Najnovije

Svet

Nemačka u septembru izbacuje prve „zelene“ obveznice

Nemačka je najavila da će u septembru emitovati svoje prve "zelene obveznice", kako bi podržala ekološke projekte. Nemački koncept napravljen je tako da privuče investitore na tržište zelenih obveznica i da se povećaju ulaganja u zeleniju ekonomiju, piše portal euractive.Nemačko Ministarstvo finansija je saopštilo 24. avgusta da će do kraja 2020. biti emitovane zelene obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 11 miliona evra, a da će prva emisija obveznica sa rokom dospeća od 10 godina biti u septembru, u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra.Berlin je 2019. najavio da će početi da izdaje zelene obveznice u drugoj polovini 2020. u okviru borbe protiv klimatskih promena. Nemačka je obezbedila 54 milijarde evra za period do 2023. godine u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje "ugljeničnog poreza" da bi se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanjila za 55% u donosu na nivo iz 1990.Nemačka parlamentarna državna sekretarka za životnu sredinu Rita Švarcelir-Zuter izjavila je da će zelene obveznice doprineti tim naporima vlade."Zelene federalne obveznice predstavljaju jasan podsticaj. Na ovaj način pokazujemo kako zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidive", rekla je ona.Zelene obveznice će biti "obveznice bliznakinje", emitovane zajedno sa konvencionalnim federalnim obveznicama sa istim rokom dospeća i vrednošću, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da će investitori moći da zamene zelene za konvencionalne obveznice i obrnuto, sa ciljem da se tržište zelenih obveznica učini privlačnijim, navodi parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu finansija Jerg Kukis.Nemačka se relativno kasno pridružila trendu izdavanja državnih zelenih obveznica. Poljska je prva zemlja koja je emitovala zelene obveznice 2016, a 2017. je to uradila i Francuska, koja je sada vodeća zemlja u izdavanju dužničkih hartija za finansiranje projekata zaštite prirodne sredine.Zaštita životne sredine je ipak visoko na političkoj agendi Nemačke. Kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice razgovarala sa aktivistkinjom Gretom Tunberg i predstavnicima grupe za zaštitu životne sredine "Petkom za budućnost".Zelene obveznice su 2019. godine imale ukupnu vrednost od oko 205 milijardi dolara, ali su činile samo 2,85% svetskog tržišta obveznica, prema podacima Evropske centralne banke (ECB). Gotovo polovina zelenih obveznica izdatih 2019. bile su u evrima.Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je u julu da je zaštita klime najviši prioritet banke. Kada je došla na čelo ECB 2019, Lagard je obećala da će težiti "zelenijoj" monetarnoj politici, povećavajući izglede da bi banka mogla da poveća udeo svojih ekoloških investicija.

Svet

Ko su balkanski lideri u proizvodnji šljiva?

Voće koje je trenutno jedno od najtraženijih na tržištu Evropske unije nekim njenim članicama ne garantuje dobru zaradu, piše portal Seebiz.Hrvatski portal podseća da su šljive jedno od najtraženijeg voća na tržištu Evropske unije, naročito u Skandinaviji, Nemačkoj i Britaniji.Voćarstvu našeg suseda to nije od pomoći, jer su zbog raznih tržišnih poremećaja mnogi veliki proizvođači odustali od tog posla.Proizvodnja šljiva u Hrvatskoj poslednjih godina kretala se od 14 hiljada tona u 2018. do oko osam tona pre šest godina.Zbog mraza i lošeg vremena ove godine se ponovo očekuje lošiji rod.Ipak, trenutna ponuda šljive, koja je uglavnom zamena za skupe nektarine i breskve je dobra. To međutim, kako se naglašava, nije odraz domaće proizvodnje, već uvoza, a cena po kilogramu je od 0,9 do 1,3 evra, pokazuju podaci konsultantske kuće Smarter.SUSED NA SUSEDA DA SE UGLEDA "Susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza", izjavio je Miroslav Kuskunović iz Smartera.Dodaje se da je Rumunija 2018. godine imala rekordnu proizvodnju od 830 hiljada tona.Ta zemlja trenutno, kao i Srbija proizvodi oko 500 hiljada tona godišnje, dok se u Bosni i Hercegovini ta cifra kreće između 150 i 200 hiljada tona.U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno svega 9 hiljada tona šljva, dok je 2008. godine to bilo čak šest puta više. Sve to, kako se naglašava ukazuje na ozbiljne probleme u hrvatskom voćarstvu: fale moderni zasadi, osiguranje voćnjaka i osmišljavanje novih proizvoda.Dobar deo proizvodnje se obavlja i u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.Prema zvaničnim podacima, šljiva se u Hrvatskoj gaji na 4,5 hiljada hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. Prošle godine, Hrvatska je izvezla šljiva u vrednosti od 540 hiljada , dok je uvoz tog voća vredeo 1,5 miliona evra.Najviše šljiva u Hrvatsku stiglo je iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije.Na evropskom tržištu potražnja za šljivama je ogromna i one se koriste nakon sušenja, kao i za pravljenje marmelade i rakije.Zanimljiv je i podatak da je Holandija najveći uvoznik šljiva koje ne potiču iz Evrope.PROČITAJTE JOŠ:VOĆARI IMAJU ŠANSU ZA IZVOZ, PROBEMI VELIKI

