Najnovije

Svet

Rusija potpisala ugovor sa Turskom o drugoj isporuci S-400 raketnog sistema

Ugovor o isporuci druge serije ruskog S-400 projektilnog sistema Turskoj je potpisan, a obe strane trenutno pregovaraju o finansijskim uslovima, potvrdio je generalni direktor kompanije „Rosoboroneksport” Aleksandar Mihejev, piše Politika.Turska je prošle godine kupila prvu seriju projektilnih sistema od Rusije, što je dovelo do suspendovanja ove zemlje od strane Vašingtona iz američkog F-35 programa borbenih mlaznih aviona.Američki zvaničnici su rekli da Turska rizikuje sankcije od strane Sjedinjenih Država ukoliko upotrebi projektilni sistem S-400, piše agencija Rojters.

Srbija

Sledeće nedelje novo popuštanje mera

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je da se drugi talas epidemije virusa korona očekuje krajem godine, piše portal 021.rs.On je dodao da će u međuvremenu biti sporadičnih slučajeva pri čemu bi "bilo idealno" da broj novih infekcija na dnevnom nivou padne ispod deset.Tiodorović je izjavio da prvi talas epidemije još traje i da smanjenje broja obolelih na manje od 10 dnevno neće biti lako ostvarivo.On je trenutnu epidemiološku situaciju u Srbiji ocenio boljom nego nego u prvim mesecima epidemije jer je manje ljudi na bolničkom lečenju i smanjuje se broj onih na respiratorima a otpuštenih pacijenata je više nego primljenih."Međutim, još nismo spali ispod 100, zato je veoma problematično dati neku preciznu ocenu. Moram da skrenem pažnju ljudima koji će se vratiti sa godišnjih odmora, koji se vraćaju s mora, jezera, planina, banja, jer postavlja se pitanje jesu li se svi oni, kao i oni koje su sretali tamo, pridržavali mera", rekao je Tiodorović za Blic.Tiodorović je najavio da će Vladin Krizni štab, čiji je i on član, u cilju popuštanja mera uvedenih zbog epidemije "najverovatnije u toku sledeće nedelje odlučivati i o sportu"."Moram da kažem da je to više u većim, nego u manjim gradovima i varošima, moj utisak je da ipak tu postoji i pad odgovornosti i discipline prema nošenju maski, čak i u samim gradovima", rekao je on za TV N1.On je dodao da sve inspekcije u svom domenu moraju da nastave da rade kao da je i dalje vrhunac epidemije, iako je, kako je dodao, očigledno da je u toku pad broja obolelih.Poslednji zvanični objavljeni podaci su da je ukupan broj preminulih od korone u Srbiji od početka marta 695, dok je od Covid-10 obolelo ukupno 30.548 ljudi.

Svet

Belorusija blokirala medije koji su izveštavali o demonstracijama

Vlasti u Belorusiji blokirale su niz portala koji koji izveštavaju o dvonedeljnim demonstracijama protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, piše Radio Slobodna Evropa.Belorusko udruženje novinara saopštilo je u subotu, 22. avgusta, da je više od 20 veb stranica blokirano, uključujući i neke strane portale.Državna izdavačka kuća prestala je takođe sa štampanjem nezavisnih novina Narodna Volja i Komsomolskaja Pravda, navodeći kao razlog neispravnost otpreme.Demonstracije u Belorusiji izbile su nakon predsedničkih izbora zbog nezadovoljstva izbornim rezultatima prema kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat sa 80 odsto glasova.Demonstranti pozivaju predsednika da da ostavku.Lukašenko za proteste krivi zapad, navodeći da oni podupiru nemire finansijskom i vojnom podrškom.

Svet

Airbnb uprkos korona-krizi izlazi na berzu

Kompanija za deljenje nekretnina Airbnb objavila je da podnela zahtev za izlazak na berzu, nakon vrlo nestabilne 2020. godine, kada je zbog globalne krize usled pandemije koronavirusa profit prepolovljen u o...

