Najnovije

Srbija

Priboj gradi novu gradsku toplanu

Gradnja nove toplane u Priboju počela je krajem septembra i kada bude završena koristiće drvnu biomasu, pa će tako problem aerozagađenja biti rešen u gradu na Limu, kažu za Novu ekonomiju predstavnici lokalne samouprave.“U toplani će se koristiti drvna sečka proizvedena na teritoriji opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš. Rezervni energent se biće lož ulje, nadamo se da ćemo ga koristiti minimalno ili nikako u toku godine. Na žalost, gas kao rezervu nemamo”, kaže za Novu ekonomiju zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić.Prema njegovim rečima, kombinovana gradska toplana imaće snagu 8 + 15 MW (mega Vata), a izgradnja je počela 28. septembra godine. Dodaje da je prema dinamičkom planu predviđeno da se funkcionisanje tolpane obezbedi do oktobra 2021, kada će početi njen probni rad i dokazivanje parametara, a potom će biti predata Javnom preduzeću Toplana – Priboj. To se očekuje 1. januara 2022.ČISTIJA ENERGIJA“Umesto uvoznog mazuta koji je minimum dva puta skuplji, koristićemo ekološko gorivo sa lokala, koje je karbonski neutralno, imaćemo čistiji vazduh i značajno ćemo smanjiti emisiju CO2 u atmosferu čime se smanjuje efekat staklene bašte u atmosferi”, napominje Vasilić.Prema njegovim rečima projekat je održiv jer poseduje jaku ekonomsku, ekološku i socijalnu kompoonentu koja se ogleda u otvaranju novih radnih mesta u opštini. Na toplanu će biti priključeni već postojeći korisnici, koji će imati 24-časovno, kvalitetno i ujednačeno grejanje.Osim toplane, u Priboju se menja kompletan gradski toplovod i sve podstanice u sistemu daljinskog grejanja. Očekuje se da će se priključiti i novi korisnici, kao i Gradska sportska dvorana, kojoj će to olakšati uslove za treninge i utakmice sportista tokom zime.Toplana u Priboju sada koristi mazut i ova grejna sezona je poslednja tokom koje će se koristiti mazut.Čedomir Savković

Svet

Šenžen podelio građanima po 25 evra kako bi popularisao digitalnu valutu

Prošle nedelje je grad Šenžen u Kini podelilo digitalnu valutu u vrednosti od 10 miliona juana za 50.000 nasumično izabranih građana koji su se prijavili, što je oko 25 evra po osobi, piše Tech Crunch.Vlada je novac dodelila putem „crvenih koverti”, načina na koji tamošnje tech kompanije daruju svoje korisnike u digitalnom okruženju, poput ViČeta (WeChat) i Alibabe.Digitalni juan nije kripto valuta, jer ga izdaje i njime upravlja centralna banka i služiće kao zakonska, digitalna verzija kineske fizičke valute, pružajući Pekingu bolji uvid u promet valuta.Ideja digitalnog juana nije da zameni aplikacije za plaćanje poput ViČet Plej i Alipej (Alipay), koje već funkcionišu u Kini, već da postoji uz njih. Centralna vlada može u budućnosti izdavati subvencije lokalnim kancelarijama slanjem digitalnih juana, što može pomoći u rešavanju problema poput korupcije.Šenžen je jedan od četiri kineska grada koji su započeli interno testiranje digitalnog juana, rekle su tamošnje vlasti. Ova najnovija akcija se smatra prvim velikim javnim testom centralno izdate virtuelne valute u zemlji.Skoro dva miliona pojedinaca u Šenženu prijavilo se za „lutriju“, kako bi osvojilo „crvenu kovertu” s 200 digitalnih juana, koje može da potroši u više od 3.000 maloprodajnih mesta u gradu.Šenžen će pokrenuti i „fintech inovacionu platformu“ putem svog zvaničnog instituta za digitalnu valutu, što je u skladu s petogodišnjim planom razvoja grada, koje uklučuje privlačenje većeg broja stranih investicija u najsavremenije tehnologije. Iako centralna banka pruža logistiku i infrastrukturu koja potkrepljuje digitalni juan, komercijalne banke i privatne kompanije imaju mnogo prostora za inovacije.Grad će takođe igrati ključnu ulogu u unapređivanju istraživanja, razvoja, primene i međunarodne saradnje digitalnog juana.Šenžen je dom tehnološkim gigantima poput Tensenta i Huaveja.ECB: Pojačati rad na digitalnom evru

