Najnovije

Srbija

Inflacija u septembru dostigla 5,7%, u decembru ide preko 6%

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da iako je niska i stabilna inflacija u proseku od 2 odsto preovladavala proteklih sedam godina u avgustu i septembru je zbog suše i visokog rasta svetskih cena energenata iznosila 4,3 odnosno 5,7 odsto.NBS objašnjava da se međugodišnja inflacija kretala ispod donje granice dozvoljenog cilja, odnosno neznatno iznad jedan odsto usled niskih svetskih cena nafte i ostalih primarnih proizvoda kao i niskih cena neprerađene hrane na domaćem tržištu. Ova stopa inflacije je delom bila i očekivana jer je upravo rezultat niske baze od prthodne godine.U aprilu ove godine infacija se vratila na nivo oko centrane vrednosti cilja od 3 odsto, da bi se u avgustu i septembru našla na 4,3 i 5,7 odsto, a prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra iznosi 3 odsto.„Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, gotovo dve trećine tog rasta (doprinos od 3,6 procentnih poent) odnosi se na faktore na koje monetarna politika svojim instrumentima ne može da utiče“, ističe se u saopštenju NBS. 1,8 procentnih poena odnosi se na cene prerađene hrane koje su međugodišnje povećane za 17,9 odsto, 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto dok se 1 procentni poen odnosi na cene derivata nafte koje su povećane za 16,3 odsto.Kako objašnjava NBS ovo su sve faktori koji u prisutni i u ostalim zemljama sveta i nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike ostvarila bi neznatan uticaj na faktore popout cena hrane i energenata kao i da bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi jer bi značajno uporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje iljučijući i životni standard stanovništva.„NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.“ ističe NBS.NBS je prestala da kobezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti, od oktobra je prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, i iskoristila je fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope.Uzevši u obzir globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koja se očekuje na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4 odsto predviđaju u NBS.Što se tiče inflacije u decembru, očekuje se kretanje inflacije u rasponu od 6 do 7 odsto, u odnosu na decembar prošle godine kada je međugodišnja inflacija iznosila 1,3 odsto odnosno bila je ispod donje granice dozvoljenog cilja pa je očekivan njen porast krajem ove godine.NBS očekuje da će inflacija u dkretati na u tom rasponu tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se vratiti na centralnu vrednost od 3 odsto u drugoj polovini godine. „Sve više radova svetskih ekonomista „hvata korak“ sa prakosom koju godinama unazad pokazuju određene zemlje u razvoju sa istaknutim nivoom evroizacije/dolarizacije“ navodi se u saopštenju NBS i ističe da je stabilnost deviznog kursa lokalne valute u odnosu na repernu valutu od velike važnosti za stabilnost cena i finansijskog sistema.Bzna inflacija u Srbiji se od početka godine kreće na nivou od oko 2 odsto čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa, budući da je kurs dinara prema evru već godinama relativno stabilan.NBS objašnjava da je izvesno da će se međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstpanja, ali će prosečna međugodišnja inflacija u 2021. i 2022. godini ostati u granicama cilja.

Srbija

Dačija se orijentiše na gas zbog rasta cena drugih goriva

Tečni naftni gas (TNG) može da bude dobra zamena za ostale naftne derivate, naročitu u vreme kada njihova cena raste svake nedelje, kažu u kompaniji Dačija. To gorivo je kako se navodi ekološki prihvatljivo, pristupačno i sigurno."Dačija je učinila TNG pristupačnijim rešenjem jer ga je ponudila u svim svojim modelima, Sanderu Stepvej, Loganu, Dasteru i novom Jogeru, prepoznatljivima po oznaci ECO-G", kaže Damian Laplan, šef odeljenja za međusektorske usluge u toj kompaniji.Prema njegovim rečima TNG "usrećuje" dosta kupaca koji su odabrali Dačijin motor ECO-G, koji koristi benzin i gas. On smatra i da se kupci koji jednom pređu na gas nikada ne vraćaju na staro.Napominje se da je TNG shvaćen kao opasan i zastareo, ali to je potpuno neosnovano, jer je decenijama usavršavan i sada je siguran, pouzdan i jednostavan. Uz to, jeftiniji je od dizela i emituje manje CO2 (ugljen-dioksida).Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u SrbijiPlaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju TNG se upotrebljava kao pogonsko gorivo od 1979. godine, a najviše u Koreji, Rusiji, Tajlandu, Meksiku i Turskoj. U Evropi su predvodnici Poljska, Ukrajina i Italija. Danas TNG pokreće 28 miliona vozila širom sveta. Damian kaže da se TNG-a u tim zemljama objašnjava velikim rezervama prirodnog gasa ili poreskim olakšicama jer se smatra čistim gorivom (manje emisije CO2 i niže takse za zagađivanje prirodne sredine). Vozila sa TNG-om u Francuskoj nose i oznaku da koriste čistije gorivo.Većina automobila sa TNG-om naknadno je opremljena, jer je, kako se objašnjava, reč o procesu koji zahteva saradnju sa specijalizovanim servisima. Predstavnici Dačije kažu da trenutno jedini na tržištu nudie TNG kao opciju na svim modelima vozila.U Srbiji je Dačija prvo ponudila model Duster sa TNG motorom 2020. godine, a ove godine ponudu je proširila na sve putničke modele, prenose Vrele gume. Over godine prodaja takvih vozilas skočila je i u Francuskoj, za četiri puta.Vozila troše više TNG-a nego kada idu na benzin, ali je, kako se podseća, prosečna cena TNG-a u Srbiji za 40% manja od cene benzina. U proseku TNG ispušta 10% manje CO2 od benzina.

