Ispred Infektivne klinike u Beogradu danima su velike gužve, a zamenica direktora Infektivne klinike Ivana Milošević apelovala je na građane koji sumnjaju da su zaraženi koronavirusom da se jave u kov...
Kompanija Telekom Srbija pokrenula je četvrti ciklus projekta „Stvaramo znanje“, u okviru kojeg građani glasanjem na zvaničnoj Fejsbuk stranici mts Tvoj svet, na adresi, imaju mogućnost da odaber...
Mnogobrojne kompanije obustavile su svoje reklamne kampanje na Fejsbuku i Instagramu, koji je u vlasništvu Fejsbuka, u znak protesta zbog Fejsbukove odluke protiv moderacije političkog sadržaja, javlj...
Vrednost domaćeg startap ekosistema premašila je pola milijarde dolara iako se i dalje nalazi u takozvanoj "fazi aktivacije", navodi se u ovogodišnjem istraživanju Startup Genome.Kao najsnažnije grane domaćeg startap ekosistema i dalje su izdvojeni proizvođači igrica i blokčejn startapi, a Srbija se i dalje nalazi u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu. Kao kompanije koje posluju u sektoru blokčejna izdvojene su MobileGo, OriginTrail i Blinking, MVP Workshop i Tenderly, dok su u gejming segmentu i dalje ističe Nordeus, koji ima 220 miliona registrovanih korisnika svoje igre Top Eleven.Srbija, prema nivou investiranja u startape, i dalje ima najnižu ocenu, a podaci ukazuju da je prosečna plata domaćih developera na godišnjem nivou 17.000 dolara, što je dva i po puta manje od svetskog proseka, prenosi Netokracija.Startup Genome prepoznaje Beograd i Novi Sad kao jedan od najpovoljnijih evropskih ekosistema što se tiče odnosa cena/kvalitet, obzirom da inžinjere iz Srbije ocenjuje kao visoko kvalitetne, a svrstava ih među prvih pet prema pokazanom talentu.
Prema poslednjim podacima, u Crnoj Gori trenutno boravi oko 5.800 turista, što je svega deset odsto u odnosu na isti period prošle godine prošle godine, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Damir Davidović, prenosi Al Džazira Balkans.Gostujući na Televiziji Crne Gore, Davidović je rekao da je epidemija korona virusa izuzetno negativno uticala na broj turista u Crnoj Gori."Nepridržavanje pravila, nepoštovanje poreporuka, dovelo je do toga da se virus vratio, da brojevi skaču iz dana u dan. Znam da ekipe Instituta za javno zdravlje (IJZ) čine sve da što pre pronađu kontakte i da se situacija stavi pod kontrolu", izjavio je Davidović.On je dodao i da je situacija donela dosta izazova za uspeh letnje sezone i turističkoj prometa.U Crnoj Gori je drugog juna proglašen kraj epidemije korona virusa, nakon što su prošla dva inkubacijska perioda od 28 dana bez novih slučajeva zaraze.Međutim, stanje u zemlji od tada se pogoršalo, pa se u Crnoj Gori svakodnevno evidentiraju novi slučajevi infekcije.
Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) organizovaće u Nišu stručne obuke za Rome, povratnike iz Nemačke i drugih zemalja Evropske unije, kao i pripadnike drugih teško zapošljiv...
