Najnovije

Srbija

Za klimu je bitno da vršimo pritisak na političare, a ne da svi vozimo bicikle

Intervju sa Vladimirom Đurđevićem, vanrednim profesorom Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za podcast “Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vladimir Đurđević o klimatskim promenama (AUDIO)Svi govore o klimatskim promenama, a u čemu se one zapravo ogledaju? Kako znamo da je ono što se dešava posledica delovanja čoveka, a ne deo nekog prirodnog ciklusa?Vladimir Đurđević: Klimatske promene su globalni proces, i radi se o promeni globalne klime -- znači, u pitanju je promena klimatskih uslova na prostoru cele naše planete. Konkretno, radi se o trajnom i postepenom zagrevanju. Prateći meteorološka merenja iz prošlosti možemo da vidimo da je planeta danas za oko jedan stepen toplija nego što je bila pre nekih stotinak godina. Iako taj jedan stepen ljudima obično ne deluje kao puno, zapravo se radi o ogromnoj promeni u odnosu na druge promene tokom geološke istorije naše zemlje, i to kako su se te promene u prošlosti dešavale. Znamo da je poslednjih desetak hiljada godina klima bila izuzetno stabilna, i da se prosečna globalna temperatura menjala za nekoliko desetih delova stepena -- a mi smo sad, za samo 100 godina, videli promenu od jednog celog stepena. Ta promena od jednog stepena je dovela do maltene permanentnog trenda gubitka ledenih površina, i do promene vremenskih obrazaca. Imamo sve više toplotnih talasa i topli rekordi su sve češći -- i dalje se dešavaju i hladni rekordi, ali toplih rekorda ima znatno više. Recimo, u toku prošle godine je širom planete zabeleženo preko 100 toplih rekorda, a nije zabeležen nijedan hladni rekord. Sa druge strane, imamo promenu u načinu preraspodele padavina, koji je sada vrlo nepovoljan -- imamo sve duže periode bez padavina, odnosno neke polusušne periode, a onda za kratko vreme imamo veliku količinu padavina. Dakle, kada uzmemo bilo koji element klimatskog sistema, ako pogledamo neki duži niz podataka o njemu, možemo da vidimo da je u poslednjih stotinak godina došlo do vrlo ozbiljnih promena. Ono što ljude takođe često buni jeste to da se i dalje povremeno dešavaju hladni periodi, ali oni nisu nekog globalnog karaktera, nego lokalnog. Eto, ovakvo vreme kakvo je trenutno kod nas je bilo mnogo tipičnije osamdesetih godina, ili šezdesetih, sedamdesetih -- zadnjih desetak godina je postalo veoma neuobičajeno da imamo ovako “hladan” kraj proleća i početak leta. Međutim, to što mi trenutno imamo hladnije vreme ne znači da je cela planeta hladnija. Veći deo planete je, u stvari, trenutno mnogo topliji od očekivanog. Klimatske promene su, opet ću reći, globalni proces, i ono što odvaja trenutne promene u klimi od onih iz prošlosti -- što bi bili Milankovićevi ciklusi -- jeste to što se promene trenutno dešavaju mnogo brže nego bilo koja ta vrsta ranijih “prirodnih” promena.Koje ljudske aktivnosti najviše doprinose ovim promenama?VĐ: Na prvom mestu je korišćenje fosilnih goriva. Dakle, lak pristup energiji nam je omogućio ubrzan razvoj industrije, putovanja i tako dalje... Međutim, sagorevanje fosilnih goriva -- odnosno uglja, nafte i gasa -- da biste dobili energiju emituje ugljen-dioksid, a kada emitujete ugljen-dioksid, onda ne postoji prirodan proces koji ga lako uklanja iz atmosfere. Tako da će sve ono što smo emitovali poslednjih sto i nešto godina ostati u atmosferi narednih nekoliko stotina, pa i hiljada godina... Znači, mi smo trajno narušili energetski bilans u efektu staklene bašte, u kome učestvuje ugljen-dioksid. Drugi ključni element uticaja ljudi jeste krčenje šuma, iako je uticaj koji se tiče emisije ugljen-dioksida kroz korišćenje fosilnih goriva daleko veći. Ipak, i ovaj efekat koji se tiče krčenja šuma, odnosno prenamene zemljišta, je isto na neki način merljiv -- ljudi su toliko smanjili šumske površine, posebno po tropskim šumama, koje su pretvorili u agrarne površine, da se i taj efekat vidi…Stočarstvo isto često prozivaju kao bitan faktor. Koliko ono ima veze sa klimatskim promenama?VĐ: Jeste, stočarstvo takođe veoma doprinosi ukupnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, njegov efekat je dosta povezan sa krčenjem šuma -- šume se krče, recimo, da bi se dobili pašnjaci za uzgajanje stoke. Tako da, kad saberete taj element, koji je krčenje šuma, sa emisijama koje proizvode samo stočarstvo i proizvodnja mesa, onda dobijete jednu kontribuciju u ukupnom efektu staklene bašte koja nije zanemarljiva. Međutim, ono što razlikuje stočarstvo od korišćenja fosilnih goriva, i što njegovu ulogu u ovom problemu na neki način umanjuje, je to što su emisije iz stočarstva, posebno one koje dolaze od proizvodnje goveđeg mesa, obično vezane za emisije metana. Za razliku od ugljen-dioksida, metan i povećanje njegove koncentracije u atmosferi su, možemo reći, dosta manji problem na duge staze -- zato što procesi koji uklanjaju taj višak metana traju nekih desetak godina. Tako da, iako mi kroz proizvodnju goveđeg mesa trenutno emitujemo veliku količinu metana, ako u jednom trenutku odlučimo da to prestanemo da radimo, količina metana u vazduhu će se za nekih 10, 15 godina vratiti na neke prirodne pređašnje nivoe. Međutim, čak i kad prestanete da emitujete ugljen-dioksid, njegova koncentracija u atmosferi se neće vratiti u pređašnje stanje ni stotinama i hiljadama godina u budućnosti.Ako nastavimo ovim tempom da povećavamo količinu ugljen-dioksida u atmosferi, kako će Srbija i svet izgledati za par decenija? VĐ: Cela planeta je trenutno toplija u proseku za jedan stepen. Kod nas se te promene dešavaju malo brže -- recimo, naš region je trenutno topliji za nešto više od jednog stepena. Jasno je da u skorijoj budućnosti neće doći do neke duboke transformacije energetskog sistema i načina proizvodnje energije, znamo da nas od toga deli nekoliko decenija... Međutim, čak i ukoliko bismo danas hteli da iz korena promenimo naš energetski sistem, mi bismo u tom periodu transformacije ipak emitovali toliko ugljen-dioksida da bismo osigurali zagrevanje od najmanje još jednog stepena. Odnosno, planeta bi se globalno zaustavila na dva stepena, a naš region bi se verovatno zaustavio na nekih pola stepena više. Dakle, mi smo kao društvo suočeni sa time kao sa sigurnim ishodom, i u tom smislu treba razmišljati šta znači prilagoditi se na tu promenu, i kako to uopšte učiniti. I danas, sa ovim nivoom zagrevanja od jednog stepena, već vidimo niz negativnih promena -- to su učestalije ekstremne kiše koje dovode do poplava, češće pojave šumskih požara, koji su razorniji i zahvataju veće površine, gubitak poljoprivredne proizvodnje, pojave raznih bolesti i štetočina koje pre nisu bile tipične, i tako dalje... Tako da mi već sada vidimo određeni obim promena, i ono što je sigurno jeste da ćemo videti dodatno povećanje tih promena u narednih tridesetak godina. Recimo, kod nas su suše postale otprilike duplo češće nego što su bile u prošlosti, a i ekstremne padavine su isto tako postale duplo češće, odnosno duplo intenzivnije nego što su bile. Opet smo imali probleme sa poplavama, i tako dalje... Dakle, to je sigurno scenario koji ćemo viđati u budućnosti, samo malo češće i intenzivnije. Recimo, u slučaju daljeg zagrevanja od tri-četiri stepena, u Srbiji bi od deset godina u osam bila suša kao ona iz 2012. -- kada znamo da je poljoprivreda imala gubitke od preko milijardu evra. Sve češće se dešava da imamo duge periode bez padavina. Ti produženi periodi bez padavina se najčešće javljaju u toku toplijih delova godine, a u ovom hladnijem delu, odnosno u nekim prelaznim sezonama kao što su proleće i jesen, sve češće imamo te intenzivne, kratkotrajne padavine, koje mogu da dovedu do bujičnih poplava. Takođe, mali rečni tokovi -- na kojima se danas, na nesreću, planira izgradnja tih mini-hidroelektrana -- će u budućnosti možda biti pod velikim pritiskom, u smislu nedostatka vodnih resursa za bilo kakvu aktivnost, a ne samo za proizvodnju električne energije. Znači, postojanje pojedinih rečica može potencijalno da bude dovedeno u pitanje -- odnosno, one bi tokom nekih godina mogle u potpunosti da presuše. To je slika koja je tipična za celu Srbiju, ali će možda biti posebno vidljiva na jugu zemlje. Kako će izgledati život u u gradovima, pogotovo ako se nastavi ova ljubav prema seči drveća koja poslednjih godina dolazi do izražaja?VĐ: Kada pričamo o toplim rekordima kod nas, ovde topli talasi postaju sve češći i sve intenzivniji. Globalno gledano, od svakih pet toplotnih talasa, tri se uopšte ne bi dogodila da nije bilo klimatskih promena. Tako je i kod nas sada skoro udvostručen broj toplotnih talasa koje imamo u toku leta. Znamo da toplotni talasi imaju značajan uticaj na zdravlje ljudi -- recimo, tokom 2003. je u Francuskoj stradalo preko 14.000 osoba, posebno starijih ljudi i hroničnih bolesnika. Dakle, toplotni talasi imaju direktan uticaj na ljudsko zdravlje, a posebno su izraženi u gradovima, i svako narušavanje gradskog zelenila -- koje ima moć da, na neki način, ublaži efekte toplotnih talasa, iako ne može potpuno da ih eliminiše -- znači da će ti toplotni talasi za građane tih gradova biti još pogubniji. To je jedna od stvari koju je većina gradova u Evropi prepoznala, i baš zbog toga sada pokušavaju da vrate zelenilo u grad, a ne da ga uklone -- oni znaju da će u budućnosti biti problema sa toplotnim talasima, i na taj način hoće koliko-toliko da ublaže njihove negativne efekte, koji će u budućnosti potencijalno biti sve veći i veći.Da li će klimatske promene uticati na migracije koje trenutno prolaze preko naše zemlje?VĐ: To je izuzetno složeno pitanje. Sve se više razgovara o tome, i to iz jednog ugla opreza, s obzirom da postaje sve jasnije da su jedan od potencijalno najkomplikovanijih i najnegativnijih efekata koje bi klimatske promene mogle da proizvedu upravo migracije, odnosno pojava klimatskih migranata ili izbeglica. Videli smo da Evropska unija nije uspela na adekvatan način da se izbori sa tim problemom -- pojavom migranata u Evropi usled sukoba na Bliskom istoku, koji nisu direktno pokrenuti klimatskim promenama, ali određene veze se mogu pronaći -- odnosno da je njen odnos prema tome bio dosta haotičan i neorganizovan -- a to je bila situacija sa samo nekoliko miliona izbeglica. U budućnosti, ukoliko globalno zagrevanje dovede do drastičnih promena, može da se desi da nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona ljudi lokaciju za svoj budući život potraži na drugom mestu. Kažem, pokazano je da je teško organizovati se i napraviti neki racionalan plan za nekoliko miliona ljudi -- šta bi tek bilo ako bi, eto, samo nekoliko desetina miliona ljudi bilo pokrenuto klimatskim anomalijama i ekstremima? Većina klimatske promene u budućnosti najčešće vidi kao neku planetu koja gori, odnosno kao opasnost za planetu, ali one su mnogo veća opasnost za društvo kao sistem, nego za sam život na planeti. Čak i ako dođe do tog najgoreg klimatskog scenarija, život će opstati, s ljudima ili bez njih, ali pitanje je da li će društvo opstati, barem onakvo kakvo ga danas poznajemo.Zašto sve te stvari trenutno nisu u nekom fokusu javnosti? Zašto klimatske promene nisu tema broj jedan kod nas?VĐ: Ljudi nisu bića koja dobro percipiraju buduće opasnosti, čak ni kada je u pitanju kratkotrajna budućnost. Evo sad, pošto pandemija i dalje traje -- videli smo da je, samo nekoliko nedelja pre pojave epidemije u našoj zemlji, bilo pokušaja da se to marginalizuje kao neka daleka tema koja se nas ne tiče, kao nešto što se dešava negde drugde i što će nas zaobići. To je bilo samo par nedelja, ili čak dana pre nego što se epidemija pojavila kod nas -- znači, znajući kako funkcionišu pandemije, bilo je pitanje dana kad će kod nas da se pojavi prvi zaraženi, ali mi smo kao društvo bili spremni da zatvaramo oči. Tako je i sa klimatskim promenama. One se vide kao neka opasnost koja je tamo negde u budućnosti, i koja se nas možda ne tiče -- doživljavamo ga kao neko globalno pitanje, oko koga se dogovaraju neke velike ekonomije, i tako dalje... Naše društvo taj problem uglavnom percipira kao marginalan, ili kao problem nekog drugog. To je ta vrsta percepcije, koje nam nije strana, i koja se vrlo dobro videla u slučaju pandemije, i zbog nje se problem globalnog zagrevanja neadekvatno tretira u našem društvu.Često se pominju dodirne tačke i paralele između pandemije koronavirusa i klimatskih promena. Kako je pandemija uticala na klimatske promene, a kako na svest stanovništva o potrebi za nekim zajedničkim angažmanom?VĐ: Klimatske promene, slično kao i pandemija, predstavljaju globalni rizik. Naravno, jedna očigledna razlika između klimatskih promena i pandemije jeste brzina razvoja celog događaja. Sa druge strane, i klimatske promene su, slično kao i koronavirus, problem koji dotakne bukvalno svakog, nezavisno od društvene klase ili ekonomske moći, i koji na kraju dođe do svakog ćoška naše planete. I jedno i drugo su rizici koji zahtevaju globalan odgovor. Puno država je borbi protiv virusa pristupilo kroz smanjenje kretanja i smanjenje industrijske proizvodnje -- jednostavno, zahtevajući da ljudi što više ostanu kod kuće. Zbog toga je emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, do koje uglavnom dolazi zbog toga što nam je potrebna energija, ove godine nešto manja nego što bi inače bila. Najpre se radi o ugljen-dioksidu, i procene su da će ove godine emisija ovog gasa biti negde između 5 i 10% niža nego što bi bila da nije bilo pandemije. Međutim, gledano u odnosu na dugoročne trendove zagrevanja, i trendove povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, taj procenat je zanemarljiv, i ne možemo da kažemo da se radi o nekom značajnom smanjenju koji će nam pomoći. Sa druge strane, pandemija je imala jedan vrlo negativan efekat na sam proces pregovaranja u vezi sa klimatskim promenama -- konkretno na održavanje sastanka u Glazgovu, koje je trebalo da se desi u decembru ove godine. U pitanju je glavni sastanak u vezi sa pregovorima o klimatskim promenama, posle Pariskog sporazuma koji je potpisan 2015. Ove godine je trebalo da dođe do unapređenja globalnih planova za smanjenje emisija, i taj sastanak je odložen zbog pandemije. Tako da je pandemija koronavirusa dovela do jedne pauze u pregovaranju o klimatskim promenama, koja će trajati godinu dana, a svako odlaganje takvih međunarodnih sastanaka o klimi dramatično utiče na njihov ishod. Dakle, države će sve ono što su možda planirale, sve politike koje su pripremale za borbu protiv klimatskih promena, zbog odlaganja tog sastanka i smanjenja obima međunarodne saradnje sada verovatno staviti po strani, posebno sada kada će što pre želeti da oporave svoje ekonomije. To znači da će nešto što nam je možda bio plan za ovu godinu, ili za narednih pet godina, opet biti izmešteno u neku budućnost, i opet ćemo čekati neku buduću šansu. Dakle, pandemija je u tom smislu imala vrlo negativan uticaj.Ko najviše utiče na sporu promenu situacije -- korporacije, političari ili neosvešćene mase?VĐ: Kada pričamo o klimatskim promenama, političari i kompanije imaju značajnu ulogu u onome što se odnosi na neko preoblikovanje energetskog sistema, i tu su građani vrlo ograničeni u svojim mogućnostima da tako nešto kontrolišu. Čak i Amerika, koja je najavila izlazak iz Pariskog sporazuma, se zbog intenzivnog razvoja industrije obnovljivih izvora energije poslednjih nekoliko godina nalazi na putu koji je u tom sporazumu otprilike bio i projektovan. Jednostavno, ekonomija obnovljivih izvora energije, a posebno proizvodnje struje iz vetra i sunca, je takva da se postavlja kao ekonomski opravdanija. Dakle, tamo sada ima sve više i više takvih postrojenja -- ali iz ekonomskih razloga, a ne zato što su nešto posebno odlučni da uđu u borbu protiv klimatskih promena. Dok ljudi nešto ne vide kao prioritet na listi svojih problema, ni političari verovatno neće biti naročito raspoloženi time da se bave. Građanski pritisak je jedini mehanizam koji na neki način ostaje u rukama građana -- i koji je mnogo efikasniji nego kada bismo svi, recimo, počeli da vozimo bicikle. Ako mi svi budemo počeli da vozimo bicikle, a i dalje budu radile termoelektrane da bismo pravili struju, to nam neće pomoći da zaustavimo globalno zagrevanje na granici od dva stepena. Možda bi tako nešto zagrevanje malo usporilo, ali problem bi i dalje ostao prisutan. Problem klimatskih promena dubinski može da reši isključivo država, donošenjem odgovarajućih politika -- ali neka vrsta građanskog insistiranja i pritiska, u smislu zahteva za uvođenje jasnijih, konkretnijih i merljivih politika, je nešto što je sigurno potrebno, jer je to jedini način da političari kao donosioci odluka adekvatno pristupe tom pitanju. 