Svet

Ponovo produžena zabrana ulaska u Grčku za državljane Srbije

Zbog pandemije korona virusa, državljanima Srbije je produžena zabrana ulaska u Grčku do 25. oktobra.Grčka koja je prethodnih godina omiljena destinacija za turiste iz Srbije,  produžila je zabranu vazdušnog, pomorskog i kopnenog putovanja za državljane trećih zemalja.Zbog nepovoljne epidemiološke situacije u Srbiji grčke vlasti su početkom jula zabranile ulazak našim građanima, a ta odluka je u nekoliko navrata produžavana.

Svet

Johnson & Johnson privremeno obustavio ispitivanje vakcine

Američka kompanija Džonson i Džonson (Johnson & Johnson) privremeno je obustavila kliničko ispitivanje potencijalne vakcine protiv korona virusa zbog neobjašnjive bolesti jednog od učesnika studije, prenosi CNN.Prema saopštenju kompanije, bolest učesnika testiranja ispituje nezavisni odbor za nadgledanje podataka i sigurnosti.„Neželjeni događaji, bolesti, nesreće i slične stvari, pa čak i one ozbiljnije su očekivani deo svakog velikog kliničkog ispitivanja“, navodi se u saopštenju.Kompanija nije rekla koja je neobjašnjiva bolest u pitanju, ali jedna od tačaka kliničkih ispitivanja je da se utvrdi da li vakcine izazivaju opasne neželjene efekte."Moramo poštovati privatnost ovog učesnika. Takođe saznajemo više o bolesti ovog učesnika i važno je da imamo sve činjenice pre nego što objavimo dodatne informacije", saopštila je kompanija.Ovo je drugo ispitivanje koje je privremeno obustavljeno u trećoj fazi, nakon što je AstraZeneca prošlog meseca pauzirala testiranje svoje eksperimentalne vakcine zbog neurološke komplikacije kod dobrovoljca u Britaniji.Džonsonovo ispitivanje u trećoj fazi počelo je u septembru. To je jedna od šest vakcina protiv korona virusa koje se ispituju u SAD-u i jedna od četiri u najnaprednijoj trećoj fazi.

Srbija

Poreska uprava identifikovala ko ne plaća porez na uplate iz inostranstva

Poreska uprava Srbije utvrdila je da poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.U saopštenju Uprava je navele da je na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva i poređenjem tih podataka sa podnetim poreskim prijavama ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i identifikovala ta fizička lica.Kako se navodi, ti prihodi ostvaruju se po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće su to usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga.Nepoštovanje poreskih propisa ustanovljeno je i kod fizičkih lica koja prihode ostvaruju na društvenim mrežama (jutjuberi, influenseri), internet klađenja i slično, kao i kod lica koja su izdavala sopstvene nepokretnosti do 30 dana (stan na dan).Poreska uprava pozvala je sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost.

Srbija

Da li su plate u javnom sektoru zaštićene kao beli medved (ANKETA)

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je 99 odsto siguran da će plate u javnom sektoru biti povećane od 1. januara naredne godine. Dodaje da će se nakon razgovora sa MMF-om, u naredne dve nedelje, znati i koliko će povećanje biti.Ekonomisti smatraju da zbog naraslog deficita budžeta nema prostora za rast i da bi plate trebalo da ostanu zamrznute. Šta vi mislite o tome? Molimo Vas da izdvojite tri minuta i popunite našu anketu.Create your own user feedback survey

Svet

Češka zatvara lokale, uvodi onlajn nastavu

Češka zatvara sve restorane, barove i kafiće do 3. novembra i uvodi nastavu na daljinu u većini škola, u sklopu novih mera koje uvodi kako bi zaustavila širenje zaraze korona virusom u zemlji, prenosi Radio Slobodna Evropa.Češka beleži najveći porast broja obolelih od virusa, a broj zaraženih popeo se na gotovo 120.000, sa oko 25.000, koliko ih je bilo početkom septembra.Sve je teža situacija u bolnicama, s obzirom na to da se broj pacijenata od početka oktobra udvostručio, na više od 2.000.U sklopu novih mera, javna okupljanja biće ograničena na šest osoba, zabraniće se konzumiranje alkoholnih pića na javnim mestima, a u javnom prevozu biće obavezno nošenje maski. Dostava će i dalje biti moguća do 20:00 sati.

