Najnovije

Srbija

Inflacija u Srbija veća od očekivane, referentna kamatna stopa ostaje ista

Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou, a prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se zadržati i tokom prvog tromesečja ove godine, uprkos ranijim predviđanjima da će ona u narednom periodu iznositi 6 do 7 odsto NBS je saopštila da će se kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka centralnoj vrdnosti cilja (na 3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.U sapštenju NBS se navodi da je na rast međugodišnjr inflacije najviše uticalo povećanje svetske cene energenata, zastoj u snabdevanju, povišene cene transporta na globalnom nivou, ali i suša koja se odrazila na cene neprerađenje hrane. Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto "U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu", stoji u saopštenju.Tri četvrtine inflacije u 2021. godini su bile opredeljene cenom hrane i energenata na koje monetarna politika ne može da utiče.S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci i iznosila je oko 3 odsto međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi relativna stabilnost deviznog kursa i koja će biti očuvana i u narednom periodu.Takođe današnjoj sednici Izvršnog odbora NBS odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 1 odsto. Kako se dodaje u saopštenju, NBS postepeno, od oktobra 2021. godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59 odsto što predstavlja njeno ukupno povećanje za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova (kada je iznosila 0,11%), na šta su uticali povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju, ali i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto "što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini", saopštila je ova institucija. Ovo je rezultat rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja, a negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5 odsto. NBS ističe da opreznost u vođenju monetarne politike nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka odnosno Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

Srbija

Objavljen konkurs za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju

Trag fondacija je objavila početak konkursa za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju.VIRTUS nagrada ima cilj da podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica. Poziv za nominacije otvoren je od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u pet glavnih kategorija:- nagrada za korporativnu filantropiju,- nagrada za malo i srednje preduzeće,- nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora,- nagrada za individualnu filantropiju,- nagrada za mlade filantrope."Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti",  izjavila je direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije Marija Mitrović. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana. Informacije o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija nalaze se na sajtu Trag fondacije.Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju. 

Srbija

Lazarevac ulaže 70 miliona u rasvetu za učionice

Uprava Lazarevca raspisala je tender za projekat ugradnje energetski efikasnog sistema rasvete za učionice, sa standardizacijom osvetljaja po EU normi EN12464. Javna nabavka je procenjena na 70 miliona dinara. Projekat treba da ispoštuje najviše evropske standarde koji definišu kvalitet osvetljenja za školske učionice i učionice za praktičnu nastavu. Potrebno je da omogući uštedu u potrošnji električne energije, kao i da obezbedi finansijske uštede u održavanju unutrašnjeg sistema rasvete.Sistem treba da ima mogućnost integracije funkcija sterilizacije prostora, bezbedonosnog senzorskog monitoringa i označavanja pravca kretanja u slučaju opasnosti, u skladu sa standardima Evropske asocijacije za osvetljenje.Nova rasveta u velikoj meri treba da omogući parametre koje ima i prirodno osvetljenje.Novi sistem rasvete treba da bude u LED tehnologiji, a njen prosečan životni vek treba da bude 50.000 sati. Spisak mesta u kojima će ponuđač ugraditi zahtevanu opremu biće definisan  ugovorima koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma, piše u tenderskoj dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je od početka 2020. godine pa do datuma objavljivanja javnog poziva isporučio svetiljke ili sijalice u monimalnom iznosu od 120 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 8.februar. 

