Čovečanstvo i način na koji proizvodimo hranu, energiju i kako finansiramo privredu, istovremeno uništava životne sredine hiljada vrsta životinja, što rezultira drastičnim smanjenjem populacija...
Epidemija korona virusa znatno je pospešila rast onlajn trgovine u Srbiji, međutim to je dovelo do toga da se tri puta poveća broj žalbi građana koji su robu kupili, a ona im nikada nije isporučena na kućnu adresu, piše portal Startit.Prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, od početka godine je registrovano 1.257 prigovora na online trgovce, što je značajno povećanje u odnosu na 523 žalbi koliko ih je bilo u prvih devet meseci 2019. godine.U Ministarstvu trgovine objašnjavaju da razlog za ovoliko povećan broj žalbi leži u činjenici da zbog epidemiološke situacije, građani koji su robu naručivali iz inostranstva, mahom iz Kine, kupljene proizvode nisu dobili, ili barem ne u predviđenom roku.Od ukupno 14.820 prigovora, pristiglih od 1. januara do 8. septembra ove godine, najviše njih odnosi na kvalitet obuće i to 2.469 žalbi.Skoro duplo manje pritužbi (1.039) stiglo je na račun bele tehnike koju su pazarili građani.Zbirno, potrošači su imali čak 4.163 prigovora manje kada se celokupna statistika uporedi sa onom iz istog perioda prethodne godine.“Umanjen broj prigovora koji se registruje ukazuje na to da se situacija postepeno normalizuje. Ne očekuje se dalja eskalacija jer je očigledno da je epidemiološka situacija pod kontrolom, a trgovci su pronašli načine da obavljaju svoje poslovanje u promenjenim uslovima”, ocenjuju u resornom ministarstvu.Brojke takođe govore da je bilo i 915 prigovora koji su se odnosili na kupljene televizore, 785 na mobilne telefone, zatim 746 na računare, kućne aparate (709) dok se 699 prigovora ticalo odeće.Javlja se pitanje kako resorno ministarstvo može da pomogne potrošaču koji je naručio robu, a ona mu nikada nije stigla i da li postoji mehanizam koji bi, u saradnji sa drugim institucijama, omogućio građaninu da dođe do kupljenog proizvoda, nadležni ističu da “probijanje roka za isporuku daje pravo potrošačima da ceo slučaj prijave tržišnoj inspekciji”. Po Zakonu o zaštiti potrošača trgovac je dužan da potrošaču isporuči robu u roku od 30 dana, ukoliko sa potrošačem nije dogovoren drugačiji rok. Međutim, reč je samo o slučaju kada se roba kupi od prodavca u našoj zemlji, gde naša inspekcija ima nadležnost.Svaki građanin, ukoliko mu je roba stigla na adresu, ima pravo da se predomisli i da kupljeni proizvod vrati u roku od 14 dana od kada mu je isporučen. Da bi sve bilo po pravilima, mora se popuniti obrazac koji se zove ‘Obrazac za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija’, a koji se može pronaći na sajtu Ministarstva trgovine.