Srbija

Godišnja statistika javnih nabavki: Šta je nabavljala Republička direkcija za robne rezerve?

Od 52 tendera javnih nabavki Republičke direkcije za robne rezerve, 21 vredeo više od pet miliona dinara, prenosi portal Tenderilive.U poslednjih 12 meseci Republička direkcija za robne rezerve primila je 192 ponude za javne nabavke.U proseku, na svakom tenderu učestvovalo je po četiri ponuđača. Najveća vrednost ponude iznosila je nešto više od 126 miliona dinara, a nju je uputila kompanija "Elixir Zorka" iz Šapca.Procenjena vrednost te javne nabavke bila je oko 136 miliona dinara.Direkcija je najčešće raspisivala tendere za usluge skladištenja i čuvanja. Tu su i usluge u oblasti poljoprivrede, šumarstva, hortikulture, akvakulture i pčelarstva, nabavke goriva, kontrole kvaliteta, arhiva.Nabavljani su i televizori, čitači pametnih kartica, usluge obezbeđenja, mrežna oprema, produžni kablovi, građevinski radovi.Najbolji rezultat na tenderima ostvarile su kompanije "Galenika Pharmacia" i "Oblak Tehnologije" iz Beograda sa po četiri upisane pobede."Galenika" je osvajala tendere, ukupne vrednosti oko 88 miliona dinara bez PDV-a."Oblak Tehnologije" iz Beograda je dobio tendere za računarsku opremu, nabavku softvera i sređivanje arhiva u iznosu od oko 29 miliona dinara bez PDV-a. Kompanija "Sunoko" iz Novog Sada sa ponudom vrednom oko 19 miliona dinara osvojila je tender za skladištenje rafinisanog šećera, koliko je iznosila i sama procenjena vrednost nabavke.Naftna industrija Srbije je u maju ove godine osvojila tender za nabavku goriva za koje je ponudio 1,227 miliona dinara, dok je procenjena vrednost nabavke iznosila 2,2 miliona dinara. NIS je u julu pobedio i na tenderu koji se odnosio na rukovanje i održavanje skladišta obaveznih rezervi goriva.Posao je procenjen na 125 miliona dinara, a NIS-ova ponuda je bila 118,75 miliona dinara.Javne nabavke uključivale su i poslove sanacije rezervoara za naftu u rafineriji "Pančevo".Taj posao propao je preduzeću "GP Mostogradnja" iz Beograda, koji je za navedene radove ponudio 117,953 miliona dinara, dok je ponuda kompanije "Goša Montaža" proglašena neispravnom. Procenjena vrednost posla iznosila je 120 miliona dinara.Republička direkcija za robne rezerve menjala je i podne obloge u hodnicima svoje zgrade.Taj posao dobila je kompanija "Levelo podovi" iz Beograda čija je ponuda bila 1,8 miliona dinara, što je za oko 200 hiljada manje od procene naručioca.JAVNE NABAVKE BEZ TAJNIH DOGOVORA

