Najnovije

Srbija

Primena Zakona o poreklu imovine počinje u martu, da li će biti javne provere tajnim smernicama

Godišnjim smernicama koje neće biti javne biće utvrđeno čija će se imovina proverati, njih će donositi direktor Poreske uprave, ali postupak može da se pokrene i na osnovu prijave građana ili neke institucije, piše portal Slobodna Evropa.Vlast u Srbiji ocjenjuje da će Zakon o utvrđivanju porekla imovine biti oštar mač u borbi protiv korupcije i da neće biti selektivnih meta.Ko ne bude mogao da  dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti.Ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, biće oduzeto sva imovina koja je stečena na taj način.Za proveru imovine zaduženo je posebno odeljenje u Poreskoj upravi, a uskoro se očekuje da bude izabran rukovodilac tog odeljenja.KO JE SVE NA UDARUPrema tom zakonu, na udaru će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne godine, ima razliku veću do 150 hiljada evra između povećanja imovine i prijavljenih prihoda. Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 posto oporezuje nezakonito stečena imovina.Ona predstavlja razliku između prijavljenih prihoda i povećane imovine čije se poreklo ne može dokazati. Ako se pojavi sumnja da je izvršeno krivično delo, Poreska uprava o tome obaveštava policiju, a Poresku policiju javno tužilaštvo.U odeljenju Poreske uprave biće i ljudi iz MUP-a, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencije za borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre i Centralnog registra hartija od vrednosti.POLTIČKI MARKETING JE SVUDA OKO NAS"Ako žele da uvere javnost u iskrenost svojih namera zakon bi pre svega morao biti primijenjen na one koji vrše javne dužnosti", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubomir Madžar. Podseća da su političari svesni da donošenje tog zakona uvek donosi i političke bodove, pa može da bude i opasno oruđe da se obruše na nekoga ko im ne odgovara."Zakon je potpuno nepotreban jer je Srbija i do sada imala mehanizme i institucije za utvrđivanje porekla imovine. On je politički trik da se Evropskoj uniji pokaže da se Srbija bori protiv korupcije", zaključio je Stevan Dojčinović, glavni urednik portala KRIK.Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, usvojen je 29. februara, a stupio je na snagu 11. marta, a primena počinje godinu dana nakon stupanja na snagu.NA ZAKON O POREKLU IMOVINE SRBIJA ČEKA 17 GODINA

Svet

Hrvatska: Šta donosi regulacija rada od kuće?

Hrvatski sindikati sumnjaju da udruženje poslodavaca želi da uvrsti neke dodatne elemente fleksibilnosti radnih odnosa u Zakon o radu, pod izgovorom da žele da regulišu neke specijalne pandemijske okolnosti, piše portal seebiz.Predstavnici radnika smatraju da bi bilo najbolje rešiti pitanje rada od kuće u okviru nacionalnog kolektivnog ugovora, jer u suprotnom smatraju da bi izmene i dopune Zakona o radu mogle dovesti i do nekih nepoželjnih mera „fleksibilizacije“.Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) je u aprilu zatražilo određene izmene radnog zakonodavstva koje bi išle u smeru lakšeg otpuštanja radnika.HUP je ubrzo ove izmene prestao da spominje, ali su se veoma slične mere našle u predizbornom programu vladajuće hrvatske stranke.Generalno se svi slažu da Hrvatskoj treba preciznija regulacija rada od kuće. Brojni detalji u vezi s tim još nisu razjašnjeni, počev od raznih pogodnosti do radnog vremena ili zaštite na radu.Što se tiče moguće fleksibilnosti radnih prava, ključno je napomenuti da je Hrvatska već neko vreme na samom vrhu Europske unije po broju nesigurnih oblika zaposlenja i radnog odnosa.Jelena Miloš, koordinator projekta Evropskog sindikalnog centra Uni Europa i članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID) u Zagrebu, smatra da Hrvatskoj i Evropi nisu potrebne dodatne fleksibilnosti, već naprotiv - skretanje ka stvaranju sigurnih, kvalitetnih i ekološki prihvatljivih radnih mesta.Prema njenim rečima, ljudi koji rade od kuće imaju dvostruko veću verovatnoću da rade čak 48 ili više sati nedeljno od ljudi koji rade u kancelariji, i imaju šest puta veću verovatnoću da će raditi u slobodno vreme. Pored toga, ne treba zanemariti ni pitanja različitog rešavanja troškova za električnu energiju i internet ili povećanih ergonomskih potreba i psihosocijalnih rizika.Jelena Miloš smatra da ova pitanja treba rešiti kolektivnim ugovorom, dok sociolog Dragan Bagić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, s druge strane, smatra da ZOR nije pogrešno mesto za regulisanje rada od kuće, iako se slaže da je to izuzetno delikatan postupak.Bagić takođe smatra da je strah predstavnika sindikata opravdan, što potvrđuju i neka prethodna iskustva, te da važno pitanje poput rada od kuće i dalje zaslužuje svoje mesto u centralnom nizu radnih propisa, a to je Zakon o radu.