Već dva meseca Bugari protestuju protiv mafijske oligarhije koja je okupirala državne institucije, pravosuđe, medije i službe bezbednosti, piše portal Politico.Građani Bugarske koji protestuju zahtevaju ostavku predsednika vlade Bojka Borisova i Glavnog tužioca The Cap-a (Policajca) Ivana Geševa.Mnogi Bugari su besni jer je budućnost njihove dece dovedena u pitanje u zemlji koja je označena kao najsiromašnija u Evropskoj uniji i gde je mafija iznad zakona.Prema nedavnim istraživanjima, 80 odsto Bugara smatra da je korupcija široko rasprostranjena, a više od 70 procenata čvrsto podržava proteste.Bure baruta u Bugarskoj zapalio je sedmog jula Hristo Ivanov, bivši ministar pravde i šef antikorupcijske partije Da Bugarska. On je na jednoj plažu na Crnom moru, uživo pred kamerama pokazao kako Ahmed Dogan, počasni predsednik Etničke turske stranke u Bugarskoj i nekadašnji agent iz sovjetske ere protivpravno zauzima javno zemljište za svoju palatu i pristanište i ilegalno koristi državne agente kao svoje čuvare.Protesti su postali žešći prošle nedelje kada se policija sukobila sa građanima tokom takozvanog “velikog nacionalnog ustanka”.Kako piše Politico, današnji oligarsi i mafija u Bugarskoj vode poreklo od špijunske službe iz doba komunizma koja je sticala moć u krvavim kriminalnim obračunima tokom devedesetih godina.Tada je Broj 1 u mafiji bio Ilija Pavlov, rvač i bivši agent državne bezbednosti, koji je vodio konglomerat zvani Multigrup i koji je ubijen iz snajpera 2003. godine.U ovoj priči on se ponovo pominje jer su ljudi iz tajne policije koji pripadaju njegovoj generaciji i dalje jako moćni.Bojko Borisov takođe ima pedigre “tvrdog momka” jer je bio karate šampion i telohranitelj bivšeg komunističkog diktatora Bugarske Todora Živkova.Istaknuti mafijaš optužio ga je da je povezan sa reketiranjem zvanom SIC, ali je on to odlučno porekao, predstavljajući se kao glavni razarač korupcije. PREDSEDNIK NA STRANI NARODADemonstranti i predsednik države Rumen Radev, međutim, vide Borisova kao glavnog pokretača mafije.Aktuelna korupcionaška kriza delimično potiče iz činjenice da su sada oslobođeni straha od strožijeg kažnjavanja EU sve drskiji oligarhijski kraljevi vraćaju taktikama iz devedesetih u želji da dominiraju bugarskom ekonomijom. Jedan od glavnih razloga koji je izveo demonstrante na ulice je i taj da EU neprekidno ulaže novac u tu zemlju a da veći deo tih para završi u rukama mafije.Pri tome, Unija ne zahteva veću vladavinu zakona.Brisel i Berlin, nisu kritikovali Borisova koji je ključni saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule von der Leien u Evropskoj narodnoj stranci desnog centra.
Srbija se po nivou ekonomskih sloboda nalazi na samom začelju Evrope, iako je po Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto, saopštio je Libertarijanski klub (Libek).Skor Srbije prema poslednjem merenju koje obavlja Frejzer institut iz Kanade, na indeksu koji ocenjuje koliko je zaštićena privatna imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije, iznosi 7,05, što je malo niže od svetskog proseka."Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura... Celokupan napredak može se pripisati nešto boljim rezultatima u oblasti 'Zdrav novac' usled niže i predvidljivije inflacije nego u prethodnim godinama, kao i usled promena metodologije u oblasti 'Pravni sisitem i imovinska prava'", navodi se u saopštenju Libeka.Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska.Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina 82.Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.Obzirom da se Srbija nalazi na 74. mestu, lošije od nje rangirane su jedino Poljska, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Grčka i Belorusija."Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka", navode u Libeku.Dodaje se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira."Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poredjenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis gradjana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja", dodaje se u saopštenju.
Program Swiss PRO objavio je javni poziv pod sloganom „ Da ravnopravnost postane stvarnost “ koji ima za cilj institucionalno jačanje lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost. Vlada Švaj...
Grad Portland u Sjedinjenim Američkim Državama zabranio je u sredu upotrebu tehnologije za prepoznavanje lica kako gradskim vlastima, tako i kompanijama, piše CNN.Odluka grada Portlanda da spreči lokalnu samoupravu i preduzeća da koriste tehnologiju za prepoznavanje lica je najopsežnija zabrana koju je pojedinačni grad do sada doneo.Tehnologija za prepoznavanje lica postaje sve rasprostranjenija, ali mnogi ljudi kritikuju ovu tehnologiju zbog rasnih pristrasnosti, narušavanja privatnosti i potencijala za zloupotrebu.Ova pitanja su očigledno bila na umu gradskog veća koje je jednoglasno izglasalo zabranu upotrebe ove tehnologije. Privatne firme biće dužne da se pridržavaju novog propisa od 1. januara naredne godine.San Francisko, Oukland i Boston takođe izričito zabranjuju gradskim vlastima identifikovanje osoba prema dostupnim slikama iz baza podataka.„Tehnologija je tu da nam olakša živote i ne služi tome da je javni i privatni entiteti koriste protiv građana”, rekao je gradonačelnik Portlanda.
