Četvrti po redu međunarodni "SMART CITY Festival 2020" će se održati 22. i 23. oktobra, u organizaciji "Friedrich Naumann" fondacije na Zapadnom Balkanu, partnera i uz podršku nemačkog Federalnog mini...
Oživljavanje železnice u Srbiji biće jedan od strateških ciljeva Evropske investicione banke (EIB) kako bi pospešili mlađe generacije da u većoj meri koriste ovaj ekološki i bezbedan vid prevoza koji je duže vreme zapostavljen, rekla je šefica regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre, prenosi Euractiv."U planu je finansiranje rehabilitacije pruge na Koridoru 10 do granica sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom", rekla je Negre u intervjuu agenciji Beta.Na značaj žeelznice u periodu ekološke tranzicije ukazuje i to što je Odbor Evropskog parlamenta za transport i turizam (TRAN) ranije ove nedelje podržao predlog Evropske komisije da se 2021. proglasi Evropskom godinom železnice.Negre je navela je da će u okviru ranije objavljenog paketa pomoći za Zapadni Balkan značajan deo sredstava biti plasiran u Srbiji u različite sektore."Nastavićemo da ulažemo u putnu infrastrukturu. Pored izgradnje autoputa Niš-Merdare podržaćemo i obnovu magistralnih i manjih, prigradskih puteva koji su važni za lokalno stanovništvo", rekla je Negre.Dodala je da će EIB doprineti i rešavanju problema sa kanalizacijom pa je u planu realizacija projekta izgradnje kanalizacione mreže u beogradskoj opštini Palilula, kao i vodosnabdevanja u 25 opština širom Srbije.
U novom podkastu Nove ekonomije "Neću da ćutim", razgovaramo sa ljudima različitih profesija, preduzetnicima, advokatima, psiholozima o tome kako prebroditi korona krizu, kako sačuvati posao i mentalno zdravlje.Gošća Biljane Stepanović u drugoj epizodi podkasta je Radmila Gajić, trener i prodavac opreme za poslastičare.
Policijske snage sukobile su se sa navijačima koji su protestovali na Starom gradskom trgu u Pragu zbog novih vladinih mera uvedenih za suzbijanje širenja korona virusa, piše Radio Slobodna Evropa.Stotine ljubitelja hokeja i fudbala okupilo se na trgu u nedelju, 18. oktobra, a prema podacima Češkog radija, broj okupljenih premašio je 500, što je trenutna granica za javna okupljanja. Većina demonstranata takođe nije nosila maske niti su poštovali propisani razmak, navodi se.Na poziv gradskih vlasti da se raziđu, huligani su reagovali nasilnim pucanjem na policiju, dimnim bombama, kamenjem, flašama i kantama za smeće.Sat vremena kasnije, kada su gradske vlasti naredile demonstrantima da se raziđu jer krše pravila, a organizatori su ih pozvali da mirno odu, nekoliko stotina huligana zasipalo je policiju petardama, dimnim bombama, ostrige i flašama. Takođe su na policijski kordon bacali teške kante za smeće i sve ostalo do čega su mogli doći.Pred kraj protesta, policija je koristila suzavac i vodene topove kako bi rasterali grupe ljudi koji su odbijali da se raziđu.
Koalicija za dobročinstvo i Forum za odgovorno poslovanje objavili su nalaze analize troškova i koristi ukidanja PDV-a na doniranu hranu u Srbiji. Prema podacima iz 2018. godine, gotovo 500.000 ljudi ...
