Najnovije

Svet

Dojče telekom premašio očekivanja, prihodi dostigli 80 milijardi evra

Finansijski rezultati Dojče telekoma (Deutsche Telekom) premašila su očekivanja analitičara nakon što je kompanija saopštila da je tokom 2019. godine ostvarila neto prihode od 80,5 milijardi evra, što je povećanje od 6,4% u odnosu na prethodnu godinu.Godišnji neto profit je istovremeno povećan za skoro 80%, na 3,9 milijardi evra.Telekomunikacioni gigant je naveo i da će se u predstojećem periodu fokusirati na izgradnju brže optičke mreže za korisnike u Nemačkoj, dodavši da je poslovanje na matičnom kontinentu nastavio da ubrzava.Podružnica u Sjedinjenim Američkim Državama je na kraju godine zabeležila 86 miliona korisnika Dojče telekomovih proizvoda i usluga, što znači da je 2019. godina peta zaredom gde je firma zadobila više od pet miliona novih mušterija.Firmina zarada pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) je dostigla 24,7 milijardi evra, a Dojče telekom ocenjuje da će u tekućoj godini ovaj važan finansijski indikator dodatno uvećati za 800 miliona evra.Pored toga, Dojče telekom je svojim akcionarima saopštio i da tokom 2020. godine  očekuju rast u svim poslovnim segmentima."Ovo je istorijski dan za Dojče telekom. Ovim rekordnim rezultatima smo potvrdili svoju jasnu prvu poziciju u našoj industriji u Evropi", ocenio je Tim Hetges, izvršni direktor nemačke telekomunikacione kompanije. 

Srbija

Novo ime – Online platforma za mlade talente

Kompanija "Novomatic" predstavila je novi društveno odgovorni projekat „Novo ime“, zahvaljujući kojem će veliki broj mladih talenata iz Srbije imati priliku da ostvari svoje snove, navode iz kompanije. Projekat je predstavljen kroz online platformu novoime.rs, zahvaljujući kojoj mladi talenti iz svih krajeva Srbije imaju priliku da predstave svetu svoja znanja i veštine, i na taj način osvoje naklonost i glasove publike, ali i vredne novčane nagrade koje će njihove snove pretvoriti u stvarnost. Ovaj projekat će trajati do kraja godine, i svakog meseca biće izglasan po jedan pobednik, koji će imati priliku da unapredi svoj talenat i ostvari svoje snove i ambicije novčanim iznosom do 2.500 evra. „Projekat "Novo ime" u potpunosti podržava kompanija "Novomatic", koja je već četiri decenije jedan od lidera u svetu gejming industrije, a svih tih godina istovremeno nesebično pruža podršku mladim, uspešnim ljudima, stručnjacima i talentima iz različitih društvenih sfera, i pomaže brojne humanitarne aktivnosti i događaje. Tako smo se i mi, kao deo te velike i uspešne porodice, odlučili da projektom "Novo ime" pružimo priliku mladima u Srbiji da predstave neki svoj talenat, otkriju ga svetu i budu nagrađeni za to“, istakao je Jovo Zagorac, direktor kompanije „Novomatic“.Ako imaš između 16 i 30 godina i živiš na teritoriji Srbije, poseduješ talenat iz oblasti nauke, kulture, umetnosti ili sporta i ne bojiš se da ga podeliš sa svetom kako bi ostvario svoje snove, onda je ovaj projekat baš za tebe!Prijave na www.novoime.rsPROMO

Svet

Tenis centar Ive Majoli kupio proizvođač stočne hrane iz Bjelovara

Novi vlasnik Tenis centra poznate hrvatske teniserke Ive Majoli koji je skoro tri godine u stečaju, je bjelovarska kompanija IMN u vlasništvu Domagoja Sedlića, piše Poslovni.hr.Sedlić je hrvatskoj javnosti poznat po preuzimanju bjelovarskog silosa i najavi  njegovog rušenja i otvaranja shopping centra. Sedlić je vlasnik fabrike za prodaju stočne hrane, veterinarske ordinacije, a bavi se i otkupom žitarica. Kupovinom Tenis centra, Sedlić je postao vlasnik igrališta, zgrada, restorana i bazena u elitnoj zagrebačkoj Jurjevskoj ulici.

