Najnovije

Video

Kako su crteži iz knjiga postali ukrasi za jelku (VIDEO)

Vašu jelku ove zime može da ukrase unikatni primerci koje ručno izrađuje Tijana Aćimović. Ona je već poznata po unikatnom nakitu koji pravi pod imenom "Tikolo by Tijana". Od ove godine, u njenom asortimanu našli su se i ukrasi.Zanimalo nas je kako je došla na ideju da pravi unikatne i jedinstvene ukrase.- Sve je počelo onda kada sam, spremajući ispite, crtala po marginama knjiga u kojima nije bilo nijednog crteža. Htela sam da razbijem monotoniju. Kasnije sam odlučila da te crteže pretvorim u nešto konkretno, kaže Tijana Aćimović za Novu ekonomiju.Prvo je počela da pravi nakit, minđuše, medaljone, prstenje i priveske. Od ove godine, odlučila je da unikatnim šarama iscrtava ukrase od aproksilne smole.- Smola je čvrst materijal, figure izgledaju kao da su od stakla, ali je dobro što nisu lomljive. Iscrtavam ih ručno, svaka je unikat za sebe. Naravno, prihvatam svaku sugestiju kupaca, objašnjava Tijana.Pogledajte najnoviju novogodišnju epizodu Biznis storija:

Srbija

Ko seče šume na Fruškoj gori?

U poslednjih nekoliko godina se javnosti sve više pominju seče šuma na Fruškoj Gori. Borci za zaštitu prirode navode za Birn da javno preduzeće koje upravo treba da zaštiti šumu, se u najvećem delu slučajeva finansira od prodaje isečenih stabala upravo iz te šume.BIRN je analizirao javne nabavke koje je raspisivao za usluge seče šuma od decembra 2017. do danas.U tom periodu preduzetnička radnja “Beton komerc” i njen pravni sledbenik “Mil-gradnja-1991” d.o.o, u vlasništvu Nikole Stjepanovića, dobile su dve trećine od ukupno 363,9 miliona dinara vrednih ugovora sa javnim preduzećem 240,3 miliona dinara, odnosno, više od dva miliona evra.2017. godine je javno preduzeće sklopilo sporazum za usluge seče šuma sa Beton komercom iako u trenutku konkurisanja na javnu nabavku formalno nije ispunjavala uslove konkursa.Ova firma ni nije bila registrovana za seču šuma, nego za “ostale završne radove”, otkriva Birn.U novembru 2018. firma je promenila pravnu formu i ime tako što je prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću “Mil-gradnja-1991”.Te godine su bili jedini ponuđač na javnoj nabavci vrednoj 114,2 miliona dinara.U izveštaju Državne revizorsk institucije (DRI) za 2019. navodi se da je u toj godini skopljeno devet ugovora u kojima je obim nabavke prekoračen “za više od pet odsto u odnosu na ugovoreno, odnosno, tih devet ugovora je prekoračeno za 4,65 miliona dinara.”Dragana Arsić, članica pokreta navela je da  samo na prostoru Fruške Gore u 2018. posečeno oko 700 stabala bukve i hrasta, starosti od 80 do 100 godina.“Vi sečom šuma, onako kako oni rade, podmlađujete šumu. A podmlađivanjem šume određene vrste gube svoje stanište, zato što mogu da opstanu samo u zrelim i starim šumama, koje imaju duplje,” Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta.Rajković napominje da se na Fruškoj gori seče šuma kad je ona “najjača, najbolja i najjedrija”, čime se stvara generacijski jaz u šumama i tako proteruju one vrste zbog kojih je Nacionalni park i osnovan.Nastavlja se borba za očuvanje šume na KošutnjakuDruštvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj GoriTrenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godinaNa zahtev SPC posečena šuma na Fruškoj gori

Srbija

Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softvera

Gradska uprava Novog Sada osam godina nije koristila poslovni softver SAP za koji je platila oko 50 miliona dinara firmi "B4B", a gradski čelnici su ponovo angažovali istu firmu za usluge održavanja ovog softvera, saznaje Pištaljka. Vrednost posla ovaj put je skoro pa dvostruko veća i iznosi 92 miliona dinara.Novosadska uprava za komunalne poslove je firmi "B4B", prema sopstvenom priznanju, platila ukupno 54.119.160 dinara, a prema inicijalnom ugovoru potpisanom 2013. godine ova firma se obavezala da će za devet meseci pustiti softver u rad, što se nije desilo.Kako navodi u Pištaljka, oni su ugovore, anekse i spisak plaćanja dobili tek posle godinu dana uz intervenciju poverenika za informacije od javnog značaja.Suvlasnik i direktor "B4B" Miroslav Gužvica svojevremeno je tvrdio da softver nije plaćen, a gradske vlasti odbijale su da dostave ugovor pod izgovorom da bi time ugrozile eventualni sudski spor.  Softver koji je trebalo da olakša i automatizuje planiranje budžeta, sprovođenje operativnih nabavki i upravljanje projektima, investicijama i kreditima nije bio u funkciji, pa su gradske vlasti u julu prošle godine formirale stručni tim za sagledavanje "činjeničnog i pravnog stanja i predlaganje načina rešavanja pravne stvari SAP ERP sistemom pred nadležnim sudom u odgovarajućem". Stručni tim činili su predstavnici gradske uprave i gradskog pravobranilaštva. Pištaljka navodi da ni sa jedne adrese nisu uspeli da dobiju dokumenta o radu ovog stručnog tima, ali i da im je pravobranilaštvo saopštilo da ne postoji sudski postupak koji se vodi u vezi sa nabavkom programa SAP ERP.Uprkos tome ovog leta potpisan je aneks 2 kojim je firma "B4B" dobila još 4.945.000 dinara za poslove migracije podataka i obuke za korisnike, a krajnji rok za izvršenje ovog posla određen za kraj godine. I migracija podataka i obuka su plaćene i to još 2014. godine, a u odgovoru gradske uprave koji je potpisao v.d. načelnika Zoran Stanojević piše da je aneksom predviđeno da se zbog protoka vremenskog perioda mora izvršiti dodatna migracija podataka i obuka korisnika softvera, ali i da će privatna firma o "svom trošku" izvršiti sve kontrole i korekcije da bi softver proradio. Pitanje je kako da firma o svom trošku radi nešto za šta joj je plaćeno godinama ranije, kao to i zašto je gradska uprava pristala da dva puta plati za migraciju podataka i obuke.Firma "B4B" je 2019. godine promenila vlasništvo kada je 90 odsto udela prešlo u ruke Nenadu Kovaču, poznatom kao "Neša Roming". Deset odsto udelau u kompaniji i dalje pripada Miroslavu Gužvici.Pištaljka podseća kako je kontroverzni biznismen Kovačević bio umešan u neke od najvećih poslova u zemlji, kao što je uvođenje "Bus plusa" i nabavka bandera koje je EPS platio dvostruko više nego crnogorska elektrodistibucija.  "B4B" je novi posao održavanja SAP softvera u Novom Sadu u vrednosti od 92 miliona dinara dobila na tenderu kao jedini ponuđač, a portal 021 je pisao kako ova nabavka nije bila u planu javnih nabavki i da je uvrštena istog dana kada je tender i raspisan.Za potrebe uvođenja SAP-a gradska uprava angažovala je i revizorsku kuću "Dilojt“ kojoj je za izradu analize rada postojećeg sistema i predloga za nastavak rada u SAP ERP okruženju u junu 2019. godine platila oko 25 miliona dinara. Tako su ukupni troškovi za uvođenje ovog programa gradsku upravu do sada koštali više od 177 miliona dinara.Firma "B4B" pruža slične usluge i drugim budžetskim korisnicima, pa je tako ove godine bila i jedini ponuđač na tenderu za održavanje, unapređenje i obuku za SAP ERP program beogradskog javnog komunalnog preduzeća "Infostan tehnologije". Za ovaj posao im je dodeljen ugovor vredan 15 miliona dinara, a udružena sa firmom "Aseko", "B4B" je dobila i posao održavanja i razvoja SAP softvera u državnoj firmi "Srbija kargo" u preiodu od 2021. do  2023. godine za 88,7 miliona dinara. Firma "Aseko" u javnosti je poznata po brojnim poslovima sa državom koje je dobijala dok je direktor firme bio brat premijerke Ane Brnabić. Zanimljivo je da se "Srbija kargo" odlučila za novu investiciju uprkos tome što poslednje dve godine beleži gubitke.

