Najnovije

Video

(VIDEO) Zec: Pupin bi bio čobanin da se samo gledalo šta privredi treba

Današnja reforma obrazovanja je zasnovano na potrebama poslovne zajednice, kaže profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec. Zašto on misli da to ne treba da bude jedini kriterijum, pogledajte u video u nastavku teksta.  Profesor Zec je bio učesnik na  debati „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti"  koja je održana u Domu Vukove zadužbine u Beogradu u organizaciji grupe nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti), uz podršku Ambasade Švedske. Ovo je prva debata u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" u kojem je ova grupa medija želela da otvori teme strateški važne za dalji pravac razvoja Srbije.PROČITAJTE JOŠ: POLA MLADIH ODE, POLA SE UČLANI U SNS PRVI U REGIONU: VLADA SRBIJE DONELA STRATEGIJU RAZVOJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

2019

APATINSKA PIVARA

Pozitivan uticaj na budućnost zajednice je naš zadatakKada god proizvodimo, prodajemo i konzumiramo pivo, ostavljamo određeni trag u zajednicama u kojima poslujemo i to više od 260 godina. Lepota naše odgovornosti ogleda se u tome da svakodnevno brinemo o tome da taj uticaj bude pozitivan!Kompanija Molson Coors Brewing Company nedavno je objavila skup novih globalnih ciljeva za ambalažu u cilju smanjenja plastike u ambalaži, sa namerom da do 2025. godine što više ambalaže može da se koristi višekratno, da može da se reciklira ili bude biorazgradivo. Jedan od postavljenih ciljeva je i nastojanje da pivara konstantno ostvaru¬je pozitivan uticaj na poslovanje, zajednicu i okolinu u kojoj poslu¬je ostavljajući svojevrsni trag (Beer print). Stoga su zaposleni u Molson Coors-u posvećeni misiji da podižu svest o odgovornom konzu¬miranju alkohola, ekološkim standardima, po¬boljšanju zdravlja i doprinose zajednici u kojoj žive i rade. U 2018. godini, 4.000 zaposlenih širom sveta, zajedno sa 5.500 ljudi iz lokalnih zajednica, bili su uključeni u ostvarivanje pozi¬tivnog uticaja na poslovanje, okolinu i zajed¬nicu.Kao deo Molson Coors-a, Apatinska pivara uspešno prati i realizuje postavljenje ciljeve u oblasti održivosti do 2025. godine. Svoj pozitivan uticaj u Srbiji ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, doprinos zajednici i dobru kulturu poslovanja.Kad pijem, ne vozim!Do 2025. godine kompanija Molson Co¬ors-a se obavezala da će zajedno sa najve-ćim svetskim proizvođači¬ma alkoholnih pića i u sa¬radnji sa državama širom sveta, smanjiti neodgovor¬nu i neprimerenu konzu¬maciju alkohola za 10 od¬sto. Kroz kampanju „Kad pijem, ne vozim“ i saradnju sa Upravom saobraćajne policije MUP-a Srbije, Apa¬tinska pivara već 13 godina edukuje javnost o odgovornom konzumiranju i rizici¬ma vožnje pod dejstvom alkohola. Efikasna kontrola alkoholi-sanosti vozača koju spro¬vodi saobraćajna policija i preventivne akcije koje se sprovode sa ciljem podizanja svesti o posledicama upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, doprineli su da se procenat saobraćajnih nezgoda postepeno smanjuje, iz godine u godinu.  U okviru kampanje „Kad pijem, ne vozim“ Apatinska pivara je tradicionalno Upravi saobraćajne policije donirala alkometre najsavremenije generacije, kako bi podržala efikasniju kontrolu saobraćaja. I ove godine uručeno je deset najsavremenijih alkometara sa integrisanim GPS modulom. Do sada je pivara donirala 125 najsavremenijih alkometara Upravi saobraćajne policije nastojeći da udruženim snagama edukuju javnost o važnosti odgovorne konzumacije i rizicima vožnje pod dejstvom alkohola.MUP i Apatinska pivara nastavljaju obuke u NAVAK-uPartnerstvo Apatinske pivare sa NAVAK aka¬demijom omogućava da se svake godine organizuju obuke za mlade vozače. Treninzi bezbedne vožnje imaju za cilj da što više punoletnih srednjoškolaca iz Apatina i okolnih gradova, koji poseduju vozačku dozvolu, prođe kroz obuke i  nauči da prepozna i reaguje na opasnosti tokom vožnje i stekne realno vozačko iskustvo.  