Najnovije

Srbija

Manastir Hora doživeo sudbinu Aja Sofije – Brisanje umetnosti iz 14. veka

Za manje od mesec dana, turske vlasti donele su novu odluku u vezi sa izmenom statusa još jednog muzeja. U pitanju je muzej, nekada manastir Hora (manastir ,,u polju“ odnosno van gradskih zidina). Podsećajući Vaše čitaoce da sam u prethodnom reagovanju povodom izmene statusa Agia Sofije, pomenula da je manastir Hora u ozbiljnoj opasnosti, ostvarile su se nažalost najlošije prognoze. Tačnije pomenula sam da bi turskim vlastima moglo pasti na pamet da promene status Muzeja Hora. Uistinu to se i dogodilo 21. avgusta, kaže za Novu ekonomiju Dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljni saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.U međuvremenu smo imali prilike da vidimo prekrivanje nekoliko mozaika u hramu Agia Sofija, videli smo 24. jula kako su razapeta platna u apsidi. Vlasti su u potpunosti previdele okolnost da se neposredno pod kupolom nalaze, doduše jedva vidljivi, likovi Bogorodice, Jovana Krstitelja i Jovana V Paleologa. Takvi detalji se ne mogu pokriti.Sličan problem dogodiće se i u manastiru Hora jer tamo je sačuvan srazmerno veći broj mozaika i fresaka. U spoljnoj priprati ciklus Bogorodice, potom i ciklus posvećen Hristovoj javnoj delatnosti.U paraklisu su freske među kojima bih izdvojila dve, možda i najlepše,  kompozicije romejske umetnosti u 14.veku. Reč je o Silasku u Ad, kao i o kompoziciji Strašni sud koje prekrivaju velike površine ovog paraklisa.Decenijama unatrag upravo ovi mozaici i freske bili su svojevrsni nastavni materijal, lučonoša za sve ljubitelje i poznavaoce srednjovekovne istorije i umetnosti. Takoreći sve ono što je sačuvano u ovom hramu in situ, od mozaika, fresaka, skulptovanih detalja, arkosolija, predstavlja važne segmente u razumevanju umetničkog diskursa romejskog Carstva tokom 14.veka.  Pokrivanje ovih mozaika, kao i činjenica da neće više biti dostupni oku posmatrača, unose dodatnu dozu straha i osećanje gubitka kulturnog nasleđa.Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika vezanom za manastir Horu?U više studija u vezi za manastirom Hora / Karije džamijom u davnoj prošlosti, navode se narativi koji postoje između Agia Sofije tj.Velike crkve i manastira Hora.Reč je o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže prožimanje kulta Bogorodice i Hrista, samom činjenicom da hram ima dvojnu posvetu Hristu (Zemlji Živih) i Bogorodici odnosno Onoj koja sadrži Nesadrživog.Ovakvo otelotvorenje Inkarnacije Logosa, pokazano arhitektonskim konceptom, angažovanjem mramora kao materijala, programom slikarstva zaista predstavlja egzegetska znanja ktitora ove građevine, Teodora Metohita, velikog logoteta.Njegova zadužbina je od najneposrednijeg značaja za srpsku srednjovekovnu umetnost iz vremena kralja Milutina (1282 – 1321).Metohit, kao ktitor izuzetno je važan za našu sredinu samom činjenicom da je ostavio ,,Poslaničko slovo“ u kojem je sačuvao detaljan opis njegovih poseta kralju Milutinu povodom ugovaranja braka sa mladom Simonidom. Ostavio je opise Milutinovog dvora, čak i sadržaja gozbe, izvesnih lokacija crkava za koje se izvesno može tvrditi da su se nalazile u Skoplju u kojem je kralj Milutin praktično stolovao. Sve su to izuzetno važna svedočanstva i izvori koje nam ostavlja ktitor ove zadužbine, najučeniji čovek svog vremena.Veruje se da je upravo on tvorac složene egzegetike zidnog slikarstva u manastiru Hora, osmišljenog do najsitnijeg detalja, tako da čak i predstave zastora i čvorova na arhitektonskim kulisama imaju tesnu vezu sa nekim delovima Bogorodičinog Akatista u kojem se proslavlja Bezgrešno začeće i Bogorodica Dver kroz koju se Logos Ovaplotio. Ovo su naravno samo neki detalji, ali verujem dovoljni da bi pokazali ogromne gubitke u poznavanju vrhunske poruke i ideje umetnosti početkom 14.veka.Kada je manastir Hora pretvoren u džamiju po nalogu Atik Ali Paše krajem 15.veka, freske su bile prekrivene gipsom i malterom.Sledujući primeru Agia Sofije, verujem da ovoga puta freske neće biti