Najnovije

Srbija

Priključak na gas u Užicu 540 evra

Priključak na gasovod u Užicu, do kraja godine, za vlasnike individulanih stambenih objekata koštaće 540 evra sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV), saopštila je gradska uprava. Taj iznos plaća se u 24 rate, a svi zainteresivani za grejanje na gas mogu da se prijave od 10. februara.Kako se objašnjava, reč je o akciji "Užice čistiji grad", koju sprovode gradska uprava i preduzeće Užice gas.Tokom akcije koja je realizovana prošle godine, urađen je 531 priključak. Кako se naglašava, važno je da se građani koji su zainteresovani za uvođenje gasa već narednih dana u upravi preduzeća u Sevojnu i podnesu zahteve.Dodatna pogodnost je i mogućnost nabavke kotlova na gas uz subvencije Grada i resornih ministarstava.Prošle godine, tu pogodnost iskoristilo je  384 vlasnika individualnih porodičnih objekata i 50 vlasnika stanova u zgradama.U Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Užica navode da će ove godine ranije biti objavljen i konkurs za mere energetske efikasnosti, kako bi svi koji su zainteresovani i ispunjavaju uslove na vreme nabavili kotlove i odradili ostale neophodne procedure.Kako je planirano da tri MHE okruže jezero za vodosnabdevanje UžicaBivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks Za tu ali i ostale mere energetske efikasnosti gradskim budžetom su opredeljena sredstva od blizu 80 miliona dinara.Užice je jedan od gradova u Srbiji koji ima veliki problem sa zagađenjem vazduha, pa se pored uvođenja gasa, sprovodilo i pošumljavanje gradske teritorije.Ipak, prethodnih dana, javnost je mogla da vidi seču drveća ispred Osnovne škole Andrija Đurović. Dok građani negoduju, uglavnom putem društvenih mreža, gradska vlast se pravda starošću posečenih stabala i najavljuje sađenje novih.

Svet

Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit

Prihodi kompanije Fajzer (Pfizer) u 2021. godini bili su 81,3 milijardi dolara, što je za 95 odsto više nego u godini ranije, kada su prihodi iznosili 41,65 milijardi dolara.Prošlogodišnji profit američke kompanije bio je blizu 22 milijarde, a 2020. godine 9,2 milijardi dolara.Fajzer je ubedljivo najveći prihod ostvario trgujući sa vakcinama protiv kovida-19. Ukoliko se ne uračunaju prihodi od prodaje vakcina i leka pakslovid (Paxlovid), koji se koristi u lečenju kovida, rast prihoda bi bio oko 6 odsto, navodi se u izveštaju.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Kompanija je u 2020. godini od prodaje vakcina prihodovala 6,6 milijardi dolara, a u toku 2021. godine skoro sedam puta više - 42,6 milijardi dolara.Tokom prošle godine, proizvedeno je oko 3 milijarde doza Comirnaty vakcine, što je zvaničan naziv vakcine protiv korone koju Fajzer proizvodi zajedno sa kompanijom BioNTech.Kako se navodi u izveštaju, kompanije bruto profit od vakcine dele po pola.Fajzer ocenjuje da će u 2022. godini prihodovati između 98 i 102 milijarde dolara, od čega će samo prihod od vakcine protiv korone i leka pakslovid biti ukupno 54 milijarde dolara.Naime, očekivanja kompanije su da će ove godine od prodaje vakcine protiv kovida-19 prihodovati 32 milijarde dolara na osnovu ugovora koji su već potpisani, zaključno sa januarom. Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Na osnovu ugovora potpisanih u istom periodu Fajzer očekuje da će od prodaje leka pakslovid prihodovati 22 milijarde dolara.U novembru 2021. godine američka vlada je od kompanije Fajzer kupila 10 miliona terapija pakslovida (količina leka za petodnevno korišćenje) za 5,3 milijarde dolara. U januaru 2022. godine vlada se obavezala da nabavi još 10 miliona. Velika Britanije je takođe kupila pakslovid i to 2,75 miliona terapija koje bi trebalo da budu isporučene u toku godine.Fajzer je najavio da će u toku 2022. godine proizvesti do 120 miliona terapija pakslovida, "u zavisnosti od globalne potrebe".Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina "strogo poverljiv" Podsetimo, Ministarsto zdravlja je u ponedeljak objavilo da je u Srbiju stigao prvi kontigent pakslovida. U saopštenju nije navedeno koja količina je kupljena, kao ni po kojoj ceni.Međutim, Agencija za lekove i medicnska sredstva (ALIMS) je u januaru izdala uvoznu dozvolu za količinu "5.000" ne precizirajući da li se radi o tabletama ili kutijama (terapijama). U izveštaju se takođe navodi da su Fajzer i BioNTech u januaru pokrenuli kliničku studiju razvoja nove vakcine koja bi bila dodatno prilagođena odbrani protiv omikron soja koronavirusa. Dve kompanije rade i na razvoju vakcine protiv herpes zostera.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Svet

