Najnovije

Srbija

Konkurs PKS za najbolje doktorske disertacije iz ekonomije

rivredna komora Srbije (PKS) objavila je konkurs za Godišnju nagradu za najbolje doktorske disertacije studenata fakulteta u školskoj 2018/2019. godini, navodi se u saopštenju.Konkursom su obuhvaćeni radovi odbranjeni od 1. oktobra 2018. do 30. septembra 2019. godine sa temama iz oblasti privrede, a biće dodeljeno deset nagrada u vidu diploma i novčanih nagrada.Predloge za nagrade podnosi fakultet na kome je odbranjen rad, dok inicijativu za podnošenje predloga prema fakultetu mogu pokrenuti instituti, privredni subjekti, druge organizacije i pojedinci.Prijave na konkurs treba dostaviti najkasnije do 15. septembra 2020. godine.Načini podnošenja prijava i sadržaj određeni su Odlukom o dodeli nagrada koja se, kao i sve potrebne informacije dostupni su na veb-sajtu PKS.

Svet

Hrvatski institut dobio novi NATO projekat

Hrvatski institut Ruđer Bošković nosilac je novog NATO projekta u okviru kojeg će raditi na nadogradnji nedavno razvijenog detektora opasnog tereta i nuklearnog materijala, navodi se na sajtu institut...

Srbija

Istorijska presuda: CarGo posluje po zakonima Srbije

Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić i predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić istakli su da je danas istorijski dan za pravosudni sistem jer je nakon višegodišnje pravne borbe doneta prva oslobađajuća presuda koja potvrđuje da CarGo posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije. Prekršajni sud je potvrdio da CarGo nije taksi prevoz, a da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. Sud je utvrdio tri ključne razlike između taksija i CarGo usluge, te da članovi Udruženja građana CarGo ne obavljaju nelegalnu taksi delatnost. „Ova presuda meni lično i svim zaposlenima vraća veru u pravosudni sistem i u pravdu. Ovo je prva oslobađajuća presuda i nadamo se da je ovo uvod u zaustavljanje daljeg progona kompanije CarGo Technologies, Udruženja CarGo i njegovih članova“, rekao je Guberinić ispred Prekršajnog suda. On je dodao da je Prekršajni sud naveo da je taksi javni prevoz dostupan na korišćenje svim građanima, a CarGo privatna usluga dostupna isključivo članovima Udruženja CarGo. „Pored ove razlike, sud je prepoznao da postoji razlika u samoj naplati, odnosno u taksiju građani plaćaju prevoz vozaču, dok se u CarGo ne naplaćuje prevoz, već postoji naknada za korišćenje softvera. Na kraju, utvrđeno je da za naplatu taksi koristi taksimetar, dok CarGo koristi aplikaciju“, istakao je direktor CarGo. Guberinić je izrazio nadu da će sudije i u ostalim predmetima, koji imaju isto činjenično stanje, poći ovim putem i doneti oslobađajuće presude. „Znamo da su pravo i pravda na našoj strani. Znamo da smo sve radili po zakonu i po savesti. Ovo je bila hrabra i jedina ispravna presuda. Često su i sami službenici znali da krše zakon, znali da nas ugnjetavaju protivno pravu, ali su postupali po naređenjima formalnih i neformalnih centara moći. Izdržali smo i slanje svih mogućih i nemogućih inspekcija, od zabrane oglašavanja pa sve do poreske uprave“, istakao je. Guberinić je podsetio na njihov put tokom koga su izdržali „prebijanja, napade, nasilnička  oduzimanja, hapšenja, prekomernu upotrebu sile“. „Ovo nije samo naša bitka, već bitka za sve građane Srbije, inovativne kompanije i na prvom mestu mlade. Ujedno ovo je i moj poziv mladima da ostanu, da se bore, da ne odustanu. Mi nismo samo primer već i saveznik svim mladima koji žele da menjaju Srbiju na bolje“, zaključio je direktor CarGo Technologies. Predsednik udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić rekao je da je ova presuda prepoznala moderan i inovativan način povezivanja ljudi kako bi zajedno ostvarili svoje ciljeve. „Ovo je istorijski dan za više od 800.000 članova CarGo udruženja, za više od 4.000 pružalaca CarGo usluge, ali i za sve časne građane Srbije, jer je doneta pravedna presuda u interesu građana, a ne lobi grupa i taksi kartela“, istakao je predsednik CarGo. On je dodao da je u oslobađajućoj presudi konstatovano i da je inspektor drumskog saobraćaja grubo prekršio Zakon o inspekcijskom nalogu, a da se inspektor čak nije ni odazvao prvom pozivu na saslušanje. „Mi ćemo nastaviti da za svoje članove inoviramo i menjamo stvari na bolje. Na taj način unapredićemo i Srbiju i život građana u njoj. To je naš doprinos i naš put“, zaključio je Vučić.Prema rečima Vučića, troškove prekršajnog postupka će nažalost snositi Prekršajni sud, odnosno građani, a ne taksi kartel i svi oni koji su želeli da uguše jednu privatnu inicijativu. Oslobađajuća presuda doneta je u postupku koji se vodi od maja 2019. godine po prijavi saobraćajnog inspektora za nelegalno bavljenje taksi prevozom. Kao i u drugim, i u ovoj situaciji korišćen je „prikriveni islednik“, inspektor koji se lažno predstavio, kako bi naveo CarGo člana na šlep službu koja je pokušala na silu da mu oduzme privatno vlasništvo, njegov automobil.

Srbija

Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde

Broj biciklista u glavnom gradu Srbije poslednjih godina raste. Striktno redukovanje javnog prevoza tokom vanrednog stanja uticalo je dodatno na taj rast, jer su ljudi počeli da razmišljaju o alternativnom načinu prevoza. Međutim, infrastruktura za bezbednu vožnju bicikala u Beogradu uglavnom je loša i nekompletna, ali postoje izvesni pomaci u pozitivnom smeru. Sve veća potražnja za biciklima utiče i na povećanje kapaciteta za proizvodnju.Na beogradskim ulicama mogu da se vide, barem delovi novih biciklističkih staza, a često se, na onim ulicama gde ima dovoljno mesta, označavaju trake za bicikliste, kažu za Novu ekonomiju u udruženju građana “Ulice za bicikliste”. To udruženje već godinama unazad, svake poslednje subote u mesecu organizuje “Kritičnu masu”, kao vid protesta kojim se skreće pažnja na potrebu da se proširi infrastruktura koju biciklisti mogu da koriste. Oni naglašavaju da za nove ulice za bicikliste gradske vlasti prestonice moraju više da se potrude.“Biciklistička infrastruktura u Beogradu je uglavnom loša i nekompletna. Ako se može reći da je nešto dobro, onda je to deo novih staza i traka. Međutim dobar deo onih koje su izgrađene u poslednje vreme, nije napravljen u skladu sa pravilnicima, niti se održava kako treba. Tu prvenstveno mislimo na izbledele biciklističke trake, tamo gde su one bile nacrtane farbom.” Podsećaju da se na kolovozu u Bulevaru oslobođenja često dešava da izbledi traka koja je ofarbana za bicikliste, a meseci prođu do ponovnog farbanja.Zatim su tu (ne)ofarbani deo pločnika u Ruzveltovoj ulici i na Autokomandi tik iznad tramvajske baštice, gde se ispred kladionica i kafića na stazi sada parkiraju automobile, dodaju u ovoj organizaciji.“Veliki broj deonica na Novom Beogradu nije renoviran ili prefarban od onda kada je napravljen. Kada bi trebalo da damo neku procenu, rekli bi da jedva trećina zadovoljava sve uslove.”Situacija u glavnom gradu Vojvodine, slična je kao i u prestonici, barem što se tiče broja biciklista i infrastrukture. U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi, rekli su za Novu ekonomiju da je pandemija pokazala slabosti javnog prevoza, ali i neophodnost da se rekonstruiše i prošire staze za bicikliste u tom gradu.“Postoji hronična potreba da se popravi biciklistička staza na Futoškom putu, u Futoškoj ulici, na Mostu slobode, čak i u nekim prigradskim naseljima,” navode predstavnici te organizacije . BROJ BICIKLISTA OVOG PROLEĆA BELEŽI NAGLI SKOKPredstavnici udruženja Ulice za bicikliste podsećaju i da gradske vlasti u Beogradu, često obećavaju stotine kilometara novih biciklističkih staza, kako bi privukle građane da koriste dvotočkaše. Prema njihovim rečima, to često nema uporište u stvarnosti, ali, uprkos tome, broj biciklista je u porastu i najveći skok beleži ovog proleća, naročito nakon ukidanja vanrednog stanja.“To je uglavnom zato što je na biciklu veoma mala mogućnost da se razbolite od koronavirusa, ali i zato što se na taj način jača imunitet. Naravno, situacija sa redukovanim gradskim javnim prevozom je tome dosta doprinela”.Po proceni Kritične mase, a i izveštajima iz prodavnica i servisa bicikala, broj biciklista na ulicama je veći za oko 30%, u odnosu na ranije godine. Ako u Beogradu koristite bicikl kao prevozno sredstvo, svakako ne zavisite od stanja u saobraćaju, gužvi i blokada. Za vas je situacija u saobraćaju uvek ista. Bicikl je, naročito u jutarnjem i popodnevnom špicu, na daljinama od 5-7 km u gradskoj sredini najbrže prevozno sredstvo. Naravno, treba maksimalno ispoštovati sva pravila saobraćaja.KRENITE DA ŠTEDITENaši sagovornici naglašavaju da korišćenje bicikla donosi više ušteda i u kućnom budžetu. Kada dođete do odredišta, nećete nepotrebno gubiti vreme na traženje slobodnog parking mesta, niti ga plaćati. Bićete zadovoljniji jer ne doprinosite zagađenju vazduha, osećaćete se korisnim članom društva. Bicikl vam u gradu pruža veliku slobodu u odnosu na automobil, ali i na javni prevoz. Nema presedanja, nema čekanja autobusa, nema gužvi, nema mogućnosti da se zarazite od ljudi koji se tiskaju oko vas. Treba napomenuti da se sve vreme bavite fizičkom aktivnošću i da ste samim tim i zdraviji.Dobar primer izgradnje staza za bicikliste i pešake daje nam ruta Parenzana u Istri, na granici Slovenije i Hrvatske. Deo stare pruge koja je u prvoj polovini dvadesetog veka povezivala Trst i Poreč, pretvoren je u zelenu stazu za pešake i bicikliste. Stari mostovi i tuneli iskorišćeni su u korist ljubitelja prirode i zdravog načina života. Slične inicijative postojale su i u Srbiji, za trasu stare pruge od Užica do jezera Vrutci. Ona za sada nije zaživela u punom obliku, ali na njoj ima biciklista. Nadležni su u realizaciji stali na pola puta, jer na toj trasi nisu uspeli da izbace automobile i ostala motorna vozila iz saobraćaja. https://www.danas.rs/drustvo/evropska-nagrada-uzickoj-zelenoj-stazi/.NAJAVLJENA NOVA ULAGANJA U PROIZVODNJUO povećanju broja ljudi koji koriste bicikle, govore i koraci koje najavljuju proizvođači. Jedan od proizvođača bicikala u Srbiji, Kompanija Planet Bike, najavila je nove investicije, u vidu proširenja kapaciteta za proizvodnju. Njeni predstavnici nedavno su sa Ministarstvom privrede potpisali i ugovor državnim subvencijama za taj projekat 

Svet

Grčki ministar turizma: Grčka bezbedna za letovanje

Grčka je spremna da turistima pruži bezbedno mesto za letovanje s obzirom da su sve mere protiv širenja pandemije preduzete, izjavio je za Politico.eu grčki ministar turizma Hari Teokaris.Teokaris ne želi da evropski lideri govore ljudima da ostanu u svojim domovima.„Strah je razumljiv, ljudi su se bojali kada smo odlučili da otvorimo škole i ostale institucije, ali ništa loše se nije dogodilo. Preduzeli smo sve mere kako bismo sprečili ponovno širenje pandemije“, rekao je ministar turizma.Teokaris je takođe naglasio kako će u svakom smeštaju koji ima više od 50 kreveta biti lekar koji će se brinuti o gostima ukoliko budu imali bilo kakvih zdravstvenih problema.„Znamo da će ove godine čak i za male zdravstvene probleme ljudi misliti da je virus u pitanju. To može lako upropastiti letovanje, pa je lekar potreban i pružaće osećaj sigurnosti."Ostrva u Grčkoj biće podeljena u kategorije niskog, srednjeg i visokog rizika u zavisnosti od toga koliko je jednostavan pristup zdravstvenim ustanovama, a medicinski radnici i lekari koji budu poslati na ta ostrva proći će posebnu obuku.„Naši zdravstveni protokoli su veoma strogi“, naglasio je ministar i dodao da ljudi ne treba da sumnjaju u mogućnost Grčke da zaštiti svoje turiste. 

Izdavaštvo

Investicije u Srbiji 2000-2020

Publikacija „Strane investicije u Srbiji 2000-2020" pripremljena je neposredno pred izbijanje svetske pandemije virusa Covid19 koji će svakako dovesti do velikih promena u svetskoj ekonomiji i načinu poslova...

Svet

Hrvatska planira skraćivanje radne nedelje

Ministar rada Josip Aladrović izjavio je da Hrvatska planira da skrati radnu nedelju, a troškove dela radnog vremena koje bude skraćeno snosiće država, prenosi Poslovni.hr. Aladrović je najavio da će...

Srbija

Domaći BDP uvećan za pet odsto u prvom tromesečju

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu tekuće godineje na međugodišnjem nivou iznosio je pet odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Desezonirana serija podataka pokazuje pad bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2020. godine od 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal.Posmatrano po delatnostima, u prvom tromesečju tekuće godine je zabeležen značajan realni rast BDP-a u sektoru građevinarstva, koji je uvećan za 19,6 odsto u odnosu na prvi kvartal 2019. godine, sektoru informisanja i komunikacija (11,8 odsto), sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite (11,8 odsto) i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,5 odsto).Posmatrano po agregatima upotrebe BDP u prva tri meseca 2020. godine je na međugodišnjem nivou zabeležen realni rast kod svih agregata.Predstavnici vlasti su se u mesecima tokom korona krize više puta naglašavali da će realni rast BDP-a u prvom tromesečju biti između 5,1 i 5,2 odsto.

Svet

United Group akvizicijom širi poslovanje i na grčko tržište

Telekomunikacioni i medijski operator United Group preuzeo je dug, kao i značajni manjinski udeo od 36 odsto u Forthnet-u, čime je proširio svoje poslovanje i na grčko tržište, navodi se u saopštenju.Ovo je treća velika akvizicija od kako je BC Partners kupio United Group u martu 2019. godine, nakon kupovine hrvatskog Tele2 i bugarskog Vivakoma, koja će povećati prihode United Goup za preko 1,7 milijardi evra.Transakcija, čiji se detalji neće objavljivati, u procesu je standardnih regulatornih odobrenja."Ulazak kompanije na grčko tržište predstavlja još jedno važno dostignuće u našoj evropskoj strategiji rasta",  izjavili su iz kompanije United Group.Forthnet je vodeći provajder usluga kućne zabave i komunikacija u Grčkoj, zapošljava blizu 1.000 ljudi, a pruža usluge za gotovo 700.000 korisnika i preko 40.000 kompanija.Grčki operator je potvrdio da pregovara sa UG ovog aprila, nakon što je pokušaj dogovora sa grčkom medijskom grupom Alter Ego propao.

Srbija

Na prodaju 20 nekretnina banaka u stečaju

Agencija za osiguranje depozita (AOD) oglasila je javnu prodaju 20 nekretnina banaka koje su u stečaju, ukupne procenjene vrednosti veće od 4,2 miliona evra.U dokumentciji objavljenoj na sajtu na javnu licitaciju je ponuđena imovina Privredne banke, Nove agrobanke i Jugobanke.Najvrednija nekretnina čija prodaja je oglašena je ivanjički Hotel "Park", koji se i dalje nalazi u vlasništvu Nove agrobanke, a čija je vrednost procenjena na 1,88 miliona evra.Potencijalni učesnici u licitaciji za ovu nekretninu trebaju da izdvoje preko 281 hiljada evra za depozit, kao i novac za otkup konkursne dokumentacije.Otkup prоdајnе dоkumеntаciје mоguć је dо 05. juna 2020. gоdinе.Privredna banka prodaje 11 nekretnina, od kojih se šest nalazi u Beogradu, a po jedna nepokretnost nalazi se u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Novom Sadu, Valjevu i Gornjem Milanovcu.Na prodaju je ponuđeno i šest parcela poljoprivrednog i šumskog zemljišta u Lipnici, opština Loznica.Kao najvredniji iz portfolia ove banke ogašen je poslovni prostor od 106 kvadrata u Krušedolskoj ulici, čija vrednost se procenjuje na nešto više od 483 hiljade evra.Rok za podnošenje ponuda za delove ove javne licitacije ističe 24. juna.Agencija kao stečajni upravnik Jugobanke prodaje jedno garažno mesto u beogradskonj Ulici Rige od Fere za ne manje od 44.000 evra, kao i stan od 115 kvadrata u Bečićima za minimalno 133.251 evro. Ponude za dve navedene nekretnine trebaju da se podnesu do 5. juna 2020. godine.