Beogradski sajam je sinoć izveo celonoćni simbolični performans pod nazivom "Crveni alarm za sajamsku industriju", u sklopu svetske kampanje #RedAlertRestart, koja javnosti treba da ukaže na problem nemogućn...
Srbija ima zakonodavne odredbe koje mogu da pomognu ženama da se aktivnije uključe na tržište rada, ali nema dovoljno jake mere za sprovođenje tih propisa, ocenjeno je 9. septembra na vebinaru o ekonomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije, piše portal Euractiv.Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice diskusije.Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42 odsto, dok je prosek u EU 67 odsto, a u skandinavskim zemljama ta stopa je čak 80 odsto.Takodje je ukazala na malu razliku stope zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama, oko 3-4 odsto, jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja i da ako se taj resurs ne koristi dovoljno za posledicu ima manji bruto domaći proizvod.Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.Iako ta mogućnost već godinama postoji u zakonu o radu, dodala je, ta mogućnost se slabo koristila ali su poslodavci sada bili primorani na to.Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, rekla je Žarković na vebinaru koji su organizovali Delegacija EU i Centar za evropske politike.Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da bi ona bila oprezna kada se govori da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u uskladjivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da se nadju u zamci jer će svi kućni poslovi i briga o deci spasti na njih.Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života predvidja najmanje 10 dana očinskog odstustva u vreme rodjenja deteta i pravo na četiri meseca odstustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca nepremostivo, odnosno mora da ih koristi otac.Cilj Direktive je da se podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje članice moraju da se usklade sa tim dokumentom do 2022. godine.Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je većina stvari iz Direktive EU već definisana tako da neće biti većih poteškoća u tom pogledu, već u primeni.Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dodje do smanjenja penzija.Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praski veoma retko koristi.
Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nekoliko profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu traži od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda da im dostavi podatke o troškovima izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji, javlja N1."Izgradnja spomenika Stefanu Nemanji, autora Aleksandra Rukavišnjikova, na Savskom trgu u Beogradu nalazi se u središtu pažnje javnosti, pa je dobijanje potpunih informacija o svim aspektima ovog procesa od izuzetne važnosti", naveli su profesori u zahtevu.Pet profesora FIlozofskog u Zahtevu za dostavljanje informacija od javnog značaja navelo je da su izgradnju spomenika Stefanu Nemanji pokrenuli i realizuju državni i gradski organi.Dodaje se da od onoga ko je raspisao i naručio konkurs traže da obavesti javnost o svim troškovima koji obuhvataju celokupni proces konkursa, izrade, transporta i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji.Tražene informacije odnose se i na angažovana preduzeća i pojedince koji su obavili te poslove i datumima zaključivanja svih ugovora, kao i o izvoru finansijskih sredstava za te troškove.Zahtev su podneli profesori Dubravka Stojanović, Ognjen Radonjić, Saša Brajović, Nenad Makuljević i Milan Vukomanović.CENA SPOMENIKA STEFANU NEMANJI BIĆE POZNATA TEK 2023. GODINE