Radijator

Srbija

Pančevci protiv toplane i sudova: Grejanje odjavili, ali moraju da plate

Organizacija potrošača Efektiva predstavila je studiju pod nazivom "Nevidljivi zakon" koja ukazuje na selektivnu primenu zakona u sporovima koje su pred nadležnim sudovima vodili korisnici daljinskog grejanja u Pančevu. Pored toga studija otkriva i nezakonit obračun kamata na računima za struju.Studija je zasnovana na 50 sudskih presuda u kojima je uočena praksa selektivne primene zakona na štetu potrošača, korisnika daljinskog grejanja u Pančevu, objašnjava za Novu ekonomiju autor Jovan Ristić, pravnik i član Efektive:"Skoro sve, tačnije 44 presude se odnose na Grad Pančevo, donesene su u periodu od 2007. do 2020. godine, a sporovi datiraju još iz 2000. godine".Prema njegovim rečima, predmet presuda su bili računi za grejanje koje se ne isporučuje, pa su građani odbijali da ih plate, smatrajući ih neosnovanim. Verovali su da će nezavisno sudstvo stati uz njih. "Sudovi i Ministarstvo energetike se, međutim, pozivaju na to da Zakon o komunalnim delatnostima prepušta lokalnim samoupravama da bliže urede prava i obavezae korisnika i pružaoca usluge", objašnjava Ristić.Kako kaže, na taj način impliciraju da lokalna samouprava uređuje ugovorni odnos kako ona hoće, mimo ugovornog prava.On podseća da sistemski, krovni zakoni, poput Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se derogiraju posebnim zakonima, osim ako se to sistemski izričito ne dozvoljava.Ristić napominje da postoji određena tradicija donošenja presuda gde sudije neće da unesu u zapisnik Zakon o zaštiti potrošača i praktično ga čine nevidljivim.  "Obligacije se primenjuju selektivno, samo onda kada to odgovara jačoj strani, u ovom slučaju Toplani. Isto važi za zakone o komunalijama i energetici, kao i za neke odluke skupština lokalne samouprave".Dodaje i da je prisutna jedna izuzetno negativna pojava u prepričavanju sudijskih normi. To se radi kao da su one isključivo u korist Toplane, a izostavljaju se detalji koji su odlučujući za uspeh potrošača u sporu.Primetno je da sudovi preskaču zakonske norme i odluke jedinica lokalne samouprave kojima je propisano da ni fiksni ni varijabilni deo usluge (u ovom slučaju grejanja) ne može da se naplati, ako se usluga ne pruža. To je propisano i Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o energetici, Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o komunalnim delatnostima."Toplana uslugu grejanja naplaćuje tokom cele godine, a pruža je sezonski - tokom šest meseci. Ja sam i protiv toga da se računi dostavljaju korisnicima koji su isključeni sa sistema snabdevanja ili traže raskid ugovora", poručuje Jovan Ristić.On navodi da je problematičan i način na koji Elektroprivreda Srbije obračunava i naplaćuje račune za struju:"EPS-ovi računi su i formalno i sadržinski nezakoniti, jer se ne odnose na mesečno potraživanje već na zbir mesečnog i zaostalaih potraživanja".Kaže da se kao nusproizvod takvog sistema javlja obračunavanje kamate na kamatu, što je zabranjeno zakonom o obligacionim odnosima.Na 4 hiljade dinara, kamata ne može da bude veća od 10 dinara, ali u ovom sistemu ona je 180 dinara i to prema njegovim rečima donosi ekstraprofit javnom preduzeću, u ovom slučaju EPS-u.Ristić napominje i da je Infostan zbog sličnog sistema naplate potraživanja, već izgubio nekoliko sudskih sporova.Čedomir Savković

Svet

Samsung beleži rast profita nakon američkih sankcija Huaveju

Samsung očekuje rast profita za skoro 60 odsto u trećem kvartalu, što ukazuje da bi mogao da se vrati na prvo mesto kao najveći prodavac pametnih telefona, nakon što je u drugom kvartalu to mesto zauzeo Huavej, piše Startit.Rast prodaje Samsunga vođen je američkim ograničenjima na Huavej, porastom potražnje za 5G telefonima i poboljšanom strukturom troškova uz brzi prelazak na mrežni marketing.Kompanija očekuje profit od gotovo 10,6 milijardi dolara za treći kvartal.To je za 58 odsto više u odnosu na isti period prošle godiine.Huavej je pod uticajem pandemije na globanu ekonomiju došla na prvu poziciju najvećeg prodavca. Razlog je taj što ova kompanija najveću prodaju ima upravo u Kini, koja se brže oporavila od ostatka sveta.