pokrivene malterom. U Hori je toliko apartan prostor kao i broj sačuvanih mozaika da je takoreći nemoguće pokriti sve površine.Deluje suludo angažovanje zastora i velova, a isto tako deluje nelogično da će sve moći da se reši običnim pokrivanjem polukružnim panelima kojima bi se kreirala neka nova pseudoarhitektura enterijera (kao luneta Agia Sofije sa predstavom Konstantina Velikog, Bogorodice i Justinijana).Nakon Hore, svakako je jasno da će i ostale građevine dualnog karaktera u današnjem Istanbulu dobiti novi status.Tu je i manastir Bogorodice Pamakaristos, čiji paraklis je obnovio Mihailo Tarhaniota, isti onaj čije ktitorske delatnosti su zabeležene za vreme cara Dušana u manastiru Treskavac (danas u Republici Severnoj Makedoniji). Sve to, ukupno, ne donosi dobre vesti za sve građevine sakralnog karaktera koje su prvobitno bile pravoslavni hramovi, potom džamije, potom Muzeji. Nauka i kultura su na ogromnom gubitku. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Međunarodni komitet za vizantološke studije je nakon promene statusa Agia Sofije, kao što znate, doneo odluku o odlaganju Svetskog kongresa za 2022. godinu. Kongres će po svim prilikama biti u Veneciji.  Nakon Agia Sofije, izmena statusa Muzeja Hora, zaista je ogroman udarac ne samo za hrišćanski svet, već i neočekivani šok za celokupnu struku.Hora je oduvek strateško mesto za izlaganja studentima prilikom terenskog rada, mesto koje se dovodi u vezu sa objektom koji se nalazi nedaleko a to je Tekfur Saraj. Reagovanja su stigla kako od Međunarodnog vizantološkog komiteta, tako i od Hrišćanskog arheološkog društva.Srpska Akademija nauka i umetnosti takođe je javnim reagovanjem skrenula pažnju na stranputice ovih odluka. Verujem da će se o ovoj temi diskutovati i na Šestoj nacionalnoj konferenciji vizantologa koja će se održati u Beogradu krajem oktobra.Da bi Vašim čitaocima bilo jasno o kakvim je kulturološkim brisanjima i gubicima reč, dovoljno je reći da bi to bilo isto kao kada bi zvaničnici nepriznate države Kosovo doneli protivpravnu odluku, da crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu ponovo postane džamija, iako je primarno podignuta kao crkva sa izrazito trijumfalnim karakterom, prva u nizu petokupolnih građevina izgrađenih za vreme kralja Milutina.Identitetska izmena, brisanje prošlosti jedne građevine, nedopustivo je i civilizacijsko unazađivanje.Svedoci smo ogromnog nerazumevanja, slepila izazvanog političkim akrobacijama, kleptokratijom i neshvatanjem poruka koje su nam ostavili ktitori. U nekim turskim glasilima pojavila se interpretacija kako je osnovano preobraćanje manastira Hora u džamiju, budući da ktitor Teodor Metohit nosi turban. Međutim, dobri poznavaoci kulture odevanja na romejskom dvoru znaju da je reč o turbanu odnosno fakiolionu.Dvorska kultura u Carigradu podrazumevala da se  klase dvorjana razlikuju prema tipu kape, a kulturna razmena donela je vremenom i uvođenje turbana i u vizuelnu kulturu Osmanskog carstva.Turban je tako postao instrument kroskulturalnog transfera. Otuda ne mogu smatrati osnovanim tvrdnje turskih medija o osmanskom poreklu turbana Teodora Metohita. Izrazito pravoslavan identitet manastira Hora, dodatno osnažen izvanredno osmišljenom arhitekturom koju u smislu kreiranja svetosti dodatno uobličava program mozaika i fresaka, svakako se ne može izbrisati.Za razliku od Agia Sofije, gde su vlasti najavile uklanjanje mozaika carice Zoe koju su prepoznali kao ženu raspusnog života, u Hori nema  predstava carica. Ipak sa druge strane, biće izmenjen vizuelni identitet građevine.Više stotina studija posvećenih manastiru Hora ostaju kao zalog budućim istraživanjima, koja će imajmo to u vidu ipak biti otežana. Otuda apelujem svim kolegama, kao i svima koji su imali prilike da fotografišu enterijer manastira Hora, da brižljivo čuvaju svoju fototečku građu koja će tek u budućnosti dobiti ogroman značaj u zaštiti integriteta umetnosti. Umetnosti koja ne predstavlja samo vrhunski domet doba vere, već uistinu doprinos lepšoj viziji sveta u kojem živimo.