Svet

Rudarsko kompanija smanjuje bonuse nakon uništenja aboridžinskih pećina

Rudarski gigant Rio Tinto objavila je da će svom izvršnom direktoru i drugim najvišim direktorima biti umanjeni bonusi na plate, nakon istrage usled uništenja dve drevne pećine u Australiji od strane kompanije, preneo je CNBC.Najveća svetska rudarska kompanija za iskop gvozdene rude odlučila je da, nakon uništenja dve istorijski značajne drevne pećine u Zapadnoj Australiji u maju, umesto otpuštanja višeg vođstva umanji kratkoročne bonuse, protivno željama domorodačkog stanovništva, koje je tužilo kompanijuDrevne pećine stare 46.000 godina stajale su iznad nalazišta rude gvožđa koje je kompanija planirala da eksploatiše, a uništenje pećina dovelo je do velikog javnog negodovanja i istrage od strane vlade Australije, što je ujedno izazvalo pozive investitora na veću odgovornost vođstva firme."Istraga nije pronašla nijedan direktni uzrok koji je doveo do uništenja pećina. To je bio rezultat niza odluka, postupaka i propusta kroz duži period vremena", rekla je kompanija.Rio Tinto navodi da će direktorima Žan-Sebastijan Žaku, Krisu Salizburiju i Simonu Nivenu kratkoročni bonusi u 2020. godini umanjenje za oko 3,7 miliona dolara u celini.Drugi Žakovi bonusi iz 2016. godine, koji su planirani da budu isplaćeni tokom prve polovine naredne godine, takođe će biti umanjena za oko 1,3 miliona dolara. Prošle godine je zaradio oko 7,6 miliona dolara.Kompanija nije obavestila tradicionalne vlasnike mesta, narod Punti Kunti Kurama i Pinkura (PKKP), o tri alternativna plana za rudarenje, rekao je Žak za vladinu istragu, iako je kompanija tvrdila da je imala potpuno informisanu saglasnost vlasnika za početak radova.

Srbija

Telekom se putem korporativnih obveznica zadužuje 200 miliona evra

Preduzeće Telekom Srbija saopštilo je danas da će po prvi put u svojoj istoriji emitovati dinarske korporativne obveznice ukupnog iznosa 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra). Kompanija navodi da su u pitanju "neamortizujuće obveznice", sa rokom dospeća od pet godina, kao i da "ove obveznice ne nose nikakav devizni rizik".Pomenute obveznice će biti namenjene isključivo kvalifikovanim investitorima, odnosno odabranim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji, a sa kojima Telekom Srbija već ima "dugogodišnju uspešnu saradnju"."Sredstva prikupljena izdavanjem obveznica biće iskorišćena za finansiranje poslovnih potreba kompanije, uključujući unapređenje poslovnih aktivnosti, kao i refinansiranje postojećih finansijskih obaveza. Poverenje profesionalnih investitora za izdavanje obveznica još jednom ukazuje na stabilnost poslovanja kompanije, kao i na činjenicu da je stvoren prostor da se u narednom periodu, uz konsolidaciju do sada preduzetih poslovnih poduhvata, sprovedu i investicije za dalje unapređenje", navodi se u saopštenju.Prethodno u toku dana, brokerska kuća Momentum je najavila da će se Telekom emitovati 2,35 miliona korporativnih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti deset hiljada dinara, kako bi finansirala sopstveni dug.Naveli su podatak i koji je u originalnom saopštenu nedostajao, da će kamatna stopa na obveznice iznosti najviše do 3,25 odsto, plus tromesečni BELIBOR."Posle sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera neto dug Telekoma na kraju 2019. godine dostigao 135,5 milijardi dinara (1,15 milijardi evra)", navedeno je u saopštenju koje je prenela agencija Beta.

Srbija

Poskupljenje svinjetine zavisi od marži

Uprkos trenutnoj stagnaciji svinjsko meso moglo bi da poskupi za 20 dinara po kilogramu, što bi izazvalo porast cena u radnjama za sedam do osam odsto, piše Politika.Cene mesa na stočnim pijacama u Srbiji ostale su gotovo identične u odnosu na avgust prošle godine. To, kako se navodi, može da se zaključi na osnovu izveštaja Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) za 2019. i 2020. godinu."To mirovanje cena u poslednjih mesec i po dana rezultat je problema u trgovanju između EU i Kine. Koliko sam obavešten, ta situacija je nedavno razrešena. Očekuje se da krene izvoz pa tako i veći rast cena. To će se odraziti i na nas", kaže Vukoje Muhadinović, vlasnik Industrije mesa "Topola".Proizvođači, ističu da su cene prasadi čak i niže u odnosu na 2019.Prema njihovim predviđanjima, najpre će poskupeti svinjsko meso, za oko 20 dinara po kilogramu. To može da se očekuje u naredna dva meseca.CENE U MALOPRODAJIKilogram svinjetine u domaćim marketima kreće se od 430 do 540 dinara po kilogramu, prenosi portal Cenoteka."Kako će se to odraziti na maloprodaju zavisi od marži, ali očekivano je da u maloprodaji to poskupljenja bude od sedam do osam odsto", smatra sagovornik Politike.Trenutna manja tražnja, dodaje Muhadinović, pripisuje se uticaju pandemije.Nestašicu na svetskom tržištu od 25 odsto svinja, kaže, najvećim delom je prouzrokovala afrička kuga i desetkovanje stočnog fonda u Kini zbog pojave te bolesti."Kina bi za nas bila spas. To je veliko tržište i mi praktično imamo kapacitete da opskrbimo jedan njihov grad" smatra Muhadinović. Eurostat je nedavno objavio da je cena mesa u Evropskoj uniji u 2019. godini bila najviša u Austriji.Prema istim podacima, Srbija je bila na 67,4 odsto evropskog proseka. Od zemalja u okruženju, cene mesa bile su najniže u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji  i iznosile su 61,8 odsto prosečne cene u Evropi.PROČITAJTE JOŠ:DOMAĆE MESO NEMA KO DA KUPI