Srbija

Srbija evropski rekorder u proizvodnji struje iz uglja

Prema publikaciji Our World in Data koju je objavio Univerzitet u Oksfordu, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više struje iz uglja u odnosu na evropski prosek, prenosi portal Klima 101. Kako se dodaje, ugalj "doprinosi" klimatskim promenama i negativano utiče na ljudsko zdravlje jer zagađuje vazduh.U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita (po glavi stanovnika) u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih "prljavih" kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta od prosečnog Belgijanca (8 kWh).Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine kod nas se procenjuje na 1567 kWh. Dodatno zabrinjava to što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji. To je kako se pšodseća niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.Poljska je država Evropske unije koja najviše koristi ugalj, ali je njen godišnji per capita udeo uglja u proizvodnji električne energije bolji je od onog u Srbiji i iznosi 2904 kWh."Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma" U jednako nezavidnoj situaciji što se tiče dekarbonizacije proizvodnje struje nalazi se i susedna Bosna i Hercegovina u kojoj je tokom prošle godine iz uglja generisano 3278 kWh per capita. To je dvostruko više nego u Nemačkoj (1602 kWh).Srbija se plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate, prema podacima organizacije Ember, ostvarile Poljska i Kazahstan.Zemlja koja je prilično odmakla u energetskoj tranziciji u Evropi jes Švedska, a to se ogleda i kroz proizvodnju električne energije. Prosečan Šveđanin potrošio je u 2020. godini čak 338 puta više struje iz obnovljivih izvora (11143 kWh) nego iz uglja (33 kWh).Stanovnici Austrije takođe većinski konzumiraju električnu energiju zelenog porekla, odnosno oko 6116 kWh časova na godišnjem nivou naspram 80 kWh iz uglja. Slično stanje je i u Danskoj i Francuskoj.Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije, u 2020. ostvarena je ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh (teravat časova), od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%.VUČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA IZBACI UGALJ, KINESKI INVESTITORI PRAVE "ZELENO" OKRUŽENJE Srbija kako se dodaje ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra. Ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, mogla bi da se znatno približi razvijenim državama koje koriste obnovljive izvore energije.Srbija bi pre svega trebalo da sprovede zaokret od fosilnih goriva zarad efikasnije borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i života građana. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je našu zemlju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.

Svet

Kineska ekonomija će premašiti SAD 2033. godine

Pre godinu dana Japanski centar za ekonomska istraživanja (JCER), sa sedištem u Tokiju, predvideo je da će kineska ekonomija nadmašiti ekonomiju Sjedinjenih Država do 2029. godine, ili za manje od jedne decenije. Ali isti istraživački centar je ovog meseca objavio znatno revidirane brojke, rekavši da se sada očekuje da će se to ipak dogoditi kasnije nego što su mislili odnosno 2033, prenosi ZeroHedge.JCER je zaključio da Kina nanosi štetu svom potencijalu rasta nedavnim suzbijanjem velikih tehnoloških i drugih velikih industrija, uključujući, između ostalog, njen ambiciozni, ali kontroverzni nagon za dekarbonizaciju, dok pokušava da se predstavi kao "timski igrač" koji se zalaže za agendu Zapada o klimatskim promenama tako nagomilavajući još više dugova u procesu. Takođe postoji opasnost od bankrota za gigante nekretnina i naravno problematičnom situacijom Evergranda koji trenutno predstavlja "najveću brigu".Evergrand: Kašnjenje otplate dugova ugrožava celo kinesko tržišteKineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara Kao što je rezimirano u Nikkei Asia, očekuje se značajan pad investicija s obzirom na strože finansijske propise centralizovane komunističke zemlje, čiji je cilj suzbijanje prekomernih ulaganja u nekretnine.Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" "Najnovija projekcija takođe utiče na brz ekonomski oporavak SAD ove godine, uz pomoć ogromnog paketa podsticaja koji je administracija predsednika Džoa Bajdena progurala kroz Kongres", dodao je Niki na osnovu nalaza JCER-a.Prema regionalnim medijima komentarišući brojke japanskog istraživačkog centra promena će se dogoditi kada ekonomije dve zemlje dostignu po 35 milijardi američkih dolara. Trenutno je američki BDP oko 23 biliona dolara, dok je kineski prelazi 16 biliona dolara.U međuvremenu, pre nekoliko dana Svetska banka je procenila izglede Kine za blisku budućnost rekavši da očekuje da će kineski ekonomski rast stati u 2022. godini.Svetska banka je smanjila svoje prognoze za ekonomski rast Kine u ovoj i narednoj godini, pošto se druga najveća svetska ekonomija suočava sa sve većim preprekama od nove varijante kornonavirusa (omikron) do ozbiljnog pada sektora nekretnina.Banka sada očekuje da će kineski BDP porasti za 8 odsto u 2021. godini u poređenju sa prrthodnom, što je niže od ranijih predviđanja.Takođe je smanjila svoju prognozu za 2022. godinu sa 5,4 odsto na 5,1 odsto što bi označilo drugi najsporiji tempo rasta za Kinu od 1990. godine, kada je ekonomija zemlje porasla za 3,9 odsto nakon međunarodnih sankcija u vezi sa masakrom na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Kineska ekonomija je porasla za 2,2 odsto u 2020. godini.Stoga će ambicija Kine da brzo postane svetska ekonomija broj jedan verovatno potrajati malo duže.