Nakon prodaje Beograđanke za 16,5 miliona evra, simbola srpske prestonice i nekada najviše zgrade u gradu, kritičari ovog poteza otvorili su ponovo pitanje upravaljanja javnom imovinom. Ovim činom je nastavljen trend nedomaćinskog upravljanja javnom imovinom i rasprodaja imovine grada Beograda, koja će imati brojne štetne posledice po naš grad, ocenila je inicijativa Ne davimo Beograd koja je od početka pratila prodaju poznate zgrade.Ukoliko gradska vlast na čelu sa Goranom Vesićem ne zna da upravlja javnom imovinom tako da ona ne stvara gubitke, treba da se skloni i prepusti mesto onima koji će umeti i da sačuvaju simbole Beograda, ali i da ne dozvole da zbog katastrofalnog vođenja zapadnu u dugove i budu ruinirani kao što je to sada slučaj, saopštila je Inicijativa.Da li je gradska vlast sposobna da upravlja ovim poslovnim prostorom? Ne.To je zvanično potvrdio i državni revizor prošle godine kada je utvrdio da gradovi poput Beograda i Niša niti znaju čime upravljaju od imovine, niti naplaćuju rentanje prostora u skladu sa zakonom.Na primedbu Državne revizorske institucije da Grad Beograd nije uspostavio sveobuhvatnu evidencije poslovnog prostora, Grad Beograd je u odazivnom izveštaju odgovorio da je formiran novi sektor pod nazivom „Sektor za popis, evidenciju i upis prava javne svojine“ čiji će zadatak biti da popiše poslovni prostor u javnoj svojini.Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“ objavljen je u decembru 2019. U odazivnom izveštaju Beograg je odgovorio da je Sekretarijat za imovinske i pravne poslove sačinio Projektni zadatak sa ciljem uvođenja informacionog sistema za upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini grada Beograda. Grad Beograd je takođe naveo da je na sednici Skupštine grada 29. novembra 2019. godine, povećan početni iznos zakupnina za 2%. Prilikom sledeće izmene Odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor na kome je nosilac prava javne svojine grad Beograd, odnosno na kome grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja izvršiće se promena visina zakupnina po zonama, delatnostima i vrsti poslovnog prostora, kao i novo raspoređivanje ulica po zonama, obećano je revizoru.Ova mera koju je revizor ocenio zadovoljavajućom, dolazi nakon primedbe revizore da gradovi Beograd i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine. Najviša početna cena zakupnine u Gradu Beogradu je 2.097 dinara, u Gradu Novom Sadu je 3.730 dinara i u Gradu Nišu je 4.165 dinara po kvadratu.Primedba revizora je bila i da su Gradovi preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja. Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73% ukupnog iznosa potraživanja.Zakonom o obligacionim odnosima uređeno je da potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine, podsetio je revizor.Subjekt revizije je naveo da su do dostave odazivnog izveštaja preuzeta sva potraživanja gradskih opština, odnosno javnih preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom prema zakupcima – dužnicima, koja nisu naplaćena, a nastala su pre 30.novembra 2016. godine.Kako se navodi, početkom 2019. godine uvedena je overa ugovora o zakupu kod javnog beležnika u formi izvršne isprave, kako bi se smanjio broj sudskih postupaka i ubrzala naplata dugovane zakupnine. Preko Gradskog pravobranilaštva grada Beograda, protiv zakupaca koji ne izmiruju obavezu plaćanja zakupnine nastaviće se redovno pokretanje parničnih postupaka za naplatu zakupnine. Takođe, za sve zakupce svakodnevno će se vršiti praćenje stanja duga, nastaviti sa periodičnim slanjem opomena svim dužnicima, pratiti njihova dostava, sprovoditi lična uručenja i pripremati dokumentacija potrebna za eventualno utuženje, obećano je revizoru.Na uočenu nepravilnost da nije uspostavljena adekvatna kontrola korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca, gradske vlasti su obavestile revizora da su poslednjeg dana prošle godine u okviru Sektora za zakup poslovnog prostora formirali novo Odeljenje za kontrolu korišćenja poslovnog prostora. Odeljenje ima deset radnih mesta, a popunjeno je sa šest izvršilaca.Prethodno je revizor u inspekciji fizičkih objekata u Bepogradu, Novom Sadu i Nišu, utvrdio da u Beogradu najmenj je 7 odsto uzorkovanog prostora nije zakupac sa kojim je zaključen ugovor.