Srbija

Srbija poklanja japanskoj firmi zemljište vredno 3 miliona evra

Japanska kompanija Tojo tajers (Toyo tires) dobiće 637.455 kvadratnih metara državnog zemljišta u Inđiji za izgradnju fabrike guma, navodi se u saopštenju Komisije za kontrolu državne pomoći.Vrednost ovog zemljišta u Inđiji koje će biti otuđeno bez naknade po proceni Poreske uprave je 352,8 miliona dinara, što je 553 dinara po metru kvadratnom, a za ovo zemljište kompanija će morati da zaposli 523 radnika na neodređeno do 2023. godine, čime dobija oko 5.700 evra po radniku.Ukupno ulaganje investitora u materijalna i nematerijalna sredstva za ovaj investicioni projekat biće oko 364 miliona evra, a od toga najmanje 25 odsto ulaganja mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Pored radnih mesta, investitor se obavezao da investiciju zadrži na teritoriji Inđije najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Ova japanska kompanija osnovana je 1945. godine u Osaki, a trenutno zapošljava oko 13.000 radnika širom sveta. Trenutno imaju sedam fabrika za proizvodnju guma i četiri za proizvodnju delova za automobile.Proizvodnja guma čini 85 odsto ukupne prodaje ove kompanije, u asortimanu su gume za putnička vozila, kamione i autobuse, između ostalih.Planirano je da fabrika u Inđiji bude centar za proizvodnju guma za evropsko i rusko tržište.

Svet

Kompanije udvostručile budžete za onlajn marketing tokom pandemije

Tokom pandemije, kompanije su skoro polovinu svojih budžeta namenjenih marketingu preusmerile na promociju putem društvenih mreža i internet sadržaja, što je dvostruko više nego ranije, pokazuje najnovija studija marketinške kompanije Deloitte, piše portal Business Review.Suma koje su anketirane kompanije namenile za promociju putem interneta i društvenih mreža u proseku iznosi oko 46 odsto ukupnog budžeta za marketing, pokazala je anketa na koju su odgovarali predstavnici kompanija."Više nego ikada, prava je prilika da se odgovori na zahteve kupaca. Tu su glavna tri izazova: da se podaci o interesovanjima kupaca upotrebe na pravi način, da se angažuje prema njima i  da se stvori organizacija koja daje rezultate", izjavila je Rukandra Bandila, iz rumunskog ogranka Deloitte-a.U narednih godinu dana planira se rast ulaganja u internet aktvnosti, dok će ulaganje u društvene mreže ostati na visokom nivou.Istraživanje koje je sproveo Deloitte rezultat je analize oko 300 odgovora najuspešnijih stručnjaka za marketing u Sjedinjenim Američkim Državama koji su aktivni u 13 oblasti.Tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je koristilo društvene mreže za izgradnju brenda, više od polovine za zadržavanje i pridobijanje novih kupaca.U studiji se naglašava da je doprinos društvenih mreža uspehu kompanija porastao za 23 odsto u odnosu na februar 2020.Sa druge strane, malo se ulaže u kampanje koje vode influenseri na LinkedIn-u, blogovima, Instagramu, Facebooku i ostalim platformama. Najveći rast ulaganja u onlajn kampanje inače se očekuje u bankarstvu i profesionalnim uslugama.Uprkos većoj potrošnji na onlajn aktivnosti, marketinški stručnjaci smatraju da to malo utiče na ukupni učinak kompanije, čak 28 odsto njih veruje da to nema nikakav uticaj. Studija takođe naglašava da se kompanije radije odlučuju za u optimizaciju svojih sajtova (70 odsto njih) nego za pravljenje i održavanje aplikacija (30 odsto).MOGUĆ NEDOSTATAK RADNE SNAGE U OBLASTI MARKETINGAGotovo dve trećine isitanika izjavilo je i da je uloga marketinga postala značajnija, kao i da se uglavnom odnosila na zadržavanje klijenata i održavanje popularnosti brendova.To je posebno upečatljivo s obzirom na to da u marketingu radi manje ljudi, 9 odsto tih poslova izgubljeno je tokom pandemije.Neodstatak radne snage u toj oblasti mogao bi da bude problem u budućnosti, četvrtina ispitanika smatra da se ta radna mesta nikada neće vratiti.Istraživanje kompanije Deloitte-a sprovodi se dva puta godišnje, putem internet ankete.Odnosi se na tehnologiju, bankarstvo, maloprodaju, usluge, komunikacije, saobraćaj, građevinu, energetiku, obrazovanje i ostale oblasti poslovanja.NOVA APLIKACIJA ZA JEFTINIJE ONLAJN OGLAŠAVANJE STIŽE IZ HRVATSKE

