Najnovije

Svet

Preuzimanje i potrošnja igrica za mobilne dostigli novi rekord

Preuzimanja i potrošnja na mobilne igre dostigla je nove rekorde u drugom kvartalu ove godine, pošto su se mnogi ljudi okrenuli igrama dok su bili prisiljeni da ostanu kod kuće tokom pandemije, prema istraživaču tržišta Ep Eni (App Annie), prenosi Telecompaper.U prvoj nedelji drugog kvartala, mobilne igre preuzete su oko 1,2 milijarde puta, što je novi rekord, dok je nedeljni prosek preuzimanja tokom čitavog tromesečja bio oko jedna milijarda, što je 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.Više od 19 milijardi dolara potrošeno je na mobilne igre u drugom kvartalu, pa je tako i potrošnja na mobilne igre takođe je postavila novi kvartalni rekord.Kao rezultat toga, očekuje se da će potrošnja na mobilne igre biti znatno veća od potrošnje na računarske (PC) igre ili konzole, prema ovom istraživaču tržišta.Najveći rast zabeležio je Gugl Plej (Google Play) gde je preuzimanje igara poraslo za 25 odsto, na drugom mestu je nešto manji rast zabeležio Eplov Ep Store (App Store) od 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.Igre su činile 45 odsto svih preuzimanja na Gugl Pleju, u poređenju sa 30 odsto na Eplovom Ep Storu. Obe prodavnice aplikacija primetile su snažan rast potrošnje korisnika tokom tromesečja, koji je 15 odsto veći u poređenju s prvim tromesečjem 2020. 

Svet

Fejsbukov algoritam pretnja javnom zdravlju?

Lažne informacije vezane za pandemiju korona virusa prikazane su više od 3.8 milijardi puta u proteklih godinu dana na Fejsbuku, pa su tako dezinformacije imale gotovo četiri puta više pregleda od vodećih zdravstvenih ustanova poput Svetske zdravstvene organizacije, što predstavlja veliki rizik za javno zdravlje, piše Euractive.Fejsbukovi algoritmi glavna su pretnja javnom zdravlju jer usmeravaju korisnike na internet stranice koje šire lažne zdravstvene informacije. Uprkos potezu Fejsbuka u aprilu da uspostavi novi sistem za upozoravanje korisnika, lažne informacije se i dalje šire ovom platformom, utvrdio je izveštaj neprofitne organizacije Avaaz.Takozvana „infodemija“ čini pandemiju još gorom, a Fejsbuk mora da očisti svoje algoritme i pruži tačne informacije svima koji su bili izloženi lažnim informacijama, ističu naučnici u ovom poslednjem istraživanju.Prema rezultatima istraživanja ove grupe, oko 16 odsto dezinformacija na platformi označeno je uz upozorenje, dok je ostatak bio bez bilo kakvih upozorenja.Izveštaj je takođe otkrio nedostatak mogućnosti Fejsbuka da otkrije klonove ili varijacije sadržaja koji su prvobitno bili neistiniti, posebno ako su se pojavljivali na drugim jezicima."Širenje dezinformacija je poput požara, samo se širi i čini čitav naš posao veoma teškim i izazovnim“, rekao je generalni sekretar Evropske unije medicinskih stručnjaka, dr Žao Migel Greno.Studija objavljena u časopisu Nature u maju, predviđa je da će stavovi protiv vakcinacije dominirati na društvenim mrežama zbog svih dezinformacija kojima su korisnici izloženi, što potencijalno može pogoršati pandemiju i dovesti do ponovnog izbijanja zaraze.Fejsbuk tvrdi da je proteklih meseci preduzeo sve što je u njegovoj moći kako bi uklonio netačne informacije i omogućio korisnicima pristup tačnim i kredibilnim informacijama.

Svet

SAD suspenduju sporazume o izručenju i porezu sa Hongkongom

Trampova administracija je u sredu suspendovala ili raskinula tri bilateralna sporazuma s Hongkongom koji se odnose na izručenje i oslobađanje od poreza, piše ABCNews.Stejt department naglasio je da je taj korak preduzet zbog "duboke zabrinutosti" Vašingtona zbog hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti.Američki predsednik Tramp saopštio je da Hongkong  više nema pravo na preferencijalni tretman koji je uživao na osnovu njegove autonomije.Tri sporazuma pokrivaju transfer begunaca i osuđenih zatvorenika kao i recipročna oslobađanja od poreza na prihode od međunarodne otpreme robe.„Ovi koraci naglašavaju našu duboku zabrinutost zbog odluke Pekinga da uvede Zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji je umanjio slobodu naroda Hong konga“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus.Trampova administracija je već preduzela određene korake kako bi ukinula posebne trgovinske i komercijalne povlastice koje je imao Hongkong i uvela sankcije ovom gradu, kao i kineskim zvaničnicima koji su uključeni u sprovođenje novih zakona o bezbednosti.