Četvrti po redu zajmodavac u Grčkoj, Alfa banka, završava dogovor o prodaji portfolija loših kredita, u iznisu većem od milijardu evra, američkoj Fortres grupi, saznaje Rojters.Prodaja je deo napora Alfa banke da se otarasi loših potraživanja prema klijentima i pročisti svoj završni račun, jer grčke banke nastavljaju sa planom da se otarase nenaplativih kredita, nakon poremećaja u poslovanju izazvanih korona virusom.Alfa je već na početku, u februaru, želela da zaključi prodaju portfelja, zvanog Neptun, ali su ključni razgovori morali da se pomere, zbog mera zaštite.Sada ih završava, kako Rojters nezvanično saznaje od strane izvora koji je želeo da ostane anoniman, dok sa druge strane pregovarači nisu imali komentar.Neptun portfolio se sastoji od zajmova koji su odobreni kompanijama srednje veličine i za koje je založena komercijalna imovina, dodao je izvor Rojtersa.Alfa Banka takođe vodi paralelne razgovore sa pet američkih investitora, uključujući Cerberus i PIMCO, u pokušaju da se otarasi drugog problematičnog portfolija sa lošim dugovnjima, čija je vrednost veća d 10 milijardi.Taj portfolio, koji je poznat kao Galaksi, sastoji se od maloprodajnih kredita koji vrede više od 7,5 milijardi, kao kredita koji su odobreni srednjim i velikim korporacijama u vrednosti od 3 milijarde evra.
Osiguranje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a mogućnost razvoja tog sektora zavisiće ili od osiguranja proizvodnje ili od sve promenjlivijih vremenskih prilika, ocenjeno je na panelu o klimatskim promenama "Za koga će biti mesta na Nojevoj barci?" koji je održan na konferenciji "Rizici novog doba".Tokom diskusije je navedeno i da će rast globalnog bruto domaćeg proizvoda do 2050. godine usled prirodnih nepogoda biti za oko tri odsto manji, odnosno za 7.900 milijardi dolara. Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR Novi Sad naveo je da će, kao i prethodnih godina, poljoprivreda biti najviše pogođena aktuelnim poplavama, a da podaci kojima ta kompanija rasolaže već sad ukazuju da sezona zbog vremenskih neprilika neće biti dobra.On je kazao i da se u Srbiji i regionu čak i nakon poplava proteklih godina osiguravajuća društva nisu zabeležila značajniji broj osiguranika, a navodi da bi odgovor na trenutno stanje mogle da budu edukacija i mere javne politike."Nada nije dovoljna. Rast premija bi povećao i BDP, investicije... U Vojvodini beležimo veću stopu osiguranosti, ali su to pretežne velike agri-kompanije. U proseku, svega 12 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je osigurano", rekao je Markeđani. Sandra Nedeljković iz Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije navela je da se, po međunarodnoj metodologiji, šteta od poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine procenjuju na 1,7 milijardi dolara, od čega su 1,4 milijarde predstavlja direktne gubitke. Ona je dodala i da država od 2016. godine, zbog zakonskog okvira, pruža pomoć i naknadu od šteta samo za štetu koju ne pokriva osiguranje."Moramo da jačamo svest, rizik će se prabaciti na građane, a skoro 30 godina nismo ulagali u prevenciju (šteta prouzrokovanih elementarnim nepogodama)... Iako Srbija subvencioniše 70 odsto osiguranja od nepogoda u poljoprivredi, to se ne koristi", zaključila je Nedeljković.Dodala je i da Ministarstvo finansija i Kancelariaj trenutno rade na desetogodišnjoj proceni štete od elementarnih nepogodaKlimatolog sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević kazao je da je smanjenje zagađenja koje je rezultat zabrana kretanja i okupljanja samo na kratak rok usporilo klimatske promene, a da je industrija sve pozitivne efekte nastala iz pandemije pokušala da nadoknadi u proteklih mesec dana."(Ekologijom) ne želimo da smanjimo potrošnju, naprotiv, želimo da proizvodimo još više energije... Najgore što može da nam se desi globalna svađa tokom haotične situacije", dodaje Đurđević-Konferenciju "Rizici novog doba" organizovali su portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs.
Pad BDP Srbije u drugom kvartalu će verovatno iznositi 8-10%, dok se na nivou cele godine procenjuje pad BDP Srbije od oko 3%, što ća biti jedna od najmanjih stopa pada u Evropi, navodi se...