Srbija

Samo 8% stranih investicija stiže nam iz azijskih zemalja

Srbija je prošle godina zabeležila neto priliv stranih  direktnih investicija od 3,6 milijardi evra, što je što je za 13,5% više nego u 2018, navodi se u najnovijem izveštaju o inflaciji narodne banke Srbije. Istovremeno, to je i najviši priliv od 1997. godine od kada postoji uporediva statistika SDI, ocenila je NBS. I u 2019. godini ulaganja je karakterisala visoka projektna i geografska rasprostranjenost, a najveći iznosi bili su usmereni u prerađivačku industriju (26%), saobraćaj (25%) i građevinarstvo i poslovanje nekretninama (18%), navodi se u izveštaju. Najviše ulaganja, oko 88%, poticalo je iz evropskih zemalja, od čega oko 54% iz EU, dok se na ulaganja iz azijskih zemalja odnosilo oko 8% priliva stranih direktnih investicija.Turske investicije u Srbiji: Rast u turbulentnim vremenimaSve kontroverze kineske firme koja gradi puteve po Srbiji

Srbija

NBS: Privredni rast u ovoj i narednoj godini 4%

Privredni rast Srbije  u ovoj i narednoj godini iznositi 4%, vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, ocenjeno je u najnovijem izveštau o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS). Rastu investicija najviše doprinosi nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljni izvori finansiranja privatnog sektora, dok rast potrošnje domaćinstava vode pozitivni trendovi na tržištu rada. NBS očekuje da će se u naredne dve godine, inflacija zadržati ispod centralne vrednosti cilja od 3%. U poređenju s projekcijom koju je NBS objavila u novembarskom Izveštaju o inflaciji, nova srednjoročna projekcija inflacije u ovoj godini na nešto je višem nivou usled većeg rasta cena hrane i bržeg zatvaranja proizvodnog jaza nego u novembarskoj projekciji, dok je u 2021. gotovo na istom nivou kao u novembru. Kako se navodi, neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se na brzinu globalnog privrednog rasta i trgovine, karakter monetarnih politika vodećih centralnih banaka, tokove kapitala prema zemljama u usponu i cene nafte i drugih primarnih proizvoda. U manjoj meri rizici za ostvarenje projekcije odnose se na kretanje domaćih regulisanih cena, karakter nove poljoprivredne sezone i rast domaće tražnje, ocenjuje se u izveštaju.

Srbija

Užička Elektrotermija dobila novog suvlasnika iz Švedske

Užička Elektrotermija, privatno preduzeće za proizvodnju svih vrsta električnih grejača i termotehničkih uređaja, dobilo je novog većinskog suvlasnika - švedsku kompaniju Backer AB. Švedska kompanija je preuzela 51 odsto firme na Belim zemljama, kod Užica, dok je suvlasnik 49 odsto udela Elektrotermije ostala Mirjana Kovčić, vidi se iz dokumenata objavljenih na portalu Agencije za privredne registre. BAcker AB je deo NIBA grupe kojoj je Gorenje Grupa krajem prošle godine prodala 100 odsto fabrike za proizvodnju grejača za vodu Gorenje Tiki iz Stare Pazove. Užička kompanija osnovana je aprila 1983. godine kao radionica za proizvodnju patron grejača sa samo dva zaposlena radnika, navodi se na sajtu kompanije. Gorenje Valjevo će biti centar za rashladnu tehniku Hisense Grupe u Evropi

