Najnovije

Srbija

Grad Beograd oglasio prodaju zgrade od 2,2 miliona evra

Grad Beograd oglasio je danas na prodaju zgradu od 1661 kvadratnih metara na osnovu rešenja gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, u Ulici kralja Milutina, po početnoj ceni od 2,2 miliona evra. Nepokretnost, koja se nalazi u blizini Kliničkog centra Srbije na opštini Savski venac, prodaje se u postupku javnog nadmetanja 2. novembra 2020. godine.Prodaja se vrši u viđenom stanju bez prava kupaca na naknadnu reklamaciju, a potrebno je uplatiti depozit od 441 hiljade evra, dok je poslednji rok za prijave 30. oktobar.

Srbija

Iz Vojne policije u Generalštab: Šta donosi nova-stara reorganizacija “Kobri”?

Prema najavi ministra odbrane Bataljon “Kobre” Vojske Srbije postaće odred koji će biti direktno potčinjen načelniku Generalštaba. Urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić kaže za Novu ekonomiju da se verovatno radi o reorganzaciji koja će doneti unapređenje pripadnicima te vojne formacije. “Verovatno sledi podizanje formacijskih mesta, činova i položajnih mesta pripadnika Kobri. Komandant na primer, možda neće kao do sada biti potpukovnik nego pukovnik, njegov zamenik neće biti major nego potpukovnik”, kaže Radić.On podseća da se pravilnikom koji se donosi za sve jedinice određuje svako formacijsko mesto, čin i položajna grupa, koja ne mora da bude ista. Neko može da ima isti čin, ali različitu položajnu grupu. Radić podseća da zbog specifičnosti nekih poslova položajna grupa može da bude veća, ali se onda ta činjenica odražava na visinu plate. Sa druge strane, bataljon i odred po Pravilniku niosu prepoznati na isti način.“Kobre imaju dugu predistoriju preterane bliskosti sa objektima koje štite, ima brojnih incidenata iz prošlih vremena sa ljudima koji su bili jako lično bliski sa štićenim licima. Naravno, to za njih donosi i brojne privilegije”, objašnjava urednik Balkanske bezbednosne mreže.Radić kaže i da je sigurno da postoji tendencija da se “Kobrama” da veći značaj i da se nagrade za usluge političarima i to za nešto što je prema njegovim rečima, javna tajna. To je kako kaže činjenica da su njihovi pripadnici sa licima iz javnog života i sa privatnim licima i sa porodicama tih lica. PROBLEM JE U DVOJSTVU ULOGAReorganizacija “Kobri” na svetlo dana, prema Radićevom zapažanju donosi i niz nedoumica, jer u Pančevu već postoji bataljon koji je namenjen za antiteroristička dejstva. Sa druge strane, neki pripadnici “Kobri” sprovodili su obuku za borbene zadatke, dok su drugi bili stalno sa političarima.“To su neke stvari koje su celo vreme namerno ostale neraščišćene jer je političarima odgovaralo da imaju svoje pretorijance, a opet sa druge strane sve to je trebalo prikazati svrsishodnim”, napominje Radić.Dodaje i da je jedan broj ljudi u “Kobrama” dobro obučen za protivteroristička dejstva, a oni su tu kako smatra da bi stvorili sliku koja omogućava dodatke na platu ostalima koji zapravo rade poslove obezbeđenja.“Ovo nije njihova prva reorganizacija. Od 2000. godine do 2006. bili su takođe u sastavu Generalštaba. Zatim su do 2008. bili deo Garde Vojske Srbije. Sada se izvode iz linije uprave koja je vodila preko vojne policije”, podseća sagovornik Nove ekonomije.Kako Radić ocenjuje, iz izjave ministra odbrane može da se nasluti da se planira brojčano povećanje pripadnika “Kobri”, ali o tome može samo da se nagađa, jer vlast u Srbiji od javnosti krije podatke o brojčanom stanju Vojske Srbije, pravdajući se da štiti bezbednost naše zemlje.Sa druge strane, kako podseća iste te podatke zvanično razmenjuje sa Hrvatskom, pa se popstavlja pitanje zašto ih krije od Srba, kada ih redovno razmenjuje sa Hrvatima.Čedomir Savković