U privatnom sektoru nezaposlenost raste i zarade su već manje nego pre krize, a u narednim mesecima će verovatno doći do pogoršanja, upozorio je u svom izveštaju Fiskalni savet Srbije.Prema mišljenju Fiskalnog saveta, nezaposlenost će intenzivnije rasti u drugom delu godine, posebno nakon novembra kada prestanu da važe ograničenja u pogledu otpuštanja radnika u firmama koje su koristile državnu pomoć.Predstavnici saveta upozoravaju da se može dovesti u pitanje i do 50 hiljada radnih mesta, a očekuje se i pad zarada.Kako dodaju, oporavak i vraćanje na prethodno stanje ići će polako i postepeno. Naglašava se da bi bilo neodgovorno da se planira povećanje zarada u budžetskom sektoru, naredne 2021.Zarade bi zbog toga ne bi trebalo da se kreću suprotno od kretanja u privredi, a plate u tom sektoru su inače bile veće do početka krize u odnosu na privatni.U aprilu je recimo, razlika u visini zarade bila 25 odsto u korist javnog sektora, dok je pre toga bila za pet procenata manja.ŠTA RADE ZEMLJE U OKRUŽENJUAlbanija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora već u rebalansu za 2020. iskazuju ili planiraju smanjenje fonda za plate i to za oko jedan odsto.Ipak, kako naglašava Fiskalni savet, najrestriktivnija od svih zemalja u regionu je Bosna i Hercegovina, koja je još u junu odlučila da plate zavaničnika u zajedničkim institucijama smanji za 20 odsto.Neodgovorno je povećavati plate u javnom sektoru, ako to ne prati kretanja u privredi, kažu ekonomisti Fiskalnog saveta.Zbog toga se predlaže umereno budžetsko stezanje i zamrzavanje plata u javnim preduzećima, koja često odlažu probleme i račun lošeg poslovanja ispostavljaju godinama kasnije.ŠTA JE REKAO MMFKako je nedavno pisala Nova ekonomija, u svojoj analizi Međunarodni monetarni fond preporučio je Srbiji da nastavi sa merama pomoći privredi.MMF smatra i da bi zbog pandemijske krize 140 hiljada radnih mesta moglo da se dovede u pitanje, što je daleko više od prognoze Fiskalnog saveta.U Srbiji su inače posebno osetljivi sektori industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.Na kraju, posebno treba obratiti pažnju i na mogućnost da dugovi preduzeća porastu za više od 40 odsto do kraja godine.To je, kako se naglašava, dodatni razlog da se nastavi sa državnom pomoći.
Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i sve češćih prirodnih katastrofa, što bi sve moglo da rezultira pojačanom migracijom ka Evropi, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomiku i mir (IEP) iz Sidneja, piše portal Euractiv.U najnovijem izveštaju Registar ekoloških pretnji, IEP je rizike koji prete čovečanstvu grupisao u dve kategorije: nestašice hrane i vode i porast broja stanovnika sa jedne, i prirodne nesreće poput poplava, suša, ciklona, porasta nivoa mora i temperature sa druge strane.Prema najnovijem istražvanju rađenom na osnovu podataka UN i drugih organizacija, 19 zemalja koje se suočavaju sa najvećim brojem ekoloških pretnji, među kojima su i Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan, ujedno spadaju i među 40 zemalja u svetu koje su najteže pogođene nasiljem i nemirima. Neke od tih zemalja "već su se našle u začaranom krugu u kojem borba za oskudne resurse rađa sukobe, a sukobi, zauzvrat, dodatno osiromašuju resurse", navodi se u izveštaju.Do 2040. godine 5,4 milijarde ljudi, što je više od polovine projektovane svetske populacije, živeće u 59 zemalja za koje se veruje da će imati problema sa vodom. Istovremeno, do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi suočiće se sa nestačicom hrane što je 1,5 milijardi više nego danas.Prognoze su da će 2050. godine na planeti živeti blizu 10 milijardi ljudi, što će stvoriti dodatni pritisak na ograničene resurse i rađati sukobe, a Registar ekoloških pretnji ukazuje da bi i do 1,2 milijarde ljudi iz siromašnih i nestabilnih oblasti, poput podsaharske i severne Afrike, južne Azije i sa Bliskog istoka, do 2050. godine moglo biti primorano da migrira. "To će imati ogromne društvene i političke posledice, ne samo na zemlje u razvoju, već i na razvijene. Masovna