Srbija

Korona u Beogradu uništila sistem „stan na dan“

Izdavanje stanova na dan, jedna od popularnijih delatnosti poslednjih godina, najviše je stradala tokom pandemije, piše portal seebiz.Proglašenjem epidemije, uvođenjem vanrednog stanja i otkazivanjem svih kulturnih manifestacija u Beogradu, potražnja za stanovima na dan znatno je opala. Kako za Tanjug navode sa digitalne platforme i veb portala Apartmani Beograd, koji se godinama bave ovim poslom, posao je malo živnuo početkom juna."Ljudi su se tada slobodnije kretali i u Beograd je dolazio veliki broj gostiju iz unutrašnjosti Srbije, pre svega, mladih koji su polagali prijemne ispite za upis na fakultete", kažu u Apartmanima Beograd.Posle relativno stabilne situacije u junu, u julu je sa pogoršanjem epidemiološke situacije usledio novi sunovrat i zamiranje posla.Gosti iz inostranstva su se sveli na ljude iz Bosne i Hercegovine, dok stranaca koji turistički posećuju Beograd uopšte nije bilo, niti ih ima sada. A upravo su oni, navode u Apartmanima Beograd, najbrojniji u avgustu i letnjim mesecima.Zbog konstantnih promena pravila ulaska u Srbiju i povratka u druge zemlje inostranstva, nije bilo ni naših ljudi koji žive u zapadnoevropskim zemljama.To je bio veliki udar na ovu delatnost, jer pomenute kategorije građana najčešće iznajmljuju stanove u Beogradu na kraći period.Broj noćenja u Beogradu je gotovo prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, a prosek noćenja u letnjim mesecima opao sa tri na jednu noć.Onima koji sada pokušavaju da ožive posao, pandemija je dodatno povećala troškove, jer su izdaci za sredstva za higijenu, odnosno dezinfekciju stanova, veća nego ranije.U Apartmanima Beograd navode da se veliki broj rentijera preorjentisao, pa čekajući da se epidemija završi, stanove koje su izdavali na dan, sada daju u mesečni najam, a cena najma je sada niža za 10 do 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.U Apartmanima Beograd kažu da taj sektor, koji je zbog epidemije pretrpeo velike materijalne gubitke, nije dobio pomoć od države i navode da je zakonom donetim u februaru vlasnicima stanova omogućeno da paušalno plaćaju porez na izdavanje i boravišne takse.To je dovelo do toga da se veliki broj stanova kategorizovao.Od pomoći bi im bilo, kažu, oslobađanje dela ili celog iznosa poreza i dela za boravišne takse, kao i da se izađe sa boljim planom pomoći i odlaganjem plaćanja poreza za celu ovu i narednu godinu, sve dok se situacija ne poboljša.

Srbija

Mali: Gradskim hotelima 350 evra pomoći po krevetu i 150 po sobi

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će gradski hoteli dobiti pomoć kako bi ublažili ekonomske posledice pandemije koronavirusa u iznosu od 350 evra po krevetu i 150 po sobi, javlja agencija Beta. On je novinarima posle sastanka sa predstavnicima hotela u Privrednoj komori Srbije rekao da je jedini uslov da do kraja godine ne otpuštaju više od deset odsto zaposlenih. Dodao je da će hoteli novac dobiti krajem septembra, a najkasnije početkom oktobra, kao i da će za desetak dana Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objaviti javni poziv za hotelijere kojim će biti precizirani kriterijumi za prijavu na ovaj program.Po rečima ministra finansija, od oko 380 kategorisanih gradskih hotela otvoreno je samo 115, a u Beogradu od 115 hotela sada rade 42, a njihova popunjenost je oko 9,5 odsto.Ovo predstavlja prvu sektorska meru za ublažavanje posledica COVID-19 namenjenu ugostiteljstvu, koje je među granama najteže pogođenim globalnom zdravstvenom krizom, iako je država od početka vanrednog stanja najavljivala posebne mere za hotelijere i sektor logistike.Prosečna popunjenost hotela u Beogradu 1. jula ove godine bila je 16,12 odsto, a u Novom Sadu 19,44 odsto, pokazuju podaci koje je objavilo poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede HORES.