-270x152.jpg)
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi Jan Kes Martejn, održavao je virtuelne sastanke sa vlastima Srbije u periodu od 5. do 16. oktobra 2020. godine, na kojima se razgovaralo o petoj i poslednjoj reviziji instrumenta PCI, navodi se u saopštenju. Tim MMF-a, između ostalog, apeluje na smanjenje fiskalnog deficita i ograničeni rast zarada u javnom sektoru."Realizacija programa se generalno odvijala prema planu, a ekonomska aktivnost se oporavlja nakon naglog pada u drugom kvartalu 2020. godine izazvanog pandemijom COVID-19. Monetarne i finansijske mere i veliki fiskalni paket koji su uvedeni kao odgovor na krizu odigrali su ključnu i pozitivnu ulogu u pružanju podrške ekonomiji. Sada se očekuje da će BDP zabeležiti realan pad od 1,5 procenata u 2020. godini, a zatim porast od 5 procenata u 2021. godini", rekao je Martejn.Ove projekcije se zasnivaju i na najnovijim podacima koji ukazuju na oporavak koji je brži od ranije očekivanog i njima se ažuriraju projekcije objavljene u izveštaju Svetska ekonomska prognoza MMF-a (IMF World Economic Outlook) 13. oktobra."Međutim, prognoza je i dalje vrlo neizvesna, zbog nepredvidljivog uticaja kretanja epidemije i posledičnih nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije i njenih trgovinskih partnera. Inflacija je i dalje niska i očekuje se da će se u 2021. zadržati u donjoj polovini ciljanog koridora NBS. Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan", dodaje se u saopštenju.Poreski prihodi su premašili očekivanja u vreme četvrte revizije instrumenta PCI, ali će rashodi biti veći s obzirom na to da su fiskalne mere produžene i da će se realizacija javnih investicija ubrzati u poslednjem kvartalu ove godine.U tom kontekstu, očekuje se da će ukupni fiskalni deficit biti ispod 9 procenata BDP-a u 2020. godini i da će se javni dug zadržati na nivou ispod 60 procenata BDP-a."Tim MMF-a je postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2021. godinu. Budžet treba da postigne ravnotežu između podrške ekonomskom oporavku i održavanja fiskalne odgovornosti. U kontekstu aktuelnog oporavka ekonomske aktivnosti, za budžet koji je trenutno u fazi pripreme bilo bi prikladno smanjenje fiskalnog deficita na 3 procenta BDP-a, čime bi se obezbedio dalji pad udela javnog duga u BDP-u", navodi se ocenama.Kako bi se za to otvorio prostor i s obzirom na povišene fiskalne rizike, pored ostalog sa strane državnih preduzeća koja se suočavaju sa poteškoćama i kreditnih garancija, važno je da udeo ukupnih troškova zarada u javnom sektoru u BDP-u zabeleži pad na održivije nivoe, nakon porasta u poslednje tri godine."Stoga u 2021. povećanja zarada u javnom sektoru treba da budu ograničena. Povećanja penzija treba da prate dogovorenu švajcarsku formulu, a dodatna ad-hoc povećanja ili isplate treba izbegavati. Potrebno je pažljivo pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i eventualna podrška ovim preduzećima treba da se sprovede transparentno kroz budžet", smatra MMF.Nakon određenih kašnjenja zbog pandemije, sprovođenje strukturnih reformi treba da se ubrza kako bi se obezbedio snažan i stabilan rast u srednjoročnom periodu."Potrebni su kontinuirani napori u pravcu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, kao i praćenja i upravljanja fiskalnim rizicima. Reforme okvira zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, koje u znatnoj meri kasne, treba da se privedu kraju", dodaje MMF.Unapređenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, uključujući EPS, kao i razvoj tržišta kapitala u Srbiji, i dalje su od presudnog značaja."Pozdravljamo napredak ostvaren ka završetku privatizacije Komercijalne banke i podržavamo dalje napore da se privatizuje Petrohemija. Srednjoročni prioriteti u cilju stvaranja uslova za brži rast privatnog sektora i približavanje nivoima dohotka u EU takođe uključuju jačanje vladavine prava i unapređenje pravosudnog sistema", zaključuje se u saopštenju.
Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. "Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijihPodaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. "No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: - Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. - 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. - Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu - 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. - U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. - Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD. - Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u EvropiInicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Iako se očevi ne porađaju, istraživanja pokazju da 10 odsto njih pati od postporođajne depresije povezane sa hormonima, prenosi portal Nova.rs."Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava, pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja, naročito ako i majka prolazi kroz despresiju”, navodi se na sajtu psihološkog savetovališta Sana.Simptomi su gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena i takozvanog “bebi bluza”. Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja, problemi sa snom, apetitom, osećaj bespomoćnosti, bezvoljnost, a u ekstremnijim slučajevima javlja se i razmišljanje o smrti odnosno samoubistvu.“Rođenje i prvi dani bebe u porodici se obično predstavljaju kao idiličan, srećan događaj u kojem svi samo uživaju”, kaže dr Marina Videnović, naučni saradnik iz Instituta za psihologiju.PSIHOLOG: CILJ TERAPIJE JE DA NAUČIMO DA TUGUJEMO Prema njenim rečima iako su razlozi za sreću neosporni, taj događaj, kao i svi koji pokreću jaka osećanja i donose promene, predstavljaju i izvor stresa za oba roditelja“Bračni par uplovljava u novu ulogu koja menja dotadašnju strukturu i treba im dati vremena da se u njoj snađu. Tu je nespavanje, umor zbog brige oko bebe, visoka očekivanja sredine, neraspoloženje supružnika”, ukazuje dr Videnović.Dodaje da beba nije odmah po rođenju srećno i zadovoljno dete koje beskrajno voli svoje roditelje, niti roditelji moraju odmah po rođenju da budu zaljubljeni u svoje dete, jer za ljubav treba vremena. To su samo neki od uobičajenih izvora stresa.Ona navodi i da je problem to što u našoj sredini razgovor o negativnim osećanjima u periodu ulaska u roditeljsku ulogu predstavlja tabu temu. "Razgovor i ohrabrivanje roditelja jeste prvi korak ka preovladavanju neprijatnih osećanja i raspoloženja”, kaže Marina Videnović.
Aerodrom Ponikve kod Užica zauzima površinu od 560 hektara, četiri puta je veći od Niškog aerodroma, ali je i dalje nepoznato kako će funkcionisati u budućnosti, prenosi Ekapija. "Sa tolikom površinom i svo...
Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi beli papir.Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. IZDAVANJE "BELOG PAPIRA"U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOMZakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.
Međunarodne finansijske institucije i 20 najvećih svetskih ekonomija uspostavljaju zvanične standarde za regulisanje i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka. Do kraja 2022. godine bi trebalo da završe regulatorne okrive za „stabilcoin”, piše portal Startit.Ministri finansija i guverneri centralnih banaka 19 zemalja i Evropske unije (G20), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Banka za međunarodna poravnanja (BIS) napravili su izveštaj u kojem se navodi kako bi stabilcoin trebalo da bude zamenljiv postojećim novčanim oblicima, da podseća na gotovinu u jednostavnosti upotrebe, ali i da njegovo korišćenje ne stvara trošak ili da on bude mali. Sistemi digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) bi trebalo da se povežu s nasleđenim finansijskim tehnologijama, tako da u svakom trenutku namiruju velike količine transakcija.Takođe, treba da se pridržavaju propisa i nadzora koji se primenjuju na novac koji je već u opticaju, kao i da glavnu reč imaju centralne banke. Ono što je važno, jer se sve odigrava u digitalnom prostoru, jeste da bude otporan na hakerske napade i druge tehničke izazove.CBDC sistemi bi mogli da poboljšaju prekogranična plaćanja, ali bitna razlika u odnosu na klasične digitalne valute, poput Bitcoina, jeste ta što se iza ovog sistema ne nalazi blokčejn tehnologija anonimnih učenika, već centralna banka, koja ima nadzor nad svim transakcijama.
Broj novoregistrovanih nezaposlenih u Bugarskoj premašio je 300.000 ljudi, prema najnovijim podacima specijalizovanog izveštaja o tržištu rada tokom zdravstvene krize, koji sastavljaju tamošnji Nacionalni zavod za statistiku i Zavod za zapošljavanje.Portal Novinite prenosi da podaci pokrivaju period od početka februara do sredine oktobra, a navodi se i da je istovremeno nešto više od 193.000 ljudi našlo radno mesto putem zavoda za zapošljavanje.Analiza specijalizovane ankete pokazuje da od 17. avgusta novoregistrovanih nezaposlenih širom zemlje imaju znatno više od onih koji nalaze zaposlenje, što je naročito vidljivo u periodu od 5. do 11. oktobra, kada se na biro prijavilo 9.900 ljudi, dok je samo 6.500 našlo posao.Najdrastičnija razlika je u okrugu Burgas, gde je bilo oko 1.000 novih nezaposlenih više od onih koji su pronašli posao.Analitičari objašnjavaju trend porasta nezaposlenosti poslednjih nedelja, posebno u prioblanim oblastima, iscrpljivanjem pozitivnog efekta sezonskog zapošljavanja leti u hotelijerstvu i ugostiteljstvu.
