Najnovije

Srbija

Srpski tim kreirao RedDot.zone, aplikaciju za praćenje širenja pandemije

Tokom trenutne pandemije koronavirusa potvrđeno je da je "slaba karika" svakog zdravstvenog sistema praćenje kontakata zaraženih, što je nedavno istakao i epidemiolog Predrag Kon. IT inženjer Dušan Đorđević i elektroinženjer Vladan Smiljković, su zajedno sa svojim razvojnim timom iz Srbije, kreirali su aplikaciju RedDot.zone čija je osnovna funkcija praćenje kontakata, piše portal http://sveonovcu.rs."Osnovno pitanje u svakoj epidemiji jeste praćenje kontakata kako bi se ona efikasno suzbijala. Ljudi, međutim, zaboravljaju sa kim su se sve sreli. Aplikacija svakako neće eliminisati aktuelnu pandemiju, ali državne institucije uz pomoć nje mogu da imaju bolju evidenciju sa kim je zaraženi sve bio u kontaktu što bi omogućilo da se preciznije zna ko treba da bude testiran", naveo je Smiljković.Kada zaraženi dobije potvrdu da je pozitivan, državna institucija unosi taj podatak u sistem i osobi se dodeljuje identifikacioni kod koji važi 24 sata.U tom trenutku, građanin ima mogućnost da u aplikaciji podeli tu informaciju, nakon čega svi ljudi sa kojima se viđao u prethodnom periodu automatski dobijaju notifikaciju da su bili u kontaktu sa zaraženim, ako i sami imaju instaliranu aplikaciju, pri čemu identitet zaražene osobe ostaje anoniman."Ovakav redosled koraka smo kreirali kako ne bi došlo do zagušenja sistema i lažnih prijava. Dakle, zaraženi ima mogućnost da tu informaciju podeli tek kada administrator unese taj podatak u sistem. Kontakti osim notifikacije dobijaju i kod sa kojim mogu da odu u ovlašćenu ustanovu da se testiraju", rekao je Smiljković."Ljudi su u principu dobri i žele jedni drugima da pomognu i kada im ponudite proizvod koji čuva anonimnost oni će ga instalirati. U Nemačkoj je 16 miliona instaliralo njihovu lokalnu aplikaciju i taj broj bi bio sigurno veći da ona može da funkcioniše na svim uređajima", dodaje.Tako je u Irskoj prvog dana lokalnu aplikaciju instaliralo 1,5 miliona ljudi, od ukupno četiri miliona stanovnika zemlje. Aplikacija je završena i testirana, ali se trenutno ne nalazi u Gugl i Epl prodavnicama zbog uvedenog ograničenja gde je takva aplikacija dostupna samo onda kada je njen vlasnik državna institucija kako bi se sprečila zloupotreba.

Svet

Uzbunjivač iz Folksvagena pronađen mrtav u spaljenom automobilu

Zviždač iz Folksvagena koji je otkrio planove kompanije o prekidu poslovanja sa grupom Prevent pronađen je mrtav u spaljenom automobilu, a pre toga mu je i kuća izgorela, piše Dojče Vele.U ponedeljak su vatrogasci okruga Helmšted otkrili spaljeno vozilo u polju, kao i mrtvo telo muškarca. Policija je utvrdila da se radi o bivšem zaposlenom u Folksvagenu za kojeg se sumnjalo da je snimao interne sastanke rukovodstva ove kompanije.Folksvagen je protiv ovog zaposlenog pokrenuo tužbu zbog krađe i otkrivanja poverljivih podataka.Do otkrića mrtvog tela došlo je samo nedelju dana nakon što je Biznis Insajder objavio sveobuhvatni izveštaj o 35 sastanaka Folksvagenove uprave između januara 2017. i februara 2018. godine, u kome se raspravljalo o tome kako okončati saradnju sa grupom Prevent.Osnova tog članka bio je čitav niz poverljivih dokumenata, kao i oko pedesatak sati snimka tih sastanaka.Prethodno je najavljeno da nemačko tužilaštvo istražuje požar u kojem je izgorela kuća navodnog doušnika iz Folksvagena, kao i da traže konekciju između ova dva slučaja.Tužba između Folksvagena i Preventa još uvek traje i u pitanju su stotine miliona evra moguće odštete, jer je ovog februara Viši pokrajinski sud u Dizeldorfu presudio da Prevent pokušava da iznudi veće cene svojih delova i da je opravdano da Folksvagen prekine saradnju sa njima.Pored toga, Prevent tuži Volksvagen u Sjedinjenim Američkim Državama i traži odštetu od 750 miliona dolara zbog kršenje pravila tržišne konkurencije, a u toj tužbi su do izražaja došli dokumenti koje je upravo navodni doušnik pustio u javnost.Još uvek nema osumnjičenih i daljih dokaza u ovom slučaju.