Svet

Marks & Spencer će tokom naredna tri meseca ukinuti sedam hiljada radnih mesta

Britanski maloprodajni lanac Marks end Spenser (Marks & Spencer) objavio je da planira da tokom naredna tri meseca ukine oko 7.000 radnih mesta posle pada prodaje za vreme pandemije, javlja BBC.Kompanija kaže da im je pandemija jasno stavila do znanja da je došlo do "značajne promene u trgovini“.Prodaja odeće i robe za domaćinstvo u radnjama bila je "znatno ispod" očekivanih nivoa 2019. godine, iako je prodaja preko interneta bila snažna. Kako se navodi 68 odsto narudžbi isporučeno je na kuću kupaca za vreme tog kvartala, u odnosu na 29 odsto prethodne godine.Ovaj maloprodajni lanac se nada da će "značajan deo" smanjenja radnih mesta, što je oko desetina njegove radne snage, biti dobrovoljno otpuštanje i rano penzionisanje.Kompanija je rekla da je rad tokom pandemije pokazao da se može raditi „fleksibilnije i produktivnije“, s više osoblja koje obavlja više zadataka i kreće se između hrane, odeće i kućnih odeljenja.M&S je saopštio da je ukupna prodaja opala za 29,9 odsto za osam neđelja otkako su prodavnice ponovo otvorene, sa padom prodaje u objektima od 47,9 odsto, a na internetu 39,2 odsto. „Ostaje znatna neizvesnost oko tržištnih uslova i trajanja mera socijalnog distanciranja i mi zadržavamo oprezan pristup u planiranju za ostatak godine”, navela je kompanija."Maloprodajni trgovci već su se borili s tempom strukturalnih promena s kojima se suočava sektor, ali uticaj pandemije bio je korak promena za ovu industriju“, kaže Ričard Lim, izvršni direktor kompanije Retail Economics.Šef kompanije M&S Stiv Rov rekao je da kupci možda nikada više neće „kupovati na isti način“ nakon pandemije.

Svet

Fejsbuk ukida stari dizajn sajta u septembru

Stari dizajn Fejsbukove stranice nestaće u septembru, saopštila je kompanija rekavši da će svi uskoro imati novi dizajn, piše portal The Verge.Novi dizajn je najavljen na Fejsbukovoj konferenciji za programere prošle godine, a prvobitno je predstavljen na iOS-u i Android-ovim servisima. U martu je lansiran i na računarima kao dodatna funkcija, pružajući ljudima mogućnost da koriste i dalje stari dizajn ukoliko to žele. Međutim, od septembra, stari dizajn će potpuno nestati.Novi interfejs je velika promena u odnosu na ono što je Fejsbuk koristio većinu svog postojanja. Mnogo je čistije, uključuje više prostora, a postoji i mračni mod za ljude kojima to više odgovara.Funkcionalno, takođe stavlja veći fokus na funkcije usluge Grupe, kao i vidno prikazivanje veza do odeljka Facebook, Watch, Marketplace i Gaming u svojoj gornjoj navigacionoj traci.Iako je po svemu sudeći ova promena bila preko potrebna, ovo ne garantuje da će Fejsbuk uspeti da vrati neke od korisnika koje su izgubili proteklih godina.