Srbija

Srbija prva u Evropi po količini struje proizvedene iz uglja

Srbija ima najveću proizvodnju struje iz uglja po glavi stanovnika u  Evropi. U 2020 godini, stanovnik Srbije trošio je skoro četiri puta više sturje iz uglja odnosno 3654 kWh potrošenih per capita, u ondosno na prosečnog Evropljanina koji u 2019. trošio 935 kWh, pokazuju podaci proračuni Oksfordove naučne onlajn publikacije Our World in Data, a prenosi Klima 101. Iza Srbije se nalazi Bosna i Hercegovina sa potrošnjom od 3278 kWh pre capita, dok je na trećem mestu Nemačka skoro duplo manjom potršnjom od 1602 kWh pre capita.U godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije  se navodi da je u prošloj godini ostvarena ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh, od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%. Srbija se tako plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate.Proizvodnja struje  iz obnovljivih izvora po glavi stanovnika procenjuje se na na 1567 kWh, što je za oko 400 kWh manje u odnosu na evropski prosek.Najviše struje iz obnovljivih izvora dobija, ubedljivo, Švedska, 11 143 kWh, na drugom mestu Autrija je 6116 kWh, dok se na trećem nalazi Danska 3922 kWh.Dodatni problem predstavlja to što se u našim termoelektranma najviše koristi niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.

Srbija

ZA PRAZNIKE Krediti za likvidnost dostupni od početka 2022.

Krediti za primenu Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 biće dostupni početkom 2022. godine, po dinamici uplate kredita od strane Evropske investicione banke, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije. U skladu sa Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, u Fondu za razvoj trenutno je proces donošenja odluka o primljenim zahtevima za kredit i potpisivanja ugovora o kreditu sa krajnjim korisnicima.To je navedeno u zajedničkoj izjavi EIB, Ministarstva privrede i Fonda za razvoj u vezi sa primenom Zakona za održavanje likvidnosti i obrtna sredstava u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19.

Srbija

RGZ predstavio „Katarstarski alarm“

Republički geodetski zavod (RGZ) kreirao je novu aplikaciju "Кatastarski alarm" čija je namena da vlasnika ili bilo koga ko ima pravni interes alarmira o svim promenama u vezi sa nepokretnošću.Na taj način građani će biti obavešteni u realnom vremenu i ukoliko neko zlonamerno pokuša da podnese zahtev za  promenu vlasništva ili upis zabeležbi i tereta, vođenje sudskog spora, ispravku greške, kao i bilo koje druge radnje koje mogu da nanesu štetu vlasniku i ugroze njegova prava, navodi RGZ. Da bi korisnik dobijao informacije o svim promenama na nepokretnosti koju prati, potrebno je da popuni zahtev na sajtu RGZ-a verifikovan elektronskim potpisom."Sva obaveštenja će mu stizati putem elektronske pošte bez odlaska na šalter ili svakodnevnog proveravanja u aplikaciji eКatastar na sajtu RGZ-a", navodi RGZ.Prvi put od svog osnivanja Republički geodetski zavod dobija eŠalterRepublički geodetski zavod: Pali promet stanova i kupovina za kešVerovatno morate da ponovite prijavu na ePorezimaMasovna primena ove aplikacije će, kako navodi RGZ, direktno uticati na promenu loših navika u društvu, odnosno "pokušaje reketiranja vlasnika nepokretnosti i korišćenje pravnog okvira za prevarne radnje".RGZ apeluje na vlasnike nepokretnosti da koriste "Кatastarski alarm" kako bi pravovremeno mogli da prijave MUP-u i sudovima lica koja zloupotrebljavaju podnošenje zahteva da bi pribavili protivpravnu korist i napravili štetu."Nepokretnosti upisane u katastar više nikada ne mogu biti predmet prevarnih radnji, duplih prodaja, ugrožavanja prava vlasništva nad nepokretnostima ili drugih malverzacija, sada digitalni sistem RGZ-a to automatski detektuje i alarmira". 