Svet

Neznatno opao broj novoosnovanih firmi u EU

Udeo novoosnovanih preduzeća u broju aktivnih firmi na teritoriji Evropske unije umanjio se neznatno na ukupno 9,7%, ukazuju najnoviji podaci koje je objavio Eurostat.Kancelarija za statistiku EU računa da je tokom 2017. godine iznad evropskog proseka po broju preduzeća koja su zabeležila prve prihode ili rashode za zaposlene bila tačno polovina država članica.Prema tim procenama, navitalnija poslovna sredina beleži se u Litvaniji, gde je skoro petina aktivnih preduzeća osnovano u protekle dve godine.Slede Portugalija (15,7%), slovačka (13,67) i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je tada tada bilo obuhvaćeno analiom (sa 12,8%).Na drugom kraju lestvice nalaze se Grčka (4,5%), Belgija (6,3%) i Švedska (6,6%).Broj zaposlenih u novim aktivnim preduzećima varira u manjem obimu, obzirom da varira od 1,2% svih radnika u Nemačkoj do 5,2% u Portugaliji, koja je i jedina država koja je "prebacila" stopu od 5%.

Video

(VIDEO) Završi se rat dok mi poništimo plagijat

Da li su lažne diplome eksces ili postoji paralelni sistem koji proizvodi diplome za nekog ko uopšte nema nikakvo znanje i ko se čak nekad nije ni pojavio na tom fakultetu? Da li mi kao društvo uopšte imamo neke mehanizme da na to reagujemo? Ovo su samo neka od pitanja koja je postavio Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik za informacija od javnog značaja na debati "Obrazovanje kao ključni ljudski reurs budućnosti".POGLEDAJTE U VIDEU ISPOD TEKSTA ŠTA JE ŠABIĆ JOŠ REKAO.Debata je održana u Domu Vukove zadužbine u Beogradu u organizaciji grupe nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti), uz podršku Ambasade Švedske. Ovo je prva debata u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" u kojem je ova grupa medija želela da otvori teme strateški važne za dalji pravac razvoja Srbije.

Srbija

Društveni dijalog „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“

Grupa nezavisnih medija u Srbiji(Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) u četvrtak 20. februara 2020. godine od 10 časova u Domu Vukove zadužbine, Kralja Milana 2, Beograd organizuje  debatu „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“.Debatu će otvoriti prof.dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka , a ostali učesnici su:Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije, UVODNIČARVladimir Đurđević, Fakultet za fiziku,  UVODNIČARDanijela Božanić, UVODNIČARVladica Cvetković, SANU, profesor Rudarsko geološkog fakultetaMilan Antonijević, Fond za otvoreno društvoDragana Žarković, direktorka BIRN Srbija Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena školaSrđan Ognjanović, Matematička gimnazijaElizabet Paunović, Svetska zdravstvena organizacijaMiodrag Zec, profesor Filozofskog fakultetaĐorđe Vukadinović, narodni poslanikVigor Majić, PetnicaMilojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u BeograduZoran Čičak, član Ohridske grupeGojko Božović, izdavačBogdan Petrović, konsultantVladan Ivanović, profesor Univerziteta u Kragujevcu      Božo Prelević, advokat         Ovo je druga debata u okviru društvenog dijaloga “Srbija 2030-koji je naš put?” o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.Spomenuta grupa medija želi da kroz šest tematskih okruglih stolova okupi do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta koji bi u dijalogu izneli lepezu mišljenja o datim temama.Debate je podržala Ambasada Švedske kroz svoj program Drive for Democracy.

Srbija

Da li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?