Svet

HP beleži rekordnu isporuku PC računara zbog rada od kuće

Kompanija za proizvodnju PC računara oborila rekorde u prodaji, potražnju obezbeđuje pandemija, piše portal CNBC."Nikada nismo isporučili toliko računara i to je zaista bilo pod uticajem velike potražnje kojoj su doprineli ljudi koji rade od kuće", izjavio je drektor te kompanije Enrike Lores nakon objavljivaja planova za treći kvartal 2020.Akcije HP-a porasle su za 2% nakon što je ovaj proizvođač kompjuterskog hardvera objavio da je postigao bolje rezultate od očekivanih.Oni su za milijardu dolara veći od planiranih.Кompanija je ostvarila 49 centi zarade po akciji na gotovo 14,3 milijarde dolara prihoda, što je nadmašilo procenu kompanije FactSet koja je bila za milijardu manja.Ipak, te brojke su za oko 15 odsto manje nego lane."U prošlosti smo govorili o jednom PC  računaru u kući. Sada se javlja porteba da svaki čovek ima svoj računar. Ovo će pokrenuti potražnju i potrajaće neko vreme," rekao je Enrike Lores.Kompanija je ranije videla izlaz u prodaji štampača, zbog toga što je veliki broj kancelaria bio zatvoren.Neto prihod od štampača pao je 20% u odnosu na prošlu godinu dana, prodaja hardvera porasla za 3%, navodi se u saopštenju za javnost."Potražnja za štampačima i potrošačkim zalihama bila je još jača od one koja je bila pre pandemije, a sa komercijalne strane, primetili smo poboljšanja tokom celog tromesečja jer je uticaj pandemije u mnogim zemljama sve manji, zaključio je direktor HP-a.Akcije HP-a su porasle za 2%, na 18,70 dolara, a ove godine akcije su za više od 7%.HP-U PADAJU PRIHODI ZBOG SLABE PRODAJE PC-JA

Srbija

Nectar-u dodeljene čuvarkuće

Nectarovi brendovi Family, Life, Tomatello, napravljeni u Srbiji  od domaćih jabuka, breskve, domaćeg paradajza, od ariljske maline i oblačinske višnje, sortama sa zaštićenim geo poreklom, proglašeni su za “čuvarkuće”  i među prvima u Srbiji će nositi žig  koji dodeljuje Privredna komora Srbije kvalitetnim domaćim proizvodima u okviru akcije “Stvarano u Srbiji”. Kompanija Nectar se PRVA  prijavila za učešće u ovoj akciji podrške domaćim proizvodima i proizvođačima, kao i za jačanje svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. “Kroz odabir i kupovinu proizvoda koji su napravljeni u Srbiji od domaćih sirovina omogućujemo da ostvarena vrednost ostane u našoj zemlji. Ako pogledamo primer samo naše industrije, od domaćeg soka koji se proizvodi od domaćih sirovina, našeg, srpskog voća, 85 odsto vrednosti ostaje u zemlji za plate, poreze, otkup domaćih sirovina, usluge, maloprodaju, dok je kod uvezenog soka taj procenat koji ostane u Srbii samo 25%. Inicijativa PKS “Stvarano u Srbiji” došla je u pravo vreme i ponosni smo da smo se kao domaća kompanija prvi prijavili za dobijanje žiga i da smo među prvima i dobitnici žiga. Važno je da se svi uključimo u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika. Tu mislim i na maloprodajne objekte ali i medije koji će imati za cilj podizanje svesti potrošača o tome zašto je važno da, kada biraju između kvalitetnog stranog i domaćeg proizvoda, odaberu domaći”, istakao je Mihailo Janković, direktor kompanije Nectar, prilikom uručivanja žiga “čuvarkuća”.