Srbija

Raspisan tender za novu zgradu Infektivne klinike u Novom Sadu

Klinički centar Vojvodine raspisao je tender za izbor projektanta nove zgrade Infektivne klinike, koja će se graditi uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.Sadašnju Infektivnu kliniku čine tri zgrade koje su sagrađene u različitim vremenskim periodima.Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, ponuđač koji dobije posao treba da pripremi dokumentaciju za rušenje dve postojeće zgrade u sklopu Infektivne klinike, uz zadržavanje preostale prizemne zgrade koja je uređena 2018. godine sredstvima pokrajinske vlade u visini od oko 70 miliona dinara.Jedan od problema prilikom transporta pacijenata je bio nemanje lifta koji bi trebalo da bude obuhvaćen novim projektom zgrade. Novim projektom bi trebalo da se udvostuči površina Infektivne klinike u odnosu na sadašnju kvadraturu.  Rok za dostavljanje ponuda za izradu projekta je 8. novembar, a procenjena vrednost nabavke je 10,5 miliona dinara bez PDV-a.

Srbija

Ziđin planira veću flotaciju za rudnik u Velikom Krivelju

Rudarska kompanija Ziđin podnela je zahtev za odlučivanje o potrebi da se napravi procena uticaja na životnu sredinu projekta kojim se planira povećanje kapaciteta za flotacijsku preradu rude sa površinskog kopa Veliki Krivelj kod Bora, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.Kako je ranije najavljeno, do aprila je izvedeno oko 30% radova na izgradnji nove flotacije rudnika Veliki Krivelj, a vrednost ove investicije je 57,8 miliona dolara (49,7 miliona evra).Kako je navedeno u projektu, nova flotacija rudnika Veliki Krivelj će raditi sa kapacitetom od 13,2 Mt (megatona), uporedo i nezavisno od postojeće čiji je kapacitet 9,9 Mt suve rude.Nova flotacija biće izgrađena blizu postojeće, istočno od flotacije, ispod mesta gde se obavlja filtraža bakra. Ukupna površina industrijske zone iznosiće oko preko dve hiljade kvadrata.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Bor: Radnici "Ziđin kopera" nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru Glavni pogonski objekti nove flotacije u ovom projektu biće bunker rovne rude, postrojenje za primarno drobljenje, skladište primarno izdrobljene rude, transportni koridor za transportne trake, mlevenje i flotacijsko postrojenje, zgušnjivač i postrojenje za filtriranje, kao i pomoćni objekti kao što su skladište reagenasa, prostorija za pripremu reagenasa i odeljenje duvaljki.Kompanija Ziđin povezuje se sa aerozagađenjem u Boru, kao i sa čestim zagađenjem reke Timok u koju ispušta otpadne vode. Krajem prošlog meseca kompanija je u Boru otvorila i rudnik zlata i bakra Čukaru Peki.Početkom prošle godine Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) pisao je kako se Ziđin našao na sudu zbog aerozagađenja u Boru. Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor je od 2018. godine u većinskom vlasništvu Ziđina.Stanovnici sela Krivelj očekuju da budu potpuno preseljeni zbog proširenja rudnika. Preseljenje je razmatrano i u prostornom planu iz 1977. godine. Meštani Velikog Krivelja uputili su resornom ministarstvu zahtev da ovo preseljenje bude u skladu sa rudničkim kartama overenih rezervi, kako se za pola veka ne bi ponovo selili."Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

Svet

Ajfon telefoni će uskoro sami zvati Hitnu nakon saobraćajnih nesreća

Poslednja funkcija koju Apple želi da ponudi svojim korisnicima je mogućnost da njihov Ajfon detektuje kada je su u saobraćajnoj nesreći i automatski pozove hitnu pomoć. Funkcija će se zvadi "Crash detection" (Detekcija sudara) i biće dostupna na Ajfon i Apple Watch uređajima, navodi Wall Street Journal.Softver za detektovanje saobraćajnih nesreća će primenjivati podatke sa već postojećih senzora na ovim urđajima i merenjem gravitacijske sile udarca će otkrivati saobraćajne nesreće. Ta funkcija je bila podvrgnuta testiranjima tokom prišle godine, koristivši podatke koje anonimno dele korisnici Ajfona i Apple satova. U izveštaju testiranja je navedeno da su ovi Apple uređaji detektovali preko 10 miliona potencijalnih sudara vozila.Ova kompanija pravi algoritam tačnosti na osnovu podataka 911, koji pružaju Apple-ovom softveru pouzdanost da je korisnik bio u saobraćajnoj nesreći i da mu je potrebna hitna pomoć.Apple je već ugradio bezbednosne mere kao što su detekcia pada i stabilnosti hodanja u svoj iPhone OS.Ovo ne bi bila prva kompanija koja je predstavila takvu funkciju: Google je dodao detekciju pada na svoj Pixel pametni telefon 2019. godine, a dodatne aplikacije u Apple-ovoj prodavnici aplikacija nude slične funkcije.Čak i zastareli automatski softver kao što je GM-ov OnStar pruža "automatski odgovor na sudar" od 1996. godine.Apple je odbio da komentariše potencijalnu funkciju, a njeno objavljivanje je još uvek neizvesno, rekli su izvori za Wall Street Journal.