Svet

Ekonomski oporavak Nemačke i Francuske počeo da usporava

Ekonomski oporavak od pandemije počeo je da se usporava u dve najveće evropske ekonomije nakon višemesečnog poboljšanja, pokazalo je široko praćeno istraživanje o poslovnim aktivnostima, piše Fajnenšal tajms.IHS Markit-ov indeks o zdravlju ekonomije, koji sačinjavaju na osnovu anketa sa menadžerima bio je ispod očekivanja ekonomista u avgustu, postavljajući pitanja o snazi oporavka evrozone u trećem kvartalu.U Francuskoj je indeks pao na 51,7 u avgustu, sa 57,3 u julu. Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekivali su da će ostati stabilan na 57.2.U Nemačkoj je indeks pao na 53,7, sa 55,3 u julu. Tu su ekonomisti očekivali da će indeks biti stabilan na 55,0.Vrednost indeksa iznad 50 označava da je većina preduzeća prijavila proširenje aktivnosti.Evro je nakon ovih vesti izgubio vrednost za nekih 0,3 procenata.Fil Smit, ekonomista IHS Markit-a, rekao je da je aktivnost u nemačkom uslužnom sektoru bila blizu zastoja u avgustu nakon što su vraćena pravila obaveznog karantina za putnike i nakon što je veliki broj ljudi ostao bez posla. Indeks za nemački uslužni sektor bio je 50,8, u odnosu na 55,6 koliko je bio u julu.Činilo se da je nemačkoj proizvodnji išlo bolje, jer je indeks skočio na 53, u poređenju sa 51 koliko je bio u julu, međutim Smit kaže da kontinuirano smanjivanje broja zaposlenih u fabrikama pokazuje da "još uvek postoji osnova za nadoknađivanje i preduzeća ostaju pod pritiskom da smanje troškove".U francuskoj proizvodnji određeni procenat preduzeća rekao je da se aktivnost poboljšala u poređenju sa julom, međutim indeks je opao sa 52,4 koliko je bio u julu na 49 u avgustu.Francuski uslužni sektor zabeležio je indeks 51,9, u odnosu na 57,3 u julu."Nakon oštre ekspanzije registrovane u julu, rast se zaustavio. U međuvremenu, došlo je do ubrzanja stope smanjenja radnih mesta nakon tri meseca uzastopnog ublažavanja“, rekao je Eliot Ker, ekonomista IHS Markit-a.Nemačka privreda je u drugom kvartalu pretrpela istorijsko smanjenje od 10,1 odsto, posle pada od 2 odsto u prvom kvartalu, a francuska ekonomija je patila još više, smanjivši se za 13,8 odsto, nakon pada od 5,9 odsto u prva tri meseca godine.Ankete o zdravlju ekonomije IHS Markit-a nisu u potpunosti merilo oporavka ekonomske aktivnosti u odnosu na nivo pre virusa, iako pokazuju oporavak ekonomije, ne mogu najtačnije da odrede tempo oporavka.

Svet

Četvrtina hotela u Americi ne može da plati svoje hipoteke

Hotelijerstvo u Americi nalazi se u velikim problemima, jer  četvrtina hotela ne može da plati svoje hipoteke i preti im zatvaranje, piše CNN.Izveštaj, koji je ove nedelje upućen Kongresu, pokazuje da je procenat zajmova koji kasne sa isplatama 30 i više dana skočio na 23,4 odsto, u odnosu na prošli mesec.Radi poređenja procenat hotelskih kredita koji na kraju 2019. godine nisu bili isplaćeni iznosio je tek 1,3 odsto.„Zbog rekordno niskog broja putovanja, hiljade hotela ne može da priušti da plati svoje komercijalne hipoteke i suočavaju se sa činjenicom da će morati da zatvore svoja vrata", rekao je Čip Rodžers, izvršni direktor Američke asocijacije za hotel i smeštaj.Prema njegovim rečima „desetine hiljada“ ljudi zaposlenih u tom sektoru je u velikom riziku, ukoliko federalna pomoć ne bude pružena.Pandemija je gotovo ugasila potražnju za putovanjima, što je očigledno u nedavnom nizu loših kvartalnih finansijskih izveštaja za hotelske lance i aviokompanije.Kao rezultat toga, stope prestupnosti na tržištu hartija od vrednosti koje trguju hipotekom su visoke. Komercijalne hipotekarne hartije od vrednosti objedinjuju kredite mnogih kompanija, uključujući vlasnike komercijalnih nekretnina, poput hotelskih lanaca. Ti krediti se dalje dele i prodaju investitorima.Trenutno je neplaćenih kredita oko 20,6 milijardi dolara, u poređenju najveći obim neplaćenih hotelskih kredita tokom finansijske krize pre više od decenije bio je 13,5 milijardi dolara.U pismu koje je potpisalo više od 4.000 vlasnika hotela i nekoliko trgovinskih grupa poslano Kongresu, industrija je zatražila podršku za Zakon o pomaganju u nastojanju da se otvore imovine.Zakon HOPE ima za cilj pružanje finansijske pomoći malim preduzećima koja posluju na tržištu komercijalnih nekretnina i preusmerila bi sredstva iz fonda za ekonomsku stabilizaciju."Zakon HOPE omogućio bi vlasnicima preduzeća da vode svoje poslovanje, ukoliko ne dobijemo pomoć uskoro preti talas zatvaranja hotela“, navodi se u otvorenom pismu.