raseljavanja dovešće do većih tokova migracije ka najrazvijenijim zemljama", rekao je osnivač IEP Stiv Kilelea.Kilelea je ocenio da će se u narednim decenijama razviti dva glavna pravca migracija, i to jedan koji vodi preko severa Afrike i drugi sa Bliskog istoka i iz južne Azije.U zveštaju IEP se procenjuje da će veliki deo ljudi koji se budu kretali tim migcionim rutama završiti u Evropi, pošto čak i male ekološke pretnje i prirodne nesreće mogu da izazovu masovne pokrete stanovništva, a razvijenije države u Evropi i Severnoj Americi će biti u stanju da se bolje prilagode hirovima klime."To je nešto o čemu Evropa mora da vodi računa", upozorio je Kilelea.Izveštaj IEP objavljen je u vreme kada Evropska unija pokušava da reformiše postojeći Zajednički evropski sistem azila (CEAS), o kojem su pregovori stali od početka migrantske krize 2015. godine.Šefica Evropske komisije Ursula von der Lajen prvobitno je planirala da u septembru predstavi predlog novog sistema azila, ali će to verovatno biti odloženo.U izveštaju IEP se navodi da nestačica vode i hrane može da dovede do masovnih migracija iz 31 zemlje, koje nisu u stanju da se izbore sa ekološkim krizama.Pa ipak, u pregovorima o budućem višegodišnjem budžetu EU, deblji kraj izvukli su upravo fondovi za podršku trećim zemljama i razvojnu pomoć EU. I mnoge zemlje širom sveta su proteklih godina smanjile budžetska sredstva namenjena humanitarnoj i razvojnoj pomoći. Kilelea je ocenio da će zbog uticaja pandemije COVID-19 na globalnu privredu narednih godina biti problema u izdvajanju novca za pomoć nerazvijenim zemljama, ali je naglasio i da je "neophodno razmisliti šta je u strateškom interesu država".
Prva tri mesta na listi najatraktivnijih poslodavaca u državi zauzeli su Naftna industrija Srbije, Air Serbia i Coca-Cola HBC, rezultati su istraživanja koje je sproveo Infostud. Na listu 20 najatraktivnijih poslodavaca su se plasirale i sledeće kompanije (po abecednom redu): Atlantic Grupa, Banca Intesa, British American Tobacco, dm drogerie markt, Elektroprivreda Srbije, Hemofarm, IKEA, Lidl, Loreal, MTS/Telekom Srbija, Nestle, PepsiCo (Marbo Product), Philip Morris International, Rober Bosch, Siemens, Telenor, VIP mobile.U istraživanju je učestvovalo 10.418 ispitanika, što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, navodi se u saoštenju.Svrha istraživanja nije bila samo da identifikuje poslodavce koji su atraktivni, već i ponudi odgovore šta je to što čini poslodavca atraktivnog. Prema rezultatima istraživanja, atraktivnost poslodavca karakteriše finansijski stabilno poslovanje, prijateljska atmosfera , odnos nadređenih prema zaposlenima, dobar balans poslovnog i privatnog života, sticanje novih profesionalnih znanja, kao i jasan i fer sistem nagrađivanja.Finansijska stabilnost kompanije je i dalje značaj aspekt koji utiče na atraktivnost poslodavca, te će kandidati uvek davati prednost kompanijama koji imaju dugoročnu perspektivu, kontinuiran razvoj i dobre poslovne rezultate. Sigurnost posla je podjednako bitan faktor kada govorimo o atraktivnosti poslodavca.Rezultati istraživanja pokazuju da je 67 odsto ispitanika odabralo prijateljsko i prijatno radno okruženje kao bitan faktor prilikom odabira poslodavca. Dodatno, 56 odsto ispitanika smatra da su atraktivni oni poslodavci koji imaju takvu organizaciju rada koja omogućava zaposlenima da ostvare balans između poslovnih obaveza i privatnog života. Prema mišljenju 48 odsto ispitanika, poslodavci će biti atraktivni ukoliko nude mogućnost profesionalnog usavršavanja koje će doprineti daljem razvoju karijereKada govorimo o namerama ispitanika da promene posao, rezultati istraživanja pokazuju da 33 odsto posto ispitanika planira da promeni posao u narednih mesec dana, dok 59 odsto kumulativno od ukupnog broja ispitanika planira da promeni posao u narednih šest meseci. Samo 18 odsto posto ispitanika ne planira da promeni posao, što ukazuje na veoma nizak novo lojalnosti trenutnim poslodavcima i da je velika većina kandidata u konstantnoj potrazi za boljim zaposlenjem.