Srbija

ZA NEKU LISTU? Proizvođaču auspuha 10.000 evra po zaposlenom, pogon otvara ovog meseca

Pogon nemačke kompanije Boysen biće otvoren u Subotice u novembru, objavio je RTV. Firma je pre dve godine dobila subvencije od 10.000 evra po zaposlenom, kako je Nova ekonomija već pisala.RTV za ovo ulaganje piše da je najveća grinfild investicija u istoriji Subotice i da će njena vrednost biti 65 miliona evra.Nemačka kompanija Boysen je 2018. godine osnovala istoimeno preduzeće registrovano u Subotici.U maju 2019. godine su konkurisali za dobijanje subvencija. Boysen je u oktobru 2019. sa Ministarstvom privrede potpisao ugovor o dodeli državne pomoći od četiri miliona evra.Kompanija se ugovorom obavezala da svakom novozaspolenom isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalca.Obavezu da do kraja 2023. godine zaposleni 400 novih radnika na neodređeno vreme i da uloži najmanje 55,5 miliona evra u istom roku. Na plate radnika bi u ovom periodu trebalo da potroše najmanje 8,49 miliona evra. Prvobitno je bilo ugovoreno da se subvenije isplate u četiri tranše, ali je aneksom ugovora u maju 2021. godine izmenjeno da se državna pomoć isplati u tri tranše - prva 2022. godine u iznosu od 2,4 miliona evra, druga 2023. 1,1 miliona evra i treća 2024. godine 518 hiljadu evra.Za isplatu prve tranše, uslov je da Boysen zaposli 110 radnika i uloži 51 milion evra, za drugu da zaposli još 190 radnika i uloži 4 miliona evra i za treću da zaposli još 100 radnika i uloži dodatnih 500.000 evra.Boysen je u obavezi da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 400 zaposlenih u periodu od pet godina od završetka investicionog projketa. To znači da kompanija ne bi smela da otpušta radnika pre kraja 2028. godine.Boysen se bavi izduvnom tehnologijom i preko svojih 12 zavisnih društava poseduje pogone za proizvodnju u Nemačkoj, Kini, Južnoafričkoj Republici i Indiji. Glavna tržištva su uglavnom zemlje EU, a najznačajniji klijenti su Mercecdes-Benz, Audi, Bently, Porshe, Bugati, MAN i Volkswagen, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Boysen je u 2018. godine u okviru istoimene grupacije ostvario prihod od blizu 1,5 milijardi evra i zapošljavao 2.423 radnika.

Srbija

I proizvođači hrane za kućne ljubimce osećaju posledice krize

Domaći proizvođači hrane za pse i mačke se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža zbog situacije na tržištu koju izazvala pandemija. Kažu da na ovom tržištu nema pravila, možete danas da otvorite, a sutra da propadnete.Vlasnici kućnih ljubimaca za svoje pse i mačke uglavnom biraju hranu koja u sebi sadrži proverene i kvalitetne sirovine, ali im je podjednako važno da proizvodi budu cenovno pristupačni. Na žalost, aktuelna kriza je dovela do toga da u ukupnoj prodaji ovakve vrste hrane trenutno većinu čine najjeftiniji proizvodi, kaže za Biznis i finansije Predrag Gvozdenović, vlasnik proizvodnje hrane za pse i mačke „Premil“ iz Kovina.Prema njegovim rečima u proizvodnji hrane za pse i mačke pored mesa kao primarne sirovine sve više koriste biljke razne žitarice, masti, biljna ulja, kao i mešavina određenih specijalnih biljaka koje pomažu u rešavanju problema sa alergijama i organima za varenje kod pasa.Proizvodnja hrane za kućne ljubimce izuzetno je zahtevna. Ni najbolja oprema, ni vrhunske recepture ili sirovine nisu same po sebi garancija visokog kvaliteta proizvoda, već je najvažnije znanje kako sve to uklopiti na odgovarajući način.Proces proizvodnje zahteva niz različitih zanimanja, od veterinara, tehnologa, stručnjaka za spoljnu trgovinu, administrativnih radnika i komercijalista do pakera, vozača, magacionera, majstora, građevinskih radnika itd, dodaje on. Iako dosta ljudi ne uspeva, sve više je onih koji dugo posluju i pristojno zarađuju. Zbog pandemije korone, u humanoj industriji nije bilo potrošnje što je uzrokovalo i poremećaje u dobavljačkom lancu sirovina za proizvodnju hrane za ljubimce. Kultura držanja kućnih ljubimaca je na višem nivou u odnosu na prethodne godine, pretpostavka je da će tržište nastaviti da raste, predviđa Gvozdenović.„Kvalitet proizvoda ne možemo odrediti ni po pakovanju, ni po ceni. Važno je i da ne sadrži sastojke iz Kine, dok se Francuska veoma brine o ishrani ljudi i životinja jer ima stroge propise, objašnjava Mirjana Tončić, vlasnica i direktorka firme „New instinct“ koja uvozi hranu iz Francuske.Firma dobro posluje uprkos tome što je proizvod skuplji i što je, prema njenim rečima, u našoj zemlji teško raditi uvoz bilo kakve hrane. Nema pravila u ovoj grani industrije što se tiče poslovanja, ali je loše je za posao da prodavnicu otvore oni koji nemaju bar neko predznanje o kućnim ljubimcima i ako prodavac ili vlasnik nemaju želju da nešto o tome nauče, dodaje Tončić.