Prema  zvaničnoj statistici nijedan mladi vozač koji je u proteklih pet generacija prošao trening bezbedne vožnje u organizaciji Uprave saobraćajne policije i Apatinske pivare u Nacionalnoj vozačkoj akademiji (NAVAK), nije izazvao saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom, što pokazuju rezultati Uprave saobraćajne policije koje je iznela u duhu ovogodišnje Svetske nedelje bezbednosti na putevima. Istovremeno, polaznici ovih obuka su tokom prošle (2018) godine, kada se pratio nadzor na putevima, u proseku izazivali 36% manje nezgoda u saobraćaju od svojih vršnjaka. Reciklirajte i Vi!Održiva proizvodnja piva za kompaniju Molson Coors znači da do 2025. dostigne Zero waste to landfill, odnosno da ništa ne odlaže na deponije. Ostali otpad se ponovo koristi, reciklira ili zbrinjava na neki od zakonom propi¬sanih načina. U proizvod¬nji se slede svi ekološki zahtevi, racionalizuje potrošnja vode, ugljen-dioksida i struje, a ume¬sto sirove nafte, koristi se prirodni gas. Kroz kampanju „Reciklirajte i Vi“ efikasno se podsti¬če pravilno odlaganje ambalažnog otpada i širi svest o važnosti reciklaže.  Bazar reciklaže osmišljen je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Visokom školom likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija i na nesvakidašnji način pokazuje da je moguće kreirati upotrebne i umetničke predmete od recikliranog materijala poput PET boca i limenki Naš prvi bazar reciklažeKrajem maja 2019. godine Apatinska pivara organizovala je jedinstven Bazar reciklaže u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“ i na taj način ponovo podsetila građane na važnost recikliranja i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada. Bazar reciklaže osmišljen je u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Visokom školom likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija i na nesvakidašnji način pokazuje da je moguće kreirati upotrebne i umetničke predmete od recikliranog materijala poput PET boca i limenki. Ceo Bazar imao je prodajni karakter, a novac od prodaje ovih dela doniran je obrazovnim ustanovama koje su učestvovale u projektu.Udruženi u pomoći osobama sa invaliditetom - „Čep za hendikep“Nastavljena je i dobra tradicija prikupljanja čepova koju pivara organizuje tokom godine kako bi donirala Udruženju „Čep za hendikep“ i pomogla u nabavci ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije. U proteklom periodu prikupljeno je 1.400.000 čepova u distributivnim centrima širom Srbije. Do sada je prikupljeno oko pet tona čepova. Za čistiji spust na Drini!Apatinska pivara i SEKOPAK su tokom 26. Drinske regate, u okviru kampanje „Reciklirajte i Vi“, postavili reciklažne setove kutija za prikupljanje različitih vrsta otpada kako bi učesnici regate mogli pravilno da odlože otpad. Okupljeni volonteri su uz pomoć učesnika regate selektovali i sakupili 140 kg otpada, aluminijumskih limenki, ukazujući na početku Drinskog spusta svim ljubiteljima letnjih druženja na važnost reciklaže i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada.  Reciklažni setovi bili su postavljeni na prostoru samog starta regate, a sav prikupljeni otpad bio je selektovan i odnet na reciklažu u saradnji sa JKP „12 septembar“ - Bajina Bašta.Podrška Supernatural festivaluZaposleni su se pridružili dugogodišnjoj inicijativi pošumljavanja na Adi Huji, u Dunavskom parku, u okviru Supernatural festivala. U akciji pod nazivom „Neka šuma bude s tobom“ posađeno je 30 sadnica platana, vrbe i jasena, kao i 300 hrastova lužnjaka. Supernatural je okupio prijatelje, ljubitelje prirode i Ade Huje, kao i sve one koji su želeli da doprinesu akciji pošumljavanja uz paprikaš i dobru muziku. Na ovaj način simbolično je obeležena prva etapa revitalizacije špica Ade Huje, a u okviru Dunavskog parka na Adi Huji zasađena je Jelen šuma.Učešće na BELhospice turnirimaTim Apatinske pivare pomaže zajednici kroz učešće u brojnim sportskim huma-nitarnim akcijama. Svake godine se na Beogradskom maratonu trči za BELhospi¬ce tim i učestvuje na sport¬skim turnirima i na taj način pomaže prvom hospisu za palijativno zbrinjavanje obolelih. I ove jeseni zaposleni u pi¬vari nastavljaju sa širenjem pozitivnog uticaja – kroz donacije lokalnoj zajedni¬ci, obeležavanje Svetskog dana odgovorne konzuma¬cije piva i učešćem u BEL¬hospice humanitarnom tur¬niru u tenisu. Biti uspešan i ostaviti tragGlobalizacija je nametnula način života uslovljen stalnim promenama i privikavanjem na njih. Biti uspešan danas i ostaviti trag u poslovanju iziskuje stalno praćenje trendova i reagovanje na mnoge izazove poput kretanja stanovništva, praćenja klimatskih promena, zagađenja plastikom i mnogih drugih. Dobru poziciju na svetskoj listi pivara kompanija Molson Coors, a Apatinska pivara lokalno održavaju upravo stalnim radom i postavljam novih ciljeva i rezultata koji doprinose ukupnom progresu zajednica u kojima ove organizacije posluju.  

