajnuta, ali ne mora da znači da je potpuno bačena.Koliko su Vučiću realna opasnost neki mogući unutrašnjepolitički otpori sporazumu iz Vašingtona, a i onom iz Brisela, ako ga bude?SS: On nema pretnje. (smeh) On ima toliki procenat vlasti, da se prosto plašim šta sve može da sprovede... S jedne strane ima apsolutnu vlast i kontrolu, a druga stvar je to što se ni opozicija nije baš pokazala kao posebno konstruktivna po pitanju Kosova -- ni pred međunarodnom zajednicom, ni uopšte pred domaćom javnošću. I kako, na kraju, da ocenimo ovo što se upravo desilo u Vašingtonu? Da li je to pomerilo stvari malo napred u pozitivnom pravcu, da li ih je poguralo unazad, ili se ništa bitno nije promenilo? SS: Ja bih zaista volela da je neko odlučio da su sada važni ljudi, a ne politika, i da politiku možemo da stavimo po strani. Mi hoćemo da se vodi računa o ekonomiji, i da se radi na tome da se popravi kvalitet života ovih ljudi, i ja bih zaista volela da je to slučaj. Međutim, bojim se da je to prosto jedna akrobacija u cilju sticanja političkih poena. Tu postoje važne teme --recimo, meni je jako interesantno to oko Gazivoda. Da li će tu zaista nešto biti urađeno, ta studija izvodljivosti... Da li će to zaista voditi ka nekom rešavanju pitanja jezera Gazivode, i na koji način će biti korišćen taj resurs? Zanima me i da li će deo sporazuma koji se tiče međusobnog priznavanja diploma sada, garancijom Sjedinjenih Američkih Država, biti primenjen tako da mladi ljudi više s time nemaju problema. Naravno da bih volela da nema zadržavanja u toj zoni koju nazivaju "mini Šengen" -- to je jedan mali prostor, gde vi na svakih par desetina kilometara imate neki problem... Pokazujem ova dokumenta, pokazujem ona dokumenta, ove tablice, one tablice... Prosto, ljudi imaju realne probleme, i ja bih volela da se zaista radi na njihovom rešavanju, ali nisam preterano optimistična da će se to i desiti. Volela bih, ali...*Proizvodnju podkasta "Dan posle" omogućile su Građanske inicijative

Svet

Dizni kritikovan zbog snimanja Mulana u kineskoj provinciji Sinkjang

Dizni (Disney) je na meti kritika zbog snimanja novog filma „Mulan“ u delovima Kine gde je vlada optužena za ozbiljna kršenja ljudskih prava, piše BBC.U odjavnoj špici filma zahvaljuju se vladinoj sigurnosnoj agenciji u provinciji Sinkjang, u kojoj se smatra da je privredeno oko milion ljudi, uglavnom pripadnika muslimanske manjine Ujguri.Film je već bio bojkotovan zbog činjenice da je glavna glumica javno podržala hongkongšku policiju i njihovu reakciju prema demonstrantima u Hongkongu.Dizni nije komentarisao spor oko lokacije i odjavne špice.Kina kaže da su kampovi u Sinkjangu, ili kako ih ona naziva, centri za prekvalifikaciju i obuku neophodni da bi se poboljšala bezbednost.Igrani film Mulan je rimejk istoimenog animiranog filma iz 1998. godine o mladoj devojci koja zauzme očevo mesto u vojsci.Međutim, mnogi ljudi pozvali su na bojkot filma nakon što je kineska glumica Lu Jifej javno podržala hongkonšku policiju koja je poslednjih meseci optužena za nasilje nad prodemokratskim demonstrantima.Veliki broj ljudi na društvenim medijima primetio je u ponedeljak da se Dizni zahvalio brojnim vladinim telima u Sinkjangu, uključujući Biro za javnu bezbednost u gradu Turpan i „Odeljenju za promociju CPC Autonomne regije Ujgur u Sinkjangu“.Prema nekim tvrdnjama Ujedinjenih nacija, najmanje milion Ujgura nalazi se u pritvorskim centrima u Sinkjangu.Sjedinjene Američke Države optužile su Kinu za masovno zarobljavanje, verski progon i prisilnu sterilizaciju Ujgura.