Svet

Zbog kršenja GDPR-a propisane kazne od ukupno 60 miliona evra

Zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u članicama Evropske unije ove godine napisano je više od 150 novčanih kazni u ukupnom iznosu od više od 60 miliona evra, prema rezultatima istraživanja kompanije za finansijske analize Finbold. Prema Finboldu od početka godine u 19 zemalja ispisane su kazne u ukupnom iznosu od 60.181.250 evra, a od toga je najveći broj kršenja GDPR-a imala Španija, dok je Italija platila najveći iznos.Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka, Italija je imala oko 13 kazni, a platila je oko 45 miliona evra. Najveći deo morala su da plate dva telekomunikaciona operatera i to Telecom Italia (TIM) i Wind Tre.Na drugom mestu je Švedska, gde su vlasti kaznile kompaniju Gugl sa sedam miliona evra zbog kršenja GDPR-a.Zatim slede Holandija, sa tri kazne u ukupnom iznosu od dva miliona evra, Španija (oko 1.900.000 evra) i Nemačka (1.240.000 evra).Na dnu liste je Estonija, gde je naplaćena samo jedna kazna od 500 evra.Španija je imala najveći broj kazni i to 76, u ukupnom iznosu od 1.952.810 evra. Telekomunikaciona kompanija Vodafon Španija je dobila više od 10 kazni.Najčešći vid kršenja GDPR-a bilo je nepostojanje pravnog osnova za obradu podataka.GDPR je uredba EU koja je stupila na snagu maja 2018. godine i kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar EU i Evropske ekonomske zone, a odnosi se i na prenos ličnih podataka u treće zemlje.

Svet

Radnici sa Zapadnog Balkana i dalje će moći da idu u Nemačku

Vlada Nemačke vlada usvojila odluku kojom se produžuju pravila za useljavanje nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana do 2023. godine, preneo je RTS."Građanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore omogućeno je da, nezavisno od formalnih kvalifikacija za zapošljavanje, doputuju u Nemačku", objavljeno je na sajtu Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nemačke.Nova vest je uvođenje kvote od 25 hiljada radnika sa Balkana godišnje."Ovo je dobro za nemačku privredu. Pojedine branše kao što je građevinarstvo i dalje beleže ekspanziju i trebaju im radnici. Nedostatak stručnog kadra ne sme u ovim branšama da zakoči rast", rekao je ministar za rad Hubertus Hajl.Napomenuo je da se dolazak kvalifikovane radne snage omogućava ako nema dovoljno takve radne snage u Nemačkoj ili Evropskoj uniji.Staro pravilo je na snazi do kraja 2020. godine, a od stupanja na snagu 2016. pokazao se kao način legalne radne migracije koji je veoma korišćen."I rezultati procene Instituta za istraživanja tržišta rada su pozitivni. Pokazalo se da je 58 odsto radnika iz zemalja Zapadnog Balkana na nivou stručne kvalifikovane radne snage ili višem", navodi se na sajtu ministarstva.Odluku o novom pravilu treba da usvoji gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat gde je na dnevnom redu 9. oktobra.Po usvajanju u Bundesratu odluka stupa na snagu 1. januara 2021. godine.O STARIM PRAVILIMA:NEMAČKA EKONOMIJA DOŽIVLJAVA NOVI UZLET, TREBA IMA 1,1 MILIONA KVALIFIKOVANIH RADNIKA