Mediteran, koji je turistički najposećeniji deo sveta i gde godišnje stigne gotovo pola milijarde turista nije dostigao ni 10 odsto uobičajenih turističkih poseta za ovo doba godine nakon pandemije korona virusa i pao je na najnže grane u poslednjih nekoliko decenija, piše Slobodna Dalmacija.Italija, Francuska, Španija, Grčka, Turska, Malta, Kipar, Egipat broje tek prve strane goste nakon otvaranja granica, a u većini tih zemalja nije otvorena ni trećina hotela i ostalih smeštaja.Turističke velesile tek razmišljaju o tome na koji način da se organizuju bez opasnosti od novih zaraza koronavirusom, pa početak leta na Sredozemlju prolazi sa praznim plažama, hotelima i apartmanima.Na kraju juna, uprkos tek otvorenim granicama za članice EU-a, većina tih zemalja još uvek preporučuje svojim građanima da ne putuju ako baš ne moraju. U tome prednjači Nemačka koja u svet godišnje šalje oko 47 miliona svojih državljana, a ove godine ih poziva da ostanu na odmoru unutar granica svoje zemlje.Sudeći prema prvim anketama i željama Nemaca, u tome za sada, na žalost celog turističkog Mediterana i uspevaju, barem što se tiče putovanja avionom, kojim se najviše putuje u Tursku i Španiju.Španija je prošle godine imala 84 miliona turista, a ove godine je građanima EU-a dopustila ulazak tek od 22. juna ulazak, dok će granica s Portugalom ostati zatvorena do jula.Grci su službeno tek ove nedelje otvorili deo hotela i ugostiteljskih objekata, a kako bi podstakli turizam, privremeno su smanjili PDV na sav prevoz sa 24 posto na 13 posto, ali su ostrva i dalje prazna.U Francuskoj se ove godine oslanjaju isključivo na domaće goste. Tako je francuski ministar turizma Jean-Baptiste Lemoyne pokrenuo kampanju pod nazivom Ovog leta posećujem Francusku.Isto rade i u Italiji, gde je problem i u tome što je većina građana u vreme pandemije morala da koristi godišnji odmor, pa će raditi celog leta, a poznato je da na severu tradicionalnog odmora za feragosto.Turska obaveštava kako će otvoriti najviše 50 odsto hotela, a u svakom od njih je obavezno socijalno distanciranje, nošenje maski i merenje temperature gostima.Egipat će svoje hotele i bazene otvoriti tek prvog jula, a kako bi podstakli goste da dođu do kraja novembra, ne traže vize, a smanjiće i naknade za aviokompanije. Po svemu sudeći, na Mediteranu će se ovog leta svako kupati na svojoj obali.
Tehnološki gigant Gugl (Google) najavio je da će delimično odustati od prakse po kojoj nije plaćao medijima za distribuiranje sadržaja, odnosno da će kroz novi servis, koji će predstaviti do kraja godine, izdavačima plaćati korišćenje "visoko kvalitetnog sadržaja", prenosi Axios. Prema za sada dostupnim informacijama, Gugl će plaćati odabranim medijima distribuiranje njihovog materijala, bilo da je u pitanju video, audio, slika ili tekst, u sklopu još uvek neimenovanog projekta.Gugl će takođe korisnicima interneta ponuditi besplatan pristup člancima koji se plaćaju na sajtovima tih medija, kako bi im pomogao da povećaju svoju publiku.Navodi se da je kompanija već potpisala sporazume o partnerstvu sa više lokalnih i nacionalnih publikacija u Nemačkoj, Australiji i Brazilu i planira da se proširi saradnju na druge zemlje u narednih nekoliko meseci.Izdavači koji su se priključili inicijativi su Der Spiegel, FAZ, Die Zeit, Tagesspiegel i Rheinische Post u Nemačkoj, Schwartz Media u Australiji, i brazilska Gazeta.Za sada, sve što su predstavnici kompanije potvrdili o svom novom servisu jeste da će predstavljati "unapređeno iskustvo" u okviru "Google News" i "Discover" sekcija, kojima Gugl distribuira sadržaj na Android telefonima.Bred Bender, potpredsednik Guglovog servisa za vesti, nazvao je novu inicijativu "značajnom promenom tempa" koja bi trebala da "pomogne izdavačima da zarade od visokokvalitetnog sadržaja, podstaknu jači odnos sa čitaocima i pomognu im da postanu lojalni pretplatnici", javlja Fajnenšl Tajms.Regulatorna tela širom sveta se, na inicijativu medijskih kuća, sve češće se sučeljavaju sa Guglom i najavljuju mere po kojima bi tehnološki gigant bio prinuđen da plaća izdavačima korišćenje njihovog sadržaja.Nova inicijativa predstavlja pokušaj nametanja sopstvenih uslova plaćanja sadržaja i jačanje odnosa sa medijskom zajednicom, zaključuje Axios.