Srbija

Još je rano za pitanja od koga ćemo i kada dobiti vakcinu protiv korone

Ključna institucija koja će kontrolisati kvalitet, efikasnost i bezbednost vakcije protiv korona virusa biće Agencija za lekove, kaže za RTS njen predstavnik Pavle Zelić.„U trenutku kada se odlučimo za određeni proizvod tada će se neophodna dokumentacija i uzorci vakcine doneti u Agenciju za lekove. Naši eksperti koji su visoko kvalifikovani za ovaj posao će proceniti i dokumentaciju i uzorak i tek kada dobije pozitivno mišljenje svih onih koji su nadležni za to u našoj Agenciji može da se nađe na tržištu odnosno da bude dostupna pacijentima, istakao je Zelić.On dodaje da će ključnu odluku prilikom odlučivanja imati Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Batut, a nabavku će sprovoditi Republički fond za zdravstveno osiguranje.Zelić kaže i da je sada vanredno stanje na globalnom nivou i da u Agenciju dolazi sam proizvođač, odnosno farmaceutska kompanija koja želi da registruje određeni proizvod. "Ono što je za nas važno je da mi svaki proizvod gledamo potpuno identično, želimo da vidimo zadovoljavajući kvalitet, efikasnost i posebno obraćamo pažnju na bezbednost", kaže Zelić.NEMA MESTA TEORIJAMA ZAVERE"U godinama i decenijama koje su za nama, mi smo se trudili da pokažemo koliko su to bezbedni proizvodi i da zasta nekim teorijama zavere koje su karakteristične za ove vrste lekova nema mesta", dodaje Zelić.Objašnjava da se bezbednost vakcine proverava pažljivim praćenjem onoga što se dešavalo dok se razvijala vakcina, na primenu i izveštaje. "Velika je verovatnoća da će i u ovom slučaju, kao i u mnogim prethodnim, ta vakcina već biti primenjivana negde u praksi pre nego što dođe u Srbiju", objašnjava Zelić.Dodaje da želi da vakcina što pre dođe, ali da će već postojati neka iskustva iz kliničke prakse o neželjenim reakcijama, kao što je crvenilo na mestu uboda, blaga temperatura i glavobolja.Zelić je naglasio i da je cilj da se vakcinacijom suprostavimo toj bolesti i da to uz maske i sve druge mere bude najbolja preventiva.Naglasio je da će Agencija za lekove svaki proizvod koji dođe u Srbiju posmatrati prema evropskim i svetskim standardima sa idejom da se oni preporuče građanima bez ikakve bojazni.

Srbija

Stari strujomeri do kraja godine idu na otpad, novi menjaju vlasnika

Novi vlasnik strujomera biće Operator distributivnog sistema "EPS Distribucije" koji će brinuti o njima, a stare drvene ormare za brojila zameniće novi, plastični i metalni, piše portal RTS-a. „Preuzimanje merno razvojnih ormara se vrši na teritoriji čitave Srbije i do kraja 2020. moramo preuzeti sve merno razvodne ormare. Kada pričamo o rekonstrukciji i zameni, vršiće se zamena najugroženijih tamo gde je ugrožena bezbednost“, kaže Darko Nedović, ODS EPS Distribucija.Dodaje se da je do sada zamenjeno 590 hiljada mernih mesta.Po utvrđenom redosledu, zamenjivaće se i stari strujomeri novim digitalnim, instalacije i priključna oprema.U Srbiji ima tri miliona i šeststo mernih mesta u kategoriji domaćinstava. Plan koji je odobrila Agencija za energetiku pokazuje da je za zemenu milion i po.KO RADI ZAMENUIz EPS Distribucije naglašavaju da građani u tom važnom poslu ne snose nikave troškove i naglašavakju da je korist velika.Mnoge zgrade su stare i više od 100 godina, pa nemaju ni uzemljenje.EPS-u su posao zamene starih brojila u protekle dve decenije najviše otežavale procedure nabavke novih brojila i nerešena vlasnička prava u samim stambenim zgradama. O unosnom poslu nabavke i zamene strujomera, pisao je portal Javno.rs, pre šest godina.Kako je tada pisao portal BIRN-a pod okriljem međudržavnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, posao je trebalo da radi jedna firma iz Abu Dabija.Ipak, nakon sprovedene javne nabavke EPS je za poslove očitavanja brojila u avgustu 2016. godine angažovao konzorcijum ponuđača koji predvodi kompanija „Sequester“ (Sikvester).SIKVESTERU 35 MILIONA OD JAVNOG OSVETLJENJA BEOGRAD ZA DVE GODINE