Srbija

Ministarstvo pravde na softver izdvaja više nego na plate

inistarstvo je iskazalo rashode za Kompjuterske usluge u iznosu od 328.082hiljada dinara, od čega Usluge za izradu softvera – konto 423211 su iskazane u iznosu od371 hiljada dinara, Usluge za održavanje softvera – konto 423212 u iznosu od 285.231hiljada dinara i Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Usluge za održavanje softvera – konto 423212 su iskazane u iznosu od 285.231hiljada dinara.Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 su iskazane u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Naknade članovima upravnih, nadzornih odbora i komisija – konto 423591 suiskazane u iznosu od 32.244 hiljada dinara.Rashodi na ovom kontu se odnose na sredstva ostvarena po osnovu odlaganjakrivičnog gonjenja u skladu sa članom 283. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnompostupku23, kojim je propisano da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje zakrivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, akoosumnjičeni prihvati, da na račun propisan za uplatu javnih prihoda, uplati određeninovčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Saglasno st. 4. do 8.istog člana sredstva prikupljena na ovaj način, u ukupnom iznosu od 470.000 hiljadadinara, su dodeljena Rešenjem Vlade od 11. jula 2019. godine humanitarnimorganizacijama, fondovima, javnim ustanovama i drugim pravnim licima za 150projekataNovčane kazne i penali po rešenju sudova, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od900.845 hiljada dinara.Novčane kazne i penali po rešenju sudova - konto 483111 su iskazane u iznosu od1.057.642 hiljada dinara.Ministarstvo pravde je ove rashode izvršavalo za isplatu naknade nematerijalne imaterijalne štete podnosiocima ustavnih žalbi u slučajevima kada je odlukom Ustavnogsuda usvojena ustavna žalba i utvrđeno da je podnosiocima ustavnih žalbi povređenopravo na suđenja u razumnom roku i pravo na imovinu, zajamčeno čl. 32. i 58. UstavaRepublike Srbije, u postupcima koji su vodili pred sudovima. Naknada se isplaćuje nateret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca oddana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.Izdaci za Kancelarijske zgrade i poslovni prostor – konto 511221 su iskazani uiznosu od 925.940 hiljada dinara.Izdaci su izvršeni na osnovu privremenih situacija i ispostavljenih računadobavljača Strabag doo Beograd, za izvođenje radova na izgradnji zgrade pravosudnihorgana u Kragujevcu a u skladu sa zaključenim ugovorom.Na osnovu podataka evidentiranih sudskih presuda i tužbi iz pomoćnihevidencija (excel tabele) koje vodi Ministarstvo, utvrđeno je da potencijalne obavezeMinistarstva ukupno iznose 629.961 hiljada dinara, odnosno: naknade štete satroškovima neosnovanog lišenja slobode u 2019. godini iznose 380.467 hiljada dinara,ukupan iznos naknade štete sa troškovima za rehabilitaciono obeštećenje iznose189.797 hiljada dinara a ukupan iznos naknade štete sa troškovima po drugom osnovuiznose 59.697 hiljada dinaraMinistarstvo nije unelo podatke u koloni 4 u Obrazac 5 – o planiranimprihodima i primanjima kao i iznosima odobrenih aproprijacija, što nije u skladu sačlanom 10. stav 2. Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenjafinansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.Rizik: Ukoliko se rashodi i izdaci ne planiraju, izvršavaju i evidentiraju u skladu saklasifikacijom rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja - koja iskazuje prihodei primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava, postoji rizik darashodi i izdaci neće biti iskazani prema potrebama za obavljanje određenih aktivnostiili ostvarenje određenih ciljeva i neće odgovarati odobrenim aproprijacijama.Preporuka broj 1: Preporučujemo odgovornim licima Ministarstva da finansijskeizveštaje sastavljaju u skladu sa Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja ipodnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.inistarstvo pravde, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od5.190.813 hiljada dinara. Od navedenog iznosa, na izvor 01 – Opšti prihodi i primanjabudžeta se odnosi 3.717.500 hiljade dinara, na izvor 04 – Sopstveni prihodi budžetskihkorisnika se odnosi 197.319 hiljade dinara, na izvor 06 – Donacije od međunarodnihorganizacija se odnosi iznos od 35.040 hiljada dinara, Primanja od inostranihzaduživanja – izvor 11 iznose 1.191.152 hiljada dinara, Neraspoređeni višak prihoda izranijih godina – izvor 13 iznosi 46.202 hiljada dinara a izvor 15 – Neutrošenasredstva donacija iz prethodnih godina iznose 3.600 hiljada dinara. Planiran jeprogramski budžet koji se sastoji iz dva programa, unutar koji su planirane programskeaktivnosti/projekti.Ministarstvo pravde je u izveštajima o izvršenju budžeta za 2019. godinu iskazaloprihode i primanja od zaduživanja u ukupnom iznosu od 4.671.695 hiljada dinara, od čegaiz budžeta Republike Srbije (izvor 01) iznos od 3.463.799 hiljada dinara, iz donacijaiznos (izvor 06) od 24.030 hiljada dinara i iz ostalih izvora ukupan iznos od 1.183.866hiljada dinara (izvor 04 u iznosu od 44.724 hiljada dinara i izvor 11 u iznosu od1.139.142 hiljada dinara).Plate, dodaci i naknade zaposlenih,planirana su sredstva u iznosu od 147.219 hiljada dinara.