Srbija

Prvo istraživanje kretanja u pešačkoj zoni Beograda

Sprovedeno je beleženje prometa učesnika u saobraćaju koje se smatra jednim od standardnih pristupa u istraživanju za potrebe OOH tržišta koje podrazumeva svaku vrstu spoljnog oglašavanja u vidu bilborda, megaborda, plakata, svetlećih reklama. Cilj ovog istraživanja bio je da se putem beleženja ukupnog broja prolaznika izvrši procena potencijalnog auditorijuma koji je u kontaktu sa digitalnim OOH medijima u pešačkoj zoni grada. Agencija za spoljno oglašavanje Alma Quattro je, uz angažovanje istraživačke agencije Ipsos, pokrenila ponovljeno istraživanje merenja kretanja učesnika u saobraćaju na teritoriji Beograda i Novog Sada. Poseban deo istraživanja se odnosi na deo grada gde se odvija pešački saobraćaj, a to je u slučaju Beograda potez od Kalemegdana do Terazija, sa svim bočnim ulica.Prostor od Knez Mihailove do Terazija čini centralnu pešačku zonu Beograda, ali do sada nije bio predmet ovakvog merenja. Na tom području postvavljeni su Alma Quattro digitalni LCD monitori koji su omogućili dobijanje preciznih podataka o kretanju i kontaktima koji se ostvaruju sa AQ medijima u toj zoni.Beleženje kretanja pešaka i prolaznika Knez Mihailovom ulicom realizovano je u periodu od 04. do 12. septembra 2021. godine, praćenje kretanja obavljeno je standardnim, tradicionalnim pristupom beleženja ponašanja sistematskim posmatranjem, a angažovana je i anketarska mreža agencije Ipsos.Promet pešaka praćen je tokom pet radnih dana i četiri dana vikenda i beležen je u okviru petnaestominutnih intervala u periodu od 08.00 do 23.00 h. Promet pešaka beležen je uređajem za kompjuterski potpomognuto lično intervjuisanje (CAPI), na kome su anketari istovremeno beležili i pol  prolaznika na osnovu fizičkih polnih karakteristika.Kako bi se, osim polne strukture potencijalnog OOH auditorijuma obezbedili i dodatni socio-demografski indikatori, u svakom od petnaestominutnih intervala realizovan je po jedan intervju sa prolaznikom, koji je nasumično biran.Podaci istraživanja pokazuju da Knez Mihailovom ulicom u roku jedne tipične nedelje, u periodu os 8 do 23 časa prođe preko pola miliona ljudi (više od 520.000), što je 6000 prolaznika svakog sata od  kojih 9 od 10 su stanovnici centralnih gradskih opština.Značajno je prisustvo prolaznika iz starosne grupe od 18 do 44 godine, jer je to pretežno radno aktivno stanovništvo koje pripada kategoriji potrošača, a najčešći povodi za posetu pešačkoj zoni grada su šetnja, kupovina kao i poslovni razlozi.Ako uporedimo radne dane i vikend primećuje se da je nešto veća frekvencija prolaznika radnim danima, a najčešći prolaznici vikendom su iz starosne grupe od 18 do 29 godine.Rezultati istraživanja pokazuju da je većina prolaznika posetila pešačku zonu 1 do 3 puta, čak 59,6 odsto odnosno 312.760 prolaznika. Prema standardima internacionalnog tela za istraživanje tržišnih, društvenih i istraživačkih mišljenja ESOMAR, ovakve vrste merenja bi trebalo da se sprovode na svakih tri do pet godina.

Srbija

Roaming Electronics i poslovni partneri nameštali cene elektronike

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su kompanije Komptrejd, Tehnomanija, Gigatron, Tehnomedia, Emmezeta i XLS utvrdile cene proizvoda potrošačke elektronike brenda Tesla u daljoj prodaji.Time je ovih šest kompanija zaključilo restriktivni sporazum koji značajno ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, piše u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Na ime mere zaštite konkurencije Komtrejd je dužan da plati 34,3 miliona dinara, Tehnomanija 5,5 miliona dinara, Gigatron 4,2 milona dinara, Tehnomedia 1,3 miliona dinara. U rešenju objavljenom u Službenom glasniku piše da je Emmezeta dužna da plati 690 hiljada dinara, a XLS 575 hiljada dinara.Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranakaKomisija istražuje još trgovaca elektronikom zbog navodnog narušavanja tržištaKompanije novac treba da uplate na račun budžeta Srbije. Komisija je naložila kompaniji Gigatron da svoje poslovanje vezano za onlajn prodaju brenda Tesla preko sajta "shop.tesla.info" organizaciono, tehnički i finansijski izdvoji u odnosu na svoje redovno poslovanje, a na način koji bi sprečio buduće postupanje kojim bi se mogla ograničiti, narušiti ili sprečiti konkurencija.

Svet

Koliko se letelo u 2021. godini?

U decembru 2021. godine, broj komercijalnih letova u Evropskoj uniji (EU) porastao je za 130 odsto u poređenju sa decembrom 2020, saopštio je Eurostat. Brojke su, međutim, i dalje ispod nivoa pre pandemije jer je u odnosu na decembar 2019. godine broj letova bio manji za 24 odsto.U decembru 2021. bilo je 383.720 komercijalnih letova, a u decembru 2020. godine 166.990. U decembru 2019. godine broj komercijalnih letova iznosio je 504.270.Avio-industrija se polako oporavljala tokom 2021. godine, iako u prvim mesecima nije bilo znakova oporavka. U januaru 2021. je bilo 68 odsto manje komercijalnih letova nego u istom mesecu 2019. godine, u februaru je pad u odnosu na isti mesec 2019. bio 73 odsto, a u martu je pad iznosio 71 odsto. Situacija je počela da se popravlja u maju, kada je bilo 67 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019. godine, da bi u junu pad iznosio 54 odsto, a u avgustu 31 odsto.Septembar je imao manji pad komercijalnih letova u odnosu na na isti mesec 2019. godine (-33 odsto).Oktobar sa padom od 30 odsto, novembar sa padom od 26 odsto i decembar sa padom od 24 odsto najbliži su brojkama komercijalnih letova pre pandemije. Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnikaZemlje Evropske unije koje su imale najmanji pad komercijalnih letova u decembru 2021. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine su Hrvatska (-6 odsto), Grčka (-8 odsto), Kipar (-9 odsto).Sa druge strane broj letova u Češkoj i Austriji pao je za više od 40 odsto (-41 odsto u obe države).U ostalim državama EU pad komercijalnih letova bio je manji od jedne trećine. Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?Sveukupno kada se uporede 2019. i 2021. godina, najviše znakova oporavka kada se radi o komercijalnim letovima primećeno je u Grčkoj, u odnosu na 2019. pad je u iznosio 29 odsto. Slede Kipar (-38 odsto), Luksemburg (-39 odsto). Sa druge strane, avio-industrija u Irskoj pokazala je najmanje znakova opravka. Pad komercijalnih letova u toj zemlji bio je 64 odsto u odnosu na 2019. godinu. Slede Slovenija i Češka (-62 odsto). Na nekim aerodormima više letova nego 2019.Neki aerodromi u EU zabeležili su čak i porast broja komercijalnih letova u odnosu na 2019. Najveći porast broja komercijalnih letova zabeležio je aerodrom Berlin Brandeburg (+13.521, +16 odsto), Lijež (+6.972, +21 odsto) i aerodrom Pariz - Le Burže (+2.715, +8 odsto).Nnajveći pad broja komercijalnih letova zabeležen je u velikim evropskim čvorištima vazdušnog saobraćaja: Minhen (-261 020, -64 odsto), Frankfurt (-250 712, -49 odsto) i Šarl de Gol u Parizu(-247 959, -50 odsto).