Srbija

easyJet dodatno smanjuje saobraćaj ka regionu

Niskotarifni avio-prevoznik Izidžet (easyJet) će privremeno obustaviti veći broj letova koje obavlja tokom cele godine na tržištima koja uključuju Sloveniju, Srbiju i Kosovo, prenosi portal Ex-YU Aviation.easyJet će privremeno obustaviti letove između Ljubljane i Berlina, sve do 8. januara.Operacije će zatim ponovo biti obustavljene na dvonedeljni period, od kraja februara do početka marta, pre nego što se obnove na nivo od dva leta nedeljno, i povećavaju na tri u aprilu.Kompanija je u početku najavio lansiranje nove linije Luton-Ljubljana za 28. oktobar, a sada je početak te usluge odložen do 6. decembra.Kao što je ranije objavljeno, avio-kompanija je prekinula letenje iz Stanteda u Ljubljanu zbog zatvaranja baze, ali nastavlja da održava operacije od Getvika do glavnog grada Slovenije.U Beogradu će easyJet voziti jednom nedeljno do Bazela do 18. oktobra, nakon čega će letovi biti ukinuti do 6. decembra.Letovi iz Berlina obustavljeni su do 8. novembra, dok će letovi iz Ženeve saobraćati jednom nedeljno do 23. oktobra, kada će biti suspendovani do decembra.Priština je takođe pogođena, a operacije iz Berlina otkazane su do 8. novembra.Usluge letova do Bazela i Ženeve će i dalje biti, iako je njihov broj smanjen.easyJet je ojačala svoje finansije prošle nedelje, obezbedivši oko 608 miliona funti prodajom i otkazivanjem zakupa delova svoje flote.Niskotarifni prevoznik sada je prikupio više od 2,4 milijarde funti od početka pandemije koronavirusa, u šta je uključeno i 600 miliona pomoći britanske vlade i nešto više od 400 miliona od plasmana akcija. 

Srbija

Trećina zaposlenih želi da radi od kuće i posle korone

Trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želeli bi da nastave s radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, otkrilo je novo istraživanje koje je sproveo portal Startit.Trećina ispitanika, odnosno 32,2 odsto, u anketi sprovedenoj na Tviteru želi da nastavi sa radom od kuće, čak i nakon pandemije, dok se 18,5 odsto njih oseća usamljeno radeći od kuće jer im „nedostaju kolege“.Rezultati samo potvrđuju da zaposleni žele sami da odluče odakle će raditi, a čak 6,1 odsto anketiranih spremno je da se preseli iz velikih gradova u unutrašnjost i na selo odakle će raditi na daljinu.Među onlajn anketiranim čitaocima, 55,7 odsto je onih koji bi želeli da biraju odakle će raditi.Prosečna ocena generalnog iskustva sa radom van kancelarije je dosta visokih 4,05 što je još jedna potvrda toga da ljudi žele fleksibilnost od svojih poslodavaca, a tek svaka deveta anketirana osoba, tačnije 11,7 odsto, ne želi da nastavi rad van kancelarije nakon pandemije.Više od polovine anketiranih odgovorilo je da je dobilo neophodnu motivaciju i podršku za rad, a da je dobilo opremu odgovorilo ih je 64,1 odsto.Rad na daljinu anketirani smatraju pre svega uštedom vremena koje provedu na putu do posla, a najveći procenat kao prednost navodi bolju koncentraciju i fokusiranost, kao i fleksibilnost. Najveći problem s kojim su se suočili je usamljenost, a zatim to što osećaju da nemaju ograničeno radno vreme kad rade od kuće.Utisak zaposlenih je da se količina posla koji moraju da obave od kuće nije mnogo promenila u odnosu na rad iz kancelarije, 82,3 odsto smatra da rade slično ili isto danas, kao i pre pandemije.U Startitovoj anketi bilo je 53 odsto muškaraca, a 64 procenta anketiranih živi i radi u Beogradu. Najviše anketiranih, 70 odsto, je između 25 i 40 godina, dok ih u IT firmama radi 30 odsto.