Srbija

Vino, bodež, gusle: Šta su funkcioneri Srbije dobijali na poklon

Agencija za borbu protiv korupcije objavila je katalog poklona koje su funkcioneri u Srbiji dobijali tokom 2018. godine, među kojima su knjige, slike, vino, ali i tradicionalno oružje i gusle.U katalogu se navodi da je bilo 668 poklona, najčešće protokolarnih, od čega su funkcioneri zadržali 98 u ličnoj svojini, dok je 570 poklona prešlo u javnu svojinu.Najčešći pokloni u 2018. godini bili su knjige, slike, fotografije, suveniri, plakete, vina i druga alkoholna pića, ali se na listi nalaze i jedan bodež, jedne gusle i jedan primerak “tradicionalnog oružja”.Daleko najviše poklona primio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 128 poklona, koji su svi prešli u javnu svojinu.Po broju poklona slede Ministarstvo odbrane (65), Vlada Srbije (50) i Univerzitet u Novom Sadu (40), za koje Agencija navodi da su i prethodnih godina prijavile najviše primljenih poklona.Najskuplji poklon iznosio je 363.510 dinara, ali reč je o 14 računara koje je organ, odnosno, Osma beogradska gimnazija evidentirala i prijavila Agenciji kao jedan poklon, navodi se u saopštenju.Najveći broj poklona u 2018. godini je iz Srbije (193), zatim slede pokloni iz Kine (71), Rusije (35), Belorusije (28), BIH (25), UAE (25). U 31 slučaju država iz koje je poklonodavac je nepoznata jer organ u svojoj evidenciji nije naveo taj podatak.Agencija je pozvala državne i druge organe, organizacije i javne službe da dostave evidencije o poklonima funkcionera za 2019. godinu, najkasnije do 1. marta 2020. godine.PROČITAJTE JOŠ:Slučaj koji će usporiti izbacivanje ljudi na ulicu?

Srbija

Rok za vađenje novih oružnih listova ističe u martu, zamenjeno svega petina

Rok za zamenu oružnih listova u Srbiji ističe 5. marta, a procedura za uzimanje novih dokumenata je koplikovanija i skuplja, obzirom da je za zamenu dokumenata potrebno izdvojiti i više od 12.000 dinara, prenosi današnja Politika.Zakonom o oružju koji je usvojen 2016. godine je građanima dat period od tri godine da obezbede nova dokumenta, a Vlada Srbije je prošle zime predložila da se taj rok dodatno produži za godinu dana.Uprkos tome, u proteklih 12 meseci iz nedovoljno jasnih razloga nije zamenjena ni petina oružnih listova, a obzirom da je do primene ostalo tri nedelje očekuje su gužve i u policijskim stanicama i domovima zdravlja.List navodi da, prema nezvaničnim podacima, najmanje 600.000 stanovnika Srbije ima dozvolu za vatreno oružje, a da bi država prihodovala oko 30 miliona evra ako bi svako od njih platio novu dozvolu, neophodne takse, lekarsko uverenje i uverenje da se protiv njih ne vodi krivični postupak.Spisak svih plaćanja za vađenje novog oružnog lista nalazi se na veb-prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.Pored toga, Politika navodi i da je kazna za vlasnike oružja koji ne izvade nova dokumenta, kao i da je poslednjim propisima ukinuta kategorija trofejnog oružja.PROČITAJTE JOŠ:Instagram zatvara svoja vrata za elektronske cigarete i oružje