Amerikanci utvrđuju tačan broj ljudi hospitalizovanih zbog COVID-19

Administrtacija američkog predsednika Džozefa Bajdena želi da utvrdi broj precizan broj ljudi koji su primljeni u bolnice zbog toga što su imali simptome korona virusa, piše Politico. Cilj je i da se preciznije utvrdi da li taj virus izaziva teške bolesti, kao i da se na osnovu dobijenih podataka osmisle nove mere protiv pandemije.Radna grupa koja je za to zadužena, traži od bolnica širom Sjedinjenih Država da prijave broj pacijenata koji dolaze jer su zaraženi covidom 19 i u tim statistikama odvoje ih od onih koji su se zarazili tek nakon prijema u bolnicu.Na osnovu dobijenih podataka, kako se objašnjava, mogle bi da se preduzmu neke mere za jačanje javnog zdravlja, kao što je nošenje zaštitne maske. Takođe, utvrdiće se i opterećenje bolnica, kao i koliko su efikasne vakcine.Ipak, lekari naglašavaju da je statistika ponekad loše protumačena u zvaničnim izveštajima.PREGLED - Globus u doba korone Erik Topol, profesor molekularne medicine, koji je radio na prikupljanju podataka o pandemiji, napominje da je kod mnogih pacijenata covid 19 narušio zdravlje pluća i srca, iako su oni u bolničkoj evudenciji upisani kao pacijenti koji na lečenje nisu primljeni zbog korone.Sličnu akciju, kako se podseća, pokrenula je i Trampova administracija na vrhuncu pandemije 2020. godine, pa su neke bolnice promenile način evidentiranja pacijenata.Mnoge ustanove, kako se podseća, tada nisu bile u stanju da dosledno odvajaju pacijente koji su zaraženi koronom od onih kojni su hospitalizovani zbog srčanih problema ili ortopedskih povreda.Očekuje se da će akcija Bajdenove administracije, koju je pokrenulo novi korone omikron, trajati nekoliko meseci.Slučajevi omikrona u SAD su se, kako se dodaje, smanjili, ali se i dalje beleži veliki broj hospitalizacija.

Srbija

Digitalni privezak pronalazi izgubljene ljubimce

Servis izgubiosamse.com, baziran na NFC tehnologiji, pomaže jednostavno i brzo pronalaženje izgubljenih ljubimaca. Reč je o NFC privescima koji u saradnji sa web baziranim servisom šalju sve potrebne informacije vlasnicima pasa, piše Netokracija. Goran Živković koji je razvio alat izgubiosamse.com, rekao je za Netokraciju da u slučaju da se ljubimac izgubi,svako ko ga pronađe ne mora da ga voditi kod veterinara da bi mu očitali podatke sa čipa, već može to uraditi odmah na licu mesta svojim mobilnim telefonom. Bitno je samo da je na telefonu uključen NFC čitač.Živković kaže da je alat on baziran na web platformi tako da za njegovo korišćenje nije potrebna aplikacija korisnicima koji su kupili proizvod (privezak) ali ni osobama koje su pronašle ljubimca."Za očitavanje priveska potrebno je samo da su aktivirani internet i NFC funkcija na telefonu korisnika koji je pronašao izgubljenu životinju".Pronalazač prislanjanjem telefona na privezak u sekundi dobija sledeće podatke: ime ljubimca; sliku ljubimca; ime vlasnika; broj telefona vlasnika; adresu u vidu Google mape koje su podešene tako da od trenutne lokacije odmah pokažu najkraći put kako doći do adrese vlasnika. "Ideja je krenula nakon što smo plasirali prvi projekat takođe baziran na NFC tehnologiji (www.bcard.rs). Tokom razvijanja bcard projekta neprestano su mi dolazile razne ideje i načini primene NFC tehnologije i na druge oblasti života, a kao jedna od njih bila je upravo 'izgubiosamse' ",  rekao je Goran. Svi ljubimci moraju imati potkožni čip koji je zakonski obavezan, ali je problem kada se ljubimac izgubi jer taj čip mogu očitati samo veterinari i komunalna policija. "S obzirom na to da živimo u svetu gde vremena imamo sve manje, retko ko će se odlučiti da životinju vodi u ambulantu ili zove komunalnu policiju, a u nemogućstvu da očitaju podatke vlasnika sa potkožnog čipa, dolaze u situaciju da životinju ostave na ulici ili je uslikaju i okače na društvenu mrežu sa nadom da će je neko prepoznati. Naš proizvod rešava upravo ovaj problem."

Srbija

Danas počeo elektronski upis u vrtiće

Počeo je ovogodišnji konkurs za upis dece u predškolske ustanove „eVrtić“ putem portala eUprava, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije.  Usluga eVrtić je dostupna na portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu, dok traje konkurs te predškolske ustanove. Podsećamo sve roditelje da u svojim lokalnim samoupravama prate kada je konkurs za upis dece u vrtiće u njihovom gradu otvoren kako bi mogli zahtev da podnesu elektronski za upis deteta u predškolsku ustanovu.U ovom trenutku, usluga je dostupna u Subotici, Batočini, Nišu, Ražnju, Užicu, Čajetini, Vladičinom Hanu, Aleksincu i Vladimircima. Takođe, sredinom februara počinju upisni konkursi i u Beloj Crkvi, Bosilegradu, Despotovcu, Dimitrovgradu, Doljevcu, Kniću, Lapovu, Lebanu, Sremskoj Mitrovici, Surdulici, Gadžin Hanu, Svilajncu. Krajem februara konkursi će početi i u Bojniku, Boru, Vranju, Zaječaru, Lučanima, Medveđi, Merošini, Priboju, Raškoj, Smederevskoj Palanci, Somboru, Tutinu, Bačkoj Palanci, Beloj Palanci i Paraćinu.Na Portalu je dostupna usluga upisa dece u predškolske ustanove i u Beogradu za prošlogodišnji upisni rok, a ovogodišnji upisni rok počeće početkom aprila.Prilikom korišćenja ove elektronske usluge automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju nijedan dokument prilikom upisa deteta, niti da odlaze ni na jedan šalter.Usluga eVrtić namenjena je roditeljima koji su državljani Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.