Srbija

Dobijate doznake – Od danas idete u registar novčanih doznaka

Guverner Narodne banke Srbije utvrdio je uslove o vođenju jedinstvenog registra korisnika novčanih doznaka, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Jedinstveni registar korisnika novčane doznake sadrži podatke o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, odnosno o platiocima i primaocima plaćanja.U registru korisnika novčane doznake ne vode se podaci o iznosima platnih transakcija.Platilac je fizičko lice koje pružaocu platnih usluga izdaje platni nalog za izvršenje platne transakcije, bez obzira na to da li platilac ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Isto je definisan i primalac plaćanja. Pružalac platnih usluga označava banku, platnu instituciju, instituciju elektronskog novca i javnog poštanskog operatora kada pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.Narodna banka Srbije vodi Jedinstveni registar korisnika novčane doznake u elektronskom obliku, na osnovu podataka koje joj dostavljaju pružaoci platnih usluga.Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom. Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.Pružalac platnih usluga dužan je da do 15. juna 2020. godine dostavi podatke za sve korisnike novčane doznake koji su do 1. juna 2020. godine koristili platnu uslugu izvršavanja novčane doznake.

Srbija

Javni dug Srbije uoči korone porastao 370 miliona evra

Javni dug Srbije uvećao se 370 miliona evra u odnosu na kraj 2019. na 24,7 milijardi evra. Ovo povećanje odnosi se na period pre izbijanja pandemije i ekonomskog paketa Vlade Srbije od 5,1 milijardi evra koji će se finansirati novim zaduživanjem.Parlamentarna budžetska kancelarija objavila je novu studiju Analiza javnog duga Januar-mart 2020. Po ovoj analizi, javni dug Srbije povećao se u odnosu na decembar 2019. godine za 370 miliona evra i sada iznosi 24,7 milijardi evra, odnosno 52,8 odsto BDP-a. Značajan deo ovog povećanja (115 miliona €) otpada na nepovoljne kursne razlike, dok ostatak predstavlja neto zaduživanje na domaćem tržištu u iznosu od 225 milona evra. Javni dug je dug države. Čine ga direktan dug koji nastaje zaduživanjem države (ugovaranjem kredita ili izdavanjem državnih HOV) i indirektne obaveze (po osnovu datih garancija).Veći deo duga izražen je kroz dugoročne obveznice (12,8 mlrd evra), a manji kroz kredite uztee od međunarodnih institucija i stranih vlada (9,6 mlrd evra). Direktni dug Republike (nastao zaduživanjem) na kraju marta 2020. godine iznosio je 22,8 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. povećao se za 380,9 mln evra (odnosno, ukoliko se izuzme nepovoljan uticaj promene deviznih kurseva, direktan dug je povećan za oko 264 mln evra. Obaveze po osnovu uzetih kredita su povećane za 78,0 mln evra, pre svega usled povlačenja kredita od kineske Export Import banke.Indirektne obaveze Republike (nastale izdavanjem garancija Republike) na kraju marta 2020. su iznosile 1,5 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. smanjene su za 16,4 mln evra, najviše zahvaljujući otplati kredita Puteva Srbije.Analiza Parlamentarne budžetske kancelarije odnosi se na period uoči izbijanja pandemije i ekonomskog paketa vlade Srbije od 31.3.2020, koji predviđa dodatnu potrošnju od 5,1 milijardi evra (11 odsto BDP-a). Kako je Vlada Srbije ranije najavila, ovaj paket će se finansirati zaduživanjem na domaćem i stranom finansijskom tržištu, protiv čega je bio Fiskalni savet. Vlada Srbije je polovinom aprila izdala prvu seriju ovih obveznica u iznosu od 3 milijarde evra po kamatnoj stopi od 3,375 odsto. Prema predviđanju Fiskalnog saveta nakon novog zaduživanja i privredne kontrakcije zbog pandemije, javni dug će narasti na preko 60 odsto BDP-a.