DDOR osiguranje od 26. juna omogućiće zaključivanje polisa Putnog zdravstvenog osiguranja sa pokrićem od COVID-19, saopštila je kompanija.Takođe, za sve hotelijere, omogućeno je zaključivanje obaveznog osigiuranja od nezgode za goste sa pokrićem od COVID-19 za sve koji čak i po izlasku iz smeštaja budu hospitalizovani.Ovo pokriće, pokriva troškove neophodnih medicinskih usluga ukoliko je test pozitivan, uključujući testiranje na COVID-19. Dodatno, ukoliko je neophodno, osiguranje uključuje i pomoć pri transportu pacijenta u inostranstvu i povratka u zemlju. I na kraju, u slučaju hospitalizacije u inostranstvu, isplaćuje se fiksni jednokratni iznos u gotovini kao finansijska pomoć. „Preporuka svih stručnjaka, a za turiste željne odmora, je da ga planiraju i provedu u nekom od hotela, banja ili odmarališta na teritoriji Srbije, jer je sprovođenje zdravstevinih protokola u slučaju oboljevanja od koronavirusa svakako efikasnije ovde. Ukoliko ipak dođe do toga da se kod nekoga od gostiju hotela, u toku boravka u odabranom smeštaju ili nakon izlaska iz njega, konstatuje COVID-19 i zbog toga bude neophodna hospitalizacija, DDOR osiguranje obezbediće isplatu fiksnog iznosa za svaki dan proveden u bolnici. Na ovaj način, svaki gost hotela ili druge vrste organizovanog smeštaja, imaće dodatnu finansijsku podršku koja će svakako biti od koristi kada napusti bolnicu“, izjavio je Giorgio Marchegiani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja i dodao: „Ipak, veliki broj turista će želeti da idu na more i putovaće u inostranstvo. Aleksandar Seničić, direktor JUTA kazao je da je DDOR osiguranje omogućio adekvatno pokriće za putnike ka uobičajenim destinacijama u regionu, po pristupačnim cenama koje neće ugroziti budžet za putovanje. Za četvoročlanu porodicu, razlika u ceni za polisu putnog zdravstvenog osiguranja je od 10 do 15€ za 10 dana na nekom od obližnjih mora. A po ceni od dve ture kafe i sladoleda, svako ko oboli od koronavirusa imaće podršku i pomoć u inostranstvu, uz pristojnu sumu do 1000€ po osobi za pokriće troškova lečenja, prevoza i zdravstvene usluge, kao i 400€ u gotovini u slučaju hospitalizacije u inostranstvu. Na taj način, iako će situacija sa virusom COVID-19 obeshrabriti mnoge da ne putuju, neki će se predomisliti imajući na umu to da sada DDOR osiguranje pruža odgovarajuće osiguravajuće pokriće“, izjavio je Seničić.Polisa osiguranja od nezgode za goste za hotela, banja, odmarališta i drugih smeštajnih objektata, sa ugovorenim bolničkim danima usled COVID-19, zaključuje se kao grupna polisa pravnog lica. Korisnici osiguranja su svi gosti čiji je boravak evidentiran u smeštajnom objektu i to bez ograničenja kada su u pitanju godine života. Ovo osiguranje važi ukoliko se ustanovi pozitivan test gosta hotela na COVID-19, a u toku boravka u odabranom objektu, kao i 10 dana nakon odlaska iz smeštaja i ukoliko zbog toga bude bilo neophodno da bude hospitalizovan. Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za COVID-19, moguće je ugovoriti kao individualno, porodično ili grupno, na period do 30 dana. Ugovara se kao doplatak na osnovnu polisu i pruža pokriće troškova lečenja i fiksne iznose nakande ukoliko je neophodna hospitalizacija uzrokovana bolešću COVID-19.