Svet

U Americi najveća inflacija u poslednje četiri decenije

Cene u SAD u decembru 2021. povećane su za sedam odsto u poređenju sa prethodnom godinom i to predstavlja najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina, saopštilo je tamošnje Ministarstvo finansija, prenela je Beta.Ekonomski stručnjaci ukazuju da se velika potražnja takoreći sukobila sa nestašicama u snabdevanju koje su izazvane koronom. To je uticalo na rast cena motornih vozila i nameštaja, ali i svakodnevnih potrepština, poput hrane i goriva.Veće cene obeležile su američku ekonomiju tokom cele prethodne godine, a njihov rast najveći je još od 1982. godine, prenosi agencija Beta pozivajući se na Glas Amerike (Voice of America).Bela kuća i kreatori ekonomske politike u Federalnim rezervama (američkoj Centralnoj banci) usredređeni su na rastuće troškove, mada ukazuju da očekuju da će inflacija ostati izražena tokom 2022. godine.Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je Federalnu trgovinsku komisiju da istraži "ponašanje naftnih i gasnih kompanija na štetu potrošača".Federalne rezerve nastoje da obuzdaju inflaciju tako što će prekinuti direktnu finansijsku podršku privredi u martu, ranije nego što je prvobitno planirano, i povećati referentnu kamatnu stopu koja utiče na troškove zaduživanja za preduzeća i potrošače.

Srbija

U otpad idu šine sa preko 15 deonica u Srbiji

Infrastruktura železnice Srbije objavila je javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, putem prikupljanja zatvorenih ponuda. Početna cena po kilogramu tog "otpadnog materijala" je 12,14 dinara, a početna cena javnog nadmetanja prikupljanjem zatvorenih ponuda iznosi oko 299 miliona dinara."Osim značajnih prihoda koje će na ovaj način ostvariti Infrastruktura železnice Srbije, biće ukloljena stara infrastruktura i pruge, od kojih se na mnogima već decenijama ne odvija saobraćaj vozova, čime će lokalnim samoupravama u Vojvodini biti omogućeno da se brže i bolje razvijaju", piše u saopštenju.Javnim pozivom predviđena je prodaja 19.500 tona starih šina, 1.370 tona raznih delova za skretnice i 3.755 tona starog kolosečnog pribora, što je ukupno 24.625 tona starog gvožđa i čelika.Prema saopštenju, ponude za učešće u tom javnom nadmetanju biće otvorene 14. januara 2022. godine u 12.30 sati, u prostorijama preduzeća Infrastrukture železnice Srbije u Beogradu. Prvobitno je bilo predviđeno da se ponude otvaraju 11. januara 2022. godine, ali je taj rok pomeren.Ko želi da učestvuje u ovom javnom nadmetanju, neophodno je da uplati depozit nešto veći od 149,4 miliona dinara.Ovim se praktično ukidaju sledeće deonice: Bečej – Senta, Senta – Кanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovci – Кovin, Bečej – Vrbas, Zrenjanin Fabrika – Vršac, Horgoš – Кanjiža, Кaravukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej, Čurug – Bečej, Кikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin Fabrika i Sopot Požarevački – Кostolac.Moderni vozovi i radnici na minimalcuDvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Bilo je očekivano da se pruga ukloni jer nije isplativa, kaže za RTS Nikola Dobrić, bivši radnik Železnice iz Jaše Tomića, ali ocenjuje kako je iznenađenje odluka da se prodaju šine sa pruge ka Vršcu koja je rekonstruisana pre nešto više od dve decenije."Prugu od Zrenjanina do Vršca koja je u savršeno dobrom stanju. Ne znam kome je to palo na pamet da skida i da prodaje. Most je rađen u Sečnju, rađen je onaj u Konaku na Brzavi. Tako da je veći deo pruge dobar. Lakše ga je održavati po malo, nego uhvatiti sad i prodati u bescenje".Meštani iz Jaše Tomića i Sečnja su se potajno nadali da bi ovdašnje pruge mogle da se koriste."Ako može Šarganska osmica da se napravi, zašto nije moglo da se napravi od Sečnja do granice. Pa možda i do Temišvara ta neka turistička priča. Država strašno mnogo pomaže u poslednjih par godina ruralnom turizmu. Zar to ne bi možda bila ta jedna od ideja?", kaže Spaso Mladenovski, hroničar sela Jaša Tomić.