Svet

Lagard: Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu

Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu, iako predstavlja jednu od boljih strukturnih promena zbog pandemije, saopštila je danas predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, javlja Breaking the News."Rad će biti drugačiji, a u zemljama u kojima je gotovina bila „kralj“ sada postoji mnogo više poverenja u digitalno plaćanje. ECB vrlo ozbiljno gleda na digitalni evro", rekla je Lagard. Takođe je dodala da digitalni evro ne bi trebalo i neće zameniti gotovinu „ni na koji način“.Tokom pandemije, u Evropi je 50 odsto zaposlenih radilo na daljinu i digitalno plaćanje predstavljalo je jedan od glavnih načina plaćanja. "Samo 10 odsto njih ima želju da se vrati u kancelariju," izjavila je Lagard.Raspravljajući o postpandemijskom svetu i izazovima za kreatore politike u Evropi, Lagard je izjavila da će doći do novog talasa globalizacije vođene uslugama.Pa je tako gotovo 60 odsto multinacionalnih kompanija usvojilo više digitalnih tehnologija kao odgovor na globalnu pandemiju.

Svet

BiH: Poljoprivrednici ne znaju šta će sa mesom, mlekom i povrćem

Poljoprivrednici iz oba entiteta Bosne i Hercegovine tvrde da ni državni podsticaji ne mogu da im pomognu u plasmanu proizvoda, predlažu ograničenje uvoza i uvođenje prelevmana, prenosi Capital.ba.“Organizovan je vanredni interventni otkup, za šta je izdvojeno dodatnih pet miliona maraka iz Kompenzacionog fonda,” kaže Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva privrede BiH.“Otkup mesa je iskoristilo pet većih proizvođača, stoga poljoprivrednici smatraju da bi prava mera bila uvođenje prelevmana i carina, što bi bio spas za poljoprivredu u Republici Srpskoj”, kaže Vladimir Usorac predsednik Udruženja poljoprivrednika Republike Srpske.Prema njegovim rečima, Vlada RS je za otkup povrća izdvojila dva miliona maraka, pa se povrtari još ne bune, iako imaju višak proizvoda.KAKAV JE UTICAJ SRPSKOG SELJAKA NA PRIVREDNI RAST Usorac tvrdi i da u celoj BiH ima viška mleka u količini od 20 miliona litara što tržište po svemu sudeći ne može da amortizuje, dok istovremeno cena mleka pada.Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, konstatuje da je Vlada tog entiteta napravila odličan potez i da će to pomoći agrara, ali i stočarstvu.“Pala je kupovna moć građana, a uvoz je ostao i to diktira cenu, a države iz kojih se uvozi proizvođačima daju podsticaje. Oni koji su uvozili meso, u prvih šest meseci zaradili su 50 miliona KM”, dodao je Vladimir Usorac.On objašnjava i da je problem u višku krompira i kukuruza jer su neke države Evropske unije ograničile uvoz tih namirnica, pa bi isto trebalo da uradi i BiH, jer joj to u jednom delu omogućava Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava.Prelevmani, čije uvođenje predlažu poljoprivrednici predstavljaju posebnu taksu za ubiranje razlike u cenama između domaće i uvozne robe u zemlje Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

Lifestyle

Belgrade Youth Fair 2020

U Srbiji će se 29. i 30. oktobra, ove godine u interaktivnom online formatu, održati šesti po redu Belgrade Youth Fair, najveći karijerni događaj u regionu, na kojem će mladi imati priliku da se povež...