Svet

Zaštitne maske smetaju algoritmima za prepoznavanje lica

Mnoge kompanije tvrdile su da s visokom preciznošću mogu da identifikuju ljude čak i kada nose maske, ali najnoviji  rezultati studije američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) ukazuju na to da nošenje maske znatno uvećava procenat grešaka, piše CNET.Institut, koji se smatra vodećim autoritetom u oblasti tehnologija prepoznavanja lica, je razmotrio 41 algoritam za prepoznavanje lica, od kojih su mnogi dizajnirani nakon početka pandemije, pa su mnogi razvojni timovi već bili upoznati sa problemom koji predstavljaju maske za lice.Prema Institutu, u slučaju nošenja maski, algoritmi greše u 5 do 50 odsto slučajeva.U nekim slučajevima procenat grešaka u prepoznavanju sa maskom bio je čak i 99 odsto, ali u slučaju kineske kompanije Dahua, procenti se kreću između 0,3 odsto bez maske i svega 6 odsto sa njom.Kompanija Rank One, pružalac usluge prepoznavanja lica koji se koristi u gradovima poput Detroita, imala je stopu greške od 0,6 odsto bez maski i 34,5 odsto greške kada su maske digitalno dodate. U maju je kompanija počela da nudi „periokularno prepoznavanje“, za koje su tvrdili da može da identifikuje ljude samo na osnovu očiju i nosa.Generalni direktor ove kompanije Brendan Kler rekao je da kompanija nije mogla da preda ovaj algoritam NIST-u zbog ograničenja agencije na jednu prijavu po organizaciji.Baza podataka koju NIST koristi sadrži čak šest miliona fotografija, a maske se na njih docrtavaju digitalno.Pretpostavlja se da bi procenat grešaka bio još veći ukoliko bi se koristile fotografije osoba koje nose prave maske, budući da su fizička zaštitna sredstva drugačije osenčena i poseduju specifičnu teksturu koja bi potencijalno dodatno zbunila algoritme.

Svet

Majrosoft zajedno sa Volmartom radi na preuzimanju američkog dela TikTok-a

Majkrosoft sarađuje sa najvećim lancem maloprodaja na svetu, Volmartom, na pokušaju da otkupi američko poslovanje TikTok-a od kineskog Bajtensa, saznaje Axios iz više izvora bliskih tom procesu.Ideja je da se TikTok u SAD pretvori i preusmeri u aplikaciju za e-trgovinu za kreatore sadržaja i korisnike, slično onome što je Bajtdens uradio sa sopstvenom aplikacijom u Kini.Ova vest dolazi u danu kada je bivši izvršni direktor američkog dela TikTok-a Kevin Majerr dao ostavku na mesto izvršnog direktora, a izvori navode da ga je Bajtdens isključio iz pregovora o preuzimanju.Moguće je da je Volmart takođe razgovarao sa korporacijom Orakl, koji takođe nastavlja da pregovara sa Bajtdensom.Volmart bi dodao više svežeg kapitala i znanja o e-trgovini naporima Majkrosofta, koji su takođe najavljeni ove nedelje, ali maloprodajni lanac takođe ima značajno prisustvo u Kini, što bi moglo zakomplikovati pregovore, zbog toga što je Trampova administracija decidno protiv mešanja kineskih ekonomskih interesa.To je upravo i bio razlog za ultimatum kada je Vašington zahtevao da TikTok proda svoje poslovanje na engleskom govornom području američkom investitoru.Rok za postizanje dogovora je 15. septembar.