Srbija

Petrovac na Mlavi: Agencija preporučila smenu predsednika opštine, on reizabran

Agencija za borbu protiv korupcije, preporučila je smenu predsednika Opštine Petrovac na Mlavi, Duška Nedinića, jer je utvrđeno da je tokom vršenja javne funkcije bio u sukobu interesa, objavljeno je u Službenom glasniku.U rešenju koje je 30. januara 2020. doneo direktor Agencije piše da je predsednik opštine Petrovac na Mlavi, postupio suprotno odredbama člana 27. i člana 32. stav 1. Zakona o Agenciji.Dodaje se da je tokom mandata Duška Nedinića, opština Petrovac na Mlavi zaključila sudska poravnanja u sudskim postupcima koji su protiv nje vođeni po tužbama fizičkih lica čiji je punomoćnik bio otac predsednika opštine, Pero Nedinić.Po tom osnovu iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi na račun Pera Nedinića uplaćene su naknade štete i troškovi spora, kao i troškovi zastupanja advokata u ukupnom iznosu od 585.732 dinara.Predsednik opštine o sukobu interesa koji je imao u navedenim situacijama nije pismeno obavestio Agenciju, pa mu je ona izrekla meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.U obrazloženju stoji i da je protiv Nedinića pokrenut postupak po službenoj dužnosti.Dodaje se da je odredbama člana 27. Zakona o Agenciji propisano da je funkcioner dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.Naglašava se da funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.Agencija podseća i da je posebnim odredbama predviđeno da njenog pravobranioca postavlja i smenjuje Skupština opštine, na predlog predsenika Opštine.To, prema njenom tumačenju nedvosmisleno ukazuje na sukobu intresa.Agencija naglašava da je prilikom izricanja mere imala u vidu i činjenicu da je Duško Nedinić više puta iskoristio javnu funkciju za sticanje koristi za povezano lice.NEDINIĆ PONOVO PREDSEDNIK OPŠTINEOdluka Agencije za borbu protiv korupcije objavljena je u Službenom glasniku i na taj način je postala pravosnažna.Nedinić je međutim, kao kadar Srpske napredne stranke ponovo izabran za predsednika Opštine Petrovac na Mlavi na konstitutivnoj sednici održanoj 20. avgusta.Ipak, hronologija objavljivanja odluke Agencije za borbu protiv korupcije u Službenom glasniku Republike Srbije, osam meseci nakon njenog donošenja i četiri nedelje nakon Nedinićevog reizbora, ostavlja dosta prostora za razmišljanje.Naime, postavlja se i pitanje čemu ona služi, ako se na njenu pravosnažnost toliko dugo čeka.

Svet

Nemačku industrijsku proizvodnju očekuje blag oporavak

Nemačka industrija očekuje blago povećanje proizvodnje tokom narednih meseci. Kako navodi Nemački institut za ekonomska istraživanja ifo, indeks proizvodnje u tom sektoru povećan je na 15,4 poena u avgustu sa nivoa od 14,3 poena u julu.Proizvođači mašinerije i opreme očekuju povećanje proizvodnje po prvi put posle više od godinu dana. Indikator u tom sektoru povećan je na 3 poena, sa nivoa od minus 12 poena u julu.Očekivanja u proizvodnji i obradi metala takođe su pozitivna po prvi put u skoro dve godine, sa povećanjem na 5 poena sa minus 11 poena u julu.Dok proizvođači motornih vozila i dalje očekuju povećanu proizvodnju, indikator pokazuje blago smanjenje sa 49 poena u julu na 48.U hemijskim i farmaceutskim industrijama vrednosti indikatora ostale su nepromenjene, sa 19 i 22 poena.Međutim, kod proizvođača obuće i proizvoda od kože još uvek nema oporavka. Njihov indeks proizvodnje drastično je opao na minus 56 poena, u odnosu na minus 19 poena u julu.Nemačka Federalna statistička kancelarija objaviće svoje julske podatke o industrijskoj proizvodnji u ponedeljak.