Uspeh i razvoj tržišta kompanije Huavei i danas se osporava, dok kritičari tvrde da iza te kompanije stoji kineska vlada, sa druge strane neki teleoperateri tvrde da ona kontinuirano uvodi inovacije u tu industriju i postavlja nove standarde za podršku klijentima, piše u svojoj analizi Dimitris Mavrakis direktor u organizaciji ABI Research, koja se bavi istraživanjem digitalne tehnologije.Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da većina kritika na račun ove kompanije ne dolazi od strane klijenata, partnera ili čak konkurencije, već od nekih državnih organa i organizacija za nacionalnu bezbednost i regulatora.Između ovih pohvala i kritike, kako ocenjuje, stoji veoma složeno balansiranje, koje zavisi od mnogih pitanja, geopolitičkog trgovinskog rata, odnosa sa dobavljačima i uslovima na tržištu 5G mreže.Veliku konfuziju, prema njegovim ocenama, unose i dezinformacije koje se plasiraju sa obe strane i otežavaju jasan zaključak o tim temama.Bez obzira na to, tvrdi Mavrakis, Huavei je tehnološki jak za 4G i 5G mreže, a verovatno poseduje napredne mogućnosti u razvoju tehnologije i u primeni tih mreža, što je najvažnije.Huavei je među glavnim učesnicima na sastancima Partnerskog projekta treće generacije i jedan od najvećih vlasnika patenata za 4G i 5G.Kako je primena tih mreža trenutno je najvažnija i Huavei je ilustrovao svoju stručnost, profesionalnost i spremnost na saradnju u nekoliko slučajeva, koje navodi autor teksta.Razvijen je koncept SingleRAN 2007. godine zajedno sa Vodafonom, koji omogućava objedinjavanje resursa 2G, 3G i 4G i to je sada industrijski standard, koji nude svi dobavljači.U novembru 2017. pokrenut je CloudAIR koncept koji je omogućio deljenje spektra između 4G i 5G sistema, a veoma sličan dinamičkoj podeli spektra koji se sada komercijalizuje u primeni 5G.Najavljena je primena aktivne antene 64T64R sa višestrukim izlazom koja pomera granice komponenti, pojačala i sistemskog dizajna dizajnirana je da podrži mobilne operatere koji poseduju nestalan 5G spektar u ovom opsegu.Huavei je takođe jedini dobavljač koji je razvio kapacitete Internet of Things ili NB-IoT (u okviru kojih bi se, pored računara i ostali eletronski uređaji povezivali na Internet) i čipset uređaja iz ranih faza komercijalizacije, donoseći mnogo drugih pogodnosti.Ove inovacije su samo neki od primera, jer izveštaji proizvođača su u pripremi i sadrže mnogo više inicijativa u oblasti tehnologije i primene.Sve to prema Mavrakisovom mišljenju potrvrđuje činjenicu da je Huavei važan u razvoju 5G tehnologije, kao i da bi njegova zabrana na globalnom nivou ograničila izbor dobavljača, primorala operatere na duopol ili monopol i prigušila vrednost tehnološke inovacije u celom lancu proizvodnje.