Srbija

Transparentnost Srbija: Javni dug ograničiti Ustavom

Transparentnost Srbija apeluje da se nivo javnog zaduženja ograniči Ustavom, jer to je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“, navodi se u saopštenju.Pravila koja su postavljena u Zakonu o budžetskom sistemu 2011. godine postavila su granicu zaduženja na 45 odsto BDP-a zemlje. Međutim, taj zakon ne predstavlja pravnu prepreku bilo kom sazivu Skupštine da kroz potvrđivanje sporazuma o novom zaduženju i kroz davanje garancija na zaduženje javnih preduzeća ili kroz zakone koji predvide značajne budžetske rashode, poveća javni dug preko te granice.Stoga je u stvarnosti jedina granica visine javnog duga spremnost kreditora da državi odobravaju nova zaduženja, ukazuje TS.Transparentnost Srbija ukazuje da je jedini pravni način da se zaduživanje „zauzda“ uvođenje ustavnih ograničenja. Tek kada bi najviši pravni akt sadržao granicu koju javni dug ne sme da prekorači, ili granicu za novo zaduživanje tokom jedne godine ili jednog saziva parlamenta, postojala bi stvarna prepreka.Ta mera bi mogla biti kombinovana sa obaveznim referendumskim izjašnjavanjem o odobravanju velikih investicionih projekata.Od jednake bi koristi bilo uvođenje obaveze u Zakon o izboru narodnih poslanika da pred parlamentarne izbore učesnici izrade i objave programe, ali i da se ti program podvrgnu analizi Fiskalnog saveta, koji bi mogao da ukaže na njihovu održivost i posledice po budžetsku ravnotežu, zaključuje Transparentnost.

Svet

Evropski parlament traži ograničenja za bihevioralna oglašavanja

Evropski parlament podržao je poziv na pooštravanje propisa o bihevioralnom oglašavanju (tzv. Mikrociljanju) u korist manje nametljivih oblika oglašavanja, pozivajući zakonodavce Komisije da procene dalje regulatorne opcije, uključujući razmatranje postupnog ukidanja koje će dovesti do potpune zabrane ove vrste oglašavanja, piše Tech Crunch.Bihevioralno oglašavanje je tehnika koju mrežni oglašavači koriste za prikazivanje ciljanih oglasa potrošačima prikupljanjem informacija o njihovom ponašanju prilikom korišćenja interneta.Poslanici u Evropskom parlamentu takođe žele da korisnici interneta mogu u potpunosti da onemoguće algoritamsko kuriranje sadržaja.Zakonodavna inicijativa, koju je uveo Evropski odbor za pravne poslove, sukobiće se direktno sa poslovnim modelom tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.Poslanici su takođe podržali predlog Komisiji da razmotri mogućnosti za uspostavljanje evropskog entiteta za nadgledanje i izricanje novčanih kazni kako bi se osiguralo poštovanje digitalnih pravila.Predstojeći paket zakona o digitalnim uslugama (DSA) biće uveden sledećeg meseca.DSA je namenjen preradi regionalnog pravilnika o digitalnim uslugama, uključujući rešavanje kontroverznih pitanja kao što su odgovornost za sadržaj koji generišu korisnici i dezinformacije na mreži.Komisija takođe namerava da uvede drugi paket, pod nazivom Zakon o digitalnim tržištima čiji je cilj regulisanje oglašivačkih platformi.

Srbija

Srbija na vrhu liste po taksama na žalbe državnim organima

Takse za žalbe na rešenja državnih organa koje poreski obveznici moraju da plate kreću se od 480 dinara do 1.970 dinara. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija na vrhu ove liste u Evropi, piše magazin Biznis & Finansije.Prema njegovim rečima, postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa, dok ih Češka ima 67, Slovačka 49, a Austrija 70.Ovakve takse na žalbu nedavno su bile aktuelne, kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do 100 odsto, a nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina.Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji "ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju", za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške."U 16 država Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje", navodi Rajić.On dodaje i da u nekim zemljama Evropske unije ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat dok poreski organ ne načini ispravku, a da u Srbiji na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu građani moraju da platite porez.Kaže i da, kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu morate podneti sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa."Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave... Na kraju, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu", rekao je Rajić.Navodi da je broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu sumnjiv, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti, način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije COVID-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize.