Srbija

Grad Beograd uvodi sistem javnih bicikala

Beograd uvodi sistem javnih bicikala, planira se još 500 kilometara stazaGradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Beograda doneta odluka kojom će Beograđani prvi put dobiti sistem javnih bicikala, a Grad Beograd će se pridružiti porodici evropskih gradova koji neguju ovu tradiciju javnog prevoza.„Beograd i Beograđani će ovom odlukom dobiti 150 stanica za javne bicikle, na kojima će biti omogućeno iznajmljivanje i parkiranje bicikala, što će znatno rasteretiti druge vidove javnog gradskog prevoza putnika, a što je u javnom interesu Grada Beograda. Širom sveta gradovi prihvataju inovativan pristup urbanoj mobilnosti, koji se bazira na održivim vidovima javnog prevoza, uvažavajući „zelenu hijerarhiju”, odnosno ekološki prihvatljivije vidove kretanja u metropolama. Sistem javnih bicikala je deo važnog segmenta transportnog sistema koji promoviše zdraviji život, čistiji vazduh, bezbednije ulice, poboljšanu pristupačnost, i na uvođenje ovog sistema javnog prevoza za naše sugrađane smo veoma ponosni“, istakao je za Beoinfo gradonačelnik Radojičić.Ukupna vrednost koncesije, čiji je predmet finansiranje, nabavka i postavljanje stanica javnih bicikala jeste oko pet miliona evra, a rok trajanja koncesije je 15 godina.„Strateški ciljevi Grada Beograda orijentisani su ka razvoju pešačko-biciklističkog saobraćaja. Trenutno u Beogradu imamo 103 kilometra uređenih biciklističkih staza, a Planom održive urbane mobilnosti, koji je prošle godine proglašen za treći najbolji plan održive urbane mobilnosti u Evropi, planirana je izgradnja još oko 500 kilometara biciklističke infrastrukture u narednih deset godina. Veći broj javnih bicikala i javnih stanica će biti dodatni motiv da budemo još brži kada je reč o izgradnji staza. Ova odluka će svakako doprineti povećanju kvaliteta života građana Beograda i pokazuje našu čvrstu nameru da pešaci i biciklisti moraju imati prednost u odnosu na druge vidove javnog prevoza u Beogradu“, zaključio je gradonačelnik Radojičić.

Srbija

Petrović: Biće problema u EPS-u, ne ulaže se dovoljno

Očigledno je da će biti problema u Elektroprivredi Srbije (EPS), rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović za Betu, dodajući da je na to upozoravao od 2019. godine, ali da ipak nije očekivao kolaps tolikih razmera u termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu.Rekao je da je 2019. godine urađena analiza poslovanja EPS-a i da su date preporuke za reformu i povećanje investicija.Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje U TENT je 12. decembra ove godine zaustavljena proizvodnja električne energije i oko 130.000 građana je ostalo bez struje zbog nekvalitetnog, blatnjavog uglja koji je korišćen za loženje. Ta termoelektrana nije u rezervama imala ni dovoljne količine mazuta kojim bi se pospešilo sagorevanje uglja. Zbog interventnog uvoza struje napravljeni su vanredni troškovi koji se mere desetinama miliona evra.Petrović je rekao da je analizom krajem 2019. godine utvrđeno i da se kvalitet uglja "očigledno" smanjuje i da to treba imati u vidu prilikom izrade strategije poslovanja prema zahtevima EU u prelasku na nefosilne izvore električne energije.Petrović: EPS mora da udvostruči investicije na 5,6 milijardi evra"Analizom poslovanja krajem 2019. godine utvrdili smo da su investicije u EPS nedovoljne i da su na nivou amortizacije, čak u nekim slučajevima i ispod tog nivoa", rekao je Petrović.Dodao je da se kasnilo i u otvaranju novih otkrivki uglja i da postoji "kompresija" plata, odnosno da su one u proseku visoke, a da su niske za profesionalni, stručni kadar.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Fiskalni savet je upozoravao da se EPS nalazi na prekretnici i da je neophodan snažan zaokret u poslovanju preduzeća i hitno pokretanje novog, velikog investicionog ciklusa od pet-šest milijardi evra."Do početka 1990-tih Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem i EPS je raspolagao velikim viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na tadašnje potrebe zemlje za električnom energijom. Taj višak omogućio mu je da u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiruje rast domaće potrošnje, iako i u tom periodu nije investirao dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta", navedeno je u analizi.Te investicije treba da, kako je ukazano, budu osnov energetske stabilnosti zemlje, ali i preduslov za uspešno poslovanje samog preduzeća koje se suočava s postepenim gubitkom tržišnog učešća zbog ulaska drugih proizvođača na tržište.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije Fiskalni savet je upozoravao i da dugogodišnja ulaganja ispod amortizacije počinju da uzimaju svoj danak, da u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja električne energije opada i da je u 2018. bila za oko 3.000 gigavat sati (GWh), odnosno za osam odsto manja nego u 2013. godine.Detaljnija analiza pokazala je da iza tog smanjenja proizvodnje ne stoje jednokratni činioci, već prvenstveno sistemski problemi preduzeća zbog kojih nije moglo da obezbedi dovoljne količine uglja, potrebnog za proizvodnju električne energije.Uz to, učestali zastoji u proizvodnji iz različitih razloga, već su u nekoliko navrata usporili ukupni privredni rast Srbije. Tako su problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. oborili stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u toj godini za 0,2 0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju Druga posledica loše investicione politike EPS-a do 2019. godine, kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, je to što nijedno postrojenje u tom trenutku nije zadovoljavalo sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je to preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbijii i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi, budući da su njegove termolektrane u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija."EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja", navedeno je u analizi.Dodaje se da je procena, kada se uzme u obzir očekivani rast tražnje za strujom u narednih pet do deset godina, da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh električne energije godišnje.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Ističe se da su najveći problem EPS-a preveliki troškovi radne snage, usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada, pa je najvažniji reformski zadatak za to preduzeće obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta."Ukupni distributivni gubici EPS-a su među najvećim u Evropi i postoji ogromna potreba da se tehnički gubici na mreži i krađe električne energije svedu na prihvatljivu meru. Da bi se obezbedila sredstva za investicije EPS-u treba dozvoliti postepeno povećanje cene struje", navedeno je u analizi.Istaknuto je i da je "specifični problem u poslednjih nekoliko godina značajno velike uplate EPS-a u republički budžet, iako nema dovoljno sredstava ni za sopstveno uspešno poslovanje".