Svet

Sin hrvatskog predsednika radi kao novinar

Stariji sin nedavno izabranog predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, Ante Jakov Milanović, od pre mesec dana radi kao honorarni dopisnik Televizije Jadran, javio je Poslovni.hr. Kako navodi portal, vlasnik TV Jadran je splitski preduzetnik Stipe Latković, kum Stjepana Mesića.Latković je, dodaje se, često prozivan zbog građevinskih poduhvata u kojima je uništio uvalu Vruja između Omiša i Makarske. PROČITAJTE JOŠ: DA LI PREDSEDNIK VUČIĆ IMA KOLA?

Svet

Unicredit banka otpušta 6.000 zaposlenih

Najveća finansijska institucija u Italiji, Unicredit banka, najavila je da će u matičnoj zemlji otpustiti 6.000 zaposlenih i zatvoriti oko 450 filijala tokom predstojećeg trogodišnjeg procesa restrukturiranja.Kako prenosi agencija Blumberg (Bloomberg), izvršni direktor grupacije je svoje planove pismenim putem već saopštio sindikatima, a banka je u decembru najavila da planira da otpusti 8.000 ljudi ili 9% ukupne radne snage.Pregovori sa sindikatima će se odvijati do kraja marta, a najveći broj zaposlenih će, u skladu sa prethodno postignutim dogovorom, biti otpušteno prevremenim penzionisanjem.Italijanska banka uprkos najavljenim otpuštanjima dobro posluje, tako da je u četvrtom kvartalu 2019. godine ostvarila profit bolji od očekivanog, a kao strateški plan banke navodi da će raditi na povećanju profita investitorima kombinacijom jačih dividendi i otkupa akcija.List Fajnenšl tajms (Financial Times) je u decembru objavio da su evropske banke samo u proteklih 12 meseci otpustile preko 60.000 radnika, navodno zbog negativnih ekonomskih izgleda.PROČITAJTE JOŠ:Potražnja preduzeća za kreditima u evrozoni pala prvi put od 2013. godine

Srbija

Agremo pobednik prvog AIM startap takmičenja

Tehnološka platforma Agremo pobednik je prvog nacionalnog AIM Startup takmičenja koje su organizovali Naučno-tehnološki park Beograd i Annual Investment Meeting (AIM), vodeća investiciona platforma na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi.Taj startap će kao lokalni pobednik imati priliku da predstavi svoje rešenje globalnoj publici i vodećim svetskim investitorima i preduzetnicima na AIM 2020 od 24. do 26. marta u Svetskom trgovinskom centru u Dubaiju, kao i da učestvuje na globalnom AIM Startup finalu gde će se sa pobednicima drugih lokalnih takmičenja iz više od 80 zemalja na svetu nadmetati za nagradu od 50.000 dolara.Agremo razvija softversku platformu koja koristi veštačku inteligenciju da automatizuje procese analize slika prikupljenih iz vazduha pomoću dronova i satelita kako bi se dobile što preciznije informacije o usevima, biljkama i poljima i time unapredili različiti procesi u poljoprivredi.Milan Dobrota, generalni direktor Agremo-a, kazao je da već imaju nekoliko korisnika na Bliskom Istoku, kao i da će odlazak u Dubai na AIM zapravo biti prvi korak za veći prodor na tom tržištu, prilika za predstaviljanje i kreiranje nove mreže kontakata."Drugačije bi to bilo znatno teže. Imajući u vidu da je reč o delu sveta sa velikim potencijalom i potrebama za preciznom poljoprivredom i novim tehnološkim rešenjima u ovoj oblasti, učešće na ovako velikom skupu će pomoći da uvećamo svoje šanse za ekspanziju biznisa na tržištu Bliskog Istoka", kazao je Dobrota.U finalu prvog AIM Startup takmičenja, održanom 10. februara  u Naučno-tehnološkom parku Beograd, predstavilo se ukupno deset startap kompanija. Uz Agremo to su i: E-prime, White Lemur, Joberty, Tele Go, Leanpay, PatchAI, Digital Worx, Teodesk i Ultimo, a o pobedniku je odlučio stručni žiri u sastavu Predrag Predin (South Central Ventures), Stevica Kuharski (Fil Rouge Capital) i Ivan Dimitrijević (Telenor).Annual Investment Meeting (AIM) je inicijativa Ministarstva ekonomije UAE, a tema ovogodišnjeg, desetog izdanja je "Ulaganje u budućnost: oblikovanje globalnih strategija ulaganja".AIM 2020 će okupiti visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka, korporativne lidere, privrednike, regionalne i međunarodne investitore, preduzetnike, te vodeće akademske i investicione stručnjake. Na prošlogodišnjem događaju učestvovalo je više od 16.000 posetilaca, 436 izlagača i suizlagača kao i više od 150 investicionih stručnjaka iz 143 zemlje sveta.PROČITAJTE JOŠ:Otvorene prijave za prvo AIM Startup takmičenje u Srbiji