Srbija

Kafe bar 16: Donacije pokazuju da su ljudi prepoznali našu misiju

Menadžment beogradskog Kafe bara 16 u kojem rade i obučavaju se bivši korisnici Svratišta za decu, zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom korona virusa zatražio je donacije, a odziv ljudi dobre volje u prvih pet dana kampanje, kako kažu za Novu ekonomiju, pozitivno ih je iznenadio. “Zapošljavanje je stalo, čak su neki prestali da rade dok se sve to ne promeni. Mi smo u petak pokrenuli kampanju za prikupljanje sredstava i ona je u prvih pet dana prevazišla očekivanja”, kaže za Novu ekonomiju menadžer Kafe bara 16 Dušan Jordović.Cilj je kako naglašava da se pomogne programu obuke bivših korisnika Svratišta za decu i da se očuvaju njihova radna mesta. Prema njegovim rečima, donacije stižu svaki dan, pa je već prikupljeno prvobitno planiranih 600 hiljada dinara. Sada su, kako kažu postavili novi cilj, novih 400 hiljada i to je sve ukupno milion.“Procenili smo da bi nam za pola godine značila pomoć od 600 hiljada dinara, odnosno 100 hiljada mesečno za plate, deo kirije i računa. To smo, van svakih očekivanja skupili za pet dana, pa smo odučili da zatražimo podršku za 10 meseci,” kaže Dušan.UKINUTI PDV NA DONACIJE SVIM DONATORIMA Do sada je stiglo oko 250 individualnih donacija i to im znači jer je kako dodaje jasno je da su ljudi prepoznali značaj posla kojim se bave. Nakon kursa polaznici dobijaju sertifikat i počinju da rade. Radno mesto je ili kod njih u kafiću ili u partnerskim kafićima, restoranima, hotelima u Beogradu kojih trenutno ima desetak. “Naš program za bivše korisnike svratišta podrazumeva da oni pohađaju kurs za konobare i barmene koji traje tri meseca i održava se u Centru za obrazovanje i kulturu “Božidar Adžija”, podseća menadžer Kafe bara 16.Svratište je inače osnovano od strane Centra za integraciju mladih još pre 13 godina i tamo dolaze deca iz neformalnih romskih naselja iz okoline Beograda. Tu dobijaju onu podršku koju nemaju kod kuće: topli obrok, čistu garderobu, pomoć u izradi domaćih zadataka i motivaciju za učenje. Kada napune 15 godina oni izlaze iz svratišta i tada dolaze kod u Kafe bar 16 na obuku i tamo im se pomaže da steknu određene veštine i formalno zaposlenje. Cilj je kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije da se ne vrate na ulicu gde obavljaju poslove kao što je pranje šoferšajbni ili prodaja nekih sitnih predmeta.Na internet stranici Donacije.rs nalaze se sve informacije o aktuelnoj kampanji.Čedomir Savković