Svet

Izvršni direktor Koka Kole: Plastika u okeanima mora biti stvar prošlosti

Od svih zagađivača, plastika je najprepoznatljivija - ona je najvidljivija i pluta", rekao je izvršni direktor Koka Kole  Džejms Kvinsi na virtuelnom dijalogu o okeanima u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma. „Jasno je da je ovo problem koji mora biti rešen. Plastika u okeanu mora biti stvar prošlosti," kazao je Kvinsi na forumu posvećenom zaštiti i rešavanju problema otpada u okeanima. Kvisni je ocenio i da korporacije imaju veliku odgovornost prema životnoj sredini, objašnjavajući da nema smisla biti korporacija koja veoma zagađuje."Ako želite zdrav biznis, oko njega morate stvoriti zdravo društvo", rekao je on.Švedska će ove godine biti prva zemlja u kojoj će sve prodate boce biti napravljene od reciklirane plastike, istakla je Izabela Lovin, potpredsednica Švedske vlade i ministarka za okolinu."Pitanje plastike je u potpunosti moguće rešiti. Čovek je proizvodi i čovek može i da prestane. Odlučujemo o obrascima potrošnje koje želimo. Moramo poneti okruženje sa sobom u učionicu, tržni centar, glasačku kabinu. Imamo izbora. Ono što radimo kao pojedinci utiče na društvene i globalne ishode“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija.Izabela Lovin, švedska ministarka za okolinu navela je da pored otpada u okeanima, moramo obratiti pažnju i na klimatske promene koje utiču na životnu sredinu. 

Srbija

Credit Agricole za medicinske radnike – bez kamate na kredite do kraja godine!