Srbija

Ekonomska razmena Srbije i Indije dostigla 200 miliona dolara

Potencijal ekonomske saradnje Srbije i Indije je sa 200 miliona dolara bilateralne razmene daleko od ispunjenja svog istinskog potencijala, kaska za političkom saradnjom, ali je sve bolja u domenu namenske industrije, poljoprivrede i turizma, kazao je ambasador Indije u Beogradu Subrata Batačardži.On je u intervjuu za magazin CorD naveo da je potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina koji je potpisan 2018. godine između dve države otvorio prostor za izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda Indiju."Srpski uzgajivači jabuka su to već uzeli u obzir. Sa posetom indijskog tehničkog tima Srbiji su sve prepreke uklonjene da se sa izvozom jabuka otpočne", rekao je Batačardži.Indija, sa druge strane, trentno investira u više industrijskih poduhvata: proizvodnju traktora, preradu hrane, obradu aluminijuma, IT.Batačardži je ocenio da je dolazak indijskog TAFE-a, koji je otkupio proizvodnju domaćih IMT traktora, motivisao i druge kompanije da razmotre mogućnot za investiranje u Srbiji.Kao još jednu dodatnu oblast ekonomske saradnje, navodi i turizam, a navodi da bi Srbija sa svojim "lepim predelima, bogatom kulturom i privlačnom nacionalnom kuhinjom" mogao da bude mamac za putnike iz Indije.Dodao je i da je od kraja 2017. godine preko 25 hiljada indijskih turista posetilo našu zemlju, a da bi taj broj bio veći ako bi domaće turističke kompanije nudile grupne ture ili ako bi se uspostavio direktni let Srbija-Indija.Batačardžija kaže da je još jedna šansa za razvoj turizma i filmska industrija, odnosno da sve veći broj Bolivudskih filmova koji se sve više snimaju u Srbiji, koji bi popularizovali Srbiju kao destinaciju.PROČITAJTE JOŠ:Nestvarna priča kupca IMT-a, Indijac odrastao uz fabriku na Novom Beogradu