Svet

Direktori sada zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika

Plate radnika su porasle za 13,7 procenata od 1978. godine, a plate generalnih direktora za značajnih 1,167 procenata, pa tako direktori zarađuju 320 puta više od prosečnog radnika, piše portal Fast Company.Izveštaj Instituta za ekonomsku politiku (EPI) utvrdio je da su prosečne plate generalnih direktora u 2019. godini u nekim najboljim američkim firmama iznosile 21,3 miliona dolara, što je za 14 procenata više u odnosu na godinu ranije i 1,167 procenata u odnosu na 1978. Tipičan radnik u nekoj od ovih vodećih kompanija sada zarađuje 67.000 dolara godišnje.Ovakve „preterane“ plate generalnih direktora uglavnom predstavljaju problem jer doprinose sve većoj nejednakosti između rukovodioca i prosečnih radnika.Odnos zarade direktora nasuprot radnika 1965. godine bio je 21 prema 1, zatim 1989. se popeo na 61 prema 1, a 2019. je 320 prema 1, što jasno ukazuje da se nejednakost u platama neprestano povećavala poslednjih 50 godina.Plaćanje generalnih direktora sada se u velikoj meri oslanja na akcije i nagrade koje su vezane za kompanijsku cenu akcija, pa su tako zarade direktora pratile višedecenijski uspon tržišta.Rešenje ovog problema je porez na bogatstvo, navodi se u izveštaju. To uključuje veće marginalne stope poreza na dohodak, korporativne poreze za kompanije koje imaju veću nejednakost u plati između direktora i radnika i takozvani „porez na luksuz“.Pored oporezivanja, vlada bi mogla da donese zakone koji bi promenili strukturu korporativnog upravljanja, zaključuje se u izveštaju Instituta za ekonomsku politiku.

Srbija

Štrabag plaćao srpske zatvorenike manje od evra po satu

Kompanija za izgradnju puteva u vlasništvu austrijske firme Štrabag angažovala je tokom 2016. godine 28 zatvorenika za manje od jednog evra po satu, otkrio je BIRN, a prenosi portal Javno.rs.U oktobru 2016. godine tim građevinskih radnika radio je na obnovi mosta u Knjaževcu, međutim prema saznanju BIRN-a, pored radnika zaposlenih u PZP Zaječar, putarskoj firmi u vlasništvu austrijskog Štrabaga, na obnovi mosta radili su i osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru.Nebojša Buđelan, šef bezbednosti na radu u PZP Zaječar u tom periodu ističe da uopšte nije znao da zatvorenici rade na toj lokaciji zajedno sa redovno zaposlenim i kvalifikovanim građevinskim radnicima PZP Zaječar.„Samo što nisam doživeo infarkt kad sam to čuo,“ kaže Buđelan za BIRN.„Ponekad smo angažovali zatvorenike pre toga, ali samo za skupljanje otpada kraj puta ili pranje saobraćajnih znakova. Ovo je bio prvi put da rade isti posao kao i pravi građevinski radnici“, kaže Buđelan.Okružni zatvor u Zaječaru je za sat rada jednog osuđenika od Štrabaga dobijao samo 120 dinara, otkriva BIRN. Po zakonu koji je važio u to vreme, osuđenici su imali pravo na 20 odsto od te sume, odnosno 24 dinara po satu. Takođe, Štrabag za njihov angažman nije plaćao poreze i doprinose, što je i predviđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.Austrijska kompanija je u pisanoj izjavi za BIRN potvrdila da je angažovala zatvorenike, ali navode da je sve sprovedeno u skladu sa zakonima u Srbiji.Zatvori u Srbiji imaju pravo da iznajme zatvorenike privatnim kompanijama i u tom slučaju njima za rad zatvorenika pripada „tržišna naknada“, kako je propisano članom 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini 2016. godine prosečna plata građevinskog radnika u Srbiji je bila oko 322 evra mesečno, odnosno oko dva evra po satu.Uz poreze i druge doprinose, poput zdravstvenog i penzionog osiguranja, prosečan radnik bi građevinsku kompaniju koštao oko 444 evra mesečno, ili 2,77 evra po satu.Međutim, prema ugovoru u koji je BIRN imao uvid, PZP Zaječar je Okružnom zatvoru u Zaječaru plaćao samo 120 dinara po satu za rad zatvorenika, što je manje od jednog evra i skoro na nivou minimalne zarade u Srbiji u tom trenutku.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je pod nadležnošću Ministarstva pravde, dovela je u pitanje interpretaciju „tržišne naknade“ koju propisuje član 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Štrabag u svom odgovoru za BIRN navodi da profit nije bio njihov motiv i da ta kompanija učestvuje u „društvenim projektima“ širom Evrope, jer smatraju da je njihova “obaveza da doprinesu zdravom razvoju celokupnog društva“.U odgovoru se dalje navodi da ovaj zatvor nije bio motivisan zaradom već koristima koje zatvorenici mogu da dobiju obukom i radnim iskustvom.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija negira da su zatvorenici bili uključeni u bilo kakve građevinske radove koji bi zahtevali nivo stručnog obrazovanja.Austrijska kompanija Štrabag u Srbiji posluje još od šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, njen značaj drastično raste nakon 2000. kada ovaj evropski građevinski gigant kupuje nekoliko lokalnih kompanija za izgradnju puteva, čime postaje jedan od najjačih igrača i na lokalnom tržištu.Ova firma je 2005. godine za skoro četiri miliona evra kupila PZP Zaječar, koji je do tada bio u državnom vlasništvu. PZP Zaječar u aprilu 2017. i zvanično menja ime u Strabag d.o.o.Tokom godina Štrabag je obezbedio niz unosnih ugovora sa državom. Kompanija je uključena i u izgradnju Beograda na vodi.