-615x345.jpg.webp)
Amazon će postati jedan od glavnih emitera Uefine Lige šampiona u Italiji, nakon uspešne licitacije za prava emitovanja, navodi cenjeni italijanski ekonomski list Il Sole 24 Ore, prenosi Telecompaper.Kompanija je navodno platila 240 miliona evra za obezbeđivanje trogodišnjeg ugovora za emitovanje utakmica Lige šampiona sredom uveče na svojoj Prime Video platformi od 2021. do 2024. Prema uslovima ugovora, striming platforma emitovaće ukupno 17 igara po sezoni plus reprize, kao i emsije o istaknutim događajima na mečevima.Mediaset, Sky Italia i DAZN još uvek se takmiče za paket igara za utorak uveče, s tim da se javni emiter Rai već isključio iz nadmetanja, dodaje se u izveštaju. Sky je trenutni ekskluzivni nosilac prava na utakmice Lige šampiona i Lige Evrope u Italiji, nakon što je 2017. godine platio oko 300 miliona evra za paket 2018-21.Krajem prošle godine Amazon je dogovorio sličan trogodišnji ugovor da u Nemačkoj emituje 16 mečeva grupnih faza Lige šampiona, kao i nokaut utakmice. Takođe je prenosio neke utakmice Bundeslige i engleske Premier lige na svojoj striming platformi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Rekonstrukcijom termalnog kupališta u mađarskom Debrecenu iz tridesetih godina prošlog veka nastao takozvani kontemplativni vodeni park Aquaticum, prenosi portal Gradnja.Arhitektonski studio BORD potpisao je projekat vodenog parka u okviru zaštićenog gradskog područja Debrecena koji je, kako se ocenjuje odstupio od stereotipa adrenalinske zabave u sličnim kompleksima.Mađarski arhitektonski studio opisao je svoj najnoviji projekat kao „skrivenu oazu zaključanu u sanduku duboko u šumi“ i akvapark zaista ima oblik velike izdužene kutije koja je zaronjena u zeleno okruženje.Iskustvo uživanja u vodi osmišljeno je tako da favorizuje kontakt posetilaca sa prirodom, a u zoni otvorenih bazena nivo vode je isti kao i okolni travnjaci i vegetacija, što pruža poseban osećaj veze sa prirodom.Na nešto višem nivou, na krovu objekta, koji je popunjen ležaljkama i suncobranima, može da se uživa u pogledu koji se gubi u okolnoj šumi.SAVREMENA ARHITEKTURA: NAGRADA TVORCIMA ZGRADE KOJA VISI U VAZDUHU Ipak, iako je primarna želja arhitekta bila da integrišu objekat u okolni ekosistem, delovi kompleksa koje arhitekte ocenjuju kao najviše veštački naglašavaju njegov intrigantniji karakter, piše Domusweb. Tako, na primer, u zatvorenom spa delu bazeni od mozaika boje kajsije naglašeni su neonskim cevima koji ispisuju ritmičku geometriju na plafonu.Na fasadama su isečena zagonetna trouglasta vrata koja pružaju neobičan osećaj prilikom prolaska, odnosno kao da stupate u neku novu dimenziju, navode autori.U spoljašnjim prostorima i u unutrašnjosti, geometrijskim formama naglašeni su i konstruktivni i estetski elementi objekta.
Nakon burne reakcije javnosti zbog njihove odluke da cenzurišu Njujork Poust, Tviter je ublažio svoju politiku protiv deljenja hakovanog sadržaja, tako da više neće uklanjati hakovani sadržaj ukoliko ga hakeri ili oni koji „deluju u dogovoru“ sa hakerima direktno ne dele, piše britanski Gardijan.Fejsbuk i Tviter preduzeli su u sredu korake da ograniče širenje kontroverznog članka u Njujork Poustu koji kritikuje Džoa Bajdena, izazivajući negodovanje među konzervativcima i podstičući raspravu o tome kako društvene mreže treba da se nose sa dezinformacijama uoči izbora u SAD-u.U potezu bez presedana protiv velike novinske publikacije, Tviter je blokirao korisnike da dele ili postavljaju linkove do priče ili fotografija iz nepotvrđenog članka.Korisnicima koji pokušavaju da podele priču prikazano je obaveštenje gde piše da Tviter „ne može da ispuni ovaj zahtev, jer je link identifikovao kao potencijalno štetan“.Priču, navodno zasnovanu na materijalima koje je prodavnica računara ukrala sa laptopa Hantera Bajdena, Tviter je blokirao iz dva razloga, prema saopštenju kompanije. Prvo, sadržao je lične podatke kao što su privatne adrese mejla i drugo, sadržao je hakovani materijal, kršeći politiku uspostavljenu 2018. godine zbog navodnih hakovanja koje je Rusija organizovala uoči predsedničkih izbora 2016. godine.Ta potonja politika je sada oslabljena, prema navodima Vidže Gadi, šefa politike korišćenja Tvitera.„Označićemo tvitove kako bi pružili kontekst, umesto da potpuno blokiramo deljenje linkova na Tviteru“, navodi ona.Politika protiv hakovanog sadržaja dovela je do zabrinutosti, jer bi Tviter mogao da kažnjava izveštavanje vezano za hakovanje, ograničavajući legitimno novinarstvo.„Verujemo da etiketiranje tvitova i osnaživanje ljudi da sami procenjuju sadržaj bolje služe javnom interesu i javnom razgovoru. Politika firme koja se tiče hakovanog sadržaja biće ažurirana kako bi odražavala ove nove mogućnosti izvršenja“, napisala je Gadi na svom Tviteru.