Lifestyle

Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu

Američki startap New Culture, vredan 25 miliona dolara, uspeo je da napravi mocarelu bez punomasnog mleka uz pomoć osnaživanja mikroorganizama u procesu fermentacije.Tim ljubitelja sireva iz naučnih krugova je pokrenuo ovaj startap kako bi smislili novi način uživaju u mlečnim proizvodima, ali da posledice izaziva proizvodnja budu manje, prenosi Klima 101. Usled zabrinutosti ljudi za životnu sredinu, porasla zainteresovanost za veganstvo. Samim tim porasla je i vrednost tržišta veganskog sira, u 2020. iznosila je 2,2 milijarde američkih dolara.Predviđa se porast ovog tržišta za 12,4 odsto do 2028. godine, do čega će oko trećinu tržišta činiti upravo veganska mocarela.Ključan protein za topljenje sira je kazeini koji se nalaze samo u mleku sisara, nemaju izdefinisan oblik ali pod mikroskopim podsećaju na špagete. Kazeini pre predstavljaju oko 80% proteinskog sadržaja u mleku. Neophodni su za izgradnju naših mišića i bogat su izvor kalcijuma za kosti i hrskavicu. Povrh toga oni sirevima daju i prepoznatljiv ukus.Upravo zbog tih proteina, retko ćete naleteti na veganski sir koji se razvlači i topi, kao kravlji.Eksperti su u prošlosti utvrdili da mikroorganizmi takođe mogu da budu „programirani” tako da proizvode kompleksne organske molekule po znatno nižim troškovima. Uključujući i kazeine.Tehnologija koju je primenio u proizvodnji ključnog sastojka sira  ovaj startap iz San Franciska naziva se se preciznom fermentacijom.Iako pravljenje ovog sira predstavlja udaljavanje od tradicije, američki startap se i dalje oslanja nekim delovima proizvodnje na stara znanja.Globalna potražnja za sirevima raste, a naročito za čedarom, parmezanom i mocarelom, zbog sve veće potražnje za brzom hranom. Najviše se koriste u pripremi burgera, pasti i pica.Vrednost tržišta sira na svetskom nivou tokom 2020. godine procenjena je na 150 milijardi američkih dolara, a očekuje se dodatni rast do 2027.Krave muzare i njihov izmet oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte, pre svega metan, koji zadržava 84 puta više toplote od ugljen-dioksida i samim tim imaju veliki doprinos klimatskim promenama. Neodgovorno upravljanje đubrivom može dovesti do zagađenja lokalnih voda. A neodrživo stočarstvo do krčenja izuzetno značajnih prirodnih područja kao što su šume i močvare.Tokom 2015. mlekarska industrija oslobodila je 1700 miliona tona ugljen-dioksida to jest otprilike 3,4% ukupnih emisija te godine. Tu količinu gasova sa efektom staklene bašte su ispustili avijacija i pomorski transport zajedno.

Srbija

Četiri puta više plaćamo za kazne nego za Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Iznos koji država Srbija plaća za kazne i penale rast iz godine u godinu, ali nije poznato po kom osnovu, kome i u kom iznosu ih je plaća, ukazao je ponovo Fiskalni savet u analizi završnog računa za 2020. godinu.U 2020. rashod za kazne i penale premašio je 23 mlrd dinara (oko 190 mln evra) što je četiri puta više nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine (5,5 mlrd dinara).To je takođe za preko 40% veći od ukupne potrošnje na razdelu Ministarstva rudarstva (15,9 mlrd dinara). Fiskalni savet pita zašto Vlada ne objavljuje makar strukturu okončanih sporova koje država vodi.Podsećamo, to savetodavno telo već nekoliko puta poziva Vladu Srbije da nađe strateški odgovor na ovaj problem, s obzirom da su se izdvajanja za kazne duplirale u odnosu na 2017. godinu, a da su se isti iznosi upetostručili od 2010. godine.U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta iz juna.Najveći deo izdataka predstavljaju odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora, poput onih za neizvršenu obavezu po osnovu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega privatnim kompanijama, kojima je 2014. godine isplaćeno 1,6 milijardi dinara.

Lifestyle

Mumificirano telo egipatskog faraona otkriva tajne nakon 3.500 godina

Naučnici iz Kaira su digitalno "odmotali" Amenhotepa I, otkrivajući detalje od njegovog grobnog nakita do zuba.Mumificirano telo ovog faraona i kralja ratnika koji je bilo enigma jer je jedna od retkih kraljevskih mumija koja se ne može odmotati u moderno doba, to jest do sada. Sahar Salim, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, deo je tima koji je uspešno odmotao Amenhotepa I, ali ne fizički već digitalno, prenosi The Guardian.Rezultati, koristeći tehnologiju skeniranja 3D kompjuterizovanom tomografijom (CT), su bez presedana i fascinantni. Oni pružaju detalje o njegovom izgledu i raskošnosti nakita sa kojim je sahranjen."Pokazujemo da je Amenhotep I imao otprilike 35 godina kada je umro, bio je visok otprilike 169 cm, obrezan i imao je dobre zube. U svojim omotima nosio je 30 amajlija i jedinstveni zlatni pojas sa zlatnim perlama", rekla je Salim.Dodala je da je fizički podseća na svog oca jer je imao usku bradu, mali usku nos, kovrdžavu kosu i blago izbočene gornje zube, ali i da je iznenađujuće za nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina, da ima zapanjujuće dobre zube.Salim ističe da  je iznenađujuće ua nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina da ima zapanjujuće dobre zube, kao i da ova činjenica svedoči o tome koliko je bio neverovatan proces mumifikacije. Istraživački tim je takođe otkrio da je Amenhotepov mozak netaknut, za razliku od drugih kraljeva, uključujući Tutankamona i Ramzesa II.Salim je rekla da je projekat bio uzbudljiv, "kao što je odmotavanje poklona". Tim se nadao da će pronaći dokaze o tome kako je Amenhotep umro, ali se to pokazalo nemogućim."Mumificirana tela su bila dobro očuvana, čak su i sitne kosti unutar ušiju sačuvane. Nema sumnje da su Amenhotepovi zubi bili dobro očuvani. Mnoge kraljevske mumije su imale loše zube, ali sam Amenhotep je imao dobre zube", kaže Salim.Amenhotep I je bio drugi kralj iz 18. dinastije i došao je na presto posle smrti svog oca Ahmosa I, vladao je Egiptom oko 21 godinu između otprilike 1525. i 1504. godine pre nove ere. Njegovo ime znači "Amun je zadovoljan", a prestono ime bilo mu je Djeserkare što znači "Sveta je duša Re". Smatra se da je imao mirnu vladavinu koja mu je dala vremena da se koncentriše na administrativnu organizaciju i izgradnju hramova, apostoji mogućnost da je vladao zajedno sa svojom majkom Ahmose-Nefertari.Egiptolozi znaju iz dekodiranih hijeroglifa da su Amenhotepa razmotali sveštenici u 11. veku pre nove ere kako bi popravili štetu koju su naneli pljačkaši grobnica. Spekulisalo se i da su ga odmotali kako bi ponovo upotrebili kraljevsku opremu za sahranu ili ukrali ukrase, ali Salim navodi da su njihovi nalazi razotkrili te teorije i pokazali da su sveštenici imali najbolje namere.Originalna grobnica Amenhotepa I nikada nije pronađena. Otkriven je 1881. godine na mestu u Luksoru gde je poznato da su sveštenici sakrili mumije kraljeva i plemića kako bi ih zaštitili od pljačkaša grobnica.Njegov dom je Egipatski muzej u Kairu. Nije odmotan zbog savršenih platnenih omotača prekrivenih vencima od delfinijuma, egipatske rečne konoplje i šafranike, i lepote njegove oslikane pogrebne maske."Nismo mogli da pronađemo nikakve rane ili unakaženost usled bolesti koja bi opravdala uzrok smrti, osim brojnih postmortalnih sakaćenja, verovatno od strane pljačkaša grobova nakon njegove prve sahrane. Prvi mumifikatori su mu uklonili utrobu, ali ne i mozak ili srce", rekla je Salim.