Svet

S. Makedonija planira da ukine porez na dohodak u IT sektoru

Makedonija planira da porez na dohodak za zaposlene u IT sektoru svede na nulu do 2023. godine, piše portal startit.Prema novom predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije, cilj im je da ekonomija postane konkurentnija, kroz domaće i strane investicije, a poseban akcenat se stavlja na razvoj inovacija. Vlada ulaže napore da, do kraja svog mandata 2024. godine, dovede godišnji rast na četiri procenta, a deo tih napora će značajno uticati i na IT sektor.Kroz izmenu poreske politike, za ovaj sektor će važiti drugačiji uslovi. Plan je da porez sa dosadašnjih 10 odsto, sledeće godine bude smanjen na pet, a u 2021. na tri procenta i da konačno 2023. godine bude potpuno ukinut. Digitalizacija je suštinski proces da bi ekonomija postala efikasnija, a kvalitet života porastao, piše u predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije.Ekonomska politika biće usmerena na razvoj inovacija i ulaganja u tehnološki razvoj, jer Vlada u tome vidi šansu za željenu transformaciju ekonomije.Do kraja 2020. godine biće završen proces analize i preporuka za dalje jačanje Fonda za inovacije i tehnološki razvoj. Cilj je da Severna Makedonija postane regionalni akcelerator za novoosnovana preduzeća, pre svega startape, pošto se naglasak stavlja na mogućnost brzog rasta. Ideja im je da nakon prvih šest meseci taj regionalni akcelerator otvore i za zemlje zapadnog Balkana.

Svet

Dobit hrvatskih banaka prepolovljena u prvih šest meseci

U prvoj polovini godine banke u Hrvatskoj postigle su bruto dobit od 263 miliona evra, što je skoro duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Hrvatska narodna banka, prenosi portal Index.„Budući da će privreda ove godine snažno pasti i banke će osetiti posledice toga, u smislu smanjenja prihoda, smanjene dobiti, a neke će imati i gubitke“, stoji u saopštenju. Dodaje se međutim, da su banke vrlo dobro kapitalizovane.„Naše najveće, sistemski važne banke imaju oko 7,5 postotnih bodova viška kapitala u odnosu na regulatorne zahteve, a druge banke oko tri odsto više kapitala. Tako da su sposobne da podnesu udarac pada rezultata u ovoj godini“, poručio je nedavno guverner HNB-a Boris Vujčić. Podaci se odnose na dan 30. jun i obuhvataju 20 banaka, od kojih je 16 poslovalo sa dobiti.Najveću dobit u prvi šest meseci ove godine imala je Zagrebačka banka, sa oko 10 miliona evra, što je za oko 42 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine.  Zatim sledi banka PBZ sa bruto dobiti od 6,3 miliona evra, odnosno 43,6 posto manje nego lane. Bruto dobit OTP banke u Hrvatskoj pala je za 18 odsto i iznosi  4,5 miliona evra. Četvrta po dobiti je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu Hrvatska poštanska banka, beleži najmanji pad dobiti, za 10,6 posto odnosno 1,8 miliona evra. Veliki pad zabeležila je Erste&Steiermaerkische bank, za čak 70 odsto, a među onima koje beleže gubitke su i Imex banka, J&T banka, Sberbank i Samoborska banka.

Svet

Amazon dobio dozvolu za dostavljanje robe flotom dronova

Amazon je od Federalne uprave za avijaciju (FAA) dobio dozvolu za upravljanje flotom bespilotnih letelica koje će koristiti za dostavljanje robe potrošačima, piše CNBC.Za Amazon ovo predstavlja važan korak ka pokretanju usluge Prime Air, odnosno isporuke bespilotnim letelicama, što bi u budućnosti trebalo dodatno da ubrza isporuku pošiljaka za predmete kupljene na Amazonu.Prva ispitivanja bespilotnih letelica započeli su 2013. godine, a odobrenje FAA-a za isporuku vazduhom zatraženo je prošle godine, fokusirajući se prvenstveno na isporuku malih i lakih paketa u oblastima sa malom gustinom naseljenosti, a sada kada imaju potrebne dozvole, mogu se u potpunosti posvetiti daljim testiranjima.Dobijanju te dozvole prethodilo je sveobuhvatno testiranje, detaljni dokazi o sigurnosti isporuke dronovima i demonstracija same tehnologije inspektorima. Njihovi dronovi se trenutno intenzivno ispituju, ali proći će neko vreme dok dronovi ne postanu uobičajeni način isporuke.Potpredsednik Prime Air-a Dejvid Karbon rekao je da će nastaviti da razvija i dalje usavršava tehnologiju u budućnosti sa ciljem potpune integracije bespilotnih letelica u vazdušni prostor. Takođe je naglasio da će nastaviti razgovore sa FAA, ali i drugim regulatorima širom sveta, kako bi ispunio svoju viziju isporuke za 30 minuta.