Vlada Grčke stvara fond Faistos za firme koji je namenjen investicijama u istraživanje i razvoj 5G aplikaicja i usluga, piše eKatimerini.Stvaranje fonda sprovodi se prema zakonu koji ministar za digitalno upravljanje Kiriakos Pierakakis namerava da predstavi pred parlament u sledeći utorak.Faistosov fond treba da stvori odgovarajuće poslovno okruženje u Grčkoj za korišćenje mreža pete generacije mobilnih telefona. Zajedno sa podsticajima za velike investicije u okviru tendera za 5G licencu, vlada očekuje bržu realzaciju investicija za uspostavljanje nove mreže.To pokazuje i iskustvo na međunarodnom nivou, jer te vrste investicija idu ruku pod ruku sa tražnjom koja počinje od samih preduzeća.Faistos fond će od države dobiti 25 odsto od prihoda prodaje licenci za 5G mrežu, a aukcija za četiri zone frekvencija početno je procenjena na 367 miliona evra.Ako u budućnosti više zona postane tehnički dostupno za 5G mreže i prava na njihovo korišćenje budu kupljena, novih 25 odsto državnih prihoda od njihove prodaje ulazi u imovinu novog fonda.Pored predviđenih više od 90 miliona evra od tendera za 5G, Faistosu će investicije dolaziti i iz privatnog sektora, koji će takođe moći da ulažu u njegov kapital. Fond će biti pod kontrolom Helenske kompanije za imovinu i učešća, poznate kao hiperfund.Novi zakon predviđa i takozvani Lični broj, koji služi za identifikaciju ljudi koji ulažu u javni sektor.Lični broj će se sastojati od devet cifara i dodeljivaće se svakom pojedincu, a neće se menjati čak ni u slučaju smrti investitora.BRŽE DO 5G I NOVIH TEHNOLOGIJA USLOV DA BUDEMO SICILIJUMSKA DOLINA ZAPADNOG BALKANA
-615x345.png.webp)
Srbija je zauzela 65. mesto po brzini interneta u svetu pokazuje najnovije istraživanje kompanije Cable.co.uk, koja je tokom godinu dana testirala brzinu širokopojasnog interneta u 221 državi i teritoriji na planeti, piše portal Startit.Prema rezultatima istraživanja ove kompanije, u Srbiji je potrebno nešto manje od pola sata da se skine film veličine 5GB, a prosečna brzina širokopojasnog interneta u našoj zemlji je 24,74 megabita po sekundi (Mbps).Pre tri godine Srbija je zauzimala 45. mesto, ali to ne znači da je danas prosečna brzina interneta lošija, već da su druge zemlje značajnije napredovale. Prosek je u Srbiji bio 12,25 Mbps 2017. godine.Hrvatska je zauzela 25. poziciju, Rumunija je na 26. mestu, Bugarska je 36. na listi, a Crna Gora 63. Najlošiji internet je u Severnoj Makedoniji koja se nalazi na 109. mestu.Po ceni kablovskog interneta, Srbija je zauzela 27. poziciju, sa prosečnom cenom paketa od 17,02 dolara. U Rumuniji on košta 8,15 dolara, čime je ova država zauzela 4. poziciju. Bugarska je na 23. mestu (15,93 dolara), dok je u Hrvatskoj internet skuplji skoro duplo nego u Srbiji, pa se ta zemlja našla na 65. mestu.Prvorangirana po brzini je Kneževina Lihtenštajn gde je prosečna brzina interneta 229,98 Mbps.Najsporiji internet se nalazi u najsiromašnijim državama u Africi, prosek je svega 3,80 megabita po sekundi. Ni tehnološki sve naprednija Kina, sa svojim 5G gradovima, nije u mnogo zavidnijem položaju, pokazuju rezultati istraživanja. U proseku ona ima prilično spor internet.