Srbija

Meta: Ne pretimo i ne želimo da se povučemo iz Evrope

Meta ne želi da "preti" da će napustiti Evropu i svako izveštavanje koje tako nešto tvrdi nije tačno, objavljeno je na sajtu ove kompanije.Podsetimo, Meta je u svom izveštaju za 2020. godinu istakla da verovatno neće moći da pruži svoje "brojne važne proizvode i usluge, uključujući Fejsbuk (Facebook) i Instagram, u Evropi" ukoliko ne bude usvojen novi okvir za transfer podataka između EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).Vlasnik Fejsbuka i Instagrama izgubio 200 milijardi dolara za dan Mnogi mediji su ove navode protumačili kao pretnju da bi Meta mogla da ugasi popularne društvene mreže ukoliko se evropska politika privatnosti ne promeni.Ipak, u svojoj novoj objavi na blogu Meta ističe da "svakako ne žele" da se povuku iz Evrope, ali da odnosi između EU i SAD utiču na njihov biznis."Realnost je da se Meta, kao i mnoge druge komapnije, organizacije i servisi, oslanja na razmenu podataka između EU i SAD kako bismo upraljali našim globalnim servisima. I nismo sami. Najmanje 70 drugih kompanija iz različitih industrija, uključujući i deset evropskih biznisa, su u svojim izveštajima o prihodima podigli rizike u vezi sa prenosom podataka," piše u objavi.Superkompjuter će pomagati razvoj metaverzuma Američke i evropske kompanije su podatke "preko okeana" podatke razmenjivale i prikupljale u okviru mehanizma "štit privatnosti" (Privacy Shield) koji je Evropska komisija pozitivno ocenila 2016. godine.Međutim, u julu 2020. godine Evropski sud pravde je ovu odluku Evropske komisije proglasio nevažećom. Nakon donošenja ove odluke svi prenosi podataka o ličnosti iz EU u SAD na osnovu ovog mehanizma su bili nezakoniti.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, nakon odluke evropskog suda, pozvao i Vladu Srbije da domaće propise usaglasi sa evropskom praksom.

Srbija

Fijat iz Kragujevca ponovo zove svoje radnike u Slovačku

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) ponovo zove svoje radnike iz Kragujevca da idu na tromesečni rad u Slovačku, prenela je agencija Beta. U Savezu samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) ocenjuju da se iza te ponude jasno vidi da ta kompanija ne namerava da radi u Kragujevcu i da neće biti ništa od proizvodnje njenog novog modela.Predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca (SSSK) Jugoslav Ristić rekao je da iz kragujevačkog Fijata zovu radnike telefonom i predstavljaju im ponudu za rad u fabrici automobila u Trnavi u Slovačkoj."Pritom ih, ako nisu zainteresovani, pitaju o razlozima za to čime remete njihovu privatnost. Radnici koji ne prihvataju ovu ponudu obično navode porodične razloge, budući da su to pre svega mladi ljudi", rekao je Ristić.On je istakao da sindikat insistira da izjašnjavanje o ponudi bude samo na dobrovoljnoj osnovi, kao i da je za taj sindikat je diskutabilan zakonski osnov za upućivanje radnika FCA u Slovačku."Ako je to Zakon o upućivanju radnika na rad u inostranstvo, onda se radnici mogu slati samo u fabriku čiji je vlasnik ili većinski vlasnik poslodavac koji ih upućuje na rad", naveo je Ristić.On je objasnio da fabrika automobila u Trnavi u Slovačkoj proizvodi vozila pežo i citroen, pa se može tumačiti da uslov iz našeg zakona nije ispunjen, iako FCA može da se pozove na grupaciju Stelantis čiji je član.Spajaju se Fijat i PežoRadnici Fijat plastike započeli generalni štrajk "Po tom zakonu radnicima sleduje mesečna novčana naknada koja mora biti veća od prosečne zarade države u koju se šalju na rad, kao i da im budu plaćeni troškovi putovanja, smeštaja i ishrane", rekao je Ristić.On je naveo da su iskustva sa prvom grupom kragujevačkih radnika koja je prošle godine otišla da radi u Slovačku loša, kao i da su u fabrici ostala samo dvojica od devetorice radnika koji su lane prihvatili jednogodišnji rad u Trnavi.Jedan od radnika rekao je predstavnicima tog sindikata da im je bila obećana plata od 850 evra mesečno, ali da su prva tri meseca imali 580 jer im je rečeno da su na obuci. Pored toga, nije im bio plaćen ni smeštaj, ni ishrana.Prema saznanjima Samostalnog sindikata u FCA, poslodavac je ovoga puta ponudio bolje uslove za radnike koji se odluče za odlazak na rad u Slovačku u trajanju od 90 dana.Fijatova fabrika u Kragujevcu 67 odsto je u vlasništvu kompanije FIAT Chrysler Automobiles (FCA), dok je ostatak u vlasništvu Vlade Srbije.

Srbija

„Ekspo Rusija-Srbija 2022“ od 16 do 18. marta u Beogradu

Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i šesti Beogradski poslovni forum biće održan od 16 do 18. marta 2022. godine u Kongresnom centru „Metropol palas“u Beogradu.Na izložbi će učestvovati kompanije velikog, srednjeg i malog biznisa, a biće predstavljene i regionalne ekspozicije republika, krajeva i oblasti Rusije, kompanija iz Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope.Tematske celine: energetika i tehnologije za štednju energije, rudarstvo, mašinstvo i metalurgija, avionski i železnički saobraćaj, agroindustrijski kompleksi, građevinarstvo, naftna i gasna industrija, visokotehnološke grane, bankarstvo, telekomunikacije, medicina, farmacija, obrazovanje i nauka, turizam, uključujući i medicinu, robu široke potrošnje i drugo.Tokom izložbe će biti održana „Berza poslovnih kontakata“, prezentacije ruskih i srpskih kompanija, tematski okrugli stolovi, koji će biti organizovani u saradnji sa ministarstvima Republike Srbije i u kojima će učestvovati rukovodioci biznis društava balkanskih država.Očekuje se i dolazak poslovnih delegacija iz susednih država: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Bugarske, a moguće je i iz Albanije i Severne Makedonije.Pet prethodnih međunarodnih privrednih izložbi je održano sa velikim uspehom. Štandove ruskih kompanija je posetilo više od 20.000 ljudi. Tokom izložbi u Beogradu potpisano je više od tri stotine ugovora za izvoz.Šesta međunarodna privredna izložba „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Šesti Beogradski poslovni forum su organizovale ruska kompanija „Zarubež Ekspo“ i Privredna komora Srbije pod rukovodstvom Privredne komore Rusije i Moskovske privredne komore, uz podršku Državne dume i Saveta Federacije Rusije, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva trgovine Rusije, Ministarstva nauke i obrazovanja, Ministarstva poljoprivrede, ambasade i trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji, ambasade Srbije u Rusiji, Sovjetskog fonda mira, Ruske organizacije „Poslovna Rusija“, Privredne komore Srbije, Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu „Ruski dom“, kao i ministarstva drugih država Balkana.U Protokolu XIX zasedanja Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koje je održano 6-7. oktobra prošle godine na Zlatiboru, u Srbiji, je navedeno: „Strane su podržale inicijativu za održavanje Šeste međunarodne privredne rusko-srpske izložbe „Ekspo Rusija Srbija 2022“ i Beogradskog poslovnog foruma 16-18. marta 2022. godine u Beogradu“.Cilj izložbe je širenje trgovinsko-ekonomskih odnosa Rusije i Srbije u kontekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini među zemljama i intenziviranje trgovinskih operacija sa drugim zemljama regiona.On-lajn verziju izložbe u virtuelnom formatu je moguće pratiti na platformi www.ExpoRF.ru.Registraciju za „Ekspo Rusija Srbija 2022“  možete obaviti na ovom linku: http://eng.zarubezhexpo.ru/ERSerbian//