Svet

Grčka želi da ojača odbrambeni sektor kako rastu tenzije sa Turskom

Grčka planira da nabavi oružje, pojača svoje vojno osoblje i obnovi odbrambenu industriju, zbog sve jačih tenzija sa NATO saveznikom Turskom oko energetskih resursa u istočnom Mediteranu, saopštio je danas portparol grčke vlade, piše agencija Rojters."Razgovaramo sa saveznicima o jačanju naših oružanih snaga", rekao je portparol vlade Stelios Petsas novinarima, dodajući da će premijer Kiriakos Mitsotakis izneti svoje planove kasnije ove nedelje.Zvaničnik grčke vlade rekao je prošle nedelje da Grčka pregovara sa Francuskom i drugim zemljama oko nabavke borbenih aviona. Mitsotakis će se u četvrtak sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na Korzici, pre samita lidera Južne Evrope (MED 7), i razgovaraće o tom pitanju, rekao je Petsas. Francusko predsedništvo nije potvrdilo sastanak.Tenzije između Turske i Grčke su porasle prošlog meseca nakon što je Ankara poslala istraživački brod u sporne vode u regionu, u pratnji ratnih brodova, nekoliko dana nakon što je Grčka potpisala pomorski sporazum sa Egiptom što je naljutilo Tursku.Grčki konzervativni lider razgovarao je o najnovijim zaokretima u nizu sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, koji predsedava samitima lidera EU. Mišel će posetiti Atinu 15. septembra, rekao je Petsas.

E-biznis

Mobi Banka: Pola miliona korisnika u šestoj godini poslovanja

Mobi Banka otvorila je pola milioniti tekući račun, čime je još jednom potvrdila da je jedna od najbrže rastućih mobilnih i onlajn banaka u regionu.U šestoj  godini poslovanja banke, ubrzani rast dolazi kao rezultat još bolje saradnje sa Telenorom, sa kojim pored zajedničke vizije, dele i istog vlasnika - PPF grupu, jednog od vodećih evropskih investitora u oblasti telekomunikacija i bankarstva. „Mobi Banka i Telenor povezani su još čvršće kao deo iste porodice. Istovremeno, mi smo deo mnogo porodica u Srbiji i zbog svih njih, naša parola je - nema stajanja u ostvarenju vizije humanog i boljeg bankarstva“, rekla je Marija Popović, predsednica izvršnog odbora Mobi Banke. Popović je naglasila da rast Banke, tržišta, ali i sigurnost finansijskog sistema i građana ne bi bila moguća bez Narodne banke Srbije, koja iz godine u godinu podiže lestvicu u inovativnosti i otvorenosti među centralnim banakama iz celog sveta.„Današnjih pola miliona koje proslavljamo nije samo broj tekućih računa već pola miliona građana Srbije koji su se opredelili za bankarstvo nove generacije, kreirano za korisnika i njegove potrebe. Zbog svih njih, i onih koji tek dolaze, u daljem radu bićemo pouzdan partner Narodne banke i nalazićemo načine kako da kompleksne bankarske poslove pretvaramo u jednostavna rešenja“, dodala je predsednica izvršnog odbora. Jubilarni, pola milioniti korisnik je Sonja Stefanović, prosvetna radnica iz Pirota, koja je ovom prilikom na poklon dobila Samsung S10+ i godinu dana besplatnog korišćenja viševalutnog Progresiv računa, koji omogućava niz usluga uz povoljne naknade. „Moja cela porodica je u Telenoru od kako je Telenor u Srbiji. Nedavno sam čula za kampanju Sjajan spoj i došla da otvorim račun u Banci kako bih iskoristila sve benefite koje zajedno pružaju Banka i Telenor. Prijatno ste me iznenadili ovim poklonima i radujem se da iskoristim sve funckionalnosti Banke, koju ću vrlo rado preporučiti i svojim prijateljima“, izjavila je korisnica. Prateći dinamičan rast broja klijenata, Mobi Banka je u 2019. godini uvećala svoj kapital preko dva puta, u poređenju sa prethodnom godinom, i u društvu najboljih u 2020. nastavlja sa inovacijama i transformacijom bankarstva. Od osnivanja u Mobi Banci izvršeno je preko 50 miliona transakcija, od čega skoro 35 miliona plaćanja karticama, 6,5 miliona na bankomatima u dinarima i evrima, plaćeno je gotovo 1,6 miliona računa na klik, a bezgotovinski prenos novca na broj telefona ili imejl realizovan je preko 2,6 miliona puta. 