Srbija

„Bregzit i pandemija mogu da budu šansa za Srbiju i Zapadni Balkan“

Predstojeći "Bregzit" i globalna pandemija koronavirusa predstavljaju šok za ekonomije Evrope, ali u privrednom smislu mogu predstavljati i šansu za privredu Srbije, ocenio je bivši diplomata i predsedavajući kompanije Cerebra Global Strategy Dejsvid Landsman. On je u uvodnoj sesiji četvrtog dana Balkanskog bezbednosnog foruma naveo da bi te šanse mogle da se iskoriste, ako Srbija nastavi da se otvara za međunarodne poslovanje i sprovede strukturne reforme, koje podrazumevaju i snaženje vladavine prava.Landsman, koji je takođe i šef Britansko-srpske privredne komore, navodi da se Srbija drastično promenila u protekle 23 godine, kada je kao diplomata službovsao u Beogradu."I svet je jako drugačije mesto nego tada... Tehnologija i sektor usluga su dramatično napredovali i (dodatno) povezali svet... "Raste interesovanje za saradnju firmi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, a Bregzit će verovatno značiti da će se (Britanija) fokusirati na tržišta koja je do sada zanemarivala, poput Zapadnog Balkana", navodi Landsman.U trenutnoj korona-krizi, za koju Landsman navodi da ne znamo koliko će potrajati, pokazalo se da su najrazvijenije zemlje imale najmanju toleranciju na krizu, zbog čega su potrošile "velike količine novca da bi kompenzovali ekonomski šok".Sa druge strane, dodaje, globalnu pandemija biće šansa za Zapadni Balkan, a region treba da evrointegracije posmatra kao šansu za realni napredak, ne kao proces pukog "štikliranja reformi". "Ako (proces evrointegracija) posmatrate kao političku igru, nećete napredovati. Ako ga vidite kao priliku da budete prosperitetnije i bezbednije društvo, onda ste na pravom putu... Ne možete biti integrisani sa EU ako niste integrisani sa svojim susedima, a Brisel će uvek želeti integraciju Zapadnog Balkana", ocenjuje Landsman.Dodaje i da Evropska unija voli "priče o uspehu", da i Brisel želi pozitivne izveštaje o napretku, te da mnogo može biti urađeno iako se stanje stalno poboljšava."Na prvom mestu Srbija treba da privuče biznise, investicije, ne samo da bi dobila novac, već i najbolje (poslovne) prakse, znanja iz razvijenijih država. Tu je pitanje šta može da se uradi da se pruivuče IT sektor, kako bi se gradilo na uspehu koji je Srbija već ostvarila u privlačenju industrijske proiztvodnje", dodaje Landsman.On dodaje da bi pravo merilo ekonomskog uspeha bilo da mladi iz Srbije počnu da se vraćaju u zemlju koju trenutno napuštaju u potrazi za boljim ekonomskim prilikama na zapadu."Rad na daljinu predstavlja dodatnu šansu, naročito za područja gde su ljudi visokobrazovani, gde dobro znaju strane jezike, kao u Srbiji. Sve više evropskih kompanija se opredeljuje za 'mid-shoring' kao koncept, što znači da više ne žele da velike deo svog poslovanja sele u države sa potpuno drugačijom kulturom, već da se opredeljuju za (najliže susedstvo)", zaključio je Landsman.

Srbija

Ocene slabije od kada su đaci u onlajn klupama

Učenici teško uspevaju da održe redovnostu u učenju, naročito u nedelji kada nastavu prate od kuće, primećuje profesorka srpskog jezika i književnosti u Zemunskoj gimnaziji Sanja Štrbac, piše Blic.„Ovaj utisak prisutan je od početka školske godine, a intenziviran je s prvim proverama tekućih znanja kod učenika. Kod mene su ocene slabije, ostale kolege imaju podeljenja iskustva, ali ne može da se tvrdi da su im ocene bolje“, ističe profesorka Štrbac.Profesorka navodi da čas od pola sata nije dovoljan da se na kreativniji i sadržajniji način pristupi nastavi, kao i da se učeniku da dovoljno vremena da se usmeri na temu.Prema rečima profesorke promenjene okolnosti zahtevaju izostavljanje važnog dela nastavnog procesa, odnosno motivacije za rad na času.Sa poteškoćama u održavanju redovnosti učenja u nedeljama onlajn nastave suočavaju se i učenici Druge ekonomske škole u Beogradu, kažu pomoćnica direktora Cveta Mitrović i predsednica Stručnog veća ekonomista Jasmina Božić.Nastavnici u toj nedelji koriste razne WEB alate i snimljene časove postavljene na RTS Planeti, što ipak ne može da se poredi sa učinkom neposredne nastave u školi.Mitrović i Božić kažu da kod učenika Druge ekonomske škole nema većih odstupanja u ocenama, osim prvog razreda koji se trenutno kotira nešto lošije.„Razlog je u tome što su u pitanju novi, stručni predmeti i dve od četiri nedelje u mesecu neposredne nastave nisu dovoljni kako bi na kvalitetan način usvojili nastavne sadržaje“, ističu Mitrović i Božić.Kao preduslov da deca bolje prate nastavu i uče, nastavnici ističu da mora postojati saradnja sa roditeljima.