2022

Globalno interesovanje za eko inovaciju iz Srbije!

Učesnici startap akceleratora Univerzum, koji su pokrenuli Mozzart i Univerzitet u Beogradu, proizvode organsku zamenu za stiropor i efektivno smanjuju zagađenjeNjihov moto je “zdravi ljudi u zdravom svetu”, a njihov "flagship" proizvod je Biosporin, ekološka biorazgradiva organska zamena za stiropor. On se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada, u karbon negativnom procesu. Komercijalizacijom jedne tone Biosporina koja zameni jednu tonu stiropora, efektivno se smanjuje zagađenje za oko 9 tona CO2!Na polju zdravstvenih preparata imaju proizvode IMUNIN: čaj i kapsule namenjene za jačanje imunog sistema. Ovi preparati se takođe proizvode na zelen način, koriste se organski gajene medicinske gljive. I na polju biomaterijala rade na razvoju efektivne metode za proizvodnju hitina i hitozana, za upotrebu u biomedicinskoj i farmaceutskoj inudstriji. I tu nije kraj. Soma Bioworks u bliskoj budućnosti planira dalji razvoj zdravstvenih preparata sa različitim funkcijama.Nebo je granica za učesnike Univerzuma, startap akceleratora koji je kompanija Mozzart pokrenula u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Nikola Stanojević, molekularni biolog iz Beograda, objašnjava kako je ovaj mali tim došao do sjajnih ideja i koji su bili glavni motivi u pokretanju projekta.Naša inovacija je razvijena spontano, na raskršću naše vizije "zdravi ljudi u zdravom svetu" i globalne potrebe. Sve je počelo 2018. godine. Naš prvi proizvod, preparat za jačanje imuniteta IMUNIN, se proizvodi od organski gajenih lekovitih gljiva. U jednom trenutku smo shvatili da otpad od proizvodnje ovih gljiva pod određenim uslovima može da se ponaša slično ekspandovanom polisitrenu ili nekim vrstama plastike. U isto vreme, sve više je počelo da se priča o mikroplastici i uopšte o štetnosti plastike, pogotovu jednokratne, po životnu okolinu i zdravlje ljudi.Videli smo potencijal novootkrivenog materijala da zameni neke vrste plastike, i shvatili da to može doprineti smanjenju zagađenja plastikom. Osmislili smo projekat, koji je potom kroz podršku Fonda za inovacionu delatnost, razvio sam materijal u Biosporin. Sa tom inovacijom smo osvojili nagradu kao "Najbolja tehnološka inovacija godine 2020". U međuvremenu smo nastavili sa prodajom naših inovativnih zdravstvenih preparata i počeli da radimo na razvoju još nekih biomaterijala koji se korsite u biomedicini i farmaciji.  • Kakvi su utisci o startap akceleratoru Univerzum, koji su zajedno organizovali Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart?S obzirom na to da je ova iteracija startap akceleratora Univerzum bila prva, organizacija se pokazala kao jako profesionalna i efektivna. Predavanja su bila zaista korisna, i držana od strane stručnjaka do kojih ne bi bilo lako doći na bilo koji drugi način. Ubrzani karakter akceleratora je zapravo jako povoljan po startapove, koji inače imaju znatno ograničene kapacitete, pa je skoro nemoguće da izdvoje drastično mnogo vremena. Pobeda na takmičenju u okviru akceleratora nam znači višestruko, sa posebnim naglaskom na podršku kompanije Mozzart. Nadamo se da će nam pobeda i podrška pomoći u proboju na tržište i doneti dodatnu vidljivost. Predstavili smo se i pobedili na još nekoliko nacionalnih i internacionalnih takmičenja i konkursa. U novembru smo učestvovali na GITEX GLOBAL događaju uokviru EXPO 2020 DUBAI, gde smo bili u prilici da pokažemo svoje proizvode i stvorimo globalno interesovanje. Krajem januara sa zvaničnom delegacijom Srbije učestvujemo u nedelji posvećenoj zdravlju u okviru EXPO 2020 Dubai, gde ćemo predstaviti svoje zdrastvene proizvode i inovacije. • Kako teče sam proces proizvodnje?Suština naše invoacije je zapravo cirkularni proizvodni proces, baziran na biološkim i biohemijskim tehnologijama, koji nam omogućava da na minimalno zagađujuć način proizvodimo zdravstvene preparate, čajeve od lekovitih gljiva, Biosporin kao i biomaterijale koji se koriste u biomedicini, hitin i hitozan. Ulazni resurs za naš proces je zapravo samo poljoprivredni otpad, a jedini otpad koji mi imamo je neka minimalna količina reciklabilne plastike. Pre svega, naš proces je carbon negativan, i u punoj proizvodnji zarobljuje CO2 iz atmosfere. Iz različitih delova proizvodnog ciklusa uzimamo različite proizvode, ali osnova same proizvodnje je biološka, uzgajamo specijalizovane kulture gljiva koje smo razvili u našoj laboratoriji. • Da li planirate da proširite svoj uticaj na tržište građevinske industrije, s obzirom na to da je biosporin efikasna zamena za stiropor?Trenutno radimo na nekim istraživanjima na ovu temu, medjutim problem je u tome što je glavna razlika Biosporina to što je on potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima. Ovo čini njegovu upotrebu kao materijal za građevinu organičenom, jer u suštini razgradivost nije karakteristika koja vam je potrebna prilikom izgradnje kuće recimo. Može naći primenu prilikom ekološke izgradnje, ali to zahteva dodatno istraživanje i razvoj na samom materijalu.• Kakvi su vam proizvodni kapaciteti u ovom trenutku i koji su planovi po tom pitanju?Trenutno su nam proizvodni kapaciteti nedovoljni da ispune zahteve tržišta. Problem je u tome što je sam materijal nov, otkriven od strane naše kompanije, pa za njegovu proizvodnju ne postoje mašine i mehanizmi. Moramo sami da dizajniramo potrebnu opremu, što je dug i spor proces. Trenutno je proizvodnja delimično manuelna. Planiramo da završimo dizajniranje proizvodne opreme do kraja 2022. godine, kada ćemo podići proizvodne kapacitete za najmanje 10 puta. Tim mladih stručnjakaSvi članovi tima su u tridesetim godinama, a čine ga: Nikola Stanojević - Molekularni biolog sa skoro 10 godina iskustva u preduzetništvu i startapovima kao osnivač. Prva osnivačka iskustva stekao u Londonu. Bavi se razvojem poslovanja, razvojem proizvoda, finansiranjem i strategijom kompanije. Aleksandra Đorđević - Filolog i preduzetnica sa dugim internacionalnim iskustvom na menadžerskim pozicijama u raznim industrijama. Primarno se bavi administraicjom, knjigovodstvom, nabavkom, logistikom i upravljanjem poslovnih aspekata kompanije. Marko Cvetković – Ima veliko iskustvo u prodaji i menadžmentu u nekoliko većih regionalnih kompanija, bavi se proizvodnjom, logistikom i operativnim aspektima kompanije, kao i razvojem proizvoda i tehnologije. Pored osnivačkog tima, bitan deo kompanije čini naučno istraživački deo, koji vode perspektivni mladi istraživači sa Biohemijskog fakulteta u Beogradu - Predrag Macura i Lazar Popović, koji se bave daljim razvojem tehnologije i otkrivanjem novih potencijalnih proizvoda.  