Svet

Tokio: Šinzo Abe više neće biti premijer Japana

Abeova ostavka dolazi nakon osam godina predsedavanja vladom, a podneće je zbog svog zdravstvenog stanja, prenosi Fajnenšl tajms.Tokom svog mandata stabilizovao je japansku politiku i postao prvi lider u istoriji te zemlje koji joj je najduže služio.Ostvkom  počinje i trka za predsednika vladajuće Liberalno demokratske partije u vreme kada se Japan suočava sa pandemijom korona virusa, velikim ekonomskim i sporovma u susednoj Kini i Severnoj Koreji."Premijer je odlučio da sada da ostavku, jer nije želeo da rizikuje i da se povlači u situaciji kada mu se zdravlje pogorša. Nastaviće da bude lider sve dok se ne odabere njegov naslednik", rekao je Hirošige Seko šef LDP u višem domu parlamenta i jedan od Abeovih saradnika i saveznika."Zemlji je doneo stabilnost i povećao je učešće Japana na međunardnoj sceni, ali konkretni rezultati su u velikoj meri nestali", rekao je Tomoaki Ivai, profesor na Univerzitetu Nihon.Za vreme svog mandata Abe je Japanu dao novi osećaj samopouzdanja, ali nije postigao svoje glavne ciljeve.Tu spadaju revizija pacifističkog ustava Japana, rešavanja teritorijalnog spora sa Rusijom i oživljavanje ekonomije koje bi bilo dovoljno za inflacije od dva odsto.Abe se nadao da će prilikom svog odlaska sa funkcije proglasiti kraj deflacije, ali pandemija je poed toga što je odložila Olimpijske igre u Tokiju izbrisala i mnoge ekonomske rezultate.STANJE NA BERZAMA NAKON VESTI O POVLAČENJUTokijski Topix indeks u petak je pao sa dobiti od jedan odsto na 0,7 procenata, a referentna vrednost Nikkei-a 225 opala je za 1 procenat. Japanska valuta koja se uvek dobro pokazuje u nesigurnim vremenima, ojačao je u odnosu na američku valutu i sada je odsno 106 jena za dolar.Južnokorejski Kospi porastao za 0,51%, u Kini Shanghai Composite porastao je 0,40%, a Shenzhen Composite za 1,02. U Hong Kongu je Hang Seng porastao za 0,93%, a australijski S & P/ASKS 200 opao je za 0,73%. ODLAU SE OLIMPIJSKE IGRE ZBOG PANDEMIJE

Srbija

Čitaonica i komercijalni objekti umesto parkinga na Slaviji

Do 10. septembra trajaće rani javni uvid povodom izrade izmene i dopune PDR blokova 15 i 16, između ulica između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, saopštila Gradska uprava Beograda. Ovim dokumentom, na prostoru parkinga na Trgu Slavija planirana je izgradnja mešovitog gradskog centra sa komercajnim sadržajima i objekta kulture.Planira se zamena postojećeg objekta ispravljačke stanice Javnog gradskog saobraćaja i izgradnja novog sa manjim gabaritom koji je u skladu sa novijom tehnologijom. Planirana je površina za objekat kulture sa pristupnom saobraćajnicom u funkciji parkinga objekta kulture i pristupa objektu na KP 437/1 KO Vračar i objektu na KP 440 i 441 KO Vračar. Objekat se može koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka, čitaonica, biblioteka.Planirana BRGP je maks. 700m2, a maksimalna spratnost P+3+Ps. Visina prizemlja, zbog planiranog kolskog pristupa unutrašnjosti parcele, mora biti minimalno 4.5 m.Na površini koju čine mešoviti gradski centri planiraju se 100 odsto komercijalni sadržaji, kao i sanacija značajnih arhitektonskih ostvarenja uz Makenzijevu ulicu i Trg Slavija.Planirana javna garaža Slavija imaće ulaz iz pravca ulice Prote Mateje.RANIJA REŠENJARanije je kako se navodi ovo područje bilo i deo Anketnog konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Trga Slavija, raspisanog 2005. godine.Ideje su se odnosile na izgradnju i transformaciju prostora, sa težištem na saobraćajnom rešenju trga. Tada je prvi nagrađeni rad arhitekata Tamare Petrović i Miloša Komlenića, koji je planirao izgradnju dominantno komercijalno-poslovne objekte, spratnosti od P+6 do P+8+Pk. Nakon dužeg perioda u kojem planska i konkursna rešenja nisu realizovana, javila se potreba za usklađivanjem osnovnih ideja konkursa sa usvojenim Planom generalne regulacije.Naručilac plana je Vasa Vitorović iz Beograda, a nosilac izrade Urbanistički centar doo.Naglašava se da bi okolne ulice trebalo da ostanu u istim rangovima.REKONSTRUKCIJA KALENIĆ PIJACE U BEOGRADU POČINJE NAREDNE GODINE