Svet

BP prodaje sedište u Londonu, planira da se fokusira na rad od kuće

BP planira da proda svoje sedište u centralnom Londonu, jer smanjuje radna mesta i usvaja nove metode fleksibilnog rada od kuće, piše portal Straitstimes.Naftna kompanija, koja zapošljava 6.500 kancelarijskog osoblja u Velikoj Britaniji, planira da iznajmi zgradu na Trgu Svetog Džejmsa na naredne dve godine pre nego što zauvek ode.Na taj način BP se pridružuje drugim poslodavcima koji menjaju način rada nakon što su mnogi zaposleni počeli da rade od kuće zbog pandemije. Izvršni direktor Bernard Lunni rekao je da će se kompanija imati u kombinaciju kućnih i kancelarijskih poslova.Plan pokazuje neizvesnost sa kojom se tržište nekretnina suočava nakon što je pandemija poslala kancelarijske radnike svojim domovima, prazneći poslovne centre širom Londona.Samo 13 procenata ljudi vratilo se u svoje kancelarije ovog meseca u Londonu, a u 63 najveća urbana centra u zemlji taj je broj iznosio 17 procenata.Zgrada, koju je BP kupio za 117 miliona funti 2001. godine, danas bi mogla koštati više od 300 miliona funti, odnosno 544 miliona američkih dolara.

E-biznis

mKeš OTP banke Srbija

OTP banka Srbija je tokom pandemije ostala posvećena inovacijama, kako bi digitalizovala svoje usluge i proizvode i omogućila dalji razvoj beskontaktnih i digitalnih servisa u našoj zemlji. Ovog meseca, banka je lansirala mKeš – opciju koja klijentima omogućava da preko svog mobilnog telefona realizuju dinarski keš kredit sa fiksnom kamatnom stopom, potpuno online u okviru m-bank aplikacije.Brzo i jednostavno, odabirom opcije mKeš klijent unosi iznos kredita, bira period otplate i popunjava ostala obavezna polja kako bi imao kalkulaciju i definisao parametre koji mu najviše odgovaraju. Potom se odvija preuzimanje nacrta dokumenata potrebnih za odobrenje kredita, a zatim se potvrđuje davanje saglasnosti banci za dobijanje izveštaja Kreditnog biroa. Ako je klijent saglasan, nastavlja dalje i prenosi svoja potrebna dokumenta (ličnu kartu, potvrdu o zaposlenju i sl.), čime je zahtev za kredit potpuno kompletiran. Tada stiže finalno odobrenje, klijent preuzma sva konačna dokumenta i saglasi se elektronski - unosom svog PIN-a, i novac vrlo brzo stiže na račun!Sa istim ciljem, OTP Banka je nedavno svim korisnicima iPhone, Apple Watch, iPad ili Mac uređaja, omogućila Apple Pay - beskontaktno plaćanje MasterCard platnim karticama banke. Za korisnike Android operativnog sistema na raspolaganju ostaje mCard „mobilni novčanik“ koji omogućava plaćanje na POS terminalima, bez upotrebe keša.Takođe, na sajtu banke se nalazi 10 važnih saveta za bezbednije i odgovornije postupanje tokom pandemije uz pomoć beskontaktnih i digitalnih servisa OTP banke.

Srbija

Vlada Srbije poziva građane da prijavljuju nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Srbije saopštila je da je zadužila Ministarstvo zdravlja i MUP da u saradnji sa inspekcijskim organima na nivou jedinica lokalne samouprave pojačaju kontrolu poštovanja epidemioloških mera.Dodatno, zatražila je od jedinica lokalne smouprave i da naprave plan zajedničkih kontrola poštovanja svih važećih mera za suzbijanje koronavirusa.Svi građani Srbije koji uoče nepoštovanje preventivnih mera to mogu prijaviti putem jedinstvenog Kontakt centra za inspekcije, posredstvom portala www.inspektor.gov.rs ili pozivom na broj telefona 011/63-50-322 ."Zakoni Republike Srbije, kao i svi protokoli o sprovođenju epidemioloških mera, koje je izradio Krizni štab, nedvosmisleno utvrđuju načine na koji se događaji mogu organizovati i oko njihovih poštovanja ne sme i neće biti nikakvih kompromisa", navodi se usaopštenju.Dodaje se i da je Krizni štab uputio pisma svim gradonačelnicima i predsednicima opština u kojima ih podseća na to da su dužni da obezbede poštovanje svih epidemioloških mera na svojoj teritoriji, "bez izuzetka i da bilo kakvog tolerisanja nepoštovanja mera neće biti"."Svako neodgovorno ponašanje u danima pred nama jasno će se odraziti u statističkim brojkama kroz dve ili tri nedelje, što je svakako scenario koji želimo da izbegnemo... Svako masovno okupljanje bez poštovanje preventivnih mera, neodgovorno ponašanje i nenošenje maski u zatvorenim prostorima predstavlja, pored ugrožavanja sopstvenog zdravlja, zdravlja drugih ljudi i nepoštovanja zakona, svojevrsno nepoštovanje zdravstvenih radnika koji su poneli najveći teret borbe protiv koronavirusa", smatra Krizni štab.