Srbija

Zašto Tramp hoće Srbiju u anti-Huawei koaliciji?

Kompanija Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbije, a nedavno potpisani sporazum sa Kosovom u Vašingtonu mogao bi našu zemlju da svrsta u koaliciju država koje tu komapniju polako izbacuju sa svojih tržišta.Posebna stavka sporazuma, kako je preneo portal Slobodna Evropa odnosi se i na izgradnju infrastrukture za 5G internet mrežu.„Obe strane će zabraniti upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca“, ističe se u sporazumu.Dodaje se da se obe strane obavezuju da će blogovremeno ukloniti takvu opremu i učiniti druge potrebne korake tamo gde je ona već prisutna.Obe strane će se obavezati i da će se posvetiti unapređenju tehnologije i sprečiti nedozvoljene aktivnosti, primenom skrinig i informacionih sistema, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP“, navodi se dalje u sporazumu.Kompanija Huawei Telekom Srbije snabdeva različitim segmentima fiksne mreže, fiksnim pristupnim uređajima, IP/MPLS mrežom, optičkom transportnom mrežom, platformom za payTV servise, pisao je ranije portal Nova ekonomija.ŠTA SU URADILE DRUGE ZEMLJEVlada Velike Britanije nedavno je zabranila korišćenja opreme kineskog dobavljača za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture.Da bi se sačuvala digitalna ekonomija, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža i procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Sjedinjene Američke Države i Slovenija u avgustu su potpisale sporazum o bezbednosti 5G mreže, prilikom posete američkog državnog sekretara Majka Pompea.Portal Politico tada je naveo da je taj sporazum poslednji u nizu između Vašingtona i nekih evropskih prestonica, a da se odnosi na uklanjanje Huawei-a iz izgradnje 5G mreže.U tom sporazumu Slovenačka vlada obećala je da će ispitati da li dobavljači 5G opreme mogu da budu pod uticajem strane vlade da li su transparentni u svojoj korporativnoj strukturi, da li poštuju prava intelektualne svojine i imaju li etičko ponašanje.Pompeo je posle Slovenije bio i u poseti Češkoj i Poljskoj koje već podržavaju američki pristup "rešavanja" problema zvanog Huavej. Isti pakt je sklopljen i sa Rumunijom, Estonijom i Letonijom.U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja.Kompanija u našoj zemlji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.PROČITAJTE JOŠ:HUAWEI NAPRAVIO SVOJ PRVI TELEFON BEZ AMERIČKIH ČIPOVA

Svet

EU: Tehnološki gigantu su pobednici u pandemiji i trebalo bi da plate više poreza