Nemačka fintek kompanija Vajerkard (Wirecard AG) saopštila je danas da je pokrenula proceduru za proglašenje nesolventnosti (stečaja) pred nadležnim sudom u Minhenu, usled pretnje od nesolventnosti i preterane zaduženosti."U nedostatku sporazuma sa zajmodavcima, postojala je verovatnoća da će 30. juna 2020. isteći zajmovi u iznosu od 800 miliona evra, a 1. jula 2020. godine (zajmovi vredni) 500 miliona evra", navodi se u saopštenju.Procenjuje se da Vajerkard drugim finansijskim institucijama trenutno duguje oko četiri milijarde evra.Ubrzo nakon objave, Vajerkardove akcije su izgubile preko 70 odsto vrednosti, a trgovina tim deonicama je bila obustavljena na sat vremena.U Nemačkoj stečajni upravnik ima mogućnost da nastavi da vodi preduzeće sve dok postoji šansa da se pronađe investitor koji bi odkupio dužnika.Prošle nedelje, revizorska kuća Ernst & Young blokirao je pokušaj Vajerkarda da objavi finansijke izveštaje za prvi deo 2019. godine, jer u bilansu stanja nisu mogli da nađu oko 1,9 milijardi evra. Ubrzo nakon toga, izvršni direktor nemačke firme Markus Braun podneo je ostavku zbog skandala, a kasnije je uhapšen pod optužbama da je falsifikovao finansijske izvode kompanije, dok je nemačka Savezna uprava za finansijski nadzor (BaFin) optužila kompaniju za manipulaciju tržištem.Braun je kasnije platio kauciju od pet miliona evra, a moraće jednom nedeljno da se javlja policiji dok traje istraga.
Građani koji su tokom moratorijuma zamrzli i plaćanje naknada za korišćenje dozvoljenog minusa, već od 30. juna platiće naknadu za mart. Pauzirane tri "korona" kamate, dužnici će vratiti tokom ...
Prvog januara prošle godine u Evropskoj uniji bilo je 21,8 miliona građana iz zemalja koje nisu njene članice i predstavljali su 5 odsto njene populacije, objavio je Eurostat.Samo u jednoj zemlji članici živi 13,3 miliona ljudi koji nemaju državljanstvo nijedne EU članice, sa udelom u broju stanovnika od 3 odsto.Ukupan broj stranaca zabeležen je u Luksemburgu, jer 47 odsto njegovog stanovništva čine državljani zemalja koje nisu članice Unije, a veliki udeo njih, od 10 i više odsto, je i na Kipru, Malti, u Austriji, Estoniji, Letoniji, Irskoj, Belgiji, Nemačkoj i Španiji, dok je taj broj, poređenja radi, manji od jednog procenta u Poljskoj i Rumuniji.U zemaljama Evropske unije, većina stranaca, inače je poreklom van njenih granica.
Akcije Lufthanze, najveće nemačke aviokompanije porasle su u četvrtak više od 10 odsto nakon što je objavljeno da su zvaničnici Evropske komisije za konkurenciju odobrili paket Savezne vlade za spašavanje te kompanije, piše Breaking the news.Ipak, realizacija pomoći dogodiće se pod uslovom da Lufthanza prihvati uslove koji su neophodni kako bi se izbeglo narušavanje konkurencije.U međuvremenu, nemački milijarder Hans Herman Tele, koji je glavni akcionar Lufthanze, rekao je da će podržati državnu pomoć kompaniji.Takođe, početkom nedelje, nemački ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je moguć sporazum između Vlade i te kompanije o pomoći u iznosu od devet milijardi evra.
Kada je reč o Jedinstvenom registru sefova, u ovom trenutku ukupno je registrovano oko 40.000 korisnika sefova.
Mekdonalds je zatvorio svoj kultni restoran u 42. ulici na Tajms Skveru u Njujorku i kako kažu iz kompanije, ovo zatvaranje je planirano i pre pandemije, prenosi CNN. Prošle godine Mekdonalds je otvo...
Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno većiKao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om, a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu. Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre. U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine. Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća. Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra. Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“. Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić. On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju. „Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