Srbija

Organizatori svadbi se udružili: Svi rade, samo mi stojimo

„Mi nismo ni kafići ni restorani ni butici, svi oni nekako rade, samo mi stojimo i zbog zabrane proslava ne radimo baš ništa, kaže za Novu ekonomiju Dragan Šulejić član upravnog odbora udruženja Event industrija. „Svesni smo globalnih problema izazvanih pandemijom covid 19. Verujemo kriznom štabu, lekarima i državnim organima kada kažu da su proslave veliki rizik“, objašnjava Šulejić.On kaže da se mere zaštite poštuju, ali da ova vrsta industrije bez ozbiljne pomoći države, neće moći da preživi.Dodatni razlog za pomoć, prema njegovim rečima su prihodi koje ova branša ostvaruje.„U Srbiji se godišnje obavi oko 35 hiljada venčanja. Od toga oko 10 hiljada su mala venčanja pred matičarem i mali ručkovi, a 25 hiljada svadbe sa većim brojem gostiju, proslave. U njima učestvuje preko pet miliona gostiju, a poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji je 3,6 miliona“, navodi Šulejić.Objašnjava da jedna takva svadba košta od 14 do 15 hiljada evra, pa se na kraju dolazi do cifre od preko 350 miliona evra, dok je prodaja novih putničkih vozila u Srbiji godišnje upola manja. „Tim proslavama treba dodati i rođendane, punoletstva, krštenja, korporativne proslave mature, pa godišnji promet event industrije raste na preko pola milijarde evra“, podsećaju u Event industriji.DOPRINOS MALOJ PRIVREDI„Industrija venčanja je slična građevinarstvu, ona je značajan zamajac u poslovanju industrije hrane, pića, turizma, hotelijerstva, male privrede. Naši ljudi koji žive u inostranstvu proslave prave u Srbiji. Milion gostiju na svadbe dođe iz inostranstva. Svi oni značajno doprinose turizmu i hotelijerstvu i mnogim drugim granama“, kaže Šulejić.Podseća i da je ta industrija godinama značila državi i trebala joj, plaćali su sve obaveze i sada, kako ocenjuje samo iona može da ih spase, a to će se višestruko vratiti.Čedomir SavkovićPOMOĆ DRŽAVE KREDITNOM TRŽIŠTU ILI KOLAPS

Svet

MIT kritikuje Maskov neurološki čip, smatra ga „spekulativnim“

Naučnici sa prestižnog MIT-a kritikovali su Maskov neurološki čip u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, rekavši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.Neuralink, Maskova kompanija iza ovog neurološkog čipa, rekla je da ima za cilj da "ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine.“Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada biti“, navodi se u članku, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede“ tokom prezentacije.Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi implantati mozga mogli proširiti ili vratiti ljudske sposobnosti. Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena. „Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.Međutim čak i četiri godine nakon formiranja, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo. Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine.„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih“, zaključuje se u članku. „Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja.“