Dokumenti o javnoj nabavci za uvođenje LED osvetljenja u Negotinu nagoveštavaju mogućnost da ovi sporni poslovi, koje većinom dobijaju kompanije povezane sa srpskim i mađarskim vlastima, završe pred organima Srbije i Evropske unije.Opština Negotin raspisala je u julu 2019. godine javnu nabavku za izbor privatnog partnera za vršenje usluge rekonstrukcije, racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera uštede energije.Neimenovani potencijalni ponuđač osporio je uslove na tenderu Opštine Negotin i požalio se da najveći broj ovih poslova u Srbiji dobijaju firme ESCO Elios, U light Kft, Resalta i Keep Light, za koje je BIRN otkrio da su povezane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.„Mi ostali dolazimo do zaključka da nešto ipak nije u redu i da je sve ovo daleko od slobodne i fer tržišne utakmice koju navodite“, navodi se u memorandumu o pitanjima koje je potencijalni ponuđač poslao Opštini Negotin.Ponuđač, čije ime se ne otkriva u dokumentima, naveo je da se trenutno „priprema materijal o sprovođenju javnih nabavki za modernizaciju javnog osvetljenja na teritoriji Republike Srbije o kom će biti upoznati mediji u Srbiji i inostranstvu a najverovatnije i sudski organi RS i EU“.U odgovoru na poduže pitanje ponuđača, koji je Opština objavila 31. januara, navodi se samo da će naručilac „izvršiti izmenu konkursne dokumentacije“, što sugeriše da su žalbe potencijalnog ponuđača uvažene.Međutim, manje od dve sedmice kasnije zaustavljene su aktivnosti u postupku javne nabavke zbog podnetog zahteva za zaštitu prava, vidi se iz obaveštenja od 12. februara ove godine.Ugradnja LED svetiljki u gradovima i opštinama širom Srbije postala je unosan posao za firme bliske  predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, o čemu su pisali BIRN i mađarski portal Direkt36.Među ovim firmama su Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, slovenačka firma Resalta čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić, kao i mađarski Elios i U Light Kft.BIRN je u decembru 2019. objavio da su te firme u različitim kombinacijama dobile 22 od 24 ugovora ukupne vrednosti skoro 50 miliona evra za ugradnju LED svetiljki u mestima širom Srbije.Južna Bačka godinama unazad zarađuje na desetine miliona evra u poslovima sa državom, a njen vlasnik Dragoljub Zbiljić bio je garant za kredit koji je SNS podigao 2012. godine za potrebe izborne kampanje.Kompanija Keep Light postala je poznata 2016. godine kada je portal Pištaljka.rs objavio da je dobila posao kupovine i isporuke svetlećih elemenata u Beogradu na nameštenom tenderu.U decembru prošle godine Keep Light je dobio još jedan ugovor za uvođenje LED osvetljenja, i to u Leskovcu za 105 miliona dinara.Još jedna opština traži partnera za LED rasvetuKeep Light popravlja novogodišnju rasvetu za 12 miliona

Svet

Ekološke organizacije odložile izgradnju Tesline Gigafabrike

Viši administrativni sud u Nemačkoj privremeno je sprečio nastavak priprimanja terena za Teslinu Gigafabriku u blizini Berlina, nakon što su se lokalni ekološki pokreti žalili na krčenje šuma koje je preduslov za izgradnju, prenosi Dojče vele (Deutsche Welle).Iako proizvođač električnih automobila još uvek nema sve potrebne građevinske dozvole, prošle nedelje je otpočeo sa sečom 91 hektara šume gde proizvodna linija treba da se nalazi u budućnosti.Seča će biti zabranjena dok se žalbeni postupak koalicije više nevladinih organizacija ne okonča pred nadležnim sudovima, obzirom da je procenjeno da bi podizvođači šumu posekli za samo tri dana.Tesla je nedavno kupila 300 hektara šume u blizini Grunajda za izgradnju Gigafabrike, koja bi do 2021. godine trebala da proizvodi 10.000 vozila nedeljno i upošljava do 12.000 radnika.Građani Grunajda su ubrzo nakon toga počeli da organi9zuju proteste, navodeći da ih vlasti nisu konsultovale u vezi sa projektom.NEMCI PROTESTUJU PROTIV TESLINE GIGAFABRIKE

Svet

Zagrebačka berza isključila akcije sedam firmi bivšeg Agrokora

Zagrebačka berza donela je odluku o isključenju akcije sedam preduzeća bivšeg Agrokora iz redovnog trgovanja zbog neispunjenja obaveza o transparentnosti poslovanja, prenosi portal Index.hr.Akcijama Jamnice, Leda, Zvijezde, Tiska, Belje, Vupika i PIK Vinkovaca se ne trguje od marta 2018. godine, kada je Hrvatska agencija za nadzor financijskih usluga privremeno obustavila trgovanje tim deonicama. U obrazloženju odluke navodi se da navedene kompanije u međuvremenu nisu objavljivale kvartalne i godišnje finansijske izveštaje, zbog čega su više puta bile opomenute, kao ni da nisu plaćale ostale finansijske obaveze prema Berzi.Agrokor je 2017. godine podneo predlog za otvaranje postupka prinudne uprave nad tim preduzećima, koje su lane izričito navele da više nikada nneće ispunjavati uslove za trgovinu akcijama na uređenom tržištu kapitala. NAVODNA KONCENTRACIJA FORTENOVE: TURIZAM, BIOSKOPI, POSREDOVANJE U OSIGURANJU...