Švajcarska IT kompanija Zuhlke ima novi poslovni prostor u Beogradu od 2.800 kvadrata u Navigator Business Centru 2, piše portal Netokracija. Enterijer novog poslovnog prostora kompanije Zuhlk...
Zamenica direktora Instituta "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je nošenje maski na otvorenom ipak samo preporuka Kriznog štaba, ne i obavezujuća mera kako je prethodno nagovestila, javlja Tanjug a prenosi RTV."Maske na otvorenom ostaju preporuka", kazala je ona i dodala da su u zatvorenom prostoru maske obavezne.Mere koje takođe ostaju kao obavezne su zabrana lokalnim samoupravama da izdaju dozvole za različita okupljanja i da svi uslužni objekti moraju da imaju odgovorno lice, čiji je zadatak striktno sprovođenje preventivnih mera, dok će Arena od ponedeljka ponovo biti spremna za prijem pacijenata obolelih od COVID-19.Kisić Tepavčević je prethodno, nakon današnje sednice Kriznog štaba, kazala da maske "trebaju da nose svi stalno i u svakoj prilici, uključujući i otvorene prostore".Na novinarsko pitanje da li je nošenje maski na otvorenom preporuka ili obavezujuća mera, Kisić Tepavčević je rekla da je u pitanju "obavezujuća mera"."Maske svuda, stalno, svi treba da nosimo, i ta mera stupa na snagu praktično odmah", kazala je Kisić Tepavčević.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je onlajn peticiju „Ne uništavajte IT“, nakon nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem se traži samoinicijativno prijavljivanje poreza za prihod iz inostranstva, piše portal Startit.Savo Manojlović iz tog udruženja objašnjava da iako u naslovu peticije stoji IT, ona se zapravo odnosi na sve koji zarađuju koristeći digitalne platforme, odnosno na sve one koje je Poreska uprava pomenula u svom saopštenju.Ukoliko sakupe 10.000 onlajn potpisa, pravno-ekonomski tim Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti će uraditi uporednu analizu oporezivanja IT sektora. Ako dostignu cilj od 15.000 potpisa kreću u medijsku kampanju, a na 20.000 će formirati pregovarački tim, zajedno s potpisnicima peticije.„Postoji jedna zastarelost propisa i načina oporezivanja ovih ljudi. Vi kada imate uplate od na primer 1.000 evra, može se destiti da državi date i 80 odsto prihoda, što je zaista mnogo. Država mora da shvati vrstu odgovornosti, ali i šansu koja postoji u ovoj sferi poslovanja. Ti ljudi nikako nisu na teretu države, ne traže subvencije, a donose čist profit kroz izvoz svojih usluga”, rekao je Manojlović.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez
Novi Telenor Go Smart je sveobuhvatni tarifni paket prilagođen roditeljima i deci da pruži slobodno i bezbedno upravljanje prvim mobilnim telefonom, uz roditeljski nadzor. Putem digitalnog servisa ProtecThor, koji je uključen u pakete, roditelji mogu lako da prate gde su njihova deca i koga pozivaju, da ograniče njihovo vreme provedeno na mreži i postave parametre za filtriranje sadržaja. Paket takođe uključuje 5 GB mobilnog interneta, režim za kontrolu dečijeg uređaja i veliki izbor modela telefona za najmlađe.