Srbija

Kineska fabrika guma nije opasna po zdravlje Zrenjaninaca, kaže studija

Fabrika guma koju gradi kineska kompanija Linglong nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina, sledi iz Studije o uticaju na životnu sredinu ove fabrike o kojoj će u petak u Zrenjaninu biti organizovana javna rasprava.S obzirom na karakteristike okruženja, veličinu, kapacitet i karakter predmetnog projekta, može se zaključiti da je obim uticaja mali i lokalnog karaktera, tako da realizacija i eksploatacija industrijskog kompleksa za proizvodnju guma neće dovesti do bitnih uticaja na životnu sredinu u neposrednom i širem okruženju, navodi se u studiji.Ukupan proizvodni kapacitet svih pogona za proizvodnju je projektovan na 13,62 miliona pneumatika godišnje. Planirano je da  je oni rade 340 dana godišnje, 24 h/dan, u 3 smene, pri čemu je 1 smena na čekanju. Zrenjaninska fabrika biće prva fabrika ove kompanije van Kine. Podsećamo lokalna organizacija Građanski preokret već dugo upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred Vojvodine, u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Otvaranje još jedne fabrike guma, ali japanskog investitora, planirano je u Inđiji.Podvlači se i da će investitor primeniti i poštovati sve zakonske obaveze po pitanju zaštite životne sredine zbog čega se takođe ne očekuje se značajniji uticaj niti postoje pretnje po zdravlje stanovništva. U svetu četvrta, u Srbiji druga industrijska revolucija Autor studije navodi da aktivnost fabrike neće imati direktan uticaj na režim površinskih i podzemnih voda jer će se vodosnabdevanje vršiti iz gradskog vodovoda.Sanitarno-tehnološke otpadne vode izlivaće se  u gradsku kanalizacionu mrežu. Obezbeđen je tretman otpadnih voda do propisanog kvaliteta pre ispuštenja u javnu kanalizaciju, tako da se izbegne negativni uticaj na površinske i podzemne vode. Radom fabrike dolaziće do ispuštanja emisija u vazduh lakoisparljivih organskih jedinjenja pre svega iz glavnih proizvodnih pogona. Međutim, ne očekuju se negativni uticaji na kvalitet vazduha u imajući u vidu predložene metode za smanjenje emitovanih koncentracija.Za rad kotlova koristiće se isključivo prirodni gas kao ekološki najprihvaćenije fosilno gorivo. Navodi se da će iz fabrike  izlaziti neopasni otpad koji ima upotrebnu vrednost kao sekundarna sirovina, neopasni otpad koji nema upotrebnu vrednost, opasni otpad i komunalni otpad. Imajući u vidu planirane metode ponovnog iskorišćenja gumenog otpada za pravljenje podloga za igrališta i prodaju ovlašćenim kompanijama za preradu gumenog otpada, samo minimalne količine gumenog otpada biće konačno odlagane na deponije, stoji u dokumentu.Čvrsti opasni otpad se sakuplja i privremeno skladišti unutar ovog skladišta u odgovarajućim kontejnerima, kutijama i kantama. Namera investitora je da na jednoj lokaciji objedini dve osnovne proizvodne celine u proizvodnji pneumatika - objekat valjare i objekte za izradu guma. Ova studje odnosi se samo na kompleks objekata za proizvodnju guma, ali ne i objekat valjare. 

Srbija

TS: Agencija za borbu protiv korupcije ispravila podatke o ceni kampanje

Agencija za borbu protiv korupcije ispravila je podatke o troškovima kampanje na nedavno održanim izborima, nakon što je Transparentnost Srbija ukazala na brojne nelogičnosti u prethodno objavljenim izveštajima.Greške su se nalazi u zbirnim iznosima za kampanju, zbog čega je više medija prvobitno objavilo da je lista okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) potrošila 182 miliona, a koalicija Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-JS) 62 miliona dinara.Koalicija oko SNS-a je po novim izveštajima potrošila oko 686 miliona dinara u izbornoj kampanji koja je trajala do 21. juna tekuće godine."Od toga, 467 miliona pokriveno je iz javnih izvora a 219 miliona iz 'sopstvenih sredstava', odnosno sa računa za finansiranje redovnog rada stranke. Iako nosi drugačiji naziv, i tu je reč o sredstvima koja potiču iz budžeta, na osnovu dotacija koje dobijaju parlamentarne stranke", navodi se u saopštenju.Prijavljeni troškovi preostalih 20 izbornih lista su bili oko 400 miliona dinara.Najveći deo troškova naprednjaka odnosi se na TV stanice, oko 293 miliona za oglase na TV-u, 166 za spotove i 15 za zakupljene termine.Koalicija SPS-JS potrošila je oko 212 miliona, od toga 151 za TV oglašavanje.Novac su prikupili iz javnih izvora (85,5 miliona), od priloga fizičkih lica (26,5 miliona), iz sopstvenih sredstava (3,5 miliona) i od kreidta kod AIK banke (96 miliona).TS napominje da su ispravljeni podaci o prihodima i rashodima objavljeni tek oko dva meseca nakon održanih izbora, dok gotovo ništa od podataka nije bilo dostupno javnosti dok je kampanja trajala."Ni podaci koji su sada objavljeni nisu potpuni, jer aktuelni propisi ne predviđaju obavezu objavljivanja pružalaca usluga, pa tako nije vidljivo na kojim TV stanicama, internet sajtovima i na čijim bilbordima je vršeno oglašavanje. TS će tražiti ove dodatne podatke od Agencije za borbu protiv korupcije, radi poređenja prijavljenog sa nalazima monitoringa koji smo sproveli", navodi se u saopštenju te nevladine organizacije.