Svet

Hrvatske kompanije u aprilu pozajmile rekordnih 10 milijardi kuna

Tokom aprila meseca kompanije u Hrvatskoj uzele su 10 milijardi kuna novih zajmova, što predstavlja rekordno zaduženje u poslednjih pet godina, pisao je Večernji list, a prenosi portal seebiz.Pandemija je zaustavila poslovanje skoro petine kompanija, posebno u sektorima na koje mere socijalnog distanciranja imaju najveći negativan efekat, a u prvom mesecu karantina njihovi prihodi opali su za više od 90 odsto.Zbog opasnosti od ponovnog izbijanja zaraze, kompanije koje posluju u industrijama kojima je potreban bliski kontakt s kupcima moraće restrukturirati svoje poslovne modele, ističe Hrvatska narodna banka u delu Analize financijske stabilnosti koji se odnosi na kompanije.Za razliku od kreditiranja tokom 2019. godine, kada su preovladavali novi krediti, pretežno za obrtni kapital i sa stabilnim učešćem novih investicionih zajmova, od izbijanja pandemije, novi krediti za investicione aktivnosti gotovo da i ne postoje.Između 85.000 i 100.000 pravnih lica sa skoro 600.000 zaposlenih dobili su državnu pomoć za očuvanje radnih mesta u martu, aprilu i junu, uključujući više od 90 procenata mikro preduzeća (preduzeća sa do deset zaposlenih). Država je za to izdvojila oko 6 milijardi kuna.Pomoć je olakšala opstanak i prilagođavanje poslovanja u kratkom roku, rekla je HNB upozoravajući da bi trajnije pružanje neselektivne pomoći moglo da zadrži kompanije sa neodrživim poslovnim modelima na tržištu, odnosno da uspori transfer resursa zdravim kompanijama koje bi trebalo da budu nosioci ekonomskog oporavka.Željko Lovrinčević, analitičar Ekonomskog instituta, veruje da će potražnja za kreditima biti još veća jer je istekao moratorijum na plaćanje poreza.HNB napominje da su mnoge kompanije u vrlo kratkom vremenu prilagodile svoje poslovne modele jačanjem digitalizacije i oslanjanjem na kanale isporuke kako bi omogućile rad, kao i prodaju robe i usluga „na daljinu“.Istovremeno, neke aktivnosti su dodatno profitirale, poput IT sektora i kurirskih usluga.