Srbija

Putevi Srbije kupuju sistem za prepoznavanje registarskih tablica

JP "Putevi Srbije" raspisali su tender za video nadzor posebne namene, odnosno sistem za automatsko prepoznavanje registarskih oznaka koje će biti postavljen na portalima tunela "Manajle" i "Bancarevo". Putevi su nabavku ovih dobara procenili na 12 miliona dinara.  Nabavka obuhvata osam video kamera posebne namene, osam nosača za montažu, komunikacioni oramar, server, NAS, montažu, konfiguraciju i puštanje u rad, kao i projekat izvedenog stanja. Kao lokacije za postavljanje kamere naručilac je naveo severni portal tunela Manajle i južni portal tunela Manajle (deonica Niš-Preševo), kao u severni portal tunela Bancarevo i južni portal tunela Bancarevo (deonica Niš-Dimitrovgrad). U dokumentaciji se navodi da je projektom je predviđeno informisanje operatera u tunelskom operativnom centru da se vozila koja prevoze opasne materije nalaze na autoputu. Podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka. Opereter se obaveštava o vrsti, tipu i boji vozila koja se nalaze na autoputu, a podaci vezani za dato vozilo (slika, registarska oznaka) se smeštaju u jedinstvenu bazu podataka."Projektom za automatsko snimanje, prepoznavanje i generisanje alfanumeričkih podataka o uočenoj registarskoj oznaci svih vozila koja prođu kroz zonu nadzora sistema (obavezno prepoznavanje svih vrsta tablica koje se koriste u Republici Srbiji, tablica zemalja u okruženju i tablica drugih zemalja na putnoj mreži Republike Srbije, kao i određivanje da li je domaća ili strana registarska oznaka) na kamernom mestu u bazu podataka koju Ponuđač definiše tehničkim rešenjem"Cilj je da se unapredi sistem video-nadzora posebne namene na državnim putevima I reda, kao i da se na dve lokacije integriše sistem video menadžmenta u centralizovanu paltformu.  

Srbija

Udruženje banaka: Nema straha od povećanja kamata

U Udruženju banaka Srbije (UBS) kažu da trenutno ne postoji nijedan pokazatelj u Srbiji i na globalnom nivou koji bi nagoveštavao povećanje rate kredita. „Naprotiv, procene evropskih institucija kažu da će najverovatnije ostati negativne vrednosti Euribora sve do 2023. godine, samim tim i ovakve, istorijski niske kamatne stope. Inflacija se i dalje kreće ispod pet odsto, a ankete govore da će se već polovinom naredne godine vratiti u očekivane okvire“, kažu u Udruženju banaka Srbije za Novu ekonomiju.Trenutno u Udruženju banaka nemaju, kako kažu, nekog posebnog saveta za građane i privredu osim uobičajenog opreza u upravljanju sopstvenim finansijama.„Nezahvalno je prognozirati kretanje globalne cene energenata, jer zavisi i do nekih  političkih odluka, a takođe i rastom kineske privrede i slično. Iz ugla Srbije važno je istaći da je finansiranje javne potrošnje stabilno, pa i snabdevanje energentima i u smislu finansijskih obaveza i ranije postignutih sporazuma. Devize rezerve su nikad bolje, rebalans budžeta išao je u pravcu neočekivano dobrih prihoda, država kontinuirano pruža podršku građanima i privredi“, kažu u UBS.Prema njihovoj oceni, na globalnom nivou možda veći izazov predstavlja prekid lanaca snabdevanja, što je i dalje problem zbog efekata pandemije, odnosno zbog toga što određene mere i dalje onemogućavaju da privreda radi punim kapacitetom.U Narodnoj banci Srbiji rekli su za Novu ekonomiju da ne očekuju značajno povećanje rate na kredite. https://rs.n1info.com/biznis/nova-ekonomija-nbs-ne-ocekuje-znacajno-povecanje-rate-za-kredite/

Srbija

RERI: Veliki zagađivači neće biti kažnjavani još tri godine

Predlog izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je, bez javne rasprave upućen Narodnoj skupštini, pokazuje da Republika Srbija i nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine nemaju kapacitet da sprovode propise. Rok za izdavanje integrisanih dozvola velikim zagađivačima ponovo je pomeren, ovoga puta do kraja 2024. godine. Ponovno pomeranje roka za izdavanje integrisanih dozvola jasan je signal zagađivačima da zakoni za njih ne važe i da će država uvek biti tu da ih u bezakonju podrži jer i sama za zakone ne mari i nije u stanju da ih sprovodi.   Predlog Zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine usvojen je na 86. sednici Vlade Republike Srbije, 21. oktobra, a podnet Narodnoj skupštini 22. oktobra 2021. godine. Predlog zakona sadrži svega tri člana, a članom 2. predloženo je da se rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja produži do 31. decembra 2024. godine. Podsećamo da je rok iz važećeg zakona istekao još 31. decembra 2020. godine.  Zašto su integrisane dozvole važne? Ove dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. Ove dozvole obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini. Da li je priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu zahtevan postupak? Naravno da jeste. Potrebna je ozbiljna priprema, angažovanje stručnjaka i pribavljanje brojnih uslova i odobrenja. Zbog toga ovu obavezu imaju samo veliki zagađivači i kompanije koje bi po prirodi svoga posla trebalo da imaju kapacitete da izrade zahtev za izdavanje integrisane dozvole. Sve je to obaveza koja je propisana zakonom, čega su i nadležni organi i kompanije na koje se zakon primenjuje svesni već 18 godina.Da li je potrebno da država obezbedi odgovarajuće administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola? Naravno da jeste. Ali od 2004. pa do danas u odeljenju Ministarstva zaštite životne sredine zaduženom za izdavanje integrisanih dozvola angažovano je nedopustivo malo službenika – prema sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu na poslovima izdavanja integrisanih dozvola je angažovano svega četiri osobe. Slično je i u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, dok u mnogim jedinicama lokalne samouprave ne postoji zaposleni koji izdaju integrisane dozvole.Cilj ove izmene, kako se navodi u obrazloženju, je produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole i usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Izmenama će se, piše, obezbediti uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje izdavanja integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije.Kako? Time što je rok pomeren za 3 godine? Upotrebimo jednostavnu računicu. Ako je za 18 godina izdato 46 od 227 dozvola kako će za tri godine biti izdato 180 dozvola? I u zemljama sa boljim administrativnim kapacitetima prosečno se izdaju 3 do 4 dozvole godišnje. Da u računicu ne uvodimo i nova postrojenja koja će se izgraditi u naredne 3 godine. Vlada ne nalazi da je potrebno da građanima objasni zašto sistem do sada nije funkcionisao, niti u poražavajućim rezultatima u ovoj oblasti vidi svoju odgovornost. A upravo nas je neodgovornost nadležnih institucija dovela u situaciju da godinu dana nakon isteka zakonskog roka većina velikih zagađivača nema integrisanu dozvolu. Pravo pitanje je šta je država uradila da otkloni probleme koje danas navodi kao razloge za ponovno pomeranje rokova? Šta će predlagač zakona učiniti u narednim godinama kako ponovo ne bi došlo do odlaganja ovih obaveza? Na ova pitanje predlagač zakona ne daje odgovor, ali pojašnjava da proširenje ljudskih kapaciteta i edukacija kadrova trenutno nije u planu rada Vlade.     Prethodnu izmenu Zakona, tj. produženje rokova, Vlada je argumentovala na gotovo identičan način kao sada: nedovoljno vremena za operatere da dostave kompletnu dokumentaciju, nedovoljno kapaciteta nadležnih organa da tu dokumentaciju provere i na osnovu nje izdaju integrisane dozvole, što bi operatera ekonomski oštetilo. Dodatno, ovog puta Vlada navodi da je veliki problem i nedostatak potrebne dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole (poput upotrebne dozvole, projektne dokumentacije, vodne dozvole i uslovi drugih nadležnih organa). Kako je moguće da Vlada neke države, koja pretenduje da je pravna država, među preprekama za sprovođenje zakona navodi i elementarne obaveze operatera kao što je posedovanje vodne dozvole ili uslova drugih organa i organizacija? Zašto onda i te nepotrebne birokratske besmislice Vlada ne otkloni jednostavnom promenom zakona?!Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ministarstvo zaštite životne sredine je izradilo preliminarni spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, a na kojem se nalazi ukupno 227 postrojenja. Do danas je, kako se navodi u analizi efekta zakona, izdato svega 46, što znači da u ovom trenutku ukupno 181 postrojenje sprovodi aktivnosti bez neophodnih dozvola za rad. Tako, neki od najvećih zagađivača u Republici Srbiji ne poseduju ove dozvole:  dozvolu ne poseduje niti jedna termoelektrana kojom upravlja JP “Elektroprivreda Srbije”, nijedno postrojenje unutar rudarsko-metalurškog kompleksa u Boru kojim upravlja  kompanija Zijin Bor Copper doo, kao ni unutar fabričkog kompleksa bivše Železare Smederevo kojom upravlja  kompanija HBIS Group Serbia.Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je da inspektor ima pravo i dužnost da prilikom vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti. Takođe, inspektor ima na raspolaganju i širok spektar ovlašćenja kojima bi otklonio nezakonitosti i obavezao operatere da preduzmu obaveze u skladu sa zakonom. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operater trebalo da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara, a odgovorno lice u operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.Uprkos izričitoj zakonskoj obavezi, nadležni inspekcijski organi nisu sprovodili ovaj zakon, te je RERI do sada, kako bi ukazao nadležnim organima na propuste u radu podneo 5 zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, kao i dve prijave za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača. Na kraju dana postavlja se pitanje: Zašto uopšte imamo procedure za izdavanje dozvola, ako nadležni organi nastavljaju da produžavaju rokove u korist velikih zagađivača? Da li su njihovi interesi na prvom mestu i ako jesu, zbog čega donosioci odluka u Srbiji obesmišljavaju naš pravni i ustavni poredak donošenjem zakona i izmena tih zakona za koje znaju da neće biti primenjivani? 