Srbija

RTS: Krajem januara subvencije za stolariju u svim beogradskim opštinama

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da će za zamenu stolarije, koja se radi u 67 opština u Srbiji, krajem meseca moći da se prijave sve opštine u Beogradu, preneo je RTS. Prednost prilikom dodele tih subvencija, kako se objašnjava imaće oni građani koji imaju najlošije prozore.Dugo najavljivani konkurs je otvoren i za žitelje Palilule, obezbeđena su sredstva za oko 300 domaćinstava, a krajem januara sledi novi konkurs sa više sredstava, gde će moći da se prijave sve gradske opštine.Državni sekretar u mninistarstvu energetike Zoran Lakićević kaže da mogu da se prijave svi građani koji žive u stanu ili su vlasnici stana ili kuće. Prema njegovim rečima, prikupljanje dokumentacije nije komplikovano."Postoji formular. Možete ga naći ili na veb-stranici opštine Palilula ili na veb-stranici grada Beograda. Dajete najosnovnije podatke: broj lične karte, adresa i dokaz da je započela legalizacija, ne mora da bude urađena, samo da je počeo postupak. Treba da se podnese i račun za struju", navodi Lakićević.Kao primer dokaza za započetu legalizaciju je naveo građevinsku dozvolu, a kada je reč o građanima koji žive u legalizovanim objektima, oni u opštini mogu da uzmu  dokaz o legalizaciji, a kako se dodaje validna je i potvrda iz katastra.Lakićević ističe da je najbitnije za prijavu da građani uzmu i prilože premer i predračun za ono što žele da urade od jedne od firmi koja se nalazi na spisku pretkvalifikovanih za taj posao, a koju će izabrati na formularu.Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeSrbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku "Na tom premeru i predračunu stoji šta će da rade i cena. Nakon toga će komisija opštine Palilule da izađe i obiđe svaku zgradu i svaki stan koji je prijavljen", dodaje Lakićević.Ko ima prednost prilikom dodele subvencije imaju, prema njegovim rečima, procenjuje komisija koja je formirana pri opštini."Postoji Komisija koja radi evaluaciju prijava i građani će da dobiju formular na kome će da zaokruže koje prozore imaju, da li imaju drvene stare jednostruke, oni nose najviše poena, dvostruke prozore sa dva krila, oni nose malo manje poena i način grejanja. Posle toga se radi bodovanje i pravi se rang lista", objašnjava Lakićević.On navodi da je u komisiji šestoro ljudi, a da na teren izlazi dvoje, kao i da prilikom prvog izlaska komisija napravi zapisnik na osnovu kojeg se uveri da li ono što je traženo zaista stoji. Kada se budu uradili objekti onda komisija ponovo izlazi da verifikuje da li je to urađeno.Iskustvo u 67 opština je pokazalo, kako je naveo, da je potrebno par nedelja da komisija obiđe sve stanove nakon što je primila sve prijave: "Potom se pravi preliminarna rang-lista, građani imaju pravo na prigovor ili komentar mesec dana nakon toga", rekao je Lakićević.

Srbija

U pirotskim selima i dalje zabranjen uzgoj svinja

Zabrana čuvanja i uzgajanja svinja u pirotskim selima na takozvanom "Kružnom putu" i dalje je na snazi zbog prisustva svinjske kuge, rekla je načelnica Pirotskog upravnog okruga Dragana Tončić, prenose Južne vesti.Tokom decembra zabeležena su kako se dodaje tri nova slučaja zaraze divljih svinja afričkom kugom. Regionalni krizni centar za afričku kugu svinja u Nišu obratio se Nacionalnom centru sa zahtevom da se razmotri mogućnost repopulacije divljih svinja u pirotskim selima, ali je taj zahtev odbijen, pa je zabrana ostala.Jedan slučaj zaraze otkriven je kod svinje koja je stradala kada je na nju naleteo auto, a dva su otkrivena kod divljih svinja koje se odstreljene u lovištu Vidlič.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiSrbija ove godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore ažuriralo je listu država iz kojih je zabranjen uvoz i tranzit živih svinja, mesa i proizvoda zbog prijave afričke kuge svinja. Među delovima Srbije iz kojih je zabranjen uvoz je i Pirotski okrug.Epidemija afričke kuge svinja proglašena je 13. januara 2020. godine, a nakon popisa domaćih svinja, po rešenju Ministarstva poljoprivrede, deo svinja je odvožen u najbližu klanicu. Deo tih životinja, kako je objašnjeno, morao je da se usmrti i sahrani u zoni područja gde je proglašena epidemija.Meštani pirotskog sela Krupac bunili su se protiv zakopavanja leševa u njihovom ataru, a nakon njihovog protesta odlučeno je da se leševi prebace u kafileriju u Ćupriji.Srbija je u prvoj polovini prošle godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Odgajivači svinja u Srbiji često ističu probleme sa kojima se suočavaju i poručuju da im jedino može pomoći jasna državna strategija kako ih ne bi ugrožavao "monopol klanične industrije".

Srbija

Traži se projektant za stakleni vidikovac Kablar

"Turistička organizacija Čačak" raspisala je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju staklenog vidikovca Kablar. Tehničkom dokumentacijom je potrebno da se definiše uređenje prostora površine oko 1000 metara kvadratnih. Maksimalna planirana zatvorena površina objekta vizitorskog centra je oko 200 kvadratnih metara. Od projektanta se traži da izradi idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje. "Projektom je potrebno obezbediti maksimalno sagledavanje prirodnog okruženja sa pristupnih staza i platoa izdignutih u odnosu na prirodnu kotu terena tako da se izbegne prisustvo bilo kakvih prepreka vizurama posetilaca", piše u dokumentaciji. Početni plato treba predvideti niz greben na orjentacionoj visini od 879 metara nadmorske visine.Vizitorski centar u okviru koga je planiran kafe i info pult predviđen je u blizini gornjeg platoa grebena. U dokumentaciji piše da od vizitorskog centra treba predvideti kretanje stazom koja vodi do nižih platoa, a koji treba da su postavljeni kaskadno tako da prate prirodni pad terena. "U okviru centralnog platoa - vidikovca predvideti ekstenzije koje treba da budu postavljene konzolno iznad ponora padine. Neophodno je da konzolni platoi imaju stakleni pod koji omogućava da se stekne utisak boravka u fluidnom prostoru odvojenom od čvrstih struktura", piše u dokumentaciji. Vidikovac će se graditi na području Ovčarsko kablarske klisure koja se nalazi na administrativnoj teritoriji Čačka, odnosno na delovima dve katastarske katastarske parcele u Rošcima. Ove parcele pripadaju obuhvatu II stepena zaštite prirode zaštićenog područja prirodnih vrednosti Ovčarsko-kablarske klisure, u granicama područja planiranog za razvoj turizma i sportsko-rekreativne infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar. 