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Violeta Pavićević

U novoj epizodi podkasta Nove ekonomije "Neću da ćutim" gošća urednice Biljane Stepanović je arhitekta i dizajnerka Violeta Jovanović. Glavna tema serijala je odnosi se na nevolje koje su tokom pandemije pogodile radnike i poslodavce.Violeta se inače bavi dizajnom enterijera u stanovima i kancelarijama i kaže da je "kovid kriza" dosta promenila način njenog poslovanja, neki ljudi su kako objašnjava dobili priliku da rade od kuće, njen posao je međutim specifičan: "Ja ne mogu da proizvodim nameštaj i da lepim pločice onlajn".

Svet

SAD pokrenule tužbu za povredu tržišne konkurencije protiv Gugla

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država pokrenulo je u utorak ujutro antitrustovsku tužbu protiv Gugla, pokrećući najveći pravni izazov sa kojim se tehnološki gigant ikada suočio, prenosi Biznis Insajder.Slučaj tvrdi da Gugl koristi mrežu ilegalnih, ekskluzivnih poslovnih dogovora koji stavljaju manje konkurente u nepovoljan položaj, stvarajući nepravednu prednost u pretraživanju i oglašavanju na mreži. U tužbi se takođe tvrdi da je Gugl nepravedno plaćao proizvođačima pametnih telefona da Guglove aplikacije instaliraju unapred i postave ih na sred ekrana.Jedanaest saveznih država pridružilo se Ministarstvu pravde u njihovoj tužbi.Slučaj će voditi tužioci koje bude odredio pobednik na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.Predsednik SAD-a Donald Tramp pogurao je svoju administraciju da pokrene mere protiv velikih tehnoloških kompanija, ali i demokratski i republikanski zakonodavci pozivaju na strože regulisanje tehnoloških giganata.Prošlog meseca, demokrate su objavili izveštaj nakon jednogodišnje istrage koji je zaključio da Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon imaju monopol koji se „može porediti sa monopolom koji su uživali naftaški baroni i železnički tajkuni prošlih vekova“.Gugl je takođe trenutno predmet istrage 50 državnih tužilaca, koja je zvanično najavljena u septembru prošle godine.

Svet

Izdate poternice za osnivačima kompanije u epicentru „Panamskih papira“

Nemačka je raspisala međunarodne poternice za dvojicom osnivača kompanije koja je u središtu poreskog skandala otkrivenog curenjem podataka iz Panamskih papira, javlja agencija France Press, a prenosi France24.Osnivači Mosak Fonseke (Mossack Fonseca) Jurgen Mosak i Ramon Fonseka, osumnjičeni za utaju poreza i udruživanje sa kriminalcima, biće uhapšeni ako uđu u Evropsku uniju.Dvojica muškaraca imaju panamske pasoš i trenutno se nalaze na karipskom arhipelagu koji nema sporazume o ekstradiciji.Međutim, istražitelji se nadaju da će se Mosak, koji ima porodicu u Nemačkoj, možda predati zvaničnicima kako bi pregovarali o smanjenoj kazni i izbegli američke optužbe.Panamski papiri, masovno curenje podataka u aprilu 2016. godine, razotkrili su široko rasprostranjeno izbegavanje i utaju poreza koristeći složene strukture fiktivnih ofšor kompanija iz poreskih rajeva.Najmanje 150 istraga otvoreno je u 79 zemalja radi ispitivanja potencijalne utaje poreza ili pranja novca, navodi Američki centar za javni integritet.Kompanija Mosak Fonseka rekla je 2018. godine da će se zatvoriti zbog „nepopravljive štete“ njihove reputacije.Vlada Paname u međuvremenu nastavlja da podnosi molbu međunarodnoj zajednici da je ukloni sa nekoliko crnih lista poreskih rajeva.

Srbija

Zašto država „pritiska“ frilensere i šta oni planiraju dalje?

Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava "zapretila" retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On je tokom diskusije "Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost" kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu "zbog manjka novca u budžetu", a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati "stotine hiljada, do milion" građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.   "(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta", kazao je Reljanović.Dodaje da potencijalni problem nije samo većina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana."Čak i kada ne plaćate morate  da podnesete poresku prijavu... Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo", smatra Reljanović.Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima. "Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bili prepoznata njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)... Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima", ocenio je Reljnović.On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za "digitalce" koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere."To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto... Mislim da posle  ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja", zaključio je Reljanović.Dodaje i da ne smatra da će milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani."Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka 'hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon', umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja", smatra Reljanović. Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da "niko u poreskoj nije mogao da im kaže" kako će se naplata sprovoditi i da "mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje"."Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti", ocenjuje Pogačar.Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe "Inicijativa radnika na internetu" najavljuje osnovanje udruženje koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 11.000 potpisnika.

Svet

Švedska objavila uži izbor kompanija za razvijanje 5G mreže, Huawei i ZTE van igre

Švedski regulator za komunikacije PTS saopštio je da je odobrio kompanijama Telia, 3 Sweden, Teracom i zajedničkom ulaganju pod nazivom Net4Mobility u kojem učestvuju kompanije Telenor i Tele2 učešće na aukcijama za razvijanje 5G spektra u opsezima 3,5 GHz i 2,3 GHz, javlja Telecompaper.Aukcija spektra od 3,5 GHz treba da počne 10. novembra.Kineske kompanije Huawei i ZTE se ne smeju koristiti kao dobavljači opreme.Prijave za učešće u aukciji su ispitane u dogovoru sa Oružanim snagama i Službom bezbednosti, a kao rezultat toga PTS primenjuje određene uslove licence. Vlasnici dozvola moraju preduzeti potrebne tehničke i organizacione mere kako bi osigurali da upotreba radija po licenci ne šteti bezbednosti Švedske.Nova instaliranja infrastrukture i primene centralnih funkcija za radio upotrebu u odgovarajućim frekvencijskim opsezima ne smeju se obavljati sa proizvodima koje isporučuje Huawei ili ZTE.Pod centralnim funkcijama treba shvatiti funkcije u radio pristupnoj mreži, prenosnoj mreži, jezgru mreže i mreži usluga i održavanja koje su neophodne za održavanje mrežne funkcionalnosti i elektronskih komunikacionih usluga koje pruža nosilac licence.Ako će se postojeća infrastruktura za centralne funkcije koristiti za pružanje usluga u relevantnim opsezima, proizvodi kompanije Huawei i ZTE moraju se postupno ukinuti najkasnije do 1. januara 2025. godine.Ako centralne funkcije zavise od osoblja ili funkcija koje se nalaze u stranim zemljama, takve zavisnosti moraju se postupno ukidati i, ako je potrebno, zameniti funkcijama ili osobljem koje se nalazi u Švedskoj. Ovo mora biti završeno do 1. januara 2025.

Svet

Sudbina ugroženih vrsta: Posle više godina u Severnoj Makedoniji se pojavio balkanski ris

Posle pauze koja je trajala nekoliko decenija, ponovo je zabeleženo prisustvo ugrožene vrste balkanskog risa u Nacionalnom parku „Galičica“, koji se nalazi u Severnoj Makedoniji, prenela je uprava tog područja na svojoj fejsbuk strani.Jednu jedinku „uhvatile“ su nadzorne kamere, koje su postavljene pored ograde Centra za reprodukciju jelena u NP „Galičica“. Uprava dodaje kako se nada da će ta velika mačka pronaći svoj dom na ovoj planini, a lovočuvari će se truditi da sačuvaju njeno stanište.Nacionalni park Galičica nalazi se na granici Severne Makednije i Albanije, iznad Ohridskog i Prespanskog jezera.