Svet

Hrvatska dobila prvu „virtuelnu elektranu“

Hrvatska tehnološka kompanija KOER aktivirala je prvu virtuelnu elektranu u toj zemlji. U toj kompaniji kažu da je uloga virtuelne elektrane na tržištu slična Uberu ili Airbnb-u, digitalnim platformama koje daju priliku vlasnicima vozila ili nekretnina da zarade od svoje imovine."Virtuelnu elektranu čine agregator, koji njome upravlja i krajnji korisnici koji stavljaju na raspolaganje deo svog kapaciteta potrošnje i proizvodnje električne energije", naveo je direktor KOER-a Marko Lasić.Kako objašnjava, svi proizvođači ili potrošači struje koji imaju takozvanu upravljivu potrošnju ili proizvodnju između 100 kilovata (kW) i nekoliko desetina megavata (MW) mogu da postanu partneri virtuelne elektrane.On je izjavio da krajnji korisnik mora da ima i mogućnost da u svakom trenutku, na zahtev, smanji svoju potrošnju.Kako se dodaje, virtuelne elektrane su mreže u takozvanim cloud, "oblak" memorijama koje korisnicima omogućavaju da prodaju višak energije.Proizvođači, kao i potrošači mogu da formiraju grupe ili klastere u okviru tog sistema i da smanje troškove. Energetska tranzicija, kako se navodi, omogućila je prozjumerima (oni koji su istovremeno potrošači i proizvođači) da proizvode i da skladište i da troše električnu energiju.Struja za privredu od Nove godine skuplja za skoro 40 odstoSistemske greške plaćamo skupim uvozom struje Samim tim balansiranje raspoloživom energijom postaje kompleksnije.Iz ugla elektroenergetskog sistema, kada su na raspolaganju koji mogu da na zahtev smanje potrošnju, to je kao da je na raspolaganju prava elektrana koja bi pokrila manjak struje, dodaju u KOER-u.Ugovor o aktiviranju prve virtuelne elekttrane KOER je potpisao sa Hrvatskim operatorom prijenosnog sustava (HOPS), kome će pružati uslugu smanjenja potrošnje.U KOER-u kažu da će kasnije uvesti uslugu povećanja potrošnje, koja će koristiti u situacijama kada proizvodnja neočekivano poraste, jer i tada može da dođe do poremećaja u elektroenergetskom sistemu.Virtuelne elektrane imaju mogućnost da upravljaju strujom iz geografski razasutih izvora, naročito obnovljivih, kao i sistema za skladištenje poput baterija.Ova tehnologija omogućava kombinaciju vetroelektrana, hidrocentrala i stabilnih izvora struje poput geotermalnih postrojenja, a doprinosi ravnoteži proizvodnje i potrošnje.Na novom tržištu električne energije, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih parkova je nepredvidljiva zbog mogućnosti nagle promene meteoroloških uslova, pa balansiranje ima velik udeo u troškovima.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuVanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evra

Srbija

Inovacije iz Srbije na sajmu u Dubaiju

Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su na sajmu Expo 2020 Dubai, uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije.U fokusu osme nedelje sajma tema je bila zdravstvo i na sajmu su se predstavili sistem za praćenje temperature beba, uređaj sa video-igrama za rehabilitaciju kod neuroloških oboljenja, mobilni CT skener, kao i inovativni preparati protiv helikobakterije i za ublažavanje simptoma dijabetesa su najnovija dostignuća naših inovatora. Ovom prilikom, startap BabyFm predstavio je sistem za kontinuirano, komforno merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Takođe, pažnju javnosti privukao je i tim Neuroblast, koji  razvija novi senzorski uređaj, povezan sa modernim video-igrama, koji će koristiti za kućnu fizikalnu terapiju neuroloških pacijenata i na ovaj način pomagati u regeneraciji moždanih ćelija, navodi se u saopštenju. Strateške partnere iz farmaceutske industrije na sajmu su potražili i Dia Solution, startap nastao u okviru Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koji je dizajnirao inovativni prirodni probiotik za ublažavanje simptoma dijabetesa, i kompanija HerbElixa čiji je tim razvio dijetetski suplement HerbELICO na bazi lekovitog bilja, visoko efikasan u borbi protiv bakterije Helicobacter pylori.Kompanija TechnoNaiss Group predstavila je moderno tehnološko rešenje za medicinski skener koji omogućava 10 do 15 puta manji nivo štetnog iks-zračenja u odnosu na postojeće uređaje, a uz dodatna usavršavanja moći će da se koristi i na terenu, na primer u vozilu saniteta.Na Expo 2020 učestvovale su još tri kompanije iz StarTech zajednice – Sentiguide, White Lemur i Uniplast –koje su se ovog puta predstavile sa projektima za primenu AI tehnologija u zdravstvu, razvoj sredstva jačanje imuniteta i proizvodnju moderne abalaže za medicinske proizvode. Promocija na međunarodnim sajmovima čini važan stub Startech programa i izdvaja ga u odnosu na slične inicijative. „Hteli smo da grantistima pored novčane pomoći pružimo priliku da budu deo velikih svetskih manifestacija jer su ovakvi događaji mesta gde se razmenjuju iskustva i stvaraju nove poslovne prilike. Nastavićemo da osluškujemo zajednicu i da dodatno prilagođavamo program potrebama kandidata, jer verujemo da kao kompanija sa velikim iskustvom na polju inovacija možemo da doprinesemo stvaranju podsticajnog ambijenta za razvoj ekonomije zasnovane na znanju,“ istakla je Dragana Vujko, senior menadžerka korporativnih poslova Philip Morris-a, kompanije koja je osmislila i sa pet miliona dolara podržala ovaj trogodišnji program, koji sprovodi NALED, u saradnji sa Vladom Srbije.Na prvom konkursu Startech programa 29 domaćih malih i srednjih firmi dobilo je finansijsku i mentorsku podršku (ukupno blizu milion dolara) da digitalizuju poslovanje, razviju inovativne proizvode i usluge, postignu ubrzani rast i krenu u pohod na domaće i svetsko tržište.Drugi od tri godišnja konkursa biće objavljen u martu 2022, a više detalja o programu i uslovima za apliciranje dostupno je na platformi Startech.org.rs. 