Srbija

Polaznici besplatnog programa Nordeus fondacije napravili prototipove igara

Uspešno je završen četvoronedeljni edukativni onlajn program Nordeus fondacije, Game Dev Bootcamp, na koji se prijavilo više od 600 mladih iz cele Srbije. Najistrajniji među njima, uz pomoć vrhunskih stranih i domaćih stručnjaka, savladali su tehnički razvoj video igara i napravili  prototipove svojih prvih igara. Game Dev Bootcamp, Nordeus fondacije, okupio je vrhunske stručnjake i predavače iz industrije video-igara koji su mladim talentima preneli svoje znanje i iskustvo tokom ovog jedinstvenog onlajn programa. Polaznici su sve vreme, kroz radionice, imali i podršku mentora programa iz Phobos studija kako bi za samo četiri nedelje mogli samostalno da naprave prototip svoje prve FPS (first person shooter) igre. Dok su predavači dolazili iz kompanija Epic Games, najpoznatije po globalnoj hit igri Fortnajt (Fortnite), i 3Lateral, originalno domaće kompanije koja je pionir i inovator u oblasti kreiranja realističnih digitalnih avatara, kao i Fakulteta dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu. Više od polovine ukupnog broja prijavljenih činili su studenti, mahom sa tehničkih fakulteta, što govori u prilog interesovanju za ovakve programe i gejming industriju uopšte. Tu su bili studenti Elektrotehničkog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka, Matematičkog fakulteta, Računarskog fakulteta, Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija (VIŠER), Visoke škole strukovnih studija za IT (ITS), dok je manji broj došao sa  Metropolitana kao i Fakulteta organizacionih nauka.  Među ostalim polaznicima bilo je srednjoškolaca, freelancer-a, zaposlenih u gejming industriji, ali i onih iz drugih industrija sa neophodnim predznanjem za uspešno pohađanje programa.  Od 160 aktivnih polaznika, 16 najupornijih, najtalentovanijih i najkreativnijih završili su prototipove svojih prvih video igara, koji ostaju u njihovom vlasništvu, čime značajno obogaćuju svoj portfolio za dalje profesionalno napredovanje i imaju mogućnost da ih dodatno razvijaju. Prikupljeni fidbek govori da su učesnici veoma zadovoljni programom, prilikom da mnogo nauče od mentora i predavača i steknu dragoceno iskustvo. Važnu ulogu za uspeh Bootcamp-a imao je mentor programa, Ivan Koroknai iz Phobos studija, koji je sve vreme bio uz polaznike, vodio ih kroz proces razvoja igara i pratio njihov napredak iz nedelje u nedelju.  Ivan je nedavno i sam bio polaznik jednog od programa Nordeus Huba gde je uvideo značaj mentorstva, a danas njegov studio radi na razvoju igre koja koristi upravo Unreal Engine tehnologiju. “Biti mentor studentima koji ulaze u svet razvoja igara i odlučuju za pravac u kom žele da usmere svoju karijeru je za mene bilo vrlo lepo iskustvo. Voleo bih da sam imao ovakvu podršku kada sam počinjao da se bavim ovim poslom, pre više od 15 godina, jer znam koliko je važno na samom početku imati nekoga da vas uvede u taj svet, kaže neke korisne prečice i jednostavno podeli svoje iskustvo. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih sam želeo da učestvujem u ovom programu. Postoji mnogo puteva kojim studenti mogu da krenu nakon završenih studija, i važno je da imaju pristup različitim IT sferama kako bi mogli da odaberu ono što zaista najviše žele. Zbog toga čvrsto verujem da su ovakvi programi, kao dopuna formalnom obrazovanju, neprocenjivi.”Udruženi u želji da pruže podršku mladim talentima i domaćoj gejming zajednici, predavači iz kompanije Epic Games,  Luis Cataldi, glavni gejm artista, direktor za edukaciju i obrazovne resurse, i vodeći stručnjak za učenje Unreal Engine-a,  Arran Langmead, tehnički artista i menadžer za odnose sa programerima,  Galen Davis, producent i senior stručnjak za učenje Unreal Engine-a, zatim Adam Kovač, specijalista za rešenja iz kompanije 3Lateral i Darko Subotin, docent na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu, nesebično su podelili sa polaznicima svoje znanje i iskustvo i pritom, reklo bi se, veoma uživali.“Došlo je do odličnog podudaranja publike i tema: događaj je efikasno organizovan i bio je veoma dinamičan. Zaista cenim pogon i agilnost! Otvoren sam za dalje pozive i saradnje koje podstiču brže širenje gejming ekosistema u Srbiji. Uspeo sam da se povežem sa učesnicima tokom programa i drago mi je ako su oni uspeli sa mnom,” podelio je svoje impresije Adam Kovač iz 3Lateral-a. Darko Subotin, docent na Fakultetu dramskih umetnosti  i autorizovani predavač za rad u Unreal Engine-u  takođe je zadovoljan organizacijom i time kako su polaznici prihvatili ponuđeno znanje: “Sve je bilo profesionalno organizovano. Komunikacija je bila jasna, profesionalna i prijateljska, nije bilo nikakvih problema. Širenje gejming ekosistema u Srbiji je  odličan dodatak drugim dostupnim opcijama u regionu. Samo nastavite sa dobrim radom!”Nordeus fondacija je tokom ove godine sprovela dva uspešna besplatna obrazovna programa koje je pohađao veliki broj mladih ljudi iz cele Srbije: prethodni program, kroz koji su najbolji polaznici timski stvarali svoje igre o Tesli i Pupinu, i koje su prikazali na izložbi u Muzeju nauke i tehnike  i ovaj, koji je pokrivao razvoj igara sa tehničke strane i bio fokusiran na individualni rad.O Nordeus fondacijiNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz programe Nordeus Huba i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. Deo Fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub, posvećen je besplatnom obrazovanju mladih u različitim oblastima važnim za razvoj igara. Do sada je kroz obrazovne programe prošlo više od 4.000 polaznika iz cele zemlje i podržano je više od 40 timova. Ovaj centar je direktno doprineo i razvoju talenata za mnoge gejming kompanije u Srbiji. 