Kada je bilo najteže, oni sebe nisu štedeli. Upravo zbog toga, kao vid zahvalnosti za sve što su učinili tokom pandemije Korona virusa, Crédit Agricole banka omogućila je svim medicinskim radnicima finansijsku podršku kako bi bar na tom polju mogli da odahnu. Nezavisno od toga da li su klijenti Banke ili ne, svi medicinski radnici koji se odluče za bilo koji kreditni proizvod u Credit Agricole banci neće plaćati kamatu do kraja tekuće godine, a i nakon toga ih očekuju odlični uslovi.„Dok je naš zadatak bio da čuvajući sebe sačuvamo druge, oni su druge čuvali nesebičnim zalaganjem i rizikovanjem sopstvenog zdravlja. Zato je sada došlo vreme da se oni odmore a mi da im se odužimo za sve teške trenutke koje su prošli da bismo mi mogli da nastavimo dalje sa svojim životima. Crédit Agricole banka, želeći da preuzme inicijativu, osim besplatnog dozvoljenog minusa koji je svim medicinskim radnicima stavila na raspolaganje još na početku krize, otišla je korak dalje i omogućila da im svi kreditni proizvodi budu na raspolaganju bez ikakve kamate do kraja godine.“ – izjavio je Raško Tomaševic, rukovodilac Sektora za poslovanje sa stanovništvom Crédit Agricole banke.Na primer, za keš kredit u iznosu do 3 miliona dinara na rok od 5 godina medicinski radnici će do kraja godine otplaćivati samo glavnicu, bez ijednog dinara kamate a od sledeće godine, za njih će se primenjivati specijalna, povlašćena nominalna kamatna stopa od 5% odnosno efektivna od 0,74%. Osim gotovinskih kredita, posebna ponuda važi i za auto i stambene kredite kao i za kreditne kartice i dozvoljeni minus.Crédit Agricole Srbija, članica je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih finansijskih institucija na svetu sa A+ kreditnim rejtingom, što je pokazatelj visoke stabilnosti čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Kao odgovoran član društva u kojem posluje, Banka koristi sredstva i ekspertizu stečenu na više od 47 tržišta kako bi podstakla što lakši izlazak iz ove izazovne situacije.

Srbija

Vuk Cvijić: Država ne vodi rat protiv mafije, posao tužilaštva rade novinari

Intervju sa Vukom Cvijićem, istraživačkim novinarem, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vuk Cvijić o korupciji u Srbiji (AUDIO)Vi ste pisali o “aferi Krušik”. Šta se tu sada dešava, i da li će Krušik pasti u zaborav zbog korone?Vuk Cvijić: Mislim da neće. Evo, naš poslednji tekst o Krušiku je objavljen kada je već bilo počelo vanredno stanje. Tada smo otkrili da je poslednja isporuka koja je dogovorena po tim sumnjivim ugovorima sa preduzećem GIM, koje predstavlja Branko Stefanović, otac ministra policije, poslata početkom ove godine. Naravno, opet su posredi neki aranžmani u kojima Krušik dobija najmanje, ili čak gubi. Dakle, ta praksa se nastavila, mi to ponovo istražujemo i o tome ćemo ponovo pisati. Što se NIN-a tiče -- a mislim da to rade i drugi profesionalni mediji, ovo malo njih što je ostalo -- stvar neće pasti u zaborav.Da li ima ikakvih naznaka da će akteri te afere snositi ikakve posledice?VC: Ne vidimo da je vlast spremna da bilo ko snosi posledice kada je u pitanju neko njima blizak, ili oni sami -- kao u slučaju Krušika, gde su na delu uhvaćeni ministar i njegov otac. Takođe, jedan ministar je uhvaćen u plagijatu, drugi ministar je prenosio 23 puta po 9000 evra -- mislim na ministra Vulina -- a posledica kroz institucije, nažalost, nema. Tu se vidi da su institucije zarobljene, da nisu nezavisne i samostalne. Imamo tužilaštvo koje je uspavano, glavnu tužiteljku koja, ja mislim, skoro sedam godina nije direktno odgovarala na pitanja novinara, a kamoli pred kamerom. Novinari profesionalnih medija su praktično na sebe preuzeli teret onoga što treba da radi tužilaštvo, ili što je posao nekih drugih organa. Mi se bavimo skupljanjem dokaza -- ali to nažalost nema efekta, u smislu da se nešto spreči... Recimo, kada smo pisali o “slučaju Krušik”, i kada je on već otkriven, ministrov otac je nastavio da radi u tom privatnom preduzeću GIM, i da putuje kao njegov predstavnik. Tako da, i kad smo im na tragu, kad imamo dokumenta -- to njih ne sprečava da rade posao koji rade, a za koji postoji velika sumnja da je u pitanju korupcija.Da li nam ovakav odnos visokih državnih funkcionera -- to neprikrivanje tragova, pa čak i činjenica da se često radi o kompanijama sa istim adresama -- govori o gluposti i nemaru aktera, ili o osećanju nedodirljivosti?VC: Možda je u pitanju i jedno i drugo. Ja ne znam gde je granica između nemara i tog osećaja nedodirljivosti, ali oni se ne ponašaju kao politička vlast. U iole uređenom, ili iole demokratskom sistemu, kada nekoga uhvatite u korupciji, drugi akteri se barem ograde. Postoji neka, barem formalna, ograda... Možda se protiv tog čoveka ne vodi postupak, ali on barem odlazi sa položaja. Međutim, ovde nemamo apsolutno nikakvu posledicu. To je ono što malo zastrašuje, i što nije neki uobičajen način ponašanja političke vlasti. Dakle, ovde nije reč o politici, nego tome kako se ponašaju neke druge organizacije, koje se bave koruptivnim i kriminalnim stvarima. Ministarka Nela Kuburović je izjavila da ona nije nikako povezana sa firmom svog supruga, koja je inače uključena u unosne poslove sa Vladom. Šta je sporno u tome da ministarka pravde sklapa milionske poslove s Ministarstvom zdravlja, ili tome da se otac ministra policije bavi trgovinom oružjem?VC: I da za to dobije dozvolu od tog istog ministarstva policije, gde mu radi sin (smeh). Institucije bi morale odmah da reaguju, tužilaštvo bi moralo da da neku izjavu... Iz NIN-a smo postavili pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, na koje imamo pravo odgovora po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, zato što smo objavili fotografije i našli dokumentaciju koja pokazuje da je u magacinima MUP-a čuvano oružje koje je GIM od njih kupio. Tražili smo da vidimo ugovore koje je to ministarstvo sklopilo sa privatnom firmom gde radi i koju predstavlja otac ministra policije. Prošlo je, ja mislim, devet meseci, a nismo dobili nikakav odgovor. Nažalost, postalo je uobičajeno da se ne odgovara na dopise novinara, i da institucije ćute. Ovakvog ćutanja do sada nije bilo.Predsednik države je pre neki dan tražio da se objave podaci o nabavci respiratora. Da li će se to ikada desiti, i ako da, šta možemo da očekujemo da će oni pokazati?VC: Ne vidimo nameru, videli smo samo obećanja da će se to desiti. Mi smo se u NIN-u, u broju od sedmog maja bavili baš tom temom, i nažalost smo videli da tu postoji mnogo sumnjivih stvari, i mnogo pitanja bez odgovora. I sam predsednik je onomad govorio o nekoj poluilegalnoj nabavci respiratora... Mi smo išli tragom jedne firme, pa smo shvatili da je Srbija u tom konkretnom slučaju naručila 400 respiratora koji nisu isporučeni, i da se tu svašta razvilo. Išlo se preko brojnih posrednika, bilo je firmi koje su uključene u tu nabavku, a koje se nisu se ranije time bavile... Mi ćemo to i dalje istraživati, videćemo dokle ćemo doći.Šta se dešavalo sa maskama, odnosno sa donacijama koje smo dobili  i našom nabavkom maski?VC: Kod nas se ne događa, kao što bi bilo normalno, da država i svi državni organi koji su bili uključeni u to podnesu jedan izveštaj -- u kome bi izneli koliko je tačno nabavljeno maski, ili bilo kog medicinskog materijala, na koji način je stigao, kako je raspoređen i koliko je plaćen. Mi takav izveštaj nemamo. Bilo je nekih nabrajanja u Skupštini, nešto je govorio i sam predsednik... Ali, čak i kada uporedite te brojeve koji su izneseni, a koji ništa ne govore -- te neke ukupne cifre, koliko je bilo respiratora a koliko maski, bez cene i bez toga od koga su i kako nabavljeni -- čak ni ti brojevi se ne slažu.Slučajeve korupcije nam obično otkrivaju neki zabrinuti ljudi iznutra, takozvani uzbunjivači, i tu je najpoznatiji primer Aleksandar Obradović. Kad se on pojavio, opozicija je pokušavala da ohrabri druge ljude u sličnoj situaciji -- ljude kojima je dosta svega, a imaju neke informacije -- da im dostave te podatke, uz obećanje da će ih zaštititi. Koliko je taj apel naišao na odjek, i koliko interesovanje javnosti uopšte može da zaštiti nekoga ko se zatekne u poziciji uzbunjivača?VC: Evo, da prvo odgovorim na ovo poslednje pitanje. U slučaju Aleksandra Obradovića se pokazalo da mu je javnost bila jedina odbrana. Kada su se građani pobunili i izašli ispred zatvora, tek tada je sud, koji dvadesetak dana pre toga nije odlučivao -- u stvari, praktično su tada, u jednom danu, ne jedan nego dva suda odlučila da on bude pušten iz pritvora. On je pre toga tajno uhapšen i tajno držan, kao da je najveći terorista, a ne čovek koji je želeo da zaštiti javni interes, kao što se jasno vidi iz dokumenata. Krušik je javno preduzeće, i interes je građana Srbije da ono dobro posluje, a ne da se njegovo poslovanje vodi na koruptivan način. Dakle, tu nažalost vidimo da je samo javnost zaštita uzbunjivača. Imamo, na primer, i slučaj inspektora Blagotića iz Niša, koji je penzionisan protiv svoje volje. Razlog za njegovo penzionisanje je to što je u svojim istragama došao do Dragana J. Vučićevića, vlasnika Informera, i zbog toga i on takođe ima status uzbunjivača. Ima ih nekoliko, bilo ih je ranije -- ali im je, nažalost, u Srbiji trenutno jedina odbrana javnost.Da li se možda u poslednje vreme povećao broj anonimnih dostavljača informacija i dokumenata koji ne žele da otkriju identitet, nego vam, recimo, samo anonimno preko mejla pošalju neki dokument?VC: Jeste, mi iz institucija dobijamo dosta takvih prijava. Stižu nam dojave za razne stvari, i za male događaje -- koji jesu važni, ali su lokalnog karaktera. Mi sve to moramo da proverimo, i nekada to ne stižemo da uradimo. To je problem i sa drugim profesionalnim medijima, kojih ima jako malo... Prosto ne stižemo sve da ih proverimo, ali čini mi se da prijava ima više nego ranije.Kako istraživački novinari štite svoje izvore od raznih mogućih neugodnih posledica, a kako, na kraju krajeva, štite sami sebe?VC: Naš osnovni posao, kao novinara, je da zaštitimo svoje izvore. Zato, recimo, koristimo određene zaštićene elektronske kanale komunikacije... Ako se sa izvorom viđamo uživo, gledamo oko sebe da li je neko tu, da li nas neko prati, i da li može da nas snimi -- ne zbog nas, nego zbog izvora, koji žele da ostanu anonimni zbog represije koja im preti ako se njihov identitet sazna.Koliko mislite da vaš posao ima efekta, i u čemu se taj efekat najviše ogleda? Šta vas lično najsnažnije motiviše da radite to što to radite?VC: Mi svi valjda imamo želju da živimo u jednom normalnom i razvijenom društvu. Tu su istraživački mediji kao neki korektiv -- njima je u opisu posla da vide i prepoznaju stvari koje nisu u redu, i da na njih kroz svoje pisanje ukazuju. To je, ja mislim, moja uloga, i uloga svih profesionalnih novinara.Kakav je osećaj kada uložite toliki trud i energiju i dovedete sopstvenu bezbednost pod znak pitanja, sve da biste objavili informaciju o nekom slučaju, a posle toga se ne desi ništa? Koji je smisao toga?VC: Nije prvi put da se takve stvari dešavaju u Srbiji, nažalost. Tako je bilo i devedesetih... Devedesetih smo takođe pisali o nekim stvarima, pa su postupci povodom nekih od njih povedeni tek kasnije. U jednom slučaju je u presudi navedeno da je i sam tadašnji predsednik Slobodan Milošević naručivao ubistva političkih protivnika. Dakle, to tako piše u pravnosnažnoj presudi. Ipak, nadam se da će u slučajevima o kojima danas pišemo za tako nešto biti potrebno manje vremena. Ono što mene tera da radim ovaj posao je taj profesionalni aspekt -- ja svoj posao moram da odradim profesionalno. Ako pitate za bezbednost, nama novinarima je, kao i uzbunjivačima, u Srbiji jedina zaštita javnost.Koliko je moguće biti nepristrasan kad naletite na neko šokantno otkriće? Da li su novinari u iskušenju da u nekim situacijama zauzimaju stranu?VC: To jeste iskušenje, i po tome se razlikuje profesionalni rad i onaj koji to nije. Barem se ja trudim da u svojim tekstovima iznosim informacije, i da ne ubacujem previše svojih zaključaka -- odnosno, ne navodim ih uopšte. Ja dam činjenice, i ostavim ljudima da na osnovu tih činjenica zaključe o čemu se radi.Ko zapravo upravlja koruptivnim tokovima u našoj državi -- da li su u pitanju pojedini političari i partije, krupni kapital, organizovani kriminal ili možda neke strane države i velike kompanije? U kom su međusobnom odnosu ti akteri, da li se oni glože međusobno ili pak sjajno sarađuju?VC: Imamo primere gde se videlo da u tome svemu učestvuju i politički akteri, i vlasnici krupnog kapitala, a i ljudi koji čija su imena vezana za kriminalni milje. Postoje neki zajednički poslovi, i zajednički kontakti. Eto, počevši od huligana za koje su Insajder i KRIK utvrdili da su radili kao obezbeđenje na inauguraciji sadašnjeg predsednika... Pa imamo, na primer, i gospodina Zvonka Veselinovića, protiv koga su vođeni razni sudski postupci, a koji je više puta fotografisan sa predsednikovim bratom Andrejem Vučićem. Ono što je evidentno u Srbiji je to da borba protiv organizovanog kriminala nije uspešna. Mi imamo nagli porast ubistava iza kojih stoje mafijaške organizacije, imamo pad cene narkotika, imamo manje zaplene... Od tih, ne znam koliko, stotinu ubistava, samo pet ili šest se procesuira -- ali nijedan postupak se ne vodi protiv nekoga ko je osumnjičen ili optužen kao organizator, kao šef mafije. Toga nema više, i sve činjenice govore da je organizovani kriminal u velikom porastu. Takođe, naša država je jedina koja nije završila sudski postupak protiv grupe Darka Šarića. Dakle, Srbija je ostala jedina zemlja gde nije donešena presuda u slučaju Šarić -- u Urugvaju, Italiji, Sloveniji i tako dalje je to već odavno učinjeno.Evo i Kosmajac je umro na slobodi, prirodnom smrću...VC: To je bio vrlo neobičan slučaj. Veoma je neobično da predsednik nekoga označi kao najvećeg narko dilera, a da taj čovek praktično ni ne bude optužen za to, pa čak ni za utaju poreza, nego za nekakvo zemljište -- a i to je bio postupak u kome je na kraju oslobođen. U drugim slučajevima, kao na primer kada je ubijen Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, predstavnici vlasti su se ponašali kao ožalošćena porodica. Šta je problem u tom ratu s mafijom? Da li je mafija toliko jaka da joj država ne može ništa, ili možda ne postoji želja da se taj rat dovede do kraja?VC: Ja ne vidim ni da se vodi rat. Što se tiče opšteg kriminaliteta, on je u konstantnom opadanju. Ja ne znam da li je to civilizacijsko dostignuće, ali čak i u devedesetima je opšti kriminalitet bio manji nego u decenijama pre toga. Međutim, mi ovde govorimo o organizovanom kriminalu, o mafiji, i ta vrsta kriminala je u ogromnom narastanju. I devedesetih, a i pre toga -- dakle početkom, sredinom sedamdesetih -- mafija je u Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji bila vezana za Državnu bezbednost. Počevši od dvehiljaditih, mafija se osamostaljuje, i akcijom “Sablja” su presečeni glavni rezovi između službi državne bezbednosti i mafije -- ali, sada vidimo jednu stagnaciju od osam godina u borbi protiv organizovanog kriminala.Šta vas lično najviše brine u godinama koje dolaze? Mislim, naravno, na planu korupcije i organizovanog kriminala.VC: Najviše me brine kada otkrijem povezanost ljudi iz državnog aparata sa organizovanim kriminalom. Ono što sve treba najviše da nas zabrine je to što ne vidimo nekakvu reakciju vlasti i institucija -- umesto da to istraže, i da budu efikasni kada se pojavi sumnja da je neko iz državnog sistema povezan sa organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je najopasnije za jednu državu -- to je kao kancer, i ako se na vreme ne leči, on se širi. 