Svet

Hrana iz mora ‒ šansa da se prehrani planeta

Globalna potražnja za hranom je u konstantnom porastu, što trenutno predstavlja ozbiljno pitanje da li se ponuda može povećati na ekološki održiv način. Širenje farmi na kopnu je i dalje moguće, ali se procenjuje da to može ubrzati klimatske promene i gubitak biodiverziteta. Najnovija istraživanja pokazuju kako poboljšanja u oblasti "marikulture" i održivog ribolova do 2050. godine može značajno povećati proizvodnju hrane iz mora.Kako prenosi portal Axios, studija objavljena u časopisu Nature ukazuje da bi dobre javne politike mogle da do sredine veka utiču da godišnja globalna proizvodnju hrane iz mora dostigne 44 miliona tona.Kako hrana iz mora predstavlja svega 17 odsto trenutne proizvodnje mesa, to bi predstavljalo značajno povećanje izvora prroteina neophodnih da se prehrani 9,8 milijardi ljudi, koliko se procenjuje da će ih živeti na planeti do 2025. godine.Projekcije iznete u istraživanju mogu zvučati iznenađujuće, obzirom da ekolozi godinama upozravaju da će prekomerni ribolov u isprazniti okeane u narednih nekoliko decenija.Iako trenutno većina morskih plodova potiče od ribolova, naučnici predviđaju pomak ka "marikulturi", odnosno uzgoju riba na moru.Ako se trendovi razvoja marikulture i upravljanja ribarstvom nastave, globalno se može proizvoditi "znatno više hrane nego danas, i to na održiviji način".To će zahtijevati diverzifikaciju proizvodnje na trenutno nedovoljno zastupljene vrste riba, ali i na druge održive izvorime poput insekata, algi i mikroba.Potrošači će takođe morati da izmene svoje sklonosti, što znači manje fileta lososa i tune, a više školjki u ishrani.