„Odrastanje u digitalnom svetu često donosi brojne nedoumice roditeljima, i većina njih smatra da im je potrebno više znanja i veća kontrola da bi deci dali prvi telefon na korišćenje. Oni ne žele da ih prerano izlože sadržajima za koje nisu spremni i žele da ih uvedu u onlajn svet kada odluče da je za to došlo pravo vreme. Upravo od tih činjenica smo krenuli kada smo kreirali Go Smart ponudu, sa ciljem da pomognemo roditeljima da budu bezbrižni dok njihova deca koriste mobilni uređaj. S druge strane, cilj nam je i da deca steknu sigurnost i slobodnije se ponašaju kako bi rasli, učili i razvijali se zahvaljujući modernim tehnologijama“, kaže Azfar Shah, direktor marketinga za privatne korisnike.Go Smart paketi sadrže 5 Gb mobilnog interneta, neograničene pozive u Telenor mreži, i 50 poruka i minuta ka svim mrežama u domaćem saobraćaju. Paket nudi kontrolu troškova i nije moguće ostvariti saobraćaj izvan pretplate. Roditelj veoma jednostavno sa svog telefona putem Moj Telenor aplikacije upravlja detetovim brojem: kupuje tarifne dodatke, uključuje/isključuje roming i prati potrošnju.ProtecThor ima niz funkcionalnosti kojima se lako upravlja. Ova aplikacija pruža mogućnost ograničavanja ukupnog vremena provedenog na mobilnom telefonu u određenom delu dana, kao i zabranu pristupa neprikladnim sajtovima i aplikacijama. Korišćenjem ProtecThor-a roditelji mogu da budu rasterećeniji, pošto u svakom trenutku mogu da imaju i uvid gde im se deca nalaze. Lokacija se može pratiti automatski u definisanim vremenskim intervalima ili po potrebi pritiskom na dugme „Gde je moje dete?“. Osim uz Go Smart pakete, ProtecThor je dostupan i uz druge tarifne pakete kao posebna digitalna usluga.Bezbednost dece na internetu jedna je od najvažnijih oblasti u kojoj Telenor, već više od decenije, pruža svoj doprinos kroz podršku i razvoj projekata Telenor Fondacije. Kroz partnerstva i dugoročnu strategiju, pomaže roditeljima, starateljima, vaspitačima, učiteljima, deci da istražuju, uče i na bezbedan način koriste što više mogućnosti i prednosti onlajn sveta.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova spremio predlog Naredbe o uspostavljanju uslovno zabranjenih zona iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke u nameri da se zaštite ugrožene vrste ptica.“Shodno članu 43. stav 1. Zakona o javnim agencijama, upućen je zahtev Ministrastvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture za pribavljanje Mišljenja o ustavnosti i zakonitosti propisa”, objavljeno je na sajtu DCV-a.Kako je navedeno u saopštenju, na sastancima koji su prethodili finalnom predlogu Naredbe, predstavnici nadležnih institucija su predložili, da se osim iznad Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, uslovno zabranjena zona uspostavi i iznad Trešnjice i Mileševke, gde su takođe nastanjeni beloglavi supovi. DDodaje se i da je u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o vazdušnom saobraćaju, na predlog teksta, pribavljene su saglasnosti ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. BELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACNajveće nevolje početkom avgusta snašle su mladunce beloglavih supova koji su učili da lete. Tada se nekoliko njih uplašilo helokoptera koji je leteo kanjonom reke Uvac i skočilo u uvodu.Nekoliko jedinki se oporavilo i ponovo su na slobodi, dok je nekoliko životom platilo bahate letove helikopterom.Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva je usledila i nakon pisanja Fondacije za zaštitu ptica grabljiviaca, koja je apelovala da se pod hitno preduzmu konkretni koraci i zabrane letovi.O alarmantnosti situacije govore i podaci kojima raspolažu posmatrači ptica koji su sada već odrasle beloglave supove, žrtve letošnjeg incidenta.Jedan od njih snimljen je čak na grčkom ostrvu Naxos, gde je i slikan, dok su se još dve ptice našle u Bugarskoj, jedan u Kresnoj klisuri i drugi u Vratsa Balkan Nature Parku.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