Srbija

Evropska komisija usvojila predloge za lakšu trgovinu sa Srbijom

U Evropskoj komisiji najavljuju promene u preferencijalnim trgovinskim sporazumima Evropske unije sa 20 trgovinskih partnera, među kojima je i Srbija, piše portal Biznis i Finansije.Evropska komisija usvojila je predloge koji imaju za cilj povećanje trgovine između EU i susednih zemalja u Panevro-mediteranskom regionu, uključujuči i Srbiju.U Komisiji navode da će predlozi modernizovati preferencijalne trgovinske sporazume EU sa 20 trgovinskih partnera tako što će relevantna „pravila o poreklu“ u tim sporazumima postati „fleksibilnija i pogodnija za poslovanje“.Cilj je da se postigne brži ekonomski oporavak od posledica krize izazvane pandemijom i podstakne regionalna saradnja.Pored Srbije, predložene izmene obuhvataju i bilateralne trgovinske sporazume EU sa: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom, Švajcarskom, Farskim ostrvima, Turskom, Egiptom, Izraelom, Jordanom, Libanom, Palestinom, Gruzijom, Republikom Moldavijom, Ukrajinom, Albanijom, BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i tzv. Kosovom.„Pravila o poreklu“ su neophodna po bilo kojem trgovinskom sporazumu, jer oni određuju koja roba može imati prednost takozvanog povlašćenog tretmana.Roba sa preferencijalnim poreklom ispunjava uslove za uvoz sa nižim stopama carine ili čak nultom stopom, zavisno od preferencijalnog tarifnog tretmana, navode u Briselu.

Srbija

Zaštita podataka bez „Štita privatnosti“ i u Srbiji

Evropski sud pravde prošlog meseca proglasio je nezakonitim sve prenose podataka o ličnosti iz zemalja Evropske unije (EU) u Sjedinjene Američke Države (SAD) na osnovu mehanizma „Štit privatnosti“ (Privacy Shield), koji je na snazi i u Srbiji, i time su otvorena broja pitanja o zaštiti podataka na internetu, ali i da li bi ova presuda mogla da utiče na kontrolu podataka koje se šalju u Kinu i Rusku Federaciju, piše Radio Slobodna Evropa.U Srbiji je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, a nedavno osporeni mehanizam “Štit privatnosti” je jedan od osnova za iznošenje podataka iz zemlje.“To znači da, ukoliko kompanija iz Srbije želi da razmenjuje podatke sa kompanijom iz SAD koja je deo ovog mehanizma, ona je to mogla da radi bez posebne dozvole našeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili bez potpisivanja nekog dodatnog ugovora o razmeni podataka. Sada to više nije moguće i kompanije se moraju oslanjati na neke druge osnove za iznošenje podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije Partneri za demokratske promene.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio je 11. avgusta od nadležnih u Srbiji da pronađu druge mehanizme prenosa podataka u Sjedinjene Američke Države propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.Kako navodi Poverenik, među ponuđenim alternativama su pravno obavezujući akt sačinjen između organa vlasti, standardne ugovorne klauzule izrađene od strane Poverenika u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka, kojima se uređuje pravni odnos između rukovaoca i obrađivača, kao i obavezujuća poslovna pravila koja se takođe uređuju ovim zakonom.Alternativa je, dodaje Poverenik, i da se podaci iznose “odobrenim kodeksom postupanja u skladu sa tim zakonom, zajedno sa obavezujućom i sprovodivom primenom odgovarajućih mera zaštite, uključujući i zaštitu prava lica na koje se podaci odnose, od strane rukovaoca ili obrađivača u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji".Prema mišljenju Ane Toskić Cvetinović, to što je u Srbiji i dalje na snazi odluka Vlade kojom se mehanizam “Štit privatnosti” smatra valjanim osnovom za iznošenje podataka stvara problem i građanima i kompanijama.“Bitno je da Vlada Srbije što pre izmeni ovaj osnov, jer sada su i naši građani i kompanije u nekoj vrsti praznine, s obzirom na to da jedno pravilo važi za one koji su na nivou Evropske unije, naš zakonodavac se poziva na pravila EU, a odluka Vlade govori nešto što je sada suprotno realnosti”, objašnjava Toskić Cvetinović.Na pitanje RSE u koje se sve zemlje iz Srbije prenose podaci o ličnosti, u kancelariji Poverenika odgovaraju da od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u avgustu 2019. godine, Poverenik nije izdao nijedno odobrenje za prenos podataka u druge države.Postavlja se pitanje, može li se presuda Evropskog suda pravde primeniti i na transfer podataka u druge zemlje poput Kine i Rusije, posredstvom društvenih mreža kao što su TikTok, aplikacije Yandex ili tehnologije kineske kompanije Huavej?Kina ima značajan tehnološki uticaj u Srbiji, koju vidi kao deo svoje inicijative Pojas i put.Uporedo sa Pojasom i putom, tekla je i saradnja Srbije sa kineskom IT kompanijom Huawei, koja je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.U sklopu dogovora između Huaveja i Srbije je i postavljanje hiljadu kamera sa tehnikom prepoznavanja lica.Još jedan od zajedničkih projekata je i gradski "Data centar" u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su u martu ove godine predstavnici Vlade Srbije, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.Taj centar, međutim, sa opremom kineske kompanije i računarima sa podacima građana, smešten je u dvorištu Bezbednosne informativne agencije u Kragujevcu.Još jedna kineska platforma, sve popularnija u Srbiji, a koja čuva i potencijalno prenosi lične podatke korisnika u Kinu, jeste društvena mreža TikTok.Još uvek nije jasno koliko se podataka prenosi iz Srbije u druge zemlje i koliko su ti podaci bezbedni.

Svet

„Pandemijski“ gubici primorali hrvatsku Ina Grupu da otpušta radnike

U hrvatskoj naftnoj kompaniji Ina Grupa planiraju da otpuste oko 250 radnika zbog smanjenog obima posla, koji je nastao usled pandemije korona virusa, piše Jutarnji list."Radi se o krizi globalnog karaktera koja je pogodila sve naftne i plinske kompanije pa su one uveliko reagovale na isti način, odnosno vlastite troškove i ulaganja prilagodile su situaciji na tržištu", piše u odgovoru Ina Grupe zagrebačkom dnevniku. Iz te kompanije dodaju da u skladu sa takvom situacijom i očekivano sporim oporavkom industrije preduzimaju određene mere koje su usmerene na stabilizaciju i održivost poslovanja.Ina Grup je u prvih šest meseci 2020. imala gubitak od 128 milona evra, dok je u istom periodu prošle godine beležila dobit od 249 miliona evra.Prhodi u prvih šest meseci takođe su manji i to za 27 procenata nego 2019.KAKVE SE PROMENE OČEKUJUU Ini potvrđuju da su pokrenuli promene u organizaciji, kao i da u skladu sa okolnostima očekuju da će najviše 250 radnika biti obuhvaćeno novim restrukturirianjem. Navodi se da će u Rafineriji nafte Sisak, restrukturiranje obuhvatiti radnike koji su već duže vremena oslobođeni od radne obaveze jer ima manje posla.Planira se otvaranje oko 40 novih radnih mesta, dok će oko 200 zaposlenih ostati da radi.Kompanija inače planira da uloži oko 530 miliona evra u postrojenje za preradu teških ostataka nafte, prema programu razvoja do 2023. godine.U Ini naglašavaju i da ne nameravaju da napuste grad Sisak i podsećaju da je u planu izgradnja biorafinerije, koja bi mogla da obezbedi posao za 120 direktnih radnih mesta, kao i posao za 1000 radnika u logistici.Inače, na Facebook grupi "Radniciine" zajedno sa ličnim podacima radnika kojima se sprema otpuštanje, takođe je objavljeno da će u rafineriji u Sisku biti podeljeno oko 250 otkaza.HRVATSKA: INA RANICIMA DALA NEPRISTOJNU PONUDU

Srbija

Crédit Agricole banka otvorila jednu od najmodernijih filijala u Kraljevu

Od ponedeljka 24. avgusta 2020., klijentima Crédit Agricole banke u Kraljevu, na adresi Cara Lazara 31, na raspolaganju je jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema novom konceptu uređenja filijala, razvijenom po uzoru na filijale Banke širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti dobro poznati tim bankarskih svatnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta. Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima kao i uvede dodatne funkcionalnosti kao što je digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebnu mašinu za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre. „Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi  i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Sa željom da i u ovim izazovnim vremenima odemo korak dalje i klijentima omogućimo još bolje iskustvo, umesto postojeće filijale u Kraljevu, otvorili smo potpuno novu, koja predstavlja jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji“ rekao je Romuald le Masson, Rukovodilac prodajne mreže Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 74 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenta, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.  