Srbija

RajanEr obustavlja letove do Srbije i Bosne do zime

Niskobudžetni prevoznik RajanEr obustavlja sve svoje operacije u Nišu i Banja Luci od septembra do početka zimske sezone, piše portal exyuaviation.RajanEr je saopštio da smanjuje kapacitet leta za petinu u septembru i oktobru, pošto se pooštravaju ograničenja putovanja u neke evropske zemlje.Aviokompanija kaže da je njena odluka usledila nakon što su rezervacije „znatno oslabile u poslednjih deset dana“ usled nastavka nesigurnosti u pogledu broja slučajeva koronavirusa.Aviokompanija je do sada obnavljala samo letove od Berlina do Niša, kao i od Šarleroja i Memingena do Banja Luke.RajanEr još uvek planira da uvede tri nove rute do Banja Luke do 25. oktobra.

Svet

Američki BDP potonuo 31,7 odsto u drugom kvartalu

Američka ekonomija doživela je pad aktivnosti od 31,7 dosto u drugom kvartalu, prema novoj proceni koju je objavio Biro za ekonomsku analizu. U prvom kvartalu realni BDP smanjen je za 5 odsto.Nova procena američkog bruto domaćeg proizvoda Biroa za ekonomsku analizu zasniva se na potpunijim podacima nego što je to ranije bilo dostupno.Prema prethodnoj proceni BDP Sjedinjenih Američkih Država je od aprila do juna potonuo 32,9 odsto na godišnjem nivou.Pad BDP-a u drugom tromjesečju odražavao je odgovor na pandemiju, budući da su naredbe o „boravku kod kuće“ izdate u martu i aprilu delimično ukinute u nekim delovima zemlje u maju i junu, a vladine isplate pomoći podeljene su domaćinstvima i preduzećima.To je dovelo do brzih promena u aktivnosti, jer su preduzeća i škole nastavile sa radom na daljinu, a potrošači i preduzeća otkazali, ograničili ili preusmerili svoju potrošnju.Oštar pad lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija i državne potrošnje, kao i lokalnih vlasti, je uticalo na pad BDP-a.Lična potrošnja, na koju istorijski posmatrano otpada oko dve trećine celokupne privredne aktivnosti u SAD, ukupno je smanjena za četvrtinu u drugom kvartalu godine, dok je i sektor uslužnih delatnosti imao skoro isti toliki pad.Potrošnja je pala kod robe kao što je odeća i obuća. Zalihe i proizvodnja pale su najviše kod proizvođača motornih vozila, dok je na opremu i nove porodične kuće uticao pad kada se radi o investicijama.Realni bruto domaći prihod smanjen je za 33,1 posto u drugom kvartalu, u poređenju sa padom od 2,5 posto u prvom kvartalu.Ključni indikator inflacije, domaće cene, pale su 1,5 odsto u tom periodu, u poređenju sa rastom od 1,4 odsto u prvom kvartalu kada je BDP smanjen pet procenata.Dobit od tekuće proizvodnje, odnosno korporativni profit uz procenu zaliha i prilagođavanje potrošnje kapitala, smanjen je za 226,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa smanjenjem od 276,2 milijarde dolara u prvom kvartalu.Zarada domaćih finansijskih korporacija povećana je za 39,5 milijardi dolara u drugom kvartalu, dok je dobit domaćih nefinansijskih korporacija smanjena za 170,1 milijardi dolara.Dobit od ostatka sveta smanjena je za 96,2 milijarde dolara, takođe i primanja su smanjena za 139,7 milijardi dolara, a isplate su smanjene za 43,4 milijarde dolara.