Srbija

Nova pravila za ulazak u Srbiju, četiri susedne zemlje rizične

Ministarstvo zdravlja deonelo je novo uputstvo koje uređuje putovanja i ulazak lica koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom u Srbiju. U propisu koje je juče objavljeno u Službenom glasniku, i koje se primenjuje od istog dana, navodi se da se za rizične zemlje smatraju Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.Ulazak u zemlju je dozvoljen pod uslovom da putnici iz susedstva poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo koronavirusa, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje ulaze u Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.Nove odredbe se ne primenjuju na državljane Srbije koji dolaze iz navedenih država i na strane državljane koji su u tranzitu kroz našu zemlju, pod uslovom da se na njenoj teritoriji ne zadržavaju duže od 12 časova od momenta prelaska granice.Dodatno, propisi ne važe za strane državljane koji su bili u tranzitu kroz četiri države regiona (takođe ne dužem od 12 sati), na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova, na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava ili kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih identifikacionih dokumenata.Dodatne potvrde neće trebati ni deci starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u njegovoj pratnji poseduje negativan RT-PCR, ukoliko je potreban, stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji, kao ni na  pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Srbije ili koji u nju dolaze radi izvršenja službenih zadataka, uz prethodnu najavu.Uslov za ulazak državu ne primenjuje se na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica, kada se radi o posadama kamiona, autobusa, vozova ili teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka."U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe", navodi se u službenom glasnikuUlazak se automatski odobrava i na državljanima susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali su dužni da prilikom prelaska granice poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika zemlje da lice obavlja poljoprivredne radove, pod uslovom reciprociteta.Slična situacija je i za strane državljane koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni u Srbiji, a kojima su poslodavci izdali dokument o radnom angažovanju, takođe pod uslovom reciprociteta.Dodatno, Vlada Srbije je takođe juče izmenila Odluku o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kojom se potvrđuje da se lica koja su pozitivna na koronavirus, a koja nemaju simptome bolesti, upućuju u izolaciju u kućnim uslovima sa zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje u trajanju od 14 dana, nakon čega se javljaju na pregled o kovid-ambulante u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta.Lica kod kojih se ispoljavaju vrlo blagi simptomi i/ili znaci bolesti COVID-19 upućuju se, nakon pregleda lekara specijaliste iz prijemno-trijažnog centra kovid-bolnica, na lečenje i izolaciju u kućnim uslovima pod zdravstvenim nadzorom lekara primarne zdravstvene zaštite.Osobe koje su nakon izolacije i lečenja, odnosno jednog negativnog testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, otpuštena na kućno lečenje, dužna su da, nakon otpusta, ostanu pod zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje.

Svet

Nemačkoj fali 50.000 negovatelja

Nemačkoj trenutno nedostaje 50.000 zdravstvenih negovatelja, što je problem koji nemački ministar zdravlja Jens Špan želi rešiti radnom snagom iz inostranstva, ali uoči pandemije koronav...

Srbija

Kreditor odbio da smanji dug Er Srbiji

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija (Air Serbia) obavestio je kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara koji sledećeg meseca stiže na naplatu, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje, piše Politika.Avio-prevozniku, čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51 odsto i Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 49 odsto, u septembru stiže na naplatu kredit od 56,5 miliona dolara podignut od fonda EA partners, a istom kreditoru u junu sledeće godine treba isplatiti još jedan zajam od 63 miliona dolara.Er Srbija u pismu kreditoru iz jula ove godine traži da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv i očekuje da će Er Srbija platiti sve iznose u celosti, prema ugovoru o kreditu na dan dospeća, u skladu sa dogovorenim i prihvaćenim uslovima.Da bi ovo moglo da bude opterećenje za budžet ukazao je i Fiskalni savet u poslednjem izveštaju, koji se bavi efektima zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja, gde konstatuje da bi rashodna strana budžeta mogla do kraja godine da ostane u skladu sa onim kako je rebalansom predviđeno, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, ali i upozorava da je nepoznato da li će i na koji način državna preduzeća dobiti podršku iz javnih sredstava.Milan Kovačević, konsultant za investicije, ukazuje na činjenicu da je u ovom slučaju jedan od partnera kreditirao zajedničko preduzeće  jer on smatra da su Etihad, suvlasnik Er Srbije, i EA partners, koji je pozajmio Er Srbiji 120 miliona dolara, povezana lica.”U ovoj situaciji Er Srbiji sledi stečaj ili da uradi nešto razumno. Er Srbija sutra počinje da leti za Crnu Goru i mora da kupi gorivo. Ako kreditor blokira račun, a što ne bi blokirao ako se ne dogovore, Er Srbija ide u stečaj", rekao je Kovačević Dodao je i da kompanija ne ide u stečaj kada napravi gubitak, već kada ne može da posluje, što podrazumeva kupovinu goriva, isplatu zarada i slično."Najgluplje bi bilo da država opet upumpa novac u Er Srbiju da bi uplatila Etihadovom fondu novac. To ne bi smelo da se dogodi. Amerika je takvim preduzećima dala kredite da prebrode krizu, slično našem UPPR-u, ali to je još efikasnije. Trebalo bi razmotriti sve moguće dobre ideje. Etihad smo hvalili kada je dokapitalizovao našu avio-kompaniju, šta bi falilo da razmišljamo i tražimo da li bi neko sada mogao da dokapitalizuje Er Srbiju", rekao je Kovačević.