Svet

Poljska privremeno ukinula PDV na osnovne namirnice

Poljska vlada od 1. februara privremeno je ukinula porez na dodatnu vrednost (PDV) na osnovne namirnice poput hleba, mesa i mlečnih proizvoda, prenosi portal SEEbiz. Mera će trajati šest meseci, a cilj je da se obustavi nagli porast cena.Zbog te odluke Česi su požurili u poljske prodavnice, a češke novine objavile kako se "šoping ludilo", pretvorilo u manju "seobu naroda".Stopa inflacije u Poljskoj dostigla je 8,6 odsto u decembru, u odnosu na isti mesec 2020. godine.Mnogi češki kupci napunili su i rezervoare svojih automobila u Poljskoj jer je vlada u Varšavi privremeno smanjila porez na gorivo sa 23 na osam odsto.Istovremeno, maloprodajni trgovci u Češkoj na granici sa Poljskom, žale se na velike gubitke u prodaji.Česi koji odlaze u nabavku u Poljsku verovatno su motivisani naglim porastom cena kod svoje kuće. Cene u Češkoj su u decembru porasle za 6,6 odsto u odnosu na decembar 2020. godine.Češka ukida PDV na struju i gasPLAĆAMO LI POTREBU ILI LUKSUZ: ANALIZA RAČUNA ZA STRUJU

Srbija

Platforma Open Data Hub traži inovatore

Digitalna platforma Open Data Hub raspisala je Javni poziv za inovacije koje će koristiti informacije sa Portala otvorenih podataka. Cilj je da se podstakne upotreba otvorenih podataka za razvoj novih usluga i servisa koji će unaprediti svakodnevni život građana i građanki Srbije.Open Data Hub je namenjen svim učesnicima ekosistema otvorenih podataka u Srbiji: startapima, kompanijama, stručnjacima, institucijama, medijima i civilnom sektoru. Portal otvorenih podataka predstavlja centralno mesto na kojem su objedinjeni podaci državnih organa.U pozivu Open Data Hub-a, raspisana su dva Izazova za učesnike.Izazov "Do pametnijih gradova uz pomoć otvorenih podataka" otvoren je za pametna rešenja, dizajnirana uz pomoć tehnologije i otvorenih podataka, kako bi se olakšao život stanovnika u urbanim sredinama.Predložena rešenja treba da se odnose na neku od sledećih oblasti:  finansije, životna sredina, transport i mobilnost (parking, javni prevoz, biciklističke staze), urbanizam, komunalne usluge, i energetika.Izazov "Otvoreni podaci za unapređenje dijabetološke zdravstvene zaštite" ima za cilj da poboljša položaj obolelih od dijabetesa, ljudi koji u Srbiji čine oko 12% odraslog stanovništva.Kako se objašnjava, ovde je potrebno kreirati rešenja koja će doprineti efikasnijem trošenju sredstava za dijabetološku zdravstvenu zaštitu, planiranje mera prevencije, podizanje svesti o ovoj bolesti."Pozivaju se svi zainteresovani, a posebno startapi, udruženja, mala i srednja preduzeća i naučno-istraživačke ustanove, da ponude inovativne odgovore na teme ova dva Izazova koristeći otvorene podatke", dodaje se u saopštenju.Uslov Izazova je da se koristi najmanje jedan set podataka sa Portala otvorenih podataka, a mogu se koristiti i drugi podaci. Posebno se ohrabruje njihovo kombinovanje sa podacima prikupljenim od korisnika, kao i kreiranje ili otvaranje novih baza podataka.Počeo da radi Open Data habOtvoreni podaci adresnog registra za efikasniju privredu Podaci o dijabetesu i podaci lokalnih samouprava dostupni su na Portalu otvorenih podataka. Na platformi Otvoreni budžeti mogu da se pronađu planirani prihodi i rashodi lokalnih samouprava.Timovi koji osmisle šest najboljih rešenja, tri po svakom izazovu, dobiće priliku da ih predstave uživo komisiji za evaluaciju. Najmanje dve ideje, po jedna u okviru svakog izazova, biće nagrađene sa po najviše 10 hiljada dolara.Rok za prijavu je 17. februar do ponoći, a rok za razvoj rešenja biće 30 dana od dana potpisivanja ugovora. Prijava se vrši slanjem popunjenog formulara na adresu: datachallenge.rs@undp.org. Više detalja o izazovu, procesu prijave i selekcije zainteresovani mogu pronaći na sledećem LINKU.Izazov otvorenih podataka, kao i sam Open Data Hub, pokrenut je u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj". Sprovodi ga Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.

Srbija

Planira se proširenje Ibarske magistrale

Grad Beograd planira proširenje Ibarske magistrale na teritoriji Lazarevca, Čukarice Obrenovca i Barajeva. U granici plana plana generalne regulacije koji je objavio Sekretarijat za urbanizam nalazi se deonica Ibarske magistrale u dužini od oko 18 kilometara. Broj priključaka, kako se navodi, biće smanjen, a rastojanja između njih treba da obezbede neometano funkcionisanje saobraćaja na putu. Кolovoz Ibarske magistrale kod Beograda ubuduće je planiran sa dve saobraćajne trake po smeru, pri čemu će krajnje saobraćajne trake biti namenjene za kretanje autobusa i ulive/izlive. U planu je da se postojeći pešački prelazi zadrže, eventualno uvedu i novi, što će biti definisano u daljoj planskoj razradi. Trenutno se planiraju dve pešačke pasarele i jedan podzemni pešački prolaz. Planirano je i da sa tri mesta sa Ibarske magistrale bude pristup privrednoj zoni prema Barajevu.  U objavljenoj dokumentaciji se navodi da je uz Ibarsku magistralu trenutno nalaze objekti za individualno stanovanje, koji su dobrog boniteta, uglavnom dvospratni sa potrkovljem. Manji broj objekata je izgrađen u zaštitnom pojasu Ibarske magistrale, dok se veći broj, kako se navodi, nalazi u delu van granice plana.U granicama plana se i poljoprivredne površine koje se intenzivno obrađuju.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije saobraćajnice sa infrastrukturom u koridoru planiranog državnog puta IB reda br. 22 (Ibarska magistrala), na teritoriji gradskih opština Čukarica, Barajevo, Obrenovac i Lazarevac.  Javni uvid će se obavljati od 7. do 23. februara 2022. godine, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.Okvirnom granicom plana obuhvaćeno je oko 130 hektara: postojeća parcela Ibarske magistrale (širine do 30 metara) zaštitni pojas uz nju (širine obostrano 20 metara), veze saobraćajnica i infrastruktura.Saobraćajnica koja je predmet plana je deo Ibarske magistrale koja jedna od značajnijih i najprometnijih putnih pravaca koja polazi od Beograda kroz Lazarevac, Lajkovac, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Кraljevo, Rašku i Novi Pazar i dalje do državne granice sa Crnom Gorom.

Srbija

Milo Đukanović krio da je suvlasnik 13 fakulteta

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je direktno i indirektno vlasnički povezan sa ukupno 16 aktivnih privrednih subjekata, čija ukupna aktiva iznosi više od 27,5 miliona evra, pokazuje istraživanje portala Press i Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije LUPA.Đukanović je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio postojanje samo dve kompanije, Univerzitats i Global Montenegro. Nije prijavio čak 14 privrednih društava (13 fakulteta i univerzitet) u kojima je indirektni suvlasnik.Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputa U imovinskom kartonu predsednika Crne Gore piše da je vlasnik 50 odsto kapitala kompanije Global Montenegro i 25 odsto kapitala firme Univerzitats, u okviru koje posluje Univerzitet Donja Gorica. U Centralnom registru privrednih subjekata može se pronaći još 14 aktivnih pravnih lica, koja imaju zasebne žiro račune i poreske identifikacione brojeve, a koja su vlasnički povezana sa firmom Univerzitats, piše Press.Neki od njih su Privatna ustanova visokog obrazovanja "Politehnika", Fakultet za prehrambenu tehnologiju, bezbednost hrane i ekologiju, Fakultet za sportski menadžment, Fakultet za primenjene nauke i drugi.Press podseća i na ranije otkrivene afere predsednika Đukanovića.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Mediji su ranije objavili da je čelnik Demokratske partije socijalista (DPS) prodao svom sinu Blažu Đukanoviću za jedan evro podgoričku kompaniju Capital Invest 2018. godine.Dnevni list “Dan” pisao je u novembru 2019. godine da je Đukanović godinama krio od javnosti, ali i nadležnih državnih organa za sprečavanje korupcije da ima zajedničku firmu sa kontroverznim biznismenom Mohamedom Borhanom Rašidom.Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Srbija

Domovi zdravlja u četiri opštine organizuju skrining raka dojke

U dоmоvimа zdrаvljа Nоvi Bеоgrаd, Vrаčаr, Оbrеnоvаc i Niš оd pоlоvinе fеbruаrа sprоvеšćе sе оrgаnizоvаni skrining rаkа dојke, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Putеm pоštе bićе dоstаvljеnа pоzivnа pismа sа tеrminimа zа оdrеđеni brој prеglеdа žеnа sа nаvеdеnih оpštinа.Prеvеntivni prеglеdi su dео Nаciоnаlnоg prоgrаmа rаnоg оtkrivаnjа kаrciоnоmа dојke, kојi sprоvоdi Ministаrstvо zdrаvljа.Prеglеd koјi оbuhvаtа mаmоgrаfskо snimаnjе nаmеnjеn је žеnаmа stаrоsti оd 50 dо 69 gоdinа i оbаvljа sе u cilju kоntrоlе zdrаvljа i prеvеnciје bоlеsti. Prеvеntivni prеglеdi оbаvljаćе sе оd 17. fеbruаrа 2022. gоdinе.Mаmоgrаfiја prеdstаvljа rеndgеnski prеglеd zа оtkrivаnjе prоmеnа u dојci kоје sе nе mоgu nаpipаti ili оtkriti drugim vrstаmа prеglеdа. Izvоdi sе snimаnjеm оbе dојке i zа vеćinu žеnа је bеzbоlnа i krаtко trаје.U mаmоgrаfiјi sе kоristе mаlе i nеškоdljivе dоzе zrаčеnjа. Ukоlikо sе prоmеnе оtkriјu u rаnој fаzi, vеćа је šаnsа zа izlеčеnjе, а оpоrаvаk је brži, navodi se u saopštenju.

Srbija

Državnim nameštenicima plate veće od februara

Povčev od obračuna februarske plate, zarade će biti uvećane pomočno-tehničkom osoblju u državnim organinama, u skladu sa zakonskim izmenama koje su objavljene u Službenom glasniku.Izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika povećani su koeficijenti zaposlenima koji rade na poslovima pravosudne straže, daktilografa, dostavljača, kurira, zaposlenih na prijemu i ekspediciji pošle i slično.Plate prosvetara male za odgovornost koju imaju Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.U državnoj službi trenutno radi oko 4.500 nameštenika i to najviše onih koji spadaju u četvrtu platnu grupu (3.700), zatim u šestu (650), i treću (100) i petu (80).Koliku platu sada imaju lekari?

Srbija

Građani prijavljuju zagađenje, ali je dug put od žalbe do odgovora

Podaci o zagađenjui životne sredine treba da budu više dostupni građanima, dok sa druge strane treba urediti oblast traženja i davanja informacija od javnog značaja , kažu učesnici panela Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji, koji je organizovala Nova ekonomija.Načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić, podsetio je da je ta agencija počela da radi pre 16 godina, a Nacionalni registar izvora zagađivanja, godinu dana kasnije.Kako dodaje, agencija je 2010. godine radila par stotina izveštaja za koje ima zakonski osnov, a sada, kako naglašava radi  oko 30.000 godišnjih i 170.000 dvenih i ostalih izveštaja koji se odnose na stanje životne sredine.U tim izveštajima, kako objašnjava, agencija se bavi zagađivanjem koje nastaje usled ljudskih delatnosti. Za sada za njih psotoji 14 zakonskih osnova za dostavljanje podataka, dok će taj broj da poraste usvajanjem novih uredbi kojima se ta oblast dodatno definiše.Redžić napominje kako je Srbiji neophodan registar velikih ložišta, kako bi bili poznati svi emiteri zagađenja koji imaju više od jednog megavata instalisane snage u svojim proizvodnim pogonima. Evropa, kako dodaje taj regista ima već par godina, a kod nas bi sa njegovom izradom trebalo da se krene naredne godine.Urad registar velikih ložišta, da znamo sve emitere koji imaju više od jednog megavata instalisane snage, Evropa par godina, mi ćemo krenuti ove godine.Obaveze za lako isparive materije, nada se inicij grad bg za građ otpad unapred i naše izveštavanje, oček veliki napredak i veliki broj podataka, da svako ima pravo i dostupnost podataka kroz njih info sistem.Lideri u izveštav dost pod velika nemamo nikakvih novih izvešt, ali imaju novu inicijat u vezi sa lok registrom izvora zagađiv.Svi  ogu da napr svoj reg izv zagađ, svaki se vodi u jed lok samouprava.Oni odluč na osnovu nek anketa da lok samoupr nemaju ni ljudske i info kapacit da to urade, pozajmiće im svoje, uskoro got aplikac gde će svaka opština moći da napravi svoj registar.Povećaće se transparentnost info, poveć pover u vladu i u jedin lok samouprave.Da preduzeća koja zagađuju shvate znač svega toga. Društv odgovor preduz, soc, društv aspekt, prihvatanje preduzeća koja bi funk na nekoj teritoriji od strane stanovnika u okolini.Od osnivanja je u agenciji. Agencija sprov zakone pravilnike uredbe za pojed aspekte živ sred, razvoj pozak akata direktno na nas utiče, pitanje digit njenog rada je maksimalno, nema dost pod u nekim drugim oblicima.Ono što nije dost kroz njih info sist nije dost, 30 i 170 hiljada god obrade, informatiča pomoć u tome presudna, ne mogu da odrade sve što neko traži, digitalizacija je primarna stvar, ono što otežava stvari brzo donoš podzak akata, sada i za co2 doneto, za klim prom, koje nisu do sada radili.Za njih digit primarna aktivnost, ona se odslik i na obvez izvešt. Unos pod u info sist nije pit mob aplik, od poč janunara izeš o emis u vazduh, sve rade njih serveri, time znač olakš server, za otpadne vode od idućeg januara, žele da preduz imaju što manje probl da to urade.Kao i da to sve olakša drž formiranje te politike.Ivana Vilotijević, sekretar, Sekretarijat za zaštitu životne, Gradska uprava Grada BeogradaMnoge nevlad org ne znaju njih nadležnosti, sekretarijata, oni spoznaju info koju ne znaju posle deluju na druge jed grad upraveI dalje će se truditi da podignu svetst da se zna koja su ovlašćenja sekretarijata.Reva, taj deo nevlad sektora delovao van jasnog stava o prostornom planu grada.Bez institucija ne može do adekvatne zašt živ sred.Odgovorno radimo 32 god nevetano, ne mopgu da utiču na pojedinca gde će da baci smeće septič jama, a sekretarijat nema ovlaš da deluje na njih, valjda.Konkur za ekol bicikl, od 10 miliona 7,2 vraćeno jer pojedinci nisu imali potrebu da se jave na konkurs.To je poražavajuće, dali priliku, a to se nije desilo.Priča koja se dozvoljava.Napra vodič kako koristiti te podatke.Pokušavaju da dobiju info zajedno sa agenc za zaš živ sred, neke stvari nisu u nadlež grad bg, pokuš da nađu info, desetogo plan.Ulaz pod šturi prepliću se nadlež, molimo za info za nekoga, a ni onaj ko vopdi taj podatak ne vodi ga kako treba.Građ otpad njihova život nije njih nadležnost.Pož vinča dva put dnevno info transp, okač info javno, na str sajta bg. Jasno stoji na sajtu info kakva je stanj život sred na sajtu info, proš info.Digitaliz, pre tri god info o aplik beoeko, index kvaliteta vazduha. Može da se dobije pod o indexu kvalit vazd kako da sde ponaš ugrož grupe.Forma smart city, kroz nju da zaživi.Ne sme da bude odvoj od sektora za javno zdravlje, ta instituc treba da daje dodatna uputstva, ne može zašt živ sred govori on zdravlju.Sredinom februara počinje primena novog zaskona o informacijama javnog značaja, koji će kako doprineti da se spreči zlupotreba procesaa traženja informacije od javnog značaja, podseća savetnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Ana Petrović Vukićević.Novi zakon onemogućuje da se info ne dobije i da se odmah pokrene prekrš postupak, odmah posle devet, ili već koliko dana.Kao primer navela je informaciju koja je kružila u medijima i prema kojoj se tražila informacija od javnog značaja o broju košarkaških terena u selima oko Kuršumlije, iako njihov najmlađi stanovnik ima 65 godina. Dodaje da više neće moći da bude takvih primera zloupotrebe informacije od javnog značaja.ja kuršumlija broj koš terena najmlađ stanovnik 65 god, zloupotreba.Novi zakon će kako dodaje rešiti nekoliko ključnih tačaka, eliminisati zlupotrebe. Ona podseća da je poverenik za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti drugostepeni organ.Novi zakon će sprečiti i ćutanje državne administracije, ako se od nje traži informacija od javnog značaja.Novi zakon, mogć da reše pitanje, takođe neće biti ćutanje administracije, ako se od njih traži inform.Prvi put onaj ko je odgovoran ima ličnu odgovornost, da se zna da ta osoba nije savesno izvrš obaveze na svojoj preth funkciji.Mora da se navede naz org kome se obrać koja info koji vrem period, najč greš koje se deš, po novom obavešt u kom kontekstu zhatev mora da bude uređen.Žalbe sada na dokument za koji organ traži uređ zahteva, sušt da se radi edukacija i podizanje svesti.Ljudi da se obrate gradskoj upravi a ne sekretarijatu, a poverenik je drugostepeni, ako ne dobije info obavešt stranku i ppoverenika da nema i upuć tamo gde misle da postoji ta info.89 žalbi zbog nepostup po zahtev nevlad org 2020.Najviše nepostup org lok samoupr, ministar, itd.Rešeno 73, 51 iz 2020. ostale iz preth godina.Uz zakon urađen i novi informator, uniformisan, elektronski, zak obaveza da se ažurira mesečnno, god dana nakon stupanja zak na snagu.Neće moći jedan isti zahtev da se odgovara, ako je ta info već objavljena, zato će građ savesni za živ sred imati moguć da dob info o drugim stvarima.Biće statistika, koji su tačnop zahtevi, mnoge info će biti pristupačne.Od 17. febr nov zak, pover kanc niš krag nove se otvaraju, ta će ovlašćenja imati, izrada nova sistematizacija, dva sektora, jedan sektor edukacija.Sankc nesavesnih, da svako radi svoj posao, u toku izrad strat o zaštiti podat o ličnosti, prethodna ostala mrtvo slovo na papiru.Moderator: Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije (PKS)Kada građ imaju potr da reše neki ekološ probl u svom okruž2021. otvoren klaster 4, zelena agenda za Srb čitava tranzic nemoguća bez građana, dokle oni dobaciDas li je konzumerizam izgurao odgovornost pa smatramo da je neko drugi odgovoran za zagađenje živ sredPosl god soc mreže indikat kohez koja je udruž ostale intereseDa se urede procedure i procesi, ako želite da sakrijee kamen, stavite ga među kamenje.30 odsto stanovništva na granici energetskog siromaštva.Slabo vraćamo ulje u reciklažu.Sad se neke ekonom ne mere bdp-om, već zadovoljstvom građana.Da se ne događa da se maraton u jednoj bg opšt org maraton, a dan bio sa ultra velikim zagađenjem. Kako to das se ne doggađa, kako digitalizacija može tome da doprinese.Digitalizacijom moramo da rešav probl građ, da ne jurimo podatke, kako da digit ubrza tak proces.Prom povrenje i poredak, info o Vinči, a neko kaže, ma to nije tačno, važan je poredak, jer se tada deš da se objave foto koje nisu odatle.Uprav otpadom zahtevno, košta, ako se spusti cena kom uslug, a poveća se broj divljih deponija.Ministarstvo za prirodne resurse i klimatske promene. Treći talaz privatizacije to je privat prorodnog kapitala.To je podiglo opservaciju građana, voda, vazduh i zemljište, šume, važno je to.

Srbija

Komunalna milicija počinje da meri buku u lokalima

Komunalna milicija od danas počinje da meri buku u ugostiteljskim objektima u Beogradu u skladu sa novim Zakonom o zaštiti do buke i gradskom odlukom koja je usvojena na poslednjoj sednici skupštine, najavio je načelnik Komunalne milicije Ivan Divac."Komunalna milicija je u potpunosti pripremljena za merenje buke. Uređaji su nabavljeni, ugostitelji upoznati sa svojim pravima i obavezama tako da krećemo sa primenom novih mera", rekao je Divac za Tanjug, a prenose novine 24sata.Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred Divac je dodao da će javnost obaveštavati o aktivnostima koje komunalci budu preduzimali.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je za RTS objasnio da će komunlana milicija prvo upozoriti one koji prave buku. Ukoliko je ne smanje, komunalci mogu da napišu kaznu, kao i da uklone sredstvo sa kojeg se emituje buka.Prema njegovim rečima, do kraja meseca počeće da radi još 45 novih pripadnika komunalne milicije, a raspisuje se konkurs za još 100 pripadnika."I dalje ih neće biti dovoljno, ali će biti dovoljno da pokrijemo prigradske opštine", kaže Vesić.Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini je usvojen u oktobru prošle godine. Njime je određeno da komunalni milicioner može da meri buku iz ugostiteljskih objekata.Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima Uslov je da poseduje akreditaciju koju mu izdaje lokalna samouprava.Preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje, pa će tako biti potrebno da se u prostornim i urbanističkim planovima obezbede i mere i uslovi zaštite od buke.To se naročito odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke, će biti dužno da obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke, navodi se u tekstu zakona.Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Grad Beograd je prošle godine nabavio i senzore za daljinsko praćenje nivoa buke na gradskim lokacijama koje su prepoznate kao "žarišta" koje je platio 10 miliona dinara.Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je u januaru ove godine donela Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da meri buku iz ugostiteljskih objekata.U pravilniku se navodi da komunalni milicionar buku mora da meri opremom koja je u skladu sa propisanim standardom SRPS ISO1996-2, koji se odnosi na opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini.Merač, filter i kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani u akreditovanoj laboratoriji.