Srbija

BDP Srbije pao 6,4 odsto u drugom tromesečju

Realni pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu ove godine iznosio je 6,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).Prema desezoniranim podacima u drugom kvartalu je, u odnosu na prethodni kvartal, zabeležen pad BDP-a od 9,2 odsto.Srpska privreda je u drugom kvartalu zbog svih vanrednih mera i pandemije zabeležila pad, pa je tako njen rezultat drugi najbolji u Evropi, prema Republičkom zavodu za statistiku.Kada se govori o delatnostima, u poređenju sa istim periodom prošle godine, značajan je bio realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 16,7 odsto.U sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama pad je iznosio 7,7odsto, a u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 20,6 odsto.Značajan realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija od 5,4 odsto, i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 7,1 odsto.Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je na godišnjem nivou realni rast zabeležen samo kod izdataka za finalnu potrošnju države, od 8,9 odsto, dok je realni pad zabeležen kod svih ostalih agregata.Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su pali za 8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 4,7 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 11,9 odsto, izvoz robe i usluga za 20,7 odsto, a uvoz robe i usluga za 19,3 odsto, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.AC

Srbija

Korona nije drastično uvećala korišćenje e-usluga?

Građani Srbije smatraju da pandemija korona virusa nije značajnije promenila njihove navike u korišćenju e-usluga u odnosu na vreme pre pandemije, pokazalo istraživanje Centra za evropske politike (CEP). „Većina onih koji su koristili e-usluge za vreme pandemije kažu da su ih koristili u istoj ili približnoj meri kao i pre izbijanja pandemije. Suprotno očekivanjima, rezultati pokazuju da zainteresovanost građana za korišćenje e-usluga nije rasla tokom pandemije ni u Srbiji, niti u susednim zemljama“ kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.Rezultati istraživanja sprovedenog od 15. do 30. maja pokazuju i da je većina građana Srbije zadovoljna uslugama i smerom u kojem se kreće digitalizacija javne uprave u Srbiji. Oko dve trećine smatra da je interakcija sa javnom upravom postala jednostavnija u prethodne dve godine.U ESTONIJI SE 99 ODSTO JAVNIH USLUGA OBAVLJA ONLAJN Približno 70 odsto ispitanika kaže da se smanjilo vreme neophodno za dobijanje javnih usluga.  „Zaključujujemo da građani Srbije vide pozitivan trend u domenu digitalizacije, jer više 70% preferira elektronske usluge. Građani su svesni da su im dostupne elektronske usluge i preko 80% njih smatra da su one lake za korišćenje“, kaže Lazarević. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1005 ispitanika, u okviru regionalnog projekta koji finansijski podržava Evropska unija. Rezultati iz drugih zemalja regiona su slični onima u Srbiji.Izuzetak je Bosna i Hercegovina, gde samo jedna trećina ispitanika ima pozitivan stav o javnim uslugama, a manje od polovine primećuje trend ka njihovoj digitalizaciji. Rezultati ankete govore o značajnom porastu broja građana koji smatraju da su im dostupne elektronske usluge.Pre tri godine to je smatrala trećina, sada dve trećine ispitanika.JEDINSTVENO ELEKTRONSKO SANDUČE MENJA POŠTARA

Svet

Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi

Prema novim istraživanjima, za evropske proizvođače automobila električna vozila će ostati značajno skuplja za proizvodnju najmanje još jednu deceniju, piše Fajnenšal tajms.Prema podacima koje je prikupila konsultantska kompanija Oliver Wyman, ukupni troškovi izrade kompaktnog vozila bez emisije će se smanjiti za više od 20 odsto do 2030. godine, na 16.000 evra po vozilu u proseku, ali će to svakako biti skuplje za 9 odsto u poređenju sa benzinskim ili dizel vozilima.Iako se očekuje da će cena baterije za električna vozila opasti u narednim godinama, ovo svakako predstavlja rizik za velike evropske proizvođače automobila.Evropski proizvođači automobila, suočeni sa naglim padom ukupne potražnje za njihovim proizvodima zbog pandemije, trebalo bi da predstave desetine novih električnih automobila u narednih nekoliko godina.Uprkos većim troškovima proizvodnje, električni automobili se često već prodaju za nižu cenu od vozila na benzin ili dizel u Evropi, delimično zahvaljujući velikim subvencijama u nekoliko zemalja.Ne očekuje se da će troškovi proizvodnje benzinskih ili dizel automobila puno opasti, jer će proizvođači automobila usmeriti svoje investicije na prilagođavanje proizvodnih linija za električna vozila koja takođe imaju koristi od jednostavnije strukture i manje komponenti.Kao rezultat toga, električni modeli će biti jeftiniji za proizvodnju „u nekom trenutku, a ne daleko nakon 2030. godine“, rekao je Sajmon Šurer, iz kompanije Oliver Wyman.