Svet

Nemačka eksperimentiše sa univerzalnim osnovnim dohotkom

Počev od ove nedelje, 120 Nemaca će mesečno dobijati oblik univerzalnog osnovnog dohotka tokom naredne tri godine, kao deo studije o tome kako univerzalni osnovni dohodak utiče na ekonomiju i dobrobit primalaca, piše Biznis insajder.U okviru studije, 120 ljudi će tokom tri godine dobijati 1.200 evra, što je nešto iznad granice siromaštva u Nemačkoj, a istraživači će uporediti svoja iskustva sa drugom grupom od 1.380 ljudi koji neće primati isplate.Studija koju sprovodi Nemački institut za ekonomska istraživanja finansirana je od 140.000 privatnih donacija.Od svih učesnika će se tražiti da popune upitnike o svom životu, radu i emocionalnom stanju kako bi videli da li je osnovni dohodak imao značajan uticaj.Univerzalni osnovni dohodak je ideja da vlada treba isplatiti paušalni iznos novca svakom svom građaninu, obično jednom mesečno, bez obzira na njihov prihod ili status zaposlenja.Zagovornici univerzalnog osnovnog dohotka tvrde da bi to smanjilo nejednakost i poboljšalo blagostanje pružajući ljudima veću finansijsku sigurnost, dok protivnici govore da bi bilo preskupo i obeshrabrilo ljude da idu na posao. Ideja se susretala sa poteškoćama tokom poslednjih godina usred finansijskih kriza i sve veće nejednakosti u nekim zapadnim zemljama.Jurgen Šup, koji vodi studiju, rekao je nemačkom listu Der Špigel da će ova studija poboljšati raspravu o univerzalnom osnovnom dohotku stvaranjem novih naučnih dokaza.Finska je eksperimentirala sa oblikom osnovnog dohotka skoro dve godine, od januara 2017. do decembra 2018. Pa je tako 2.000 nezaposlenih Finaca primalo 560 evra mesečno. No, istraživači koji stoje iza tog suđenja zaključili su da, iako je dovelo do toga da se ljudi bez posla osjećaju sretnijima, to nije dovelo do povećane zaposlenosti.

Svet

Rast vrednosti akcija tehnoloških giganata „nezaustavljiv“

Strani analitičari smatraju da investitori koji skeptično gledaju na gotovo rekordne nivoe najvažnijih globalnih berzanskih indeksa "jako greše ako nisu spremni da učestvuju u trenutnom skoku", piše Rojters (Reuters).Kupiti deonice tokom sadašnjeg trenda rasta pitanje je vredno 72 hiljade milijardi (biliona) dolara. Kako navodi Rojters, pri tom treba imati u vidu ne samo jer do sada nezabeleženi monetarni i fiskalni podsticaji ekonomiji od 20 biliona dolara doneli strukturne promene.Pod tim podsticajima uključuju se godine društvenih promena i inovacija, a sada i pandemija koronavirusa koja može trajno promeniti način na koji ljudi rade, studiraju i kupuju, što se oslikava u trenutnom stanju tehnoloških deonica.Međutim, ponovni rast broja zaraženih kao i predstojeći predsednički izbori Sjedinjenig Američkih Država navodi deo investitora na oprez, što je vidljivo po trenutno smanjenoj stopi Wall Street trgovanja.Do pre nekoliko decenija deonice banaka, naftnih i industrijskih kompanija činile su najveći deo berzanskog indeksa sa 500 najvećih američkih kompanija.Ovi sektori uobičajeno trguju po nižim vrednostima, što je jedan od glavnih razloga zašto britanski FTSE 100 indeks za ovu godinu beleži gubitak od preko 19 odsto. Sa druge strane, deonice tehnoloških kompanija SAD trguju se po odnosu cene i prinosa između 80 i 100 što je celo tržište dovelo do rekordne vrednosti.Čineći trećinu S&P 500, tehnološke deonice najviše su dobile od zatvaranja ekonomskih aktivnosti zbog suzbijanja pandemije. To posebno važi za grupu kompanija u koju spadaju Fejsbuk, Epl, Netflix, Gugl, Majkrosoft, Amazon i Nvidia.Investitori trenutno profitiraju od nadprosečne premije rizika držanja deonica (ERP), koji označava prinos od ulaganja u deonice u odnosu na prinos od nerizične finansijske imovine. ERP za globalne deonice trenutno iznosi 4,6 odsto, dok je za američke deonice na 4 odsto.Iako tokom vremena ovako visok ERP može pasti, sa obzirom na kamatne stope blizu ili na nuli, analitičari smatraju da će još neko vreme ostati dovoljno privlačan investitorima.Prema proračunu analitičara Bank of America, portfolio sastavljen od po 25 odsto deonica, obveznica, zlata i gotovine u protekla tri meseca ostvario bi rekordnih 18 odsto rasta vrednosti.

Svet

Majkrosoft dogodine gasi Internet Explorer

Majkrosoftu planira da od 17. avgusta 2021. godine ukine podršku za veb pretraživač Internet Explorer (IE) u svim aplikacijama i servisima u sklopu paketa Microsoft 365, piše Indian Times.Među tim servisima su Office 365, OneDrive, Outlook i drugi, ali kako najavljuju iz ove kompanije, biće takođe ukinuta i podrška za IE 11 za web aplikaciju Microsoft Teams i to već od 30. novembra ove godine.Međutim, uređaji koji rade na operativnom sistemu Windows 10 i dalje će imati Internet Explorer jer kompanija još uvek nije saopštila datum potpunog gašenja.Pored gašenja Internet Explorera, Majkrosoft je takođe najavio da planira da ukine podršku i za Microsoft Edge, nakon 9. marta 2021. godine neće biti novog ažuriranja ovog pretraživača. Prema novim istraživanjima Edge pretraživač je drugi po popularnosti, stigao je Firefox i sada ima 7.59 odsto tržišnog udela. Guglov Chrome je i dalje neprevaziđeno prvo mesto sa ogromnih 68.50 odsto tržišnog udela.

Svet

Najveća brodarska kompanija kaže da će promet robe ove godine značajno opasti

Mersk (Maersk), najveća svetska brodarska kompanija za prevoz kontejnera, premašila je u sredu očekivanja profita za drugi kvartal i rekla da očekuje da će se potražnja povećati u trećem kvartalu, ali upozorila je na "značajan pad" tokom cele godine, piše CNBC.Očekuje se da će globalna potražnja za kontejnerima ove godine zabeležiti jednocifreni pad u poređenju sa prošlom godinom, a najveći operater kontejnerskih brodova na svetu, podigao je svoju godišnju prognozu iznad one na početku godine, bez obzira na očekivani pad prometa u trećem kvartalu.Mersk, koji upravlja svakim petom kontejnerom u lancu snabdevanja širom sveta, ostvario je prihod i zaradu u drugom kvartalu iznad očekivanja, jer je oštar pad prometa delimično nadoknađen višim tarifama, nižim cenama goriva i nižim troškovima.Danska kompanija očekuje zaradu pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) od 6 do 7 milijardi dolara, pre restrukturiranja i troškova integracije, u poređenju sa prognozom od 5,5 milijardi dolara na početku godine.EBITDA je porasla za 25 odsto na 1,7 milijardi dolara u drugom kvartalu, što je iznad prognoze od 1,6 milijardi koju su postavili analitičari.Prihod je smanjen za 7 odsto na 9 milijardi dolara, u poređenju sa očekivanih 8,9 milijardi dolara.Novčani povraćaj uloženog kapitala (CROIC) povećao se za 3,6 procentnih poena na 12,5 odsto, a prema rečima direktora Sorena Skoa, izveštaj o zaradi i bilans stanja pokazuju da je Mersk "dobro pozicioniran da finansijski i strateški izađe jači iz krize".Akcije Merska porasle su 5,4 odsto u ranoj evropskoj trgovini.

Svet

Red Ventures kupuje CNET od ViacomCBS

ViacomCBS želi da proda tehnološki vebsajt CNET i prema navodima Vol strit žurnala u toku su pregovori sa kompanijom Red Ventures. Kupovina CNET-a bi Red Ventures koštala oko 500 miliona dolara, piše portal Breaking the News.CBS je 2008. godine kupio CNET Netvorks za 1,8 milijardi dolara. Pored vodeće CNET stranice, CNET Media Group takođe poseduje brendove uključujući ZDNet, GameSpot i TV Guide.Direktor ViacomCBS-a Bob Bakiš rekao je investitorima da ova kompanija planira prodaju sve neesencijalne imovine.Ranije ove godine, Bakiš je takođe rekao da planiraju da prodaju izdavačku kuću Simon & Schuster, za koju analitičari kažu da vredi više od 1,5 milijardi dolara. Izvršni direktor prethodno je rekao da ViacomCBS takođe razmatra prodaju Black Rock-a, poslovne zgrade u srednjem delu Menhetna, koja je od sredine 1960-ih bila sedište kompanije CBS.CNET se prvi put pojavio 1994. godine i sajt pokriva tehnologiju, nauku i kulturu.Red Ventures će potencijalnom kupovinom CNET-a dodati još jedan posao fokusiran na tehnologiji svom rastućem portfelju medijskih brendova.

Svet

Vlada Hrvatske počinje da reguliše rad od kuće

Pod kojim uslovima se može organizovati rad od kuće u budućnosti, šta to konkretno treba da znači za poslodavce, a šta za zaposlene, biće glavna tema u Hrvatskoj krajem avgusta, odnosno početkom septembra, kako saznaje Jutarnji list od Ministarstva rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike Hrvatske, prenosi portal seebiz.Prema aktuelnom Zakonu o radu, jedan njegov čan propisuje "rad na izdvojenom mestu", ali poslodavci su postojećim zakonskim rešenjem nezadovoljni jer ga smatraju komplikovanim i zastarelim.Oni smatraju da se rad od kuće mora regulisati posebnom vrstom ugovora o radu gde se definiše radno vreme, oprema za obavljanje poslova koju je poslodavac dužan da nabavi, zatim da instalira i održava.U suprotnom, poslodavci bi morali radniku dodatno da plate za korišćenje i održavanje sopstvene opreme za rad. Takođe, trebalo bi nadoknaditi i neke druge troškove, a plata ne sme biti manja od one koju ima radnik koji odlazi u kancelariju.Poslodavci naglašavaju da su tokom pandemije Covid-19 preporuke nadležnih bile da se radi od kuće, ali da je istovremeno bilo teško sprovesti baš sve mere, potrebne da se to zakonski ostvari.Novi model rada mora definisati obavljanje posla na daljinu i promeniti procedure vezane za zaštitu na radu, radno vreme, troškove rada, kao i merenje radnog učinka.Kada je reč o plaćanju dodatnih troškova radnicima, očekuju da naknada za sve troškove koji nastanu upotrebom sopstvene opreme radnika i za sve drugo bude neoporeziva. Trenutno je ona, ako se plaća, deo bruto plate.Razne statistike su pokazale da su radnici tokom karantina u proseku radili duže, nego kada su odlazili na posao, što takođe mora biti regulisano zakonom.Ostaje i definisanje sufinansiranja povećanih troškova za rad od kuće, kao što je utrošak interneta, struje, vode, grejanja.Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca kažu da su u firmama uobičajene situacije u kojima radnik od poslodavca traži fleksibilnost u radu, kako bi bolje balansirao između privatnog i poslovnog života.Vreme će pokazati kome će rad od kuće, na kraju, više odgovarati, i da li će biti prestupa u radu, iako dođe do zakonske regulative.

Svet

Oracle ulazi u trku za kupovinu TikToka

Američka korporacija Orakl (Oracle), želi da kupi TikTok na nivou SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, a već je ušla u preliminarne razgovore s kineskom kompanijom BajtDens, koja je vlasnik ove popularne aplikacije, piše Fajnenšal tajms.Orakl je o ovom pitanju razgovarao i sa nekim američkim investitorima koji već imaju vlasničke udele u BajtDensu, a među njima su Dženeral Atlantik i Sekvoja Kepital.Majkrosoft je do sada bio vodeći kandidat za kupovinu ove aplikacije, međutim Orakl mu sada predstavlja veliku konkurenciju.Majkrosoft ima ideju da, osim u pomenutim zemljama, upravlja operacijama kineske aplikacije i u Evropi, pa i Indiji, gde je indijska vlada nedavno zabranila TikTok, nakon tenzija na granici sa Kinom.BajtDens se protivi prodaji bilo kog dela poslovanja koji nije u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu.Ulazak kompanije Orakl u trku pružio je BajtDensu verodostojnu alternativu Majkrosoftovoj ponudi.Tviter je takođe kontaktirao BajtDens, kako bi izrazio zainteresovanost za preuzimanje američkih operacija TikToka, međutim postoji velika sumnja da Tviter može da finansira ovakav sporazum.Osnivač kompanije Orakl, Leri Elison, koji spada među najbogatije ljude na svetu, jedan je od retkih ljudi u Silikonskoj dolini koji je otvoreno podržao američkog predsednika Trampa.Još uvek je nepoznato čiju ponudu Bela kuća podržava više.Podsetimo, Tramp je nedavno potpisao uredbu prema kojoj će američkim kompanijama biti zabranjene finansijske transakcije sa BajtDensom, ukoliko do 12. novembra ne zaključi sporazum o prodaji operacija TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Svet

Evropska komisija odobrila Junajted grupi kupovinu grčkog Forthneta

Junajted grupa (United Grupa) objavila je danas da joj je Evropska komisija odobrila kupovinu grčke telekomunikacione kompnije Forthnet, prenosi portal Cenzolovka.Evropska komisija zaključila je da Junajted grupa ispunjava sve uslove i pravila Evropske unije o zaštiti konkurencije, pa je shodno tome odobrila kupovinu ove grčke telekomunikacione kompanije.Pre okončanja procesa kupovine očekuje se i odluka Grčke komisije za telekomunikacije i poštu.Istaknuto je da Junajted grupa, u okviru koje u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1, najnovijim potezom u okviru strategije rasta još jednom potvrđuje vodeću ulogu na tržištu telekomunikacija i medija Jugoistočne Evrope.Nakon akvizicije Forthneta, Junajted grupa će imati više od 10 miliona korisinika i 11.000 zaposlenih, a ukupni godišnji prihodi preći će 1,7 milijardi evra.Podseća se da je to treća po redu velika akvizicija Junajted grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019.Naglašeno je i da Junajted grupa sa velikim poslovnim planovima ulazi i na grčko tržište samo nekoliko nedelja posle kupovine Vivacoma, vodeće telekomunikacione kompanije u Bugarskoj i Tele2 u Hrvatskoj početkom godine.United Grupa pomaže zemljama u regionu sa 3 miliona dolara Forthnet je jedan od vodećih provajdera usluga kućne zabave i komunikacija u Grčkoj – televizije, širokopojasnog interneta i fiksne telefonije.Zapošljava oko 1.000 ljudi i pruža usluge za gotovo 700.000 korisnika i 40.000 kompanija, sa prihodom od 260 miliona evra.Iz Junajted grupe su naveli da sa preuzimanjem još jednog uspešnog operatora u regionu, imaju cilj da tržištu od 38 miliona ljudi u osam zemalja Jugoistočne Evrope i dijaspori širom sveta, pruže telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj.

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...

Svet

Sve više poslova u Kini postaje digitalno

Dok pandemija koronavirusa ubrzava promenu ka onlajn trgovini, sve više ljudi i Kini okreće se ka poslovima u digitalnoj ekonomiji, preneo je CNBC. Nagli napredak tehnologije kao i poslovna ograničen...