Svet

Najveći nemački sindikat traži četvorodnevnu radnu nedelju kako bi spasili hiljade poslova

Najveći nemački sindikat IG Metal smatra da bi kraća radna nedelja mogla da pomogne u sprečavanju masovnih otpuštanja, posebno u nemačkom automobilskom i industrijskom sektoru, koji je već pretrpeo ogromne strukturne promene čak i pre pandemije, piše Dojče Vele.Sindikat je četvorodnevnu radnu nedelju predložio uoči nove runde kolektivnog pregovaranja koje je zakazano za sledeću godinu.Kraća radna nedelja bila bi "odgovor na strukturne promene u sektorima kao što je automobilska industrija", rekao je predsednik sindikata Jorg Hofman.„Kraća radna nedelja sačuvala bi hiljade poslova“, dodao je on.Nemačka automobilska industrija, jedan od glavnih osnova ekonomije Nemačke, prolazi kroz veliku transformaciju u e-mobilnost, podstaknuta zabrinutošću zbog klimatskih promena kao i sve većom automatizacijom i digitalizacijom. Sektor je takođe pogođen finansijskom krizom izazvanom pandemom, mada pokazuje znakove oporavka.IG Metal, koji predstavlja radnike velikih proizvođača automobila kao što su Audi, BMV i Porše, najveći je industrijski sindikat u Evropi. Kompanije kao što su Daimler, ZF i Bosch su ovog leta napravile sporazume o skraćenju radnog vremena. Kako kaže Hofman, ove kompanije utiru put svim preduzećima u metalnoj i elektroničkoj industriji.Hofman je takođe predložio kompenzaciono prilagođavanje plata zaposlenima.Nemačka automobilska industrija zapošljava oko 830.000 ljudi i doprinosi oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Srbija

Comtrade prodao svoj Digital Services biznis kompaniji Endava

Softverska kompanija Endava objavila je da je od domaće kompanije Comtrade kupila Digital Services biznis (CDS) , vodećoj tehnološkoj uslužnoj kompaniji nove generacije. CDS, sa sedištem u Irskoj i dostavnim centrima širom našeg regiona pruža usluge kreiranja i održavanja strateških softverskih rešenja i posluje sa klijentima pretežno u Evropskoj uniji, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.Ovom akvizicijom Endava pojačava svoje prisustvo u jugoistočnoj Evropi. CDS-ova baza klijenata jača industrijsku vertikalu Endava u plaćanju i finansijskim uslugama, TMT-u i podsektorima u koji uključuju putovanje, logistiku, energiju, javnu upravu i zdravstvo.Klijenti iz EU činili su otprilike 85 odsto prihoda CDS-a za kalendarsku 2019. godinu, a ostatak je iz Evrope koja nije iz EU-a i SAD-a. Očekuje se da će transakcija povećati zaradu grupacije već u prvoj godini."Veoma mi je drago što uvodimo CDS u Endavinu porodicu. Njihove inženjerske veštine, pristup digitalnoj transformaciji i inovativna kultura dobro su usklađeni sa (našim). Takođe ćemo imati poboljšanu reputaciju, mogućnosti i širinu tehnoloških veština sledećeg gena da bolje služimo našim klijentima", rekao je izvršni direktor Endave Džon Koterel (na slici).Zaključno sa 31. martom 2020. Endava je imala 6.468 zaposlenih u kancelarijama u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi kao i u razvojnim centrima u Rumuniji, Moldaviji, Bugarskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Argentini, Urugvaju, Venecueli i Kolumbiji, navodi se u sapštenju Comtrade kompanije."Ovo 'spajanje snaga' Endave i CDS-a će imati pozitivne efekte na obe kompanije; Comtrade će se dodatno fokusirati na razvoj i primenu tehnologija sutrašnjice kroz svoje razvijene biznise Sistem integracije, HYCU (lociran u Bostonu) i Gaming (lociran u Manili), kao i kroz uzbudljive nove poslovne poduhvate. Endava će ojačati svoje prisustvo u Jugoistočnoj Evropi sa dodatnim timovima koji će doprineti kreiranju novih interakcija između ljudi i tehnologija. Strategija kompanije Endava je da na svakoj lokaciji gde posluje bude 'Najpoželjniji poslodavac' – za najbolje inženjere", saopštio je Comtrade.

Svet

SAD dodatno pooštravaju ograničenja za Huavej

Američko ministarstvo trgovine dodatno je ograničilo Huavejev pristup tehnologiji i softveru u vlasništvu SAD-a, proizvedenim u zemlji ili inostranstvu, pa se tako kineska kompanija može suočiti sa veoma ograničenim mogućnostima nabavke čipova koji su joj neophodni, piše CNBC.Američko ministarstvo trgovine dodalo je još 38 Huavejevih podružnica na takozvanu Listu entiteta, koja nalaže da Huavej mora dobiti licencu za nabavku određenih proizvoda.Američkim kompanijama je zabranjeno ili veoma ograničeno poslovanje sa kompanijama sa ove Liste.Uslovi licenciranja su takvi da Huavej sada neće biti kupac, posrednik ili krajnji korisnik za američku tehnologiju i softver. To će „sprečiti pokušaje Huaveja da zaobiđe američke kontrole izvoza radi dobijanja elektronskih komponenti razvijenih ili proizvedenih korišćenjem američke tehnologije“, saopštilo je ministarstvo.Ukoliko Huavej ne bude u mogućnosti da nabavi ključne komponente, kompanija može izgubiti milijarde dolara prihoda.Najnoviji potez Amerike pooštrava pravilo tako da sada uključuje bilo koji „predmet“ (tehnologiju ili softver) koji bi Huavej ili podružnice mogli da koriste u bilo kojem svojstvu. Amandman će takođe ograničiti mogućnost Huaveja da nabavi inostrane čipove razvijene ili proizvedene američkim softverom ili tehnologijom.Huavej dizajnira svoju liniju „Kirin“ čipova koji idu u njegove pametne telefone. Takođe dizajnira liniju čipova zvanu „Ascend“ koja ide u servere za svoje centre podataka na koje se oslanja njegovo brzo rastuće odeljenje za računarski oblak.Ali stvarnu proizvodnju obavlja tajvanski TSMC, koji je već rekao da od sredine septembra više neće slati čipove Huaveju.Konsultant za politički rizik, Eurasia Group, je rekao da Huavej skladišti čipove što bi "moglo omogućiti da ostane u poslovanju, ali verovatno neće trajati duže od godinu dana". Analitičari primećuju da postoji i rizik da kupci odustanu od Huavej tehnologije.

Svet

Gugl tvrdi da australijski zakon o medijima dovodi u pitanje besplatni pretraživač

Gugl je kritikovao novi australijski zakon koji mu nalaže dogovor s medijima o podeli prihoda, tvrdeći da bi doveo u opasnost njegovu besplatnu uslugu pretraživanja i omogućio pristup podacima korisnika, piše Fajnenšal Tajms.Novi zakon utvrđuje postupak pregovora tehnoloških džinova i medija o podeli prihoda na osnovu korišćenja medijskih sadržaja i predviđa novčane kazne za kompanije poput Gugla i Fejsbuka u slučaju nepoštovanja odredbi.Američka kompanija je takođe suspendovala šemu licenciranja vesti koju je dogovorila sa nekim australijskim izdavačima ove godine, jer želi da priguši ono što je vlada opisala kao „vodeće u svetu“ i neophodno zakonodavstvo usmereno na stvaranju održivih medija.„Moramo da vas obavestimo o novoj državnoj regulativi koja će negativno uticati na način na koji Australijanci koriste Gugl pretragu i Jutjub“, napisala je u otvorenom pismu generalna direktorka Guglovog australijskog ogranka Mel Silva.Silva je dodala da će ovaj zakon „naterati Gugl da pruži znatno lošiju pretragu i da medijske kompanije mogu lako dobiti pristup podacima korisnika, a da Gugl neće moći da garantuje da su ti podaci zaštićeni“.Gugl tvrdi i da će predloženi zakon pomoći velikim medijskim kompanijama da veštački poboljšaju svoj plasman na listi rezultata pretrage.Otvoreno pismo direktorke Gugla označava eskalaciju napetosti između velikih tehnoloških kompanija i australijskog regulatora za zaštitu tržišnog takmičenja i potrošača (ACCC).ACCC je optužio Gugl za objavu „dezinformacija“, tvrdeći da zakon neće zahtevati od američke kompanije da stanovnicima Australije naplaćuje usluge niti da deli lične podatke korisnika.Predloženi zakon „omogućio bi australijskim medijskim kompanijama da pregovaraju o poštenim platama za rad svojih novinara koji je uključen u Guglove usluge“, naglašava predsednik ACCC-a Rod Sims.Sims je dodao da će se ovim zakonom "rešiti problem značajne neravnoteže u pregovaračkim pozicijama australijskih medijskih kompanija i tehnoloških giganata.“„Zdrav medijski sektor je važan za demokratiju koja dobro funkcioniše", rekao je Sims.Gugl nije isključio opciju da potpuno povuče svoj servis vesti iz Australije, što bi bio potez sličan onom iz 2014. godine u Španiji, kada je vlada na sličan način pokušala da natera kompaniju da plati za vesti.

Lifestyle

Tajna Ikeinog najprodavanijeg stočića u Srbiji

IKEA Beograd proslavila je nedavno treću godinu poslovanja u Srbiji. Među najprodavanijim Ikea artiklima u svojoj kategoriji je LACK stočić. Samo u poslednjih godinu dana prodato je 38.588 ovakvih stočića. U asortimanu, odnosno, u ponudi na svim IKEA tržištima nalazi se još od 1979, a u Srbiji je dostupan od samog otvaranja – pre tri godine i par dana, kažu u ovoj kompaniji za Novu ekonomiju.Delo je tima dizajnera koji su zaposleni u kompaniji IKEA of Sweden. Otkako je prvi put proizveden, dizajn se nije menjao, osim što je proizvodnja pratila tehnološki napredak, pa je LACK postajao sve lakši, izdržljiviji i – pristupačniji! Dimenzije osnovnog modela stočića su 55x55x45 cm, a u međuvremenu je dobio i mlađeg (malo krupnijeg) brata dimenzija 90x55x45. Takođe,LACK serija (ili porodica) proizvoda proširena je policama karakterističnog jednostavnog izgleda, te se sve zajedno sjajno može uklopiti u gotovo svaki enterijer.Takmičenje u brzom sastavljanju Kako kažu u kompaniji, LACK je specifičan po tome što je izuzetno lagan, zahvaljujući tada revolucionarnoj tehnici izrade ploča stola od lakog i izdržljivog materijala koji se na engleskom zove board on frame, a koji se na srpski prevodi kao papirno punjenje u obliku saća.LACK se veoma jednostavno i brzo sastavlja i rastavlja, a neretko se održavaju i takmičenja u brzom sastavljanju ovog stočića koji se može naći u doslovno milionima domova širom sveta i koji se redovno nalazi u 10 najprodavanijih artikala na svim IKEA tržištima.Kad kupci sami biraju nogareStočić je naročito interesantan ljubiteljima hackinga – veštine kojom se nameštaju uz neznatne modifikacije daje namena drugačija od one koju je proizvođač zamislio, ili mu se menja dizajn bojenjem. Kupci umeju i da kupe nekoliko LACK stočića u različitim bojama i da im onda jednostavno zamene nogare i tako dobiju zabavniju varijantu.

Svet

FEFA fakulteta i I&F Grupe sarađuju na novim master programima

Fakultet za obrazovanje stručnjaka u oblasti ekonomije, novih tehnologija i kreativnih industrija FEFA i I&F Grupa, komunikacioni sistem koji posluje u 12 zemalja jugo-istočne Evrope i nordijskog regiona, započeli su saradnju na master studijama ekonomije koje su od ove godine sačinjene od tri izborna modula - "Marketing i menadžment", "Poslovna ekonomija" i "Poslovna i finansijska analitika", navodi se u saopštenju."Kroz celokupan program master studija, studentima se pružaju znanja i podrška koja je ključna za uspeh u 'novoj realnosti', stvarajući nove generacije ekonomista koji znaju kako da stvore novu vrednost za svoju kompaniju. I&F Grupa koja u svom portfoliju ima različite delatnosti i profesije svojim iskustvom i znanjem doprineće ovom programu master studija sa komplementarnim temama i poljima koje će studenti, dodatno i po svom izboru moći da prate", saošopštila je FEFA.Dodaje se da će u tom cilju kao gosti predavači nastavnom kadru pridružiti i zaposleni I&F Grupe koji će na predmetima: Principi marketinga, Poslovne inovacije i Marketinška istraživanja i analitika, preneti teorijska i praktična znanja stečena tokom dugogodšnjeg rada na evropskim tržištima koji pokrivaju više od 58 milona potrošača."U skladu sa svetskim trendovima i potrebama kompanija, obrazovali smo 3 nova usmerenja na master studijama ekonomije kako bismo stvarali nove generacije ekonomista koje znaju kako da odgovore na izazove novog doba i stvore novu vrednost za kompaniju. Zahvaljujući našim alumnistima, kolegama i saradnicima iz vodećih kompanija u regionu, kreirali smo izuzetno fleksibilne studije koje pružaju mogućnost prilagođavanja pojedinačnim ambicijama, interesovanjima i željama kroz odabir 80 % izbornih predmeta iz najtraženijih oblasti ekonomije", rekao je prof. Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA fakulteta. Dodaje i da "nova realnost" prouzrokovana pandemijom koronavirusa u kojoj živimo sve više ukazuje na neophodnost inovacije obrazovnog sistema osnaživanjem mladih "kako bi se prilagodili stalnim i često iznenadnim promenama na tržištu, ne samo u ovom trenutku, već i u budućnosti". "Saradnja, dijalog i razmena znanja između obrazovnih institucija i biznisa je od velikog značaja. Kao kompanija na različite načine kroz vreme smo bili angažovani u ovoj razmeni. Ovog puta trudićemo se da pružimo doprinos kao gosti predavači na FEFA master studijama kroz vizuru i iskustvo prakse iz domena marketinga, odnosno pojedinačnih oblasti kao što su brend planiranje, brend analitika, i dr. Obostrano znanje treba deliti i na taj način doprineti podizanju kvaliteta, sticanju novih znanja i razvoju struke", kaže Olivera Perković, Deputy CEO & Chief Strategy Officer I&F Grupe.U razvoju programa studija, odnosno dopune u slučaju I&F Grupe, učestvovali su i inostrani akademski partneri: MOC mreža Instituta za strategiju i konkurentnost Harvard poslovne škole i Univerzitet Fordham. Studenti master studija ekonomije će istovremeno imati mogućnost da, ukoliko žele, slušaju predavanja i na master studijama digitalne transformacije kako bi dobili i druga komplementarna znanja i stekli još širi uvid u savremen način poslovanja.Informacije o programu, predavačima i upisu dostupni su OVDE.

Svet

Telegram lansira video pozive

Telegram, servis za razmenjivanje poruka, je pokrenuo  alfa verziju „jedan na jedan“ video poziva na svojim iOS i Android aplikacijama, jer prema rečima kompanije, 2020. godina je „naglasila potrebu za komunikacijom licem u lice“, piše portal The Verge.U postu na blogu kojim se obeležava sedma godišnjica, Telegram je opisao postupak za pokretanje video poziva i to jednostavnim klikom na profil osobe sa kojom želite da se povežete. Korisnici mogu da uključe ili isključe video u bilo kom trenutku tokom poziva, a videopozivi podržavaju režim slike u slici, tako da korisnici mogu da se kreću kroz aplikaciju ako taj poziv postane dosadan. Video pozivi će imati krajnju enkripciju, navodi se u blogovima Telegrama, što je jedna od funkcija aplikacije koja definiše audio pozive i slanje poruka.Telegram je najavio da radi na razvijanju grupnih poziva, rekavši da će „video pozivi dobiti više funkcija i poboljšanja u budućim verzijama, jer radimo na pokretanju grupnih video poziva u narednim mesecima“.Ovim potezom Telegram će postati konkurencija Eplovom Fejstajmu, kao i Zumu.Prema podacima iz aprila, Telegram ima 400 miliona aktivnih korisnika.

Srbija

Otvoren konkurs za preduzetnice „Ja sam ODVAŽNA!“

IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac nastavile su zajednički projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ za podršku ekonomskom osnaživanju žena, navodi se u saopštenju fondacije. Počev od danas preduzetnice/ci iz cele Srbije, moći će da se prijave na sajtu Fondacije Ana i Vlade Divac i da predstave svoje poslovanje i planove za razvoj. Projekti s najvećim potencijalom za ekonomsko osnaživanje žena biće podržani finansijskim sredstvima od 5.000 do 7.000 evra, koja će im omogućiti da razviju poslovanje i uvećaju zastupljenost žena u privredi.Imajući u vidu trenutnu krizu izazvanu pandemijom virusa COVID 19 i neizvesnoj situaciju u kojoj se veliki deo preduzetnika i preduzetnica u Srbiji našao, IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac zejedno će podržati napore žena da ostvare pozitivan uticaj na svoje poslovno okruženje, zaposlene, njihove porodice, a tako i na zajednicu u kojoj posluju.Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel ističe koliko je važno međusektorsko zajedništvo u periodu koji je pred nama: „Projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerom, kompanijom IKEA Srbija, jer predstavlja primer kako udruživanjem civilnog i biznis sektora možemo da utičemo na kreiranje povoljnijeg okruženja za podršku ženskom preduzetništvu i većem učešću žena na tržištu rada. Pred nama je izazovno vreme kada moramo da pronalazimo načine da pomognemo jedni drugima, to je naše opredeljenje ali i odgovornost“.U okviru prvog ciklusa projekta „Ja sam ODVAŽNA!“ šest ženskih preduzetničkih inicijativa primilo je podršku u ukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju. 

Srbija

Imovina „Goše“ ponuđena za 40 miliona dinara

Imovina fabrike šinskih i drumskih vozila "Goša" u Smederevskoj Palanci koja je u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni većoj od 40 miliona dinara, objavila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Ponuđene su nekretnine koje se nalaze u Industrijskoj ulici čija je ukupna površina veća od 1,2 hiljade kvadratnih metara, nekretnine u Azanji i tri umetničke slike.Javno nadmetanje za imovinu Fabrike drumskih vozila "Goša" zakazana je za 15. septembar, a depozit za učešće iznosi više od 16 miliona dinara.Preduzeće GOŠA, prvobitno AD JASENICA, osnovano je 1923. godine u Smederevskoj Palanci francuskim i srpskim akcijama kapitala za proizvodnju i popravku železničkih vagona i čeličnih konstrukcija.Sredinom sedamdesetih godina u proizvodni program uključena je proizvodnja metalurške opreme, a početkom osamdesetih godina otpočeli su s proizvodnjom opreme za rudarstvo na otvorenom i pod zemljom. To su bile godine kada je osnovan proizvodni program „Goša Fom“ i kada su osvajali evropsko i svetsko tržište.

2020

Coca- Cola HBC Srbija smanjila potrošnju vode za 53,8 odsto

Coca - Cola HBC Srbija smanjila je potrošnju vode po litru proizvedenog pića za 53,8 odsto, dok je ukupna potrošnja energije po litru proizvedenog pića do 2019. godine smanjena za 52 procenta, saopštila je kompanija povodom objavljivanja sedmog Izveštaja o održivom poslovanju za 2019. godinu.Kako se navodi, samo u 2019. godini, u projekte koji podstiču razvoj zajednice Coca-Cola HBC Srbija je uložila preko 36 miliona dinara. Istovremeno, Coca-Cola HBC Srbija nastoji da smanji i uticaj svoje ambalaže na životnu sredinu i to povećanjem sadržaja recikliranog materijala u ambalaži i razvijanjem pakovanja manje težine. Samo u 2019. godini, ostvarena je ušteda od 295 tona PET materijala.  Na taj način, kompanija želi da ostvari cilj da do 2025. godine 35 odsto PET ambalaže sadrži reciklirani material, kao i da prikupi 75 odsto primarne ambalaže svojih proizvoda, navodi se u saopštenju.Kompanija navodi i da je poslovni poduhvat koji je obeležio 2019. godinu akvizicija kompanije Bambi od strane kompanije Coca-Cola HBC AG. "Poslovanje Bambija ima dugu tradiciju uspeha. Posvećen potrošačima, inovativnosti, raznovrsnom portfoliju brendova, Bambi je više od 50 godina sinonim kvaliteta i uspeha. Akvizicija koja je finalizovana prošle godine za Bambi je označila nove razvojne mogućnosti i proširenje, a za Coca-Cola HBC priliku da se stvore dodatne vrednosti za kompaniju, kupce i akcionare". Podseća se i da je Coca-Cola HBC Srbija  već godinama unazad prepoznata kao najpoželjniji poslodavac koji zaposlenima nudi podsticajno radno okruženje, ravnopravan pristup i podjednaku šansu za profesionalni razvoj. Tome u prilog svedoči i indeks privrženosti zaposlenih koji iznosi 90 odsto. 

Svet

Vrednost srebra blizu sedmogodišnjeg maksimuma

Poslednjih nekoliko nedelja cena srebra je u porastu i dostigla je najveću vrednost još od 2013. godine, piše CNBC.Zlato se tradicionalno smatra za "sigurnu luku", kojoj se investitori okreću u periodima kada obveznice daju negativne prinose ili kada trgovina na berzi postane riskantna. Ovo je bilo posebno vidiljvo tokom pandemijske krize, jer je zlato u tom periodu dostiglo rekordnu vrednost.Ali vrednost srebra je poslednjih nedelja i meseci skočila znatno više nego vrednost zlata.Cena srebra dostigla je 29 dolara za uncu prošle sedmice, prema podacima Rojtersa. Od tada je malo opala, ali i dalje drži vrednost od oko 27 dolara za uncu.Vrednost platine porasla je za 1,65 odsto i sada je unca 878,12 dolara, dok je vrednost paladijuma porasla za jedan procenat i sada unca vredi 2.617,10 dolara.Ova vrednost srebra predstavlja sedmogodišnji maksimum i rast od gotovo 39 odsto od sredine jula, u međuvremenu, vrednost zlata je trenutno 1.947 dolara za uncu što je rast od nekih 8 odsto od sredine jula.Države koriste različite pristupe za učinkovito upravljanje ogromnim izdacima potrebnim za ponovno pokretanje ekonomije.Zlato i srebro profitiraju već duže vreme, posebno što se ne zna kako će se razvijati korona kriza. Plemeniti metali su sigurne luke u nesigurnim vremenima, jer važe za stabilne investicije. S obzirom da banke i vlade na tržište plasiraju bilione kako bi prevladali korona krizu sve više ljudi strahuje od visoke stope inflacije.A upravo srebro, jednako kao i zlato, važi kao zaštita od inflacije.Ogromna količina kapitala iscurila je kroz centralne banke i njihovu vrlo fleksibilnu monetarnu politiku, što je stvorilo dodatnu nesigurnost u pogledu zdravlja finansijskog sistema i zabrinutost zbog povećanog duga koji treba rešiti, čime se potražnja za plemenitim metalima kao sigurnim investicijama dodatno povećala.To je takođe rezultiralo da realni prinosi pređu u negativnu teritoriju, što znači da je povrat investitora na obveznice jednak ili niži od stope inflacije.Slabost dolara je takođe ojačala vrednost plemenitih materijala poslednjih nedelja.Fundamenti koji su cenu zlata i srebra drastično podigli već su stvorili potrebno okruženje kako bi plemeniti metali nastavili da rastu i možda dostignu rekordne cene.Sigurno je da će posledice pandemije trajati duže ako se ne napravi vakcina. Takođe je jasno da će rezultat velikih izdataka zemalja širom sveta, koje imaju za cilj da pomognu svojim građanima i ekonomski podstaknu ekonomiju, imati negativne učinke u godinama koje dolaze.

hrvatska

Svet

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda pre uvođenja novih mera

Krizni štab Hrvatske čeka odluku Ustavnog suda o ustavnosti izmena zakona o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti pre nego što predloži nove strože mere protiv širenja covid-19, piše Poslovni.hr.Neki tvrde da su te izmene dosad omogućile Kriznom štabu da donosi mere koje zadiru u ustavna prava Hrvata.Jutarnji list saznaje da, bude li Ustavni sud potvrdio legitimitet tzv "Stožera", uskoro bi usledile mere kao što je obvezno testiranje svih zdravstvenih i nezdravstvenih radnika koji rade u sistemu pre povratka na radno mesto, bilo s godišnjeg ili s bolovanja. Ova mera se već sprovodi u nekim domovima za starije, a u nekoliko navrata “uhvaćeni” su zaraženi zaposleni koji su bili bez ikakvih simptoma. Ta mera postala bi obvezna za sve.Sigurno je da će se u svim zatvorenim prostorima morati nositi maske, uljučujući i na radnom mestu, ako se radi u prostorima otvorenog tipa (nema kancelarija). Ograničiće se i broj osoba na svadbama, verojatno u početku na tridesetak, ali ako se pokaže da je ta vrsta okupljanja i dalje izvor zaraze, svadba će biti samo mladenci i uža porodica.Moraće da se ograniče i okupljanja na javnim mestima, što znači da oni koji žele organizuju događaj, moraće da zauzmu više različitih prostora na koje će rasporediti ljude. 

Srbija

Markus Feter: Duh populizma je izašao iz boce

Dokumentarni film „Forum“ reditelja Marcusa Vettera prati tokom dve godine 81-godišnjeg Klausa Švaba, osnivača kontroverznog Svetskog ekonomskog foruma, dok radi na ostvarenju svoje misije - poboljšanja stanja u svetu.Ma koliko ovakav poduhvat delovao previše uopšteno i možda utopijski, Švab mu već decenijama pristupa otvorenog srca i sa velikim entuzijazmom, dovodeći u Davos ključne aktere globalne politike i ekonomije. U vreme rasprostranjenog populizma i sve većeg nepoverenja u elite, on piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019, te započinje dijalog između generacija koji daje nadu. „Forum“ svoju regionalnu premijeru imati u selekciji „Front page“ na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu i onlajn. O ovom ostvarenju razgovarali samo sa rediteljem Marcusom Vetterom.Kako ste došli do ideje za ovaj film? Očigledno ste zainteresovani za ekonomske teme, kojima ste se bavili i u ranijim ostvarenjima, ali ova tema ipak ide do samog vrha po značaju za čovečanstvo.Ideja je došla od Kristijana Bica, producenta filma. Pre pet godina on je upoznao Klausa Švaba i predložio da napravimo film o njemu i instituciji koju vodi. Do tog trenutka Svetski ekonomski forum, sa sedištem u Ženevi, nikad nije dopustio nekoj ekipi dokumentarnog filma da ih snimi unutar prostorija. Profesor Švab se složio s tim, ali pod uslovom da film ne bude samo portret njega kao ličnosti, već da predstavi Svetski ekonomski forum kao celinu. Međutim, od tog trenutka je bilo prošlo puno vremena. Predmet obrade filma je bio toliko kompleksan da nije bilo lako naći pravi pristup. Početkom 2017. Kristijan Bic mi se obratio i pitao me da uradim film, jer sam se već bavio sličnim kompleksnim temama i filmovima kao što su „The Court“ o Međunarodnom sudu pravde u Hagu, odnosno „The Forecaster“o zaduživanju država na globalnom nivou. Obećao sam da ću se sastati sa Klausom Švabom, verovatno najuticajnijim i čovekom s najviše kontakata, koga zapravo niko ne poznaje. U startu sam bio skeptičan. Pitao sam se šta to tačno Svetski ekonomski forum radi, šta to „oni na vrhu“ sređuju iza zatvorenih vrata. Ima li sve to nekih konkretnih rezultata, ili samo vode gomilu razgovora? Zanimalo me je da čujem viziju koja je Švaba pokrenula pre 50 godina kada je sve počelo. Kada je bio mladić, te 1971. je imao ideju: „Šta bi se desilo kada biste razgovarali sa najmoćnijim menadžerima o etici, da li biste uspeli da usmerite svet u boljem smeru?“. Usvojio je model iz biznisa sa više lica koji upravljaju organizacijom, gde će se kompanija posvetiti ne samo svojim deoničarima, već takođe i zaposlenima, okruženju i civilnom društvu. Mogao sam da vidim da je i pola veka kasnije uveren u tu ideju. Posvetio joj je čitav život. Pitao sam se u kom trenutku je njegova ideja propala. Ili možda uopšte nije propala, a radi se samo o predrasudama zbog kojih smo toliko kritični povodom okupljanja kontroverzne elite u Davosu? Ali zašto onda ne primećujemo da se svet menja na bolje? Hoće li Klaus Švav priznati da je njegova vizija skrenula s puta? U vremenu tokom kojeg je narod na izborima proterao elitu iz kancelarija, kada je poverenje u sistem poljuljano, pomislio sam: ovo je prava tema u pravom trenutku. Film bi mogao oslikati „duh vremena“, baveći se čovekom koji je posvetio život, i pitajući se može li pojedinac da inicira promenu i inspiriše druge da urade isto - pre svega najmoćnije ljude na svetu. Da, pomislio sam da je ova tema vredna dugometražnog dokumentarnog filma.Šta je, po vašem mišljenju,  specifično za ovaj istorijski trenutak u kome se nalaze čovečanstvo i njegove političke, odnosno ekonomske elite?Mislim da živimo u važnom istorijskom trenutku. Ljudi gube poverenje u elite. Duh populizma je izašao iz boce. Čini se da se neće vraćati nazad. Nejednakost je dostigla tačku posle koje nema povratka. Elita i establišment su nadglasani, dok su na izborima poverenje dobili ljudi poput Bolsonara i Trampa. Političari nisu želeli da se dogodi kriza. Dali su sve od sebe da krizu pokriju štampanjem velikih količina novca.  Mislim da nas progoni ova groznica štampanja, zbog koje danas ne možemo da se pomerimo. U svom drugom filmu „The Forecaster“ bavim se samoukim ekonomistom Martinom Armstrongom, koji upozorova da će velika dužnička kriza uslediti između 2020. i 2022. godine. Imam utisak da nam se sve ovo dešava pred nosom. Preveliki dug je akumuliran i doći će trenutak kada novo zaduživanje neće biti od pomoći i kada će se dogoditi neizbežno. Jedna od ključnih momenata za film je onaj u kome Švab piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg, nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019. godine. Kako vidite njenu ulogu u ovim pitanjima „visoke politike“?Mislim da je Greta Tunberg uspela da približi širokom auditorijumu temu uništavanja planete, ali ona sama ne može da reši taj problem. Zajedno sa drugim mladim ljudima, kao što su oni koje podržava Svetski ekonomski forum, ona i njena generacija bi mogli da izmene tok istorije. Treba da radimo zajedno umesto što se delimo. Mladi društveni delatnici sa svojim idejama za promenu sveta trebalo bi da budu prihvaćeni od aktivista poput Grete Tunberg. Treba da uče jedni od drugih, jer su jedni drugima potrebni. Kako vidite Švabov uticaj, autoritet i stav prema važnim ljudima globalne politike u direktnom susretu?Mislim da ga ovi važni ljudi toliko vole jer ih on ne kritikuje. On je više poput domaćina koji ih poziva da se suoče sa određenim izazovom, a taj izazov je da svet bude bolje mesto. Šta oni urade na tu temu, njihov je problem. Švab im jednostavno omogućava platformu koja će apelovati na svačiju savest. Zato je voljen. On ne osuđuje. Kompanije poput Monstanta, ili osobe poput Trampa, ovde nisu zabranjene samo zbog toga što se ne „uklapaju“ u okruženje. Možda se to nekim ljudima neće svideti, ali on tako razmišlja. Koliko su ovakvi globalni susreti značajni za donošenje realnih odluka koje nešto menjaju? Ili se ipak sve dešava „iza kulisa“?Da budem iskren, nisam siguran. Mislim da je većina stvari o kojim sa razmatra nešto što može da se realizuje tek u višegodišnjem periodu.Sa druge strane ovakvog aktivizma su političari poput Trampa ili Bolsonara, koji više nisu ni anomalija na globalnom nivou. Umesto globalizma na ceni su ekonomski ratovi, poput onih između SAD i Kine. Kako vidite uticaj ovakvih tendencija na svetsku ekomoniju?Za Bolsonara i Trampa su glasali ljudi koji su se osećali napušteno. Njihov rezon bi otprilike glasio: „Vi elita, pogledajte malo i nas, ne zanima vas šta mislimo a pristajali smo na vašu igru prilično dugo. Sada je vreme za revanš i izabraćemo koga mi hoćemo, tako da vam napravimo veliku zbrku“. Ovakva situacija je duh našeg vremena, a uloga dokumentaraca je da ostavi publici da sama izvuče svoje zaključke. Mislim da nema povratka, moramo da osetimo sve efekte sloma ekonomije kako bi svet započeo novi ciklus. Ali ono što je neizbežno moramo da prihvatimo i što pre prestanemo da se borimo sa krizom. Treba je pustiti da ide svojim tokom, sa sedam godina blagostanja i sedam godina bede, tako ćemo uspeti bolje da je preživimo.Kako vidite rešenje situacije u kojoj se države sve više zadužuju do tačke pucanja?Mislim da ne postoji obrazac za izlazak iz siromaštva. Neće se završiti dobro. Postoje ljudi koji kritikuju Švaba zbog njegovih misli o „globalnom resetovanju“, u smislu da hoće da iskoristi krizu kako bi na njoj izgradio zelenu i održivu ekonomiju. Ne znam da li je to moguće. Mislim da teret dugovanja neće samo tako nestati, već će njime morati da se bave i naredne generacije. Što veći dug bude, biće veći i teret. Ali to je samo moj način razmišljanja. Sve je to previše kompleksno i niko ne zna šta će biti. Kako ljudi reaguju na film i za koje specifične teme se najviše vezuju?Neki ljudi ne mogu da prihvate to što film daje prostor ljudima iz Svetskog ekonomskog foruma da sami objasne kako razmišljaju, što opet dovodi u pitanje naše predrasude koje imamo prema tom događaju. Dosta ljudi to ipak prepoznaje i smatra da je tačno to snaga filma.