Srbija

Zbog neusaglašene pravne prakse, ispaštaju izvršni dužnici

Iseljenje izvršnog dužnika Igora Vještice, sprovedeno je danas u naselju Petlovo brdo i pored toga što je izvršni dužnik tvrdio, a i sudski veštak konstatovao, da ne postoji stan koji se navodi u sudskoj presudi.Igor Vještica dobrovoljno je ispraznio stan od lica i stvari i predao ga zameniku izvršitelja iz izvršiteljske kancelarije Dragane Stojkov, ali je zahtevao da zamenik, koji je postupao na terenu unese u zapisnik i njegov prigovor, a to je da izvršitelji nisu identifikovali predmet izvršenja i da im je predao stan na dva nivoa od 85 metara kvadratnih, umesto jednosobnog stana od 53 metra kvadratna koji se navodi u sudskoj presudi. Podsećamo da je ovakve situacije predvideo i Zakon o izvršenju i obezbeđenju i da se u članu 129 navodi da „Javni izvršitelj po službenoj dužnosti rešenjm obustavlja postupak ako je izvršenje postalo nemoguće ili ne može da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvršenja, izvršni dužnik nema imovinu i sl.)Prvi osnovni sud nedavno je doneo odluku povodom zahteva za otklanjanje nepravilnosti u jednom predmetu gde se izvršni dužnik žalio da izvršiteljka nije identifikovala predmet izvršenja i naveo da ne postoji nepreavilnost, jer je izvršiteljka napisala rešenje u skladu sa presudom, a da „u skladu sa ZIO, javni izvršitelj na licu mesta identifikuje nepokretnost“. Iz ovoga se vidi da je izvršitelj u obavezi da napiše rešenje u skladu sa izvršnom presudom, ali da samu identifikaciju onoga što se u presudi nalazi, mora po zakonu da obavi sam na licu mesta. Postavlja se pitanje, šta se dešava kada se na terenu ne nalazi ono što je napisano u presudi. Zamenik izvršitelja iz predmeta Igora Vještice je rekao novinaru Nove ekonomije da on ne može da daje izjave za medije i da se za sva pitanja moramo obratiiti Komori izvršitelja, tako da smo ostali uskraćeni za odgovor na ovo pitanje. PROČITAJTE JOŠIzvršitelji iseljavaju iz stanova koji ne postoje Vještica je izvršitelju uručio i veštačenje sudskog veštaka građevinske struke, koji je konstatovao da objekat izvršenja ne postoji i rekao „Vi se ne nalazite u objektu izvršenja i ne radite po rešenju o izvršenju, a to je vaša krivična i materijalna odgovornost“ , a advokatica je ukazala i na proceduralnu grešku, jer se u rešenju uopše ne navodi koji je grad u pitanju, a da ista adresa postoji i u Valjevu, "zašto niste otišli u Valjevo, kako ste znali da je u Beogradu stan" upitala je ona, međutim ni na to pitanje nismo čuli odgovor. Izvršni dužnik je za  Novu ekonomiju izjavio je da mu je stan ostavio deda, a da je on od skupštine stanara dobio dozvolu i dodao još jednu stambenu jedinicu, koja se nalazi na petom spratu, kao i da je stan proširen za još jednu sobu na četvrtom spratu, što odgovara i mišljenju sudskog veštaka u koji je Nova ekonomija imala uvid. Igor kaže u spornom stanu živi sa porodicom već 11 godina, a da ga je nakon smrti dede tužila majka, koja je na osnovu ostavinske rasprave nasledila objekat. Vlasništvo nad novostvorenim objektom je trenutno predmet sudskog procesa, a izvršenje se obavlja na osnovu ostavinske rasprave za taj stari stan od 53 metra kvadratna.  Igorova majka Mirjana, koja je izvršni poverilac u ovom predmetu, izjavila je da su oni izveli radove, a otac je dodao da nije u pitanju proširenje stana  već „humanizacija“  životnog prostora. Oni tvrde da je u pitanju stan u izvornom stanju i da su oni samo izvršili adaptaciju, kao i da su potpisi stanara za proširenje stana, odnosno pravljenje galerije na spratu iznad, postojali i ranije. VIDEO: IZLAZAKIgor Vještica je napustio prazan stan u kome su ostali izvršni poverioci i naveo da je namerno dobrovoljno predao sve izvršitelju, a da će sada pokrenuti sudske procese i podneti krivične prijave, jer je izvršitelj uzeo stan od 85 kvadrata, dupleks na dva sprata, umesto onog od 53 kvadrata, koji se navodi u sudskoj presudi. "Da sam sada odbio da izađem ili da odložili izvršenje, ponovo bi došli nakon par meseci, a to je ogroman stres za mene i porodicu, zato sam predao stan dobrovoljno. Ovo je važno i zbog svih ostalih ljudi koji imaju sličan problem, jer izvršitelji ne mogu da rade šta oni hoće. Meni odgovara da mi oduzmu stan na ovaj način, jer mi to daje mogućnost da pokrenem postupak i nadoknadim svu štetu pravnim putem. Ne nameravam da se vraćam ovde dok se ne utvrde sve činjenice i dok sud i tužilaštvo definitivno ne donesu odluke" zaključio je Igor Vještica po izlasku iz stana. Pročitajte JOŠ: 