Svet

Vlasnike poslovnog prostora će obezbeđivanje od korone koštati milione

Vlasnici kancelarija suočavaju se sa milionima funti dodatnih troškova u pokušaju da radna mesta učine bezbednim od pandemije u nadi da će nagovoriti zaposlene da se vrate u kancelarije, piše Fajnenšal tajms.Uvode se nove zdravstvene mere kao što su beskontaktni sistemi za ulazak u kancelariju, odvojeni stolovi, sve s ciljem da se smanji širenje infekcije i da se uveri osoblje, od kojih su mnogi zabrinuti da sedenje u kancelariji nikada neće biti bezbedno kao rad od kuće.Međutim, primena ovih mera predstavljaće veliki trošak za vlasnike kancelarija, kako kaže Livju Tudor, predsednik Evropske federacije za imovinu i predsednik kompanije Genesis Property, koja poseduje portfelj kancelarija u iznosu od 500 miliona evra, u čijem zakupu su Siemens, Societe Generale i Accenture.„Taj trošak sličan je prelasku na potpuno ekološka rešenja, 1 do 2 odsto ukupne početne investicije. Ali poenta je učiniti radno mesto bezbednim i verujem da će vlasnici kancelarijskog prostora to i učiniti“, rekao je Tudor.Kriterijumi za održavanje bezbednosti u kompaniji Genesis kreću se od jednostavnih mera poput uvođenja skenera temperature u predvorje, do nekih skupljih koraka, kao što je prefarbavanje površina antimikrobnom bojom, stvaranje namenske sobe za karantin, kao i unajmljivanje nadzornika koji će voditi računa da se sve mere poštuju.Vlada Velike Britanije objavila je smernice o tome šta poslodavci i vlasnici kancelarija treba da rade da bi radna mesta bila bezbedna, preporučujući detaljne procene rizika i da osoblje drži dva metra.Ove mere biće neophodne, iako predstavljaju veliki trošak, pogotovu za velike rentijere kancelarijskog prostora.

Srbija

Za predškolsko još uvek nema antikorona pravila

Tri reprezentativna sindikata traže od Vlade Srbije da se što pre uključi u rešavanje problema u vezi sa radom predškolskih ustanova, piše list Danas."Zaposleni u predškolskim ustanovama su neprijatno iznenađeni dopisom Ministarstva prosvete u kome je direktorima predškolskih ustanova ostavljeno da u saradnji sa osnivačem, odnosno lokalnim kriznim štabom, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u konkretnoj lokalnoj zajednici, donesu odluku o povećanju odnosno smanjenju broja dece u objektu ili grupi", kažu predsednici Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, GSPRS "Nezavisnost" i Sindikata obrazovanja Srbije. Podsećaju da je u svim ustanovama obrazovanja i vaspitanja u Srbiji ista epidemiološka situacija, ali da nedostaju pravila o radu u predškolskim ustanovama.Neke od njih, napominju vaspitači, rade u sastavu osnovnih škola.Naglašavaju i da neke lokalne samouprave do sada nisu imale mnogo razumevanja za predškolske ustanove.Zbog toga strahuju da od 1. septembra može da se dogodi da, tamo gde vrtići koriste kapacitete škole, u dve susedne učionice  slične kvadrature učitelj radi sa 15 učenika, a vaspitač sa 26 i više dece.Predstavnici tri sindikata navode i da su u više navrata Ministarstvu prosvete dostavljali predloge kako da se organizuje rad predškolskih ustanova.Međutim, napominju da do sada nikakav odgovor nisu dobili.PROČITAJTE JOŠ:PROSVETARI TRAŽE ODLAGANJE NASTAVE U UČIONICAMA

Svet

Generalni sektretar UN: 120 miliona poslova u turizmu ugroženo zbog pandemije

Oko 120 miliona poslova u turističkom sektoru ugroženo je zbog pandemije, saopštio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, piše Radio Slobodna Evropa."U prvih pet meseci ove godine, međunarodni turistički dolasci opali su za više od 50 odsto i izgubljeno je oko 320 milijardi dolara izvoza kroz turizam", rekao je sekretar."Ukupno je ugroženo oko 120 miliona direktnih poslova u turizmu“, naglasio je Gutereš.Zemlje širom sveta pogođene su restriktivnim merama zbog pandemije, letovima koji su prizemljeni i zatvorenim granicama, ali su, prema rečima sekretara, zemlje u razvoju posebno teško pogođene, uključujući i one u Africi."Pad prihoda doveo je do povećanja krivolova i uništavanja staništa u zaštićenim područjima i oko njih, a zatvaranje mnogih lokacija Svetske baštine oduzelo je zajednicama važna sredstva za život", dodao je sekretar UN-a.Takođe je imalo negativnog uticaja na žene, ruralne zajednice i domorodačke ljude, rekao je, primećujući važnost obnove turističkog sektora, koji zapošljava jednu od deset osoba širom sveta.Gutereš je naveo pet ključnih oblasti, uključujući ublažavanje socio-ekonomskih efekata pandemije i podršku zelenom rastu kao načine za unapređenje oporavka sektora.