Srbija

Rast osiguranja u građevini ukazuje na povećanje stanogradnje

Premija osiguranja objekata u izgradnji porasla je za 70 odsto, a onih u montaži za čak 400 odsto, piše list Biznis i finansije.Premija osiguranja objekata u izgradnji je 2019. porasla oko 70 odsto, sa 733 miliona dinara u 2018. na 1,2 milijarde dinara u 2019. godini, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Rast premije objekata u montaži uvećan je četiri puta, sa oko 86 miliona dinara na 322 miliona dinara."Mogu se osigurati projekti kako manjih tako i većih vrednosti, dok se višemilionski projekti po pravilu osiguravaju", objašnjava Bojan Jovanović iz brokerske kuće "Marsh".On kaže da investitori od izvođača zahtevaju da oni ugovore ovu vrstu osiguranja.Zvanični podaci još uvek nisu poznati, ali procenjuje se da je prošle godine konačno dostignut nivo stanogradnje iz 2011. Osiguranje ugovorene odgovornosti izvođača građevinskih radova, vršilaca stručnog nadzora ili tehničkih pregleda poraslo je sa 74 miliona dinara u 2018. na na 91,5 miliona dinara u 2019. godini, podaci su NBS.KAKO SE OSIGURAVAJU RADOVI U GRAĐEVINI"Uloga osiguranja je da se anulira uloga rizika koji mogu ugroziti investiciju, tačnije da nadomesti veliki deo finansijskog gubitka do kog može doći usled štete na radovima", kaže Miloš Mamula, osnivač portala Osiguranik.com.Rizici koji su automatski osigurani su rizici od grada, kiše oluje, tuče, a  moguće je osigurati i od zemljotresa, postavljanja šipova, transporta, grešaka, štrajkova, pobuna i nemira.Osnovni limit pokrića, prema rečima Bojana Jovanovića, je ugovorena vrednost radova i važno je da ona bude prava. Za štete trećim licima osiguranje se ugovara na 10 do 20 odsto vrednosti radova, ali nekada su i na višem limitu od sume osiguranja radova. Kod izgradnje mostova i tunela, premije rastu i do četiri, pet promila.Miloš Mamula savetuje da je najbolje započeti sa ugovaranjem polise već prilikom ugovaranja samog posla. Do 2025. usvojen je ambiciozni investicioni plan vredan 14 milijardi evra.Od toga je devet milijardi predviđeno za projekte transportne infrastrukture i ako se samo deo ispuni, moguće je nastavak rasta. Procenjuje se i da samo u Beogradu nedostaje još nekoliko stotina hiljada stambenog i poslovnog prostora, što dodatno ohrabruje osiguravače.INDUSTRIJA OSIGURANJA U SRBIJI NE PRATI PRIVREDNI RAST

Svet

Bugarska će dobiti 511 miliona evra pozajmice kroz SURE evropski fond

Bugarska će primiti 511 miliona evra od Evropske unije kroz SURE fond za oporavak od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Kako navodi Evropska komisija, pomoćna sredstva biće pružena u vidu pozajmice, a odluku mora da odobri Evropski savet pre nego što se može primeniti, prenosi portal Novinite.Finansijska pomoć ukupno iznosi 81,4 milijardi evra i spada pod SURE fond od 100 milijardi evra za podršku smanjenja rizika nezaposlenosti u državama članicama tokom krize, što je važan element strategije EU za ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.Osim Bugarske, paket pomoći takođe će primiti i 14 drugih zemalja članica EU.Nakon što Evropski savet odobri predloge, finansijska podrška biće pružena u vidu pozajmica od strane EU, koje će pomoći zemljama članicama da savladaju nagli porast javne potrošnje i troškove direktno vezane za finansiranje državnih mera za privremeni i povremeni rad koje su uvedene kao odgovor na pandemiju, posebno po pitanju samozaposlenih.Nakon konsultovanja sa članicama EU kojima je potrebna podrška, EK predlaže da Evropski savet odobri sledeće pakete podrške na sledeći način:- Belgija – 7,8 milijardi evra- Bugarska – 511 milijardi evra- Češka – 2 milijarde evra- Grčka – 2,7 milijardi evra- Španija – 21,3 milijardi evra- Hrvatska – 1 milijarda evra- Italija – 27,4 milijardi evra- Kipar – 479 miliona evra- Letonija – 192 miliona evra- Litvanija – 602 miliona evra- Malta – 244 miliona evra- Poljska – 11,2 milijardi evra- Rumunija – 4 milijarde evra- Slovačka – 631 miliona evra- Slovenija – 1,1 milijarda evraPredlozi EK za finansijsku podršku pokrivaju 15 zemalja, dok su Portugal i Mađarska već predale zvanične prijave, koje se trenutno procenjuju, a Evropska komisija očekuje da će uskoro i za njih moći da predloži plan pomoći.Članice koje još nisu predale formalne prijave i dalje su u mogućnosti to da urade.