Svet

Evropski račun za struju tri puta veći nego 2021, države nude subvencije

Cene energenata u Evropi 2022. godine biće najveće tokom poslednjih 10 godina jer se dogodila hiperinflacija cena gasa i struje, ocenjuje međunarodna investiciona banka Citigrup, a prenosi Bloomberg. Prema trenutnim procenama, ukupan račun za primarnu energiju u regionu Evrope iznosiće oko 1.000 milijardi dolara (jedan trilion).Nova nepovoljna situacija kako se naglašava pogađa podjednako i domaćinstva i industriju, pa su se vlade nekih evropskih zemalja već odlučile da im pomognu subvencijama.Ocenjuje se da je olakšanje za potrošače ipak na vidiku jer evropske vlade pojačavaju napore da zaštite domaćinstva od visokih računa za potrošnju energenata. Sledeći odluke Franciske i Italije, Švedska je već najavila paket subvencija vredan 664 miliona dolara.Prethodne rekordne cene su kako se podseća uglavnom bile posledica rasta cene nafte. Sada se radi o većim troškovima grejanja, saobraćaja i rada velikih industrijskih postrojenja.To će kako se ocenjuje pomoći u smanjenju emisije CO2.   Ipak, ocenjuje se da će potrošači i industrija širom regiona verovatno morati da donesu neke teške odluke u vezi sa potrošnjom energije.Evropa je duboko u energetskoj krizi sa najnižim zalihama gasa. Referentne cene goriva porasle su za više od 250 odsto prošle godine. Sa druge strane, tenzije između Zapada i Rusije koja je najveći dobavljač gasa u Evropi godinama drže trgovace u neizvesnosti.Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu strujeLETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Manje vetra takođe ograničava proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koja se naziva osnovom tamozvane "zelene revolucije", odnosno prelaska na ekološki čistije energente.Gas inače kako se podseća predstavlja oko 25 odsto energetskih potreba Evrope, u poređenju sa oko 10 odsto u Aziji. Zbog toga što se koristi i kao gorivo za elektrane, porast njegove cene utiče i na cenu struje.Energetski sektor u Srbiji trenutno pogađaju havarije u javnom preduzeću Elektropivrede Srbije (EPS). Nakon kolapsa celog sistema u decembru kada je pao prvi sneg, poslednja u nizu je požar na bageru velikog kapaciteta u Rudarskom baesnu Kolubara.Zbog niza propusta u rukovođenju EPS-om, dugogodišnji v.d. tog preduzeća, Milorad Grčić, podneo je ostavku. 

Srbija

Za odbojkaški centar na Novom Beogradu 27 miliona evra

Izgradnja Odbojkaškog trenažnog centra na Novom Beogradu će koštati blizu 3,2 milijarde dinara (26,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Ova cena viša je za 389 miliona dinara od prvobitno procenjene vrednosti Kancelarije za upravaljanje javnim ulaganjima.Kancelarija je posao izrade tehničke dokumentacije i izgradnje dodelila grupi ponuđača na čelu sa preduzećem Jadran iz Beograda. Jadran će biti zadužen za 90 odsto dela posla, dok će ostalih 10 odsto biti podeljeno između kompanija Musculus, TVI, IMP-Automatika, Aba professional, Koto, DBA, Page Consortium i IMP Automatika-security. Foto: Lokacija budućeg Odbojkaskog trenažnog centraOdbojkaški centar će se nalaziti u Ulici Tošin bunar, a trebalo bi da služi pripremama sportista u uslovima koji odgovaraju onima na međunarodnim takmičenjama, kao i mogućnosti "sprovođenja najsavremenijih metoda treninga i oporavka", piše u tenderskoj dokumentaciji.Javna nabavka je prvobitno sprovedena kroz otvoreni postupak, ali je obustavljena jer su sve ponude ocenjene kao neprihvatljive.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Tom prilikom je isti konzorcijum koji je sada dobio posao ponudio cenu od 2,7 milijardi dinara bez PDV-a, odnosno 3,2 milijarde dinara sa PDV-om.Nakon toga je Kancelarija za javna ulaganja obustavila otvoreni postupak jer je ponuđena cena bila više od procenjene vrednosti tendera od 2,3 milijarde dinara.Zatim je Kancelarija raspisala konkurentni postupak sa pregovaranjem sa istom procenjenom vrednosti. Ipak, nakon postupka, ugovorena je cena koja je vrlo slična onoj koju su firme ponudile u prvom postupku, 2,6 milijarde dinara bez PDV-a (3,15 milijarde dinara sa PDV-om).Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje Kako je ranije pisao portal Beobuild, na osnovu inicijative Odbojkaškog saveza Srbije tim Page Consortium preuzeo je kompletan projektni menadžment od formiranja lokacije i zakonom propisane procedure do izrade Idejnog rešenja čiji je autor Đurađ Vasić, dok je nosilac sprovođenja Urbanističkog projekta Energoprojekt Urbanizam i arhitektura.Zgrada bi trebalo da ima pet spratova. U okviru zgradu su u planu hale za trening, hale za odbojku na pesku i prostor za posmatrače, mediko blok, teretana, kao i smeštajni prostori za sportiste od kojih će deo soba biti prilagođen osobama sa invaliditetom. 