SAD i Evropska unija se ne slažu oko oporezivanja kompanija kao što su Epl, Alfabet i Amazon, a prema rečima evropskog komesar za ekonomiju i oporezivanje Paola Đentilonija, tehnološki giganti su „pobednici“ ove pandemije i trebalo bi da plate „fer“ porez u Evropskoj uniji, piše CNBC.„To je veliki problem“, rekao je Đentiloni na Forumu Evropske kuće Ambroseti, priznajući poteškoće u prevazilaženju razlika sa Sjedinjenim Američkim Državama.Bivši italijanski premijer dodao je da više nije moguće „prihvatiti ideju da ti giganti, pobednici krize, ne plaćaju fer porez u Evropi“.Evropska komisija je 2018. godine predložila digitalni porez od 3 odsto, tvrdeći da je poreski sistem potrebno ažurirati kako bi se prilagodio digitalnom dobu.Bela kuća su usprotivila tom predlogu rekavši da je digitalni porez nepravedan jer nesrazmerno utiče na američke firme.Evropska komisija je rekla da digitalne kompanije u proseku plaćaju efektivnu poresku stopu od 9,5 odsto, u poređenju sa 23,2 odsto koliko plaćaju tradicionalna preduzeća.Međutim, tokom pandemije tehnološki giganti postali su još veći, jer se mnogi potrošači oslanjaju na ove kompanije za rad na daljinu, kupovinu i održavanje socijalnih veza.„Divovi digitalnih platformi su stvarni pobednici ove krize, sa ekonomskog stanovišta“, dodao je Đentiloni.U međuvremenu, vladama je očajnički potrebno dodatno finansiranje, a nametanje novih poreza jedan je od ključnih načina da se to postigne.U tom kontekstu, EU želi da predloži novi digitalni porez 2021. ukoliko se pregovori na nivou OECD sruše do kraja godine.„Ako ne budemo imali pristojne rezultate na globalnom nivou, Evropska komisija će izaći sledeće godine sa sopstvenim predlogom“, rekao je Đentiloni.Sjedinjene Američke Države povukle su se iz razgovora u junu, što je izazvalo sumnju u bilo kakav izvodljiv napredak ove godine.Đentiloni je rekao da je bilo napretka na tehničkom nivou, ali predstojeći predsednički izbori u SAD-u utiču na taj proces.

Svet

Prihod od turizma u EU opao za 75 odsto

Svi sektori koji se ubrajaju u uslužni sektor u Evropskoj uniji doživeli su u junu ove godine drastično smanjenje od 16,4 odsto u poređenju sa februarom, usled ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa, piše Eurostat. Očekivano, turistički sektor je najviše opao, za 75 odsto.Najveći udar unutar sektora doživele su putničke agencije i tur-operatori, sa padom poslovanja od 83,6 odsto, zatim vazdušni saobraćaj sa 73,8 odsto, usluge smeštaja sa 66,4 odsto i restorani sa 38,4 odsto.Međutim, usled ponovnog otvaranja restorana i sličnih objekata, primetni su znaci oporavka u junu u odnosu na april.Restorani i usluge smeštaja imale su najveći oporavak u odnosu na april, dok je sektor vazdušnog saobraćaja doživeo blago povećanje.Putničke agencije i tur-operatori ostali su na istom nivou u junu kao u aprilu.Sektor usluga smeštaja u Evropskoj uniji vredeo je 79 milijardi evra u 2017. godini, dok je sektor restorana imao vrednost od 96,4 milijarde evra.

Srbija

Srećan epilog drame beloglavih supova: Dve oporavljene ženke uspešno poletele, treći se još oporavlja

Nakon oporavka zbog preranog iskakanja iz gnezda kada su se uplašile helikoptera koji je leteo kanjojom Uvca, dve ženke beloglavog supa uspešno su poletele, saopštila je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica.Dodaje se da je treća ptica koja je takođe iskočila iz gnezda zadržana na oporavku, jer je procenjeno da još uvek nije spremna za prvi let.Puštanje ptica obavljeno je u subotu, 5. septembra, na dan kada se obeležava Međunardoni dan zaštite lešinara.Dodaje se da su ptice prethodno markirane i stručno obrađene, kao i da su sasvim lepo poletele. Puštanje ptica na slobodu obavio je tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP „Rezervat Uvac“, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.Početkom avgusta, mnoge građane uznemirila je vest da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad reke Uvac.U cilju zaštite beloglavih supova tada je predložena i potpuna zabrana letova iznad Kanjona reke Uvac, o čemu je naš portal Nove ekonomije takođe pisao.