Svet

Koronavirus umanjuje Eplove prihode

Kompanija Epl (Apple) upozorila je svoje investitore da će epidemija koronavirusa umanjiti prihode u kvartalu koji se okončava u martu, prevashodno zbog umanjenja proizvodnje pametnih telefona i manje potrošnje u Kini.U saopštenju se navodi da se veći broj proizvođača komponenti za iPhone modele nalazi van virusom najgore pogođenoj Hubei provinciji u Kini, ali da će proizvodnja svakako biti manja nego što su prethodne projekcije ukazivale.Tehnološki gigant je prethodno ocenio da će prihodi porasti sa 58 milijardi na preko 63 milijardi u drugom fiskalnom kvartalu.Drugi razlog za negativnije projekcije jeste manja potražnja za Eplovim proizvodima, u kojoj kompanija ostvaruje 15% svojih globalnih prihoda.Sve Eplove prodavnice u Kini su ili zatvorene ili rade sa skraćenim radnim vremenom, zbog čega beleže drastičan pad mušterija, premda je potražnja na drugim tržištima ostala u ravni prethodnih projekcija, dodaje se u saopštenju.Epl je najavio da će više nego udvostručiti donacije za podršku organizacijama koje leče bolesne ili koji rade na suzbijanju širenja COVID-19 koronavirusa.Iako veliki broj tehnoloških firmi svoju elektroniku proizvodi u Kini, Epl je jedna od retkih koja i veliki deo svoje zarade ostvaruje na tom azijskom tržištu.Prema poslednjim podacima, od epidemije koronavirusa koja je počela u Kini umrlo je 1.868 ljudi, dok je obolelo preko 73.300.EPL KAŽNJEN SA 25 MILIONA EVRA ZBOG NAMERNOG USPORAVANJA TELEFONA

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković

Srbija

Guvernerka NBS utvrdila pravila za registar sefova

Guverner Narodne banke Srbije doneo je odluku o bližim uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra sefova.Jedinstveni registar sefova sadrži podatke o korisnicima sefova koje vode banke.U Jedinstvenom registru sefova ne vode se podaci o sadržini sefova.Ako je korisnik šefa fizičko lice, jedinstveni registar sefova sadrži lične podatke o korisniku, datum zaključenja i prestanka ugovora o sefu, kao i period na koji je taj ugovor zaključen. Zatim podatke o statusu sefa, da li je aktivan, da li postoji zabrana raspolaganja ili prestanka ugovora o sefu. Slični podaci se traže i u slučaju da je korisnik sefa pravno lice.Banke su dužne da dostavljaju elektronski ove podatke Narodnoj banci Srbije u rokovima predviđenim ovom odlukom.Podaci iz Jedinstvenog registra sefova nisu javno dostupni i na njih se primenjuju propisi kojima se uređuju bankarska tajna i zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra sefova, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.NBS napravila strategiju Srbije za mala plaćanja

Srbija

Vlada Srbije šalje humanitarnu pomoć Kini od 15 miliona dinara

Vlada Srbije izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 15 miliona dinara na ime humanitarne pomoći Narodnoj Republici Kini, objavljeno je u najnovijem službenom glasniku.Prethodno je premijerka Ana Brnabić najavila da Vlada Srbije šalje pomoći Kini u vidu medicinskih i tehničkih sredstava u vrednosti od 15 miliona dinara kao izraz solidarnosti i saosećanja sa kineskim narodom koji se bori sa korona virusom.Šta sve može korona virus srpskoj privredi?