Svet

Interpol: Raste broj ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji

Širom sveta u zadnje dve godine zabrinjavajuće raste ilegalna trgovina plastičnim otpadom, upozorenje je koje stoji u najnovijem izveštaju Interpola pod nazivom “Strateška analiza rastućih kriminalnih trendova na svetskom tržištu plastičnog otpada od januara 2018”, piše u saopštenju Interpola. Autori izveštaja upozoravaju i na nasilje koje se obično povezuje sa organizovanim kriminalom.Oni navode primer gradonačelnika malog grada u Francuskoj koji je ubijen kada je pokušao da spreči bacanje ilegalnog otpada u svojoj opštini. Kako se dodaje, izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i podacima do kojih su došle obaveštajne službe iz 40 zemalja.Ukazuje se na nelegalno preusmeravanje pošiljki, neovlašćene metode upravljanja otpadom, nezakonitu registraciju otpada, kao i povećanje broja deponija i ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji. Primetna je veza između kriminalnih mreža i legalnih biznisa koji se koriste kao pokriće za ilegalne operacije sa kriminalcima koji često pribegavaju finansijskom kriminalu i krivotvorenju dokumenata.Vrata oportunističkom kriminalu otvorile su teškoće u tretiranju otpada i kontroli.Autori izveštaja podsećaju da je prošlog maja Malezija počela da vraća skoro četiri hiljade tona plastičnog otpada u 13 zemalja i to se tumači kao odlučnost da se izađe  na kraj sa tim problemom. ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU Plastični otpad se šalje u Maleziju uglavnom iz Evrope i Severne Amerike, jer je 2018. Kina zatvorila vrata za njegov uvoz. “Promenili smo propise kako bismo sproveli ovu borbu, uspostavili jače administrativne procedure i pokrenuli nacionalnu kampanju. Pozivamo svetsku zajednicu da radimo zajedno na granicama i da ostavimo čistu, lepu planetu za buduće generacije”, kaže direktor Centralnog biroa Interpola u Kini Daqi Duan.“Interpolov izveštaj ukazuje na hitnu potrebu da se utvrdi kako kriminalci istražuju nove i već postojeće ranjivosti na tržištu, i poziva da se pojačaju pravni propisi na uvozu i izvozu otpada”, smatra Calum MacDonald iz Interpola koji je i direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine. Interpolov radi sa stručnim agencijama u 194 zemlje kako bi otkrili kriminal u ovoj oblasti i razotkrili grupe koje stoje iza njega. Interpol poziva na jaču međunarodnu saradnju u oblasti tog kriminala, ističe da je neophodno ranije skeniranje rizika, kao i sprovođenje finansijske istrage i obaveštajnih operacija.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA

Svet

Centralna banka Jamajke rege muzikom podučava o monetarnoj politici

Centralna banka Jamajke objašnjava građanima inflaciju i monetarnu politiku kroz muzičke video spotove, koristeći nacionalni simbol te države, rege muziku.Karipska država suočava se sa izuzetno visokim nacionalnim dugom poslednjih nekoliko godina, a ovo je zanimljiv način kojim objašnjavaju važnost osiguravanja stabilnih cena.Analitičari kažu da je veći deo javnog duga Jamajke proizašao iz loših zajmova banaka koje je vlada apsorbirala da bi "rešila krizu sredinom 1990-ih, kada je desetine banaka propalo zbog velikog broja kredita".Ovo nije prvi put da je Centralna banka Jamajke koristila muzičke spotove radi edukovanja građana, bio je to slučaj i prošle godine, kada je umetnik Tarus Rajli takođe pevao o inflaciji.„Niska i stabilna inflacija je ekonomiji, ono što je bas gitara rege muzici“, bile su reči njegove pesme.Video spotovi kampanje, koji su navodno proizvod Tonija Morisona, direktora za odnose s javnošću banke, su edukativni i zvuče izvrsno.U muzičkom spotu, u kojem se nalazi umetnica Denik, stihovi su: „Ne želimo je previsoko, ne želimo je nisko, kada je inflacija stabilna i predvidljiva, to je pravo rešenje“.Video spot opisuje kako inflacija utiče na svaki deo ekonomije i zašto građani Jamajke moraju biti svesni napora koje banka ulaže kako bi inflacija bila pod kontrolom. Banka Jamajke zadržala je svoju kamatnu stopu na nivou od 0,5 procenata, nepromenjenu još od kad su je smanjili za 25 baznih poena u avgustu prošle godine.Stopa inflacije na Jamajci skočila je na 6,8 procenata u junu sa 5,2 posto u maju, a BDP je smanjen za 2,3 odsto na godišnjem nivou.