Nerezidenti, odnosno osobe koje ne žive u Crnoj Gori, u tamošnjim bankama drže 447 miliona evra, ili 13,5 odsto svih depozita u njihovom bankarskom sistemu, podaci su Centralne banke Crne Gore koje prenosi Pobjeda."Najveći pojedinačni depozit nerezidenta kod jedne banke u Crnoj Gori iznosi 9,4 miliona evra. Depoziti 30 nerezidenata sa više od milion eura u poslovnim bankama iznose ukupno 58,6 miliona eura", prenosi portal Bankar.me.Ukupni depoziti građana i privrede u crnogorskim finansijskim institucijama iznose 3,3 milijarde evra, a podaci ukazuju da se novac koji deponuju stranci u Crnoj Gori smanjuje."Na isti datum prethodne godine učešće depozita nerezidenata u ukupnim depozitima iznosilo je 14,6 odsto", ističu iz Centralne banke.
Indonezija je dodala još 12 tehnoloških kompanija, među kojima i Tviter i Zum, na listu onih koje će plaćati veći porez. Firme koje se nalaze na ovoj listi uglavnom posluju na internetu i sada su u obavezi da plaćaju PDV od 10 odsto, piše portal Biznis i Finansije.Prethodno, u julu ove godine, ta država je stavila na pomenutu listu i Alfabet, koji u vlasništvu ima Gugl, kao i Fejsbuk i Netfliks.Australija takođe trenutno razmatra uvođenje sličnih mera. Australija je napravila nacrt zakona koji bi primorao tehnološke divove poput Gugla i Fejsbuka da medijima plaćaju distribuciju njihovog sadržaja.
Veštačko jezero u podnožju Nacionalnog parka Tara ugroženo je nezakonitom gradnjom, zbog črga list Politika postavlja pitanje "da li su jači lokalni moćnici ili država". Planina Tara ove godine usred pandem...
Continental Automotive Novi Sad u poslednja četiri meseca zaposlio je više od 100 inženjera i nastavlja i dalje, kazao je u intervjuu za najnoviji broj Nove ekonomije Saša Ćioringa, generalni direktor ove kompanije. On je najavio da će do kraja godine biti otvorena nova fabrika u Novom Sadu koja će proizvoditi veoma kompleksna rešenja za auto-industriju, kao što su sistemi koji informišu vozača, ekran i kamera sistemi. Kako je ocenio, izuzetno je važno za celokupno poslovno okruženje to što se u Srbiji više neće raditi samo razvoj komponenti koje će biti proizvedene i integrisane negde drugo, već će se u Novom Sadu razvijati kompletni proizvodi.On je ocenio da auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza, rekao je on.Prema njegovim rečima, za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima Evrope.„Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati - učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji kamiona bez vozača na jednom aerodromu i to je bilo neverovatno. To je rešenje upravo našeg tima iz Novog Sada i to je nešto što će uskoro biti u upotrebi“, rekao je Ćioringa.
Agencija za sprečavanje korupcije tražila je od Prekršajnog suda u Beogradu pokretanje postupaka protiv sedam učesnika izborne kampanje, koja je sprovedena tokom nedavno održanih parlamentarnih izbora...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