Srbija

Izdato za petinu više građevisnkih dozvola nego prošle godine

Od početka godine podneto je preko 100 hiljada zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, za 21,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i za 26,3 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine. Broj izdatih građevinskih dozvola je porastao za 24,2 odsto, u odnosu na 2020. godinu, a za 31 odsto u odnosu na 2019. godinu. Povećan je i broj izdatih rešenja o odobrenju izvođenja radova na adapraciji, rekonstukciji ili dogradnji postojećih objekata.Građani sve zahteve mogu podneti preko informacionog sistema Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP). Sada je dostupna i nova verzija CEOP-a  kojom je omogućen veliki broj novih funkcionalnosti  za sve korisnike sistema, od podnosilaca zahteva za izdavanje eDozvola, investitora, nadležnih organa koji izdaju akta, pa sve do institucija sa javnim ovlašćenjima koje učestvuju u objedinjenoj proceduri izdavanja eDozvola.Takođe omogućeno je elektronsko plaćanje taksi i naknada za sprovođenje postupka objedinjene procedure, preko sistema eUprave.Sada je dostupno automatsko preuzimanje adresnih podataka, validacija brojeva katastarskih parcela i automatsko preuzimanje podataka o pravnim licima registrovanim u Agenciji za privredne registre.Za potrebe Republičkog zavoda za statistiku Srbije proširen je obim dostupnih podatka o izvedenim građevinskim radovima i izdatim dozvolama i time postignuto bolje praćenje  oblasti građevinarstva i sagledavanje strukture investicionih ulaganja.

Svet

Preko pet miliona preminulih od koronavirusa širom sveta

Zvaničan broj smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa, danas je prešao 5 miliona, prema podacima Centra za sistemske nauke i inženjerstvo Univerziteta Džon Hopkins.Eksperti tvrde da je zvaničan broj preminulih manji od realnog broja uzevši u obzir da mnoge države nisu u mogućnosti da tačno vode zapise o broju umrlih od kovida jer globalno postoje mnoge lokalne tragedije koje neće biti prijavljene.Čini se da je tempo potvrđenih smrtnih slučajeva blago usporen otkako je svet dostigao četiri miliona umrlih početkom jula, uprkos brzom širenju Delta varijente od tada, što je znak da bi širenje vakcina moglo imati uticaja, barem u nekim delovima sveta.Sjedinjene Države prednjače u svim ostalim zemljama, sa više od 745.000 potvrđenih smrtnih slučajeva. Zemlje sa najvećim prijavljenim brojem smrtnih slučajeva posle Sjedinjenih Država su Brazil, Indija, Meksiko i Rusija. U Srbiji je u oktobru zabeleženo 1721 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa što je ujedno i  najveći broj preminulih, kod nas na mesečnom nivou, od početka pandemije. Prosečan dnevni broj preminulih u oktobru iznosio je preko 55, a ukupan broj umrlih od posledica ovog virusa je 9.955 osoba.