Srbija

Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto

Potrošačke cene u decembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2021. godine, u odnosu na novembar 2021. godine, u proseku su povećane za 0,4 odsto.U decembru 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Кomunikacije (1,2 odsto), Restorani i hoteli (0,8 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (0,7 odsto).Rast cena zabeležen je i u grupi stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,6 odsto), u grupama Alkoholna pića i duvan i Rekreacija i kultura (za po 0,5 odsto), Odeća i obuća (0,4 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (0,3 odsto) i Zdravlje (0,2 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi RZS.FOTO: Printskrin/Republički zavod za statistiku

Svet

Gvožđe umesto litijuma, jeftinije i bezbednije baterije?

Američki startap Form Energy radi na razvijanju gvožđe-vazduh baterija zasnovanih na reverzibilnom rđanju koje bi nasuprot široko korišćenih litijum-jonskih baterija bile značajno jeftinije, a i sam proces rudarenja znatno rasprostanjenijeg gvožđa je ekoliški podobniji i jednostavniji od procesa rudarenja litijuma.From Energy daje nadu da će biti moguće i bez eksploatacije litijuma, koju prate brojni ekološki problemi, biti rešen izazov dugoročnog skladištenja električne energije kako bi se u budućnosti koristila struju koja se većinski proizvodi iz obnovljivih izvora energije, piše Klima101.Jedna od najvećih prepreka u procesu prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je periodičnost upotrebljivosti energije koju obnovljivi izvori pružaju, što se vidi na primeru solarne energije koja, za razliku od sagorevanja fosilnih goriva, usled smenjivanja dana i noći, nije u stanju da obezbedi konstantno snabdevanje električne mreže. Potreban je način da se višak električne energije koja se proizvede tokom dana uskladišti i da bude dostupan tokom noći, zato je pronalazak pouzdane tehnologije dugoročnog skladištenja energije cilj Forum Energy startapa i od presudnog je značaja za široku upotrebu obnovljivih izvora, odnosno ukidanje termoelektrana i smanjenje emisija ugljen-dioksida.Upotreba danas naširoko korišćenih litijum-jonskih baterija u svrhu dugoročnog skladištenja energije u budućnosti nema smisla, zbog neverovatno velike količine potrebnih baterija, kao i zbog ekološke nepodobnosti litijuma. Zato iz ovog startapa naglašavaju da njihovo rešenje koristi naširoko dostupne resurse: gvožđe, vodu i vazduh.Tehnologija gvožđe-vazduh baterija, kao podvrsta metal-vazduh baterija, poznata je kao koncept još od sedamdesetih, ali nije komercijalizovana, zasniva se na reakciji gvožđa sa kiseonikom iz vazduha pri pražnjenju baterije, pri čemu se gradi rđa. Pri procesu pražnjenja, sistem uvlači vazduh iz koga potiče potreban kiseonik, a pri procesu punjenja baterije sistem izbacuje vazduh, obogaćen oslobođenim kiseonikom. Dodatna dobra strana primene ove tehnologije je to što je oslobođeni vazduh u određenoj meri čistiji nego onaj uvučeni. Baterije se sastoje od deset do dvadeset opisanih ćelija i veličine su mašine za pranje veša, a sistem se sastoji od više hiljada ovakvih baterija spakovanih u kućište koje ih štiti od spoljne sredine. Veličina sistema, odnosno količina upotrebljenih baterija može da varira u zavisnosti od potreba. Kapacitet skladištenja sistema koji zauzima malo manje od pola hektara zemiljišta, otprilike je takav da je u stanju da skladišti oko više od tri megavata električne energije.Činjenica da Form Energy nije izmislio novu tehnologiju već samo izabrao onu postojeću koja najviše obećava i optimizovao je, omogućila mu je da u samo četiri godine predstavi funkcionalno rešenje.  Izvršni direktor kompanije, Mateo Jaramiljo, u intervjuu za portal CleanTechnica tvrdi da su njihovi sistemi u stanju da kontinualno snabdevaju mrežu tokom 100 sati i duže, što ih stavlja u rang sa postrojenjima zasnovanim na fosilnim gorivima. On napominje da bi cena baterija na kojima rade mogla biti desetostruko manja od cene od litijum-jonskih, što pre svega proizilazi iz stostruko manje nabavne cene sirovine gvožđa, naspram sirovine litijuma.Budući da je za ove baterije gvožđe ključni sastojak, kompanije iz čelične industrije veoma su zainteresovane za implementaciju ovakvog rešenja, a u julu ove godine putem grupnog investiranja Form Energy je prikupio 240 miliona dolara za svoj projekat.Prva prilika za pravdanje investicija i početak implementacije ove tehnologije je gradnja sistema za skladištenje energije za elektrodistribucionog operatera Great River Energy u Minesoti, sa rokom do 2023. godine. Taj projekat treba da ima ulogu dokaza funkcionalnosti i postavljanja primera mogućnosti dugoročnijeg skladištenja energije, nasuprot danas korišćenog kratkotrajnog.