Srbija

Raste spremnost građana da učestvuju u dobrotvornim akcijama

„Korporativna filantropija je u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji. Kao i prethodnih godina i ove godine Trag fondacija, kroz konkurs za VIRTUS nagradu za filantropiju, traga za svim pojedincima, kompanijama i malim i srednjim preduzećima koji su tokom 2019. godine činili dobra dela, podržavali neprofitne organizacije i inicijative i tako razvijali zajednice u kojima žive i posluju", izjavila je u intervjuu za naš portal Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Foto: Aleksandar Crnogorac  Koji su glavni ciljevi ostvareni od 2007. godine kada ste počeli da dodeljujete nagradu?  Naš glavni cilj je kontinuirani razvoj lokalnih zajednica i filantropije u Srbiji, tako da posao Trag fondacije verovatno nikada neće biti u potpunosti završen. Uvek postoje novi načini na koje se razvija kultura davanja u svetu koji se menja. Ipak, jesu napravljeni značajni pomaci. IPSOS je za 2018. godinu sproveo istraživanje koje nam je omogućilo uvid u stanje i stavove o filantropiji danas i da ih uporedimo sa stavovima zabeleženim pre 8 godina. Danas znatno manji broj ljudi smatra da je davanje za opšte dobro u Srbiji nerazvijeno, dve trećine građana tvrdi da je učestvovalo u dobrotvornim akcijama, a raste i spremnost građana da učestvuju u budućim inicijativama. Sve promene u društvenoj sferi su spore, ali pozitivni pomak nam pokazuje da smo na pravom putu. Korporativna filantropija je takođe u velikom porastu i poslovni subjekti danas doniraju najveći procenat zabeležene darovane sume u Srbiji.  Da li imate podatke kolika je bila ukupna vrednost donacija u 2018. godini u Srbiji?  Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci. Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti.  Kakva je razlika u doživljaju filantropije kod pojedinaca i kompanija?  Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći i da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme svojih zaposlenih.  Koga biste istakli među prošlogodišnjim dobitnicima?  Dobitnica Glavne nagrade za 2018. godinu je bila Banca Intesa i njihov program namenjen ženskim preduzetnicama, dok je nagradu za malo i srednje preduzeće odneo Bosis iz Valjeva koji već duži niz godina pruža svebuhvatnu podršku institucijama i inicijativama u ovoj zajednici. Dobitnik glavne nagrade u kategoriji namenjenoj pojedincima je dobrotvor iz Kanade, penzioner Milomir Glavčić, koji već 7 decenija pomaže svoje sunarodnike u Srbiji a samo u prošloj godini je poklonio medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečijeg vrtića. Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije koji organizuje humanitarnu pomoć za svoje najsiromašnije i najugroženije sugrađane kao i mladi filantrop, Stefan Nikolić, koji je kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR. I ove godine tragamo za mladim filantropima tako da se nadamo velikom broju prijava za dobročinitelje do 30 godina starosti.  Sa kakvim se sve preprekama suočavaju oni koji ulažu u opšte dobro?  Kao i do sada, glavni problem koji sprečava ljude da daju doprinos dobrotvornim akcijama je nedostatak sredstava i zabrinutost za probleme sa kojima se suočavaju u životu. Drugi problem koji se pojavljuje kao značajan kod velikog broja ljudi je nepoverenje da će njihova donacija da dođe do krajnjeg korisnika. Nasuprot tome, oni koji doniraju to čine i zbog toga što žele da postupe humano, i zbog toga što veruju da će prikupljena sredstva biti iskorišćena na pravi način. Manji broj ljudi veruje informacijama o akcijama od opšteg značaja koje dobija od medija, što samo doprinosi skeptičnosti u njihovu delotvornost. Slučajevi malverzacije koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana, ali u isto vreme istraživanja takvih malverzacija od strane novinara se često ne sprovode do kraja. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor. Koje su najvažnije mere koje je predložio Savet za filantropiju?   Nacionalni Savet za filantropiju, u čijem osnivanju je učestvovala i Trag fondacija uspostavljen je 2018. godine. U predhodnih godinu dana rada ovog Saveta, postignuta su dva ključna uspeha. Prvi je da je povećan minimalni neoporezivi iznos učeničkih i studentskih stipendija sa 11.741. dinara na 30.000 dinara. Ovo je direktna posledica analize koju je izradila Trag fondacija, koja je pokazala da ovo povećanje omogućava Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, umesto poreza koji je ranije plaćalo, isplati 182 dodatne godišnje studentske stipendije ili 65 dodatnih godišnjih stipendija za nadarene studente ili 52 dodatne godišnje stipendije za studente doktorskih studija što, priznaćemo, predstavlja vrlo značajan napredak.  Još jedan rezultat predstavlja i donošenje "Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica za donatore” koje je Poreska uprava donela krajem oktobra. Ovo uputstvo definiše primenu člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji se odnosi na poreske olakšice za poslovne subjekte koji su donirali u opštekorisne svrhe, a koje će biti jednoobrazno primenjeno u svim lokalnim poreskim upravama. Obe ove odluke su donesene na inicijativu Koalicije za dobročinsto koju, pored Trag fondacije, čine još i Fondacija Ana i Vlade Divac, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID.

Srbija

Odobreno preuzimanje Jat Tehnike

 Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je kompaniji Avia Prajm (Avia Prime) preuzimanje Jat Tehnike, koja je privatizovana krajem 2019. godine. Kako se navodi u odluci Komisije, Avia Prime ...

Srbija

Halo beba traži doktore i sestre

Gradski zavod za javno zdravlje Beograda raspisao je javnu nabavku za uslugu saradnje na realizaciji projekta Halo beba  u kojoj se traži angažman 43 medicinske sestre i sedam lekara specijalista u na...