Srbija

Obustavljen tender za adaptaciju škola na klimatske promene

Sekretarijat za zaštitu životne sredine obustavio je tender za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu sa ciljem "adaptacije na klimatske promene".Posao je obuhvatao "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu, a javna nabavka je bila podeljena na devet partija. Tender je obustavljen jer su ponude za svih devet škola bile neprihvatljive jer prelaze iznos procenjene vrednosti javne nabavke.Ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Beograd traži firme za "adaptaciju škola na klimatske promene"Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha 

Srbija

Na Slaviji moguća izgradnja „dve kule od 13 i 14 spratova“

Prva nagradu, u iznosu od 15.000 evra, na urbanističko-arhitektonskom konkursu za deo bloka između Slavije i Manježa otišla je u ruke studija AKVS arhitektura.  Konkurs je u julu raspisalo Drušvo arhitekata Beograda, a naručilac je bila kompanija Maison royal.Kako je Nova ekonomija ranije pisala, između Trga Slavija i parka Manjež u Beogradu razmatra se izgradnja višespratnica koje bi bile namenjene stanovanju i poslovanju.Višespratnice planira da gradi kompanija "STEFIAL" d.o.o,  u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića.Kako su za portal gradnja rekli autori idejnog rešenja, projekat nastaje odizanjem najrasterećenijih delova parcele u visinu čime se formiraju dve kule od 13 i 14 spratova, kao dva nova gradska repera na trasi Kalemegdan-Slavija. Deo bloka između kula upušta se na dole, čime se dobija veliki zajednički krovni park i omogućava se direktno osunčanje svih budućih stanova i unutrašnjosti bloka, kao i neposrednog okruženja. Važećom regulativom se na celoj lokaciji predviđa izgradnja ukupno 10 spratova, čime bi osunčanje novih prostora i okruženja bilo značajno ugroženi, rekli su autori. Unutrašnjost bloka bi sa istočne i južne strane zaklonio sam objekat, dok ga sa jugozapadne i zapadne strane već zaklanja masivna zgrada Narodne Banke Srbije"Ovim projektom se tretira primarno prostor jedinstveno formirane parcele GP1, dok se za buduću izgradnju ostatka parcele predlaže visinska regulacija ukupno 6 spratova, odnosno do nivoa novoformiranog krovnog parka, sa kulama na uglovima" , pojašnjava Anđela Karabašević iz AKVS za gradnju rs.  

Srbija

Recite nam: Koliko treba da budu plaćeni lekari

Nikada zdravlje nije bila skuplja reč, a da li je sa njenom cenom rasla i plata lekara?Zanima nas vaše mišljenje. Da li mislite da su lekari dovoljno nagrađeni za rad sa kovid pacijentima, koliku zaradu treba da imaju i kako država treba da im se oduži za borbu sa pandemijom?

mikrocipovi

Svet

GlobalFoundries izašao na berzu, prodao sve čipove do 2023. godine

Proizvođač poluprovodnika GlobalFoundries debitovao je na Nasdaq-u ove nedelje, u vrednosti od preko 25 milijardi dolara, pošto je postajalo sve očiglednije da bi globalna nestašica čipova mogla da potraje do 2023. godine ili kasnije.GlobalFoundries treba da ubedi investitore na javnom tržištu da je potražnja za svim vrstama mikročipova povećana, i da neće nestati nakon što problemi sa snabdevanjem izazvani pandemijom nestanu.„Mislim da ćemo veći deo narednih pet do deset godina juriti za ponudom, a ne za potražnjom“, rekao je izvršni direktor GlobalFoundries Tom Kolfild u intervjuu za CNBC. Automobilske kompanije i proizvođači kućnih aparata mesecima se bore da nabave dovoljno čipova za građevinske proizvode, a sada se problem širi na proizvođače elektronike i njihove dobavljače. Apple je, na primer, rekao da će propustiti više od 6 milijardi dolara prodaje ove prodajne sezone zbog nedostatka čipova. Kompanija Intel je takođe okrivila svoju smanjenu prodaju procesora nedostatkom napajanja i mrežnih čipova. Ova nestašica nije nestašica najnaprednijih čipova koji koriste najnovije proizvodne metode. Umesto toga, nestašica je onoga se često naziva “legacy nodes” ili poluprovodnici koji koriste stariju tehnologiju za obavljanje funkcija kao što su upravljanje napajanjem, povezivanje sa ekranima ili omogućavanje bežičnih veza. GlobalFoundries doneo stratešku odluku 2018. godine da prestane sa razvojem najsavremenijih tehnologija za proizvodnju čipova u koje ulažu livnice poput TSMC-a i Samsunga, i da se umesto toga fokusira na manje napredne, ali još uvek neophodne poluprovodnike za svoje klijente. Kofild je objasnio da su to vrste čipova koje GlobalFoundries specijalno proizvodi za klijente u nezavisnoj livnici silicijumskih pločica. Kofild je naglasio da je u tom sektoru veći deo nestašice jer u njega nije doviljno ulagano i da su u GlobalFoundries-u srećni da prepuste većim kompanijama da „opslužuju to jednocifreno tržište nanometara“, dok će oni biti najbolji u njihovoj diferenciranoj tehnologiji.„Od avgusta 2020. ne možemo da napravimo dovoljno. Svaki dan se trudimo da istisnemo što više možemo. Rekao bih da smo preko 100 odsto“, rekao je Kolfild, dodajući da je kapacitet kompanije rasprodat do kraja 2023. Od 2,6 milijardi dolara GlobalFoundries prikupljenih na javnim tržištima, 1,5 milijardi dolara će biti potrošeno na kapitalne izdatke kako bi se povećao kapacitet za ispunjavanje potražnje, rekao je Kolfild. GlobalFoundries akcije su se u četvrtak zatvorile 1,3% ispod svoje prve cene od 47 dolara, pre nego što su u petak porasle za preko 5% i zatvorile se na 48,74 dolara. Kompanija je i dalje preko 85% u vlasništvu Mubadala, državnog investicionog fonda Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mubadala je preuzeo kontrolu nad kompanijom kada je AMD odvojio svoju proizvodnu granu, koja je postala GlobalFoundries, i fokusirala se na dizajn čipova 2008. Kolfild je rekao da će Mubadala smanjiti svoj vlasnički udeo u GlobalFoundries u narednim godinama, ali će i dalje nastaviti da podržava proizvođača. 

Srbija

Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design: Nestašica hrastovog drveta, sve ide za Kinu

Pokupljenje kontejnerskog transporta u Kini lančano je uticalo na poskupljenje robe i repromaterijala mnogih proizvođača. Jedni od njih su proizvođači nameštaja na domaćem tržištu.Proizvođači i kupci nameštaja tradicionalno su navikli da je novembar mesec rezervisan za sajam nameštaja, ali novembarski sajam neće biti održan zbog epidemiološke situacije u Srbiji, samim tim neće biti ni popusta za opremanje doma. Naprotiv, može se očekivati poskupljenje, pojedine firme su već povećale cene nameštaja zbog problema u prekookeanskom transportu.Problemi u drvnoj industriji trenutno su poskupljenje repromaterijala i nestašica sirovine, kaže Milica Marić, vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja od punog drveta koji se proizvodi u Čačku.  "Sve od repromaterijala je poskupelo, drvo, metal, plastika, staklo. Zbog toga, moraćemo uskoro da povećamo cene nameštaja oko 30 odsto, fotelje su već poskupele toliko zbog cene sunđera i drveta. Firme koje ugrađuju dosta metala u nameštaja već su poskupele svoje proizvode", kaže ona.Cena metala je prvo skočila. Neki komadi su poskupeli, kako napominje, zbog velike potražnje neki zbog nedostatka sirovina i problema transporta, a neki su prosto čini se ispratili trend poskupljenja na tržištu."Mi smo se trudili da korigujemo cene jedino koje moramo. Nismo želeli da pratimo trend poskupljenja. Međutim, u početku smo čekali i mislili da će se tržište stabilizovati, ali kad više nismo mogli da izdržimo poskupljenja, za neke proizvode u koje ugrađujemo metal i sunđere prvo smo korigovali cene", kaže Marićeva.  Osim poskupljenja materijala problem je, prema njenim rečima, i nestašica sirovine u Srbiji, najviše hrastovog drveta.  "Hrastovo drvo masovno se izvozi iz Srbije u Kinu. Pored poskupljenja svega što je potrebno za proizvodnju imamo i problem što nema sirovine", kaže vlasnica Wood Mood Design linije nameštaja.Sve se toliko promenilo da više nista ne smemo da prognoziramo, pošto ne postoje pravila po kojima sada tržište funkcioniše.Drvna industrija, sedam meseci 2021. godineProizvodi od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine beleže povećanje proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine za 23 odsto, dok je proizvodnja nameštaja u istom periodu bila na prošlogodišnjem nivou, tačnije povećana je za 0,7 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS).Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine iznosio je 208,5 miliona dolara, dok je uvoz iznosio gotovo izjednačeno 208,2 miliona dolara.Izvoz nameštaja za sedam meseci ove godine iznosio je 405,7 miliona dolara i povećan je za 23,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz iznosio 132,5 miliona dolara i povećan je za 38,7 odsto, prema podacima Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira u PKS.  Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine povećan je za 31 odsto. Posmatrano po proizvodima, povećan je izvoz oblovine za 93 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploče iverice za 44 odsto, ploče vlaknatice za 39 odsto. Zatim, šper ploče za 23 odsto, ambalaže od drveta za 24 odsto, građevinske stolarije za 17 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 15 odsto.Izvoz oblovine hrasta i četinara dvostruko je veći od prošlogodišnjeg izvoza i iznosio je 11,3 miliona dolara za hrast i šest miliona dolara za čamove trupce.Pad izvoza je zabeležen kod listova furnira za devet odsto i ogrevnog drveta za 2,5 odsto. Uvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, za sedam meseci 2021. godine je povećan, ukupno za 39 odsto.Povećan je uvoz oblovine za 68 odsto, rezane građe za 41 odsto, ploča iverica za 49 odsto, ploča vlaknatica za 36 odsto, šper ploča za 31 odsto, ambalaže od drveta za 36 odsto, građevinske stolarije za 30 odsto, listova furnira za 40 odsto, ogrevnog drveta za 70 odsto i ostalih proizvoda od drveta za 20 odsto.Izvoz ploča iverica iznosio je 11,9 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 48,5 miliona dolara. Izvoz ploča vlaknatica iznosio je 9,8 miliona dolara, a uvoz 39,9 miliona dolara, pokazuju podaci PKS.