2020

50.000 paketića podeljeno bebama u porodilištima Srbije

U porodilištu u Vršcu uručen je 50.000-ti poklon paketić majci novorođene bebe, u okviru akcije "Taši Taši" koja mladim majkama u 98% porodilišta u Srbiji obezbeđuje poklon pakete za njihove bebe.Uručenjem pedesetohiljaditog paketića i zvanično je zaokružena prva godina postojanja akcije "Taši Taši" koja se sprovodi u 52 od ukupno 53 državna porodilišta, i u privatnom porodilištu Bel Medic.Sadržaj paketa je promenljivog karaktera, a uglavnom se sastoji od proizvode namenjenih bebama, mamama i uopšte mladoj porodici, kao i vaučera i/ili kupona sa popustima za proizvode i usluge. Poklone koji se nalaze u paketu obezbeđuju kompanije-sponzori ove akcije.Čitavu akciju sprovodi kompanija Appello iz Beograda, a projekat je zaživeo zahvaljujući razumevanju i autoritetu prof. Dr Slavice Đukić Dejanović i Ministarstvu zdravlja koje je omogućilo saradnju sa državnim porodilištima.Kompanija Appello je pokrenula projekat "Taši Taši" sa ciljem da obuhvati celokupnu populaciju porodilja u Srbiji, i ponudi im kvalitetne informacije o značaju dojenja, o proizvodima i uslugama koje im mogu koristiti u periodu posle porođaja,kao i da ih obraduje malim znakom pažnje.  Istovremeno, ova akcija pomaže i kompanijama da se obrate majkama u trenutku kada su im najpotrebnije, i da i na taj način pokažu svoju društvenu odgovornost.

Svet

Tviter cenzurisao Trampov tvit gde kaže da je „imun“ na korona virus

Tvitter je u nedelju ograničio mogućnost deljenja na tvitu američkog predsednika Trampa i cenzurisao ga zbog kršenja pravila protiv širenja dezinformacija o koronavirusu, piše The Verge.U tvitu je predsednik rekao da je nakon pregleda doktora Bele kuće otpušten iz bolnice, i da je sada imun na virus i da ga ne može preneti nikome.Tvrdnja predsednika da je sada „imun“ s obzirom da je „preležao“ virus je verovatno ono zbog čega je tvit cenzurisan, jer postoje dokumentovani slučajevi ponovne zaraze pacijenata od korona virusa.Veb lokacija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ima ograničene informacije o ponovnim infekcijama, ali kaže da „osoba koja je imala i oporavila se od COVID-19 može imati nizak nivo virusa u svom telu do 3 meseca nakon dijagnoze“, kao i da nauka „ne implicira da je osoba imuna na ponovnu infekciju“ od virusa.Portparol Tvitera rekao je da to nije prvi put da je platforma onemogućila deljenje na tvitu predsednika koji sadrži netačne informacije. Pored ažuriranja svojih pravila prošlog meseca na osnovu kojih će cenzurisati ili uklanjati tvitove sa lažnim informacijama, Tviter je takođe rekao da će uklanjati objave kandidata koji prerano proglase pobedu nakon izbora.Tviter je još u martu rekao da je na svojoj platformi zauzeo „pristup nulte tolerancije“ prema dezinformacijama o korona virusu.

Svet

Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Polu Milgromu i Robertu Vilsonu i poslednja je u ovogodišnjeg ciklusa nagrađivanja, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.U obrazloženju piše da im je nagrada pripala za unapređenje teorije aukcija i pronalaske njihovih novih formataNagrada Sveriges Riksbank za ekonomske nauke, u znak sećanja na naučnika Alfreda Nobela, poslednja je od Nobelovih nagrada koje su dodeljene ove godine. Prošle nedelje pet Amerikanaca bilo je među laureatima koji su dobili nagrade iz medicine, fizike, hemije i književnosti. Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak, Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi, širom sveta. Nagradu za ekonomiju do sada je dobilo 84 ljudi, među kojima su za poslednjih pola veka bile samo dve žene.

Srbija

Modna industrija jedan od najvećih zagađivača

Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, prenosi Euractiv.Prema istraživanju javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova i to nekih 60,5 odsto, prodavnicama polovne odeće kupuje se 16,2 odsto, prodavnicama domaćih proizvođača tek 13,4 odsto, a zbirno manje od 10 odsto građana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5 odsto ispitanika, 41,2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3 odsto kupuje odeću zbog trenda.Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 odsto ispitanika poklanja odeću, 16 odsto je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda i to 2,2 odsto, oko 7 odsto menja namenu odeći, dok je gotovo 4 odsto baci.Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagađuje okolinu.