Srbija

Kako akademska zajednica vidi ekonomska kretanja 2022. godine?

Evidentno je da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoroični pozitivan trend u svetu. Oporavak svetske privrede u tekućoj godini očekuje se na nivou od šest odsto, a u narednoj 2022. godini, oko 4,6 odsto. Međutim, ovo će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama, naglasio je profesor Dušan Vujović, nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke.On je otvarajući poslednje ovogodišnje FEFA Web razgovore, u kojima tradicionalno učestvuju profesori fakulteta FEFA, naglasio da postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenui svi izvori inflacije – kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova."Nakon kontrakcije u 2020 godini, javlja se pritisak potrošačke tražnje koja je i merama državne pomoći podignuta, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima -  situacija u automobilskoj industriji jeste jedan od primera. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu", ocenio je Vujović.Takođe je dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa. Nekadašnji srpski ministar finansija ističe i da, uz sve pomenute pritiske, treba imati u vidu i one koje uzrokuje četvrta industrijska revolucija, a koja dovodi do potencijalnog rasta nezaposlenosti s jedne, i manjka kvalitetno obučenog kadra, s druge strane.Profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić podseća da su pokidani lanci dobavljača ugrozili dobar deo američke i evropske privrede, a što se, čini se, najviše primećuje u automobilskoj industriji.Savić veruje da će Srbija ove godine imati privredni rast nešto preko sedam odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto."Šta će se dešavati dalje sa pandemijom, presudno će uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima - pozitivno ili negativno, ne možemo reći sa sigurnošću. Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama - to će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa", kazao je profesor Savić.Naša inflacija je, dodaje on, najvećim delom uvozna inflacija. "U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi", kazao je on, i dodaje da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.Profesorka FEFA Ana Trbović, inače suosnivačica startapa koji okuplja preko 100 vodećih elektroprivreda u svetu i firme proglašene tehnološkim pionirom za inovacije i razvoj blokčejn tehnologije u energetici, naglašava da je, kada je biznis u pitanju, očigledna tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima – ka onima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu, već na drugi način grade reputaciju i razvijaju svoj proizvod ili uslugu.Napominje i da potencijalna reč godine zapravo i odgovara na pitanje kuda ide poslovni svet – NFT -Non-fungible token. "Uporedo sa tim se dešava tranzicija ka onome što se zove Web 3 - privreda danas. Dok smo u Web 1 mogli pasivno da pratimo ono što je postavljeno na internetu; u Web 2 da samostalno stvaramo sadržaj; pred nama je nova faza Web 3 - ona u kojoj možemo da posedujemo deo interneta. Zato je NFT izuzetno važan - označava da ste vi vlasnik ili vlasnica tog dela digitalne svojine koja se nalazi na internetu, uključujući čak i hartije od vrednosti", objašnjava Trbović.S obzirom na to da NFT koristi blokčejn kao tehnologiju, govori istovremeno o njenoj primarnoj vrednosti - u potpunosti decentralizovanoj platformi. "Nove generacije platformi kao što je, na primer, Polkadot imaju značajne prednosti - počevši od manje potrošnje struje, ali i štetnosti po životnu sredinu - transakcije su mnogo brže i mnogo jeftinije. Osim Polkadota, postoje i druge platforme kao npr. Solana", rekla je ona i spomenula još jedan novitet, igrice play to earn."One se sada prebacuju na Web 3 -  takmičarima omogućavaju i zaradu, najpre u obliku digitalne svojine na internetu. Jedna od njih jeste da kupujete delić zemlje, neku ulicu, ili da izgradite svoju i onda se takmičite sa drugima, u ovom trenutku na spekulativnom nivou šta će više vredeti".Kao naredni korak, profesorka Trbović  očekuje povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom, odnosno mašinskim učenjem. "Najznačajnije u Web 3 jeste to što svima daje mogućnost da učestvuju u privredi, ulažu i uče o projektima. Pristup je mnogo lakši nego što je ulaganje na berzi. Međutim, u Srbiji vi ne možete  još uvek da povežete svoj račun na nekoj kripto berzi sa bankovnim računom i ne možete da pošaljete račun iz banke na kripto račun", objasnila je ona, ističući dobro stranu - kako u Srbiji postoji kripto menjačnica, ali i novi zakon koji jasno govori da je na ono što zaradimo, porez 15 odsto, napominje prof. Trbović.Primetan trend koji se pojavio u tekućoj i koji se tek očekuje u narednim godinama jeste jača saradnja između startapa i velikih kompanija, i to najpre u polju veštačke inteligencije i mašinskog učenja, napominje docentkinja Tanja Kuzman, senior menadžerka za inovacije u PwC."Kako ne bi samostalno razvijale, te kompanije uveliko angažuju , investiraju ili kupuju određene strartape sa ciljem ubrzanja svoje poslovne transformacije. Ovakav proces još uvek nije dovoljno zastupljen u Srbiji, obzirom na nedovoljan stepen sistemske razvijenosti startup ekosistema. Iz te perspektive, mere usmerene na njegovo snaženje, uključujući veću dostupnost alternativnih izvora finansiranja i mentorske poslovne podrške predstavljaju jednu od ključnih agendi na putu razvoja inovacija u našoj zemlji". Slično opažanje iznela je i profesorka Slađana Starčević.Ona napominje da u polju marketinga, poslodavci sve više primećuju važnost digitalnih tehnologija, same transformacije i važnost podataka koji omogućavaju sada već nezaobilazni element – personalizaciju odnosa sa potrošačem.Ona je istakla i jednu veliku promenu koja se očekuje od naredne godine u domenu digitalnog marketinga, a to je ukidanje Google kukija (cookies), jednog od osnovnih oruđa za rad u sferi digitalnog marketinga. Kako će se ova promena odraziti na advertajzing industriju i koji novi pristupi će preuzeti primat na tržištu predstavlja jedno od najvažnijih pitanja u novoj godini. Ova diskusija, ubrzo je obogaćena i sve primetnijim dešavanjima u polju energetike. Najpre je Goran Radosavljević, istakao da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene."Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno prosečna cena četiri puta veća od proseka prethodnih deset godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla", kaže on dodajući da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje. U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija", napominje Radosavljević.Ovu temu zaokružio je prof.esor Miloš Erić, i otvorio pitanje koje su to energetske alternative dostupne u Srbiji i koje uopšte imaju smisla da se razvijaju u našoj regiji.Za početak, istakao je kako mi defintiivno imamo problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošču i da će se taj problem samo povećavati."Danas se dekarbonizacija izjednačava sa elektrifikacijom. Kupovina e-auta smatra se ekološki prihvatljivim, ali da li je tako ako će taj auto ići na struju iz uglja u TENT-u. Bez obzira na to što ovaj argument može zazvučati smisleno - bolje je opredeliti se za auto na struju jer je energetski mnogo efikasnije troši. I druga bitna stvar, onda je to zagađenje centralizovano i dešava se na samo jednom mestu što znači da ga možete držati pod kontrolom, odnosno eliminisati - postavljanjem filtera ili nečim sličnim", objašnjava on.Takođe ističe da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, mi izgubiti strane investitore."Mi prodajemo jako jeftino energiju, a uvozimo je, čak i sada kada su svi blokovi TENT-a podignuti. Nama će uvek biti potreban minimalni nivo dostupne energije, za koji sada kažemo "to može biti termoelektrana ili to je energija iz uglja", međutim ono što zabrinjava jeste nezvanični podatak prema kojem nama kvalitetnog uglja nije ostalo za 5, 6, ili 7 decenija, nego mnogo manje", objasnio je ponudivši potencijalno rešenje. "Možda dok je finansiranje još jeftino, treba razmišljati o nuklearnoj energiji. Kod nuklearne energije problem je finansiranje, ali njeno korišćenje je veoma jeftino", zaključuje Erić.Treba napomenuti , dodaje on, i da je EU usvojila carbon border adjustment mehanizam, što podrazumeva taksu na struju iz uglja koju će oni naplatiti na granici sa EU. Prljava energija (iz uglja) biće visoko oporezovana i prodaja takve struje neće se isplatiti. I iz te perspektive neophodno je tražiti alternativu uglju što pre. 