Svet

EU ovog leta očekuje šumske požare širom kontinenta

Evropska unija očekuje da će suvo vreme u sledećih nekoliko meseci izazvati neuobičajeno česte šumske požare na kontinentu, čak i u centralnim i severnim krajevima koji nisu podložni riziku od ove nepogode, kazao je danas evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič. Kako prenosi Rojters, vanredno suvo vreme tokom proleća je već počelo da doprinosi požarima u Švedskoj i na severu Francuske, ukazuju podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS).Lenarčič je rekao da će po broju požara ova letnja sezona, od juna do septembra, biti gora od zabeleženog desetogodišnjeg proseka."Područja koja su sklona šumskim požarima više nisu samo u južnom delu Evrope, već i u centralnoj Evropi, pa čak i u severnom delu Evrope", rekao je Lenarčić.Komesar nije mogao da predvidi da li će ova godina biti lošija od prethodne, kada su požari opustošili šumske predele širom Evrope, ali je rekao da je rizik "visok".Evropska komisija danas je predložila da EU razvije alat za brže reagovanje u situacijama kada dođe do ozbiljnih prekograničnih vanrednih situacija, poput koronavirusa.Da bi to postigli, deo Mehanizma civilne zaštite EU, pod nazivom resceEU, biće potpomognut sa dve  milijarde evra u periodu 2021. do 2027. godine, čime će se vrednost tog fonda skor outrostručiti.Taj novac biće namenjen stvaranju rezervi strateške opreme za delovanje u vanrednim situacijama poput epidemija, ali i požara, hemijskih, bioloških, radioloških ili nuklearnih incidenata ili drugih vanrednih stanja. 

Svet

Evropska agencija objavila spisak aerodroma rizičnih za širenje COVID-19

Evropska agencija za vazduhoplovnu bezbednost (EASA) napravila je spisak aerodroma koji se nalaze u oblastima sa visokim rizikom prenošenja infekcije covid-19, navodi se na njihovom sajtu.Srbija i ostale balkanske zemlje uz Nemačku i Austriju klasifikovane su kao bezbedne. Spisak je napravljen u koordinaciji sa državama članicama EASA-e i zasnovan je na informacijama SZO, kao i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.Svi aerodromi u Belgiji nalaze se na ovoj listi.Aerodromi u Pariskom regionu u Francuskoj takođe su označeni kao rizični.Britanski Hitrou, holandski Šipol, kao i svi aerodromi u Stokholmu su na listi.Katalonija i Madrid takođe su označene kao rizične oblasti, pa su tako i aerodromi koji su tamo smešteni na spisku ove evropske agencije.Aerodromi u kanadskim oblastima Ontariu i Kvebeku nalaze se na listi, kao i aerodromi u Moskvi i Sankt Peterburgu u Rusiji.

Srbija

Ko nema ličnu kartu do 5. juna, ostaje bez 100 evra

Ovog petka ističe rok za prijavu građana za pomoć države od 100 evra. Na taj iznos imaju pravo svi oni koji su do 24. aprila postali punoletni, sa aktivnim prebivalištem u Srbiji i ličnom kartom koja važi najkasnije do 5. juna. Oni čija je lična karta u izradi, ostaju bez 100 evra, prenosi portal Nova S.Lična karta bila je veliki "kamen spoticanja" za mnoge građane koji su pokušali da se prijave za ovu državnu pomoć.Po svemu sudeći, ni najnovija najava, da će novac moći da dobiju svi koji podnesu zahtev za izradu lične karte do 5. juna, neće važiti za sve, jer građani moraju da upišu ili ukucaju broj svoje lične karte, u zavisnosti od toga da li se prijavljuju putem portala Uprave za trezor ili putem telefona 0800-101-100.Pravilnik koji definiše prijavu i isplatu prvi put je menjan kako bi se preciziralo kako će novac biti isplaćen zatvorenicima na odsluženju kazne.Nakon toga je ponovo izmenjen 29. maja, kada je dozvoljeno da se za 100 evra prijave oni sa datumom izdavanja lične karte zaključno sa 5. junom.To, međutim, ne znači da oni koji su tek podneli zahtev za izdavanje lične karte imaju pravo na isplatu ovog novca. Građani koji su zahtev za ličnu kartu predali proteklih dana, ili tek nameravaju da to učine rukovođeni najavama da će ipak imati pravo na ovaj novac, će po svemu sudeći ostati bez njega, obzirom da MUP ima rok od 15 dana da novi dokument izradi i uruči ga građaninu.Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći novac su dobili automatski, kao i korisnici privremene naknade – invalidi rada druge i treće kategorije invalidnosti.Do sada se za 100 evra prijavilo više od četiri miliona građana, a u državnom budžetu, za isplatu pomoći, namenjeno je 60 milijardi dinara.

Svet

Zamenik bugarskog ministra ekologije ostaje u pritvoru zbog uvoza otpada

Zamenik bugarskog ministra ekologije Krasimir Živkov i još četvoro  ostaće u pritvoru prema odluci specijalizovanog krivičnog suda zbog optužbi da su oni organizovana kriminalna grupa koja se bavila uvozom otpada, prenosi Novinite.com.Sud veruje da Živkov neće probati da pobegne, ali da postoji mogućnost da će počiniti neko drugo krivično delo ili da će probati da utiče na svedoke.Istraga je započela u januaru nakon što je u bugarskom gradu Plevenu pronađena velika količina nesortiranog otpada iz Italije.Krajem prošle nedelje, tužilaštvo je optužilo deset osoba za organizovani kriminal i poreske zločine u vezi sa uvozom i preradom otpada, a prema nekim medijskim izveštajima jedan od optuženih je biznismen Atanas Bobokov.Do sada, tužilaštvo nije navelo koga smatraju liderom grupe. Optuženi će imati tri dana da podnesu žalbu na odluku suda.

Srbija

Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija: Više auto-puteva je uslov za dolazak stranih investitora

Za dalje privlačenje  investicija neophodni su preduslovi -  dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade, kaže Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija za najnoviju ediciju "Investicije u Srbiji 2000-2020".Kompanija već 10 godina posluje u Srbiji. Kakva su vaša iskustva kao investitora?Od samog početka, od 2009. godine, kada smo otvorili našu prvu fabriku u Prokuplju, pa do sada, sa četvrtom fabrikom u Kraljevu, naše iskustvo je vrlo pozitivno. Jedan od glavnih razloga za odluku da investiramo u Srbiji je bio taj što je ovde postojala dostupna i kvalifikovana radna snaga, sa izuzetnom radnom etikom što nije bio svuda slučaj.  Takođe, ono što nam je značilo od samog početka je bila podrška koju smo imali od Vlade Republike Srbije. Imajući sve to u vidu, odlučili smo da proširimo naše poslovanje, otvaranjem novih fabrika, najpre u Doljevcu, zatim Nišu i sada u Kraljevu. Ukupna vrednost naših dosadašnjih investicija u Srbiji je preko 142 miliona evra.  Ono što je sada drugačije u odnosu na početak našeg poslovanja ovde,  jeste to da se situacija na tržištu rada izuzetno promenila imajući u vidu pre svega, odlazak u inostranstvo zbog posla velikog broja ljudi što će svakako imati uticaja i na naše poslovanje. Šta su prednosti poslovanja u Srbiji, a koji deo poslovnog ambijenta bi se mogao unaprediti?Ima dosta prednosti. Pomenuo sam najvažniju, a to je kvalifikovana i dostupna radna snaga sa otvorenim načinom razmišljanja, izuzetnom radnom etikom, sa odličnim znanjem engleskog jezika. To su sve stvari koje privlače investitore. Takođe, tu je i podrška države.  Kada je reč o prostoru za unapređenje, ima ga, posebno u oblasti politike i regulative vezane za oblast poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, koje bi trebalo da budu fleksibilnije, uključujući povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Sve to bi podstaklo kompanije da nastave da investiraju više i da zapošljavaju više ljudi, nudeći i više zarade.  S obzirom na emigraciju uglavnom radno sposobnog stanovništva, da li imate probleme da pronađete kadrove?Mogu da kažem da mi kao kompanija takođe osećamo efekte trenda migracije radne snage iz Srbije ka zemljama Evropske unije i da je to jedan od velikih izazova sa kojim se suočavamo, a verujem i druge kompanije u našem okruženju. Da li sarađujete sa domaćim dobavljačima? Da li su lokalna mala i srednja preduzeća sposobna da se uključe u međunarodne lance snabdevanja?Imamo saradnju sa više od 500 domaćih dobavljača u oblasti nabavke neproizvodnog materijala i usluga. Ponosni smo na to da je naše poslovanje ovde uticalo na otvaranje i rast velikog broja malih i srednjih preduzeća, posebno u sredinama u kojima imamo fabrike.Ako govorimo o tome da li su te domaće kompanije spremne da se uključe u međunarodne lance snabdevanja, smatram da je to izvodljivo, s obzirom da imaju kapacitete, resurse, ljude, „know how“ i to je na neki način i deo naše poslovne strategije. Gde vidite prostor za napredak u privlačenju investicija?Sadašnja situacija sa migracijama i odlivom radne snage je nešto što može da utiče na dalje strane investicije i sa tim u vezi neophodno je da se stvore okruženje i preduslovi kako bi ljudi ostajali, a ne odlazili iz zemlje.  To znači da su za dalje privlačenje  investicija neophodni preduslovi koje sam već naveo:  dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade.  Takođe, ima mnogo regiona u Srbiji u koje bi strani investitori došli i investirali ali je neophodno da postoji dobra saobraćajna infrastruktura,  pre svega autoput.Kakav je odnos kompanije sa lokalnim samoupravama?Od trenutka kada smo stigli u Srbiju imamo dobru saradnju sa svakom od lokalnih samouprava gde smo otvorili fabrike, počev od Prokuplja, Doljevca, Niša i sada Kraljeva.Lokalna administracija nam je bila iskreni partner da što pre  i bez prepreka pokrenemo i radimo naš posao. Ali još uvek ima dosta toga da se uradi i realizuje, posebno mislim na uslove koji su nam garantovani kada smo i odlučivali da investiramo upravo u tim lokalnim samoupravama.Na primer, trenutno imamo velike poteškoće oko pitanja dostupnosti gradskog prevoza u Kraljevu i delimično i u Nišu i tu očekujemo mnogo veću podršku i angažovanje lokalnih uprava. Sa tim u vezi, razgovaramo sa predstavnicima  oba grada u cilju pronalaženja rešenja koje nam je svima u interesu.

Svet

Fejsbuk na meti kritika organizacija za ljudska prava

Lideri organizacija za ljudska prava oštro su kritikovali Fejsbuk nakon sastanka sa jednim od osnivača kompanije, Markom Zakerbergom. Sastanak je usledio dan nakon što su zaposleni u Fejsbuku organizovali virtuelni protest, prenosi Axios.Nakon što je Tviter cenzurisao neke od Trampovih objava, Mark Zakerberg je odbio da uradi isto objašnjavajući da Trampove objave ne krše pravila kompanije, kao i da Fejsbuk podržava slobodu govora.Njegovu odluku osudili su i kritikovali lideri organizacija za ljudska prava, ali i zaposleni u Fejsbuku koji su svoje nezadovoljstvo izrazili virtuelnim protestom."Nije pokazao razumevanje istorijskog i modernog suzbijanja glasača i odbija da prizna kako Fejsbuk olakšava Trampu podsticanje nasilja nad demonstrantima. Mark postavlja veoma opasan presedan za ostale korisnike koji bi na Fejsbuku rekli slične štetne stvari", pisalo je u izjavi lidera organizacija za ljudska prava.Fejsbuk je odgovorio na kritiku lidera organizacija za ljudska prava rekavši da su „veoma zahvalni na iskrenom mišljenju“, kao i da je sada „važan trenutak za slušanje i komunikaciju“.