Srbija

EPS oglasio studiju uticaja postrojenja za odsumporavanje u TENT-u B

Elektroprivreda Srbije (EPS) zatražila je saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta kojim je predviđena izgradnja postrojenja za odsumporavanje u blokovima B1 i B2 Termo-elektrane Nikola Tesla (TENT) B, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Do sredine januara biće održan javni uvid o toj studiji, a krajem tog meseca i javna rasprava o toj studiji.Uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva, u Novom Beogradu, u ulici Omladinskih brigada 1, kancelarija 426, svakog radnog dana od 11-14 časova, do 15. januara 2022. (u roku od 20  dana od dana objavljivanja obaveštenja).Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu te studije svakog radnog dana i u prostorijama Opštinske uprave Obrenovac, u ulici Vuka Karadžića 74.Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitkeEPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podnose se u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine. Kako se dodaje, 28.01.2022. u 11 časova, u prostorijama Opštinske uprave Obrenovac, biće održana javna rasprava i prezentacija studije.Postrojenje za odsumporavanje bi, kako je najavljeno, trebalo da 20 smanji štetne emisije sumpor-dioksida. Termoelektrane TENT A i TENT B u Obrenovcu proizvode više od 50 odsto električne energije u Srbiji. Kamen temeljac za postrojenje postavljen je početkom decembra 2020. godine.EPS se poslednjih nedelja decembra suočavao sa problemima u snabdevanju, eksplozijom u sušari uglja u Rudarskom basenu Kolubara, kao i sa požarom u samom TENT-u.

Srbija

Kupujete ili registrujete polovan auto u 2022. godini? Еvo šta vas očekuje

Ako u 2022. kupujete polovni automobil,  primetićete neke promene. Više neće biti potrebno ići u poresku upravu i čekati po dve nedelje na rešenje, već će se porez obračunavati na osnovu formule koja je definisana u zakonu. To rešenje neće usrećiti vlasnike vozila starijih od 10 godina, pošto se amortizacija vozila obračunava samo za prvih 10 godina starosti; posle toga, porez na prenos je isti, bilo vozilo staro 11 ili 20 godina.Kome će biti umanjen porez?Kod registracije vozila dobro će proći građani koji imaju polovne automobile sa zapreminom motora od preko 2.000 kubika i starosti između pet i 20 godina. Njima će značajno biti umanjen porez.Time je samo minimalno ispravljen ovaj nelogičan i nepravedan namet za vlasnike vozila veće kubikaže, iako je ministar finansija Mali gromoglasno najavljivao kako će to oporezivanje odgovarati realnoj vrednosti vozila. Nažalost, država i dalje pokazuje nesposobnost da taj porez ubira prema realnoj vrednosti vozila. I dalje će se favorizovati najbogatiji građani koji će plaćati mali porez za nova vozila do 2.000 kubika (a koja nova mogu da vrede i više od 100.000 evra), dok će vlasnici vozila veće kubikaže i dalje plaćati mnogo veći porez nego što to odgovara vrednosti tih vozila.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole