Hoćemo na korona kafu?
Kafići i restorani u Srbiji počinju sa radom danas 4. maja, a zbog epidemije koronavirusa i gosti i zaposleni moraće da se pridržavaju brojnih mera. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdaoo je i detalj...
Najnovije
Kori Udovički: Krediti nedostižni za većinu privrede
Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a I bivša guvernerka NBS.“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju. Veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve. To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja. Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene. Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih. Ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije. Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno. Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća, smatra Udovički.
Austrijski BDP će se smanjiti 8% ove godine
Austrijska centralna banka očekuje da će ekonomski dobitak ove godine biti duplo manji nego što je bilo očekivano prošlog meseca, zbog produženja karantina usled koronavirusa, piše Roters.Guverner Austrijske nacionalne banke Robert Holzman sada očekuje pad od 8% BDP-a u odnosu na prethodni „umereni“ pandemijski scenario od 3.2%. Sada se procenjuje da će svaka nedelja karantina smanjiti godišnji BDP za 2 milijarde dolara.Uprkos tome što je Austrija bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je reagovala na pandemiju, uvodeći karantin nedelju dana pre ostalih i prva koja je popustila mere još 14 aprila, Holzman je i dalje ubeđen da će morati da računaju sa većim gubitkom.Trenutno se očekuje da će karantin trajati 13 nedelja, a faza izlaženja još dodatnih 10 nedelja, što će na kraju dovesti do pomenutih 8% pada godišnjeg BDP-a. „Ako jedan ili drugi proces bude trajao kraće, ekonomski pad će biti umereniji“ rekao je Holzman. Uprkos datim brojkama, centralna banka nije precizirala kada će doći do kraja ovog procesa.Austrijska koaliciona vlada je objavila da će hitna novčana pomoć privredi iznositi 38 milijardi evra kako bi pomogla kompanijama i ekonomiji da opstanu i prođu kroz ovaj period sa minimalnim posledicama, dok će ta pomoć ujedno ograničiti povećanje nezaposlenosti.
Francuska železnica traži pomoć od države, možda otpuštanja
Francuska železnička kompanija SNCF će tražiti državnu pomoć i verovatno smanjiti broj zaposlenih usled karantina koji je nastupio zbog COVID-19.Izolacija je krenula 17. marta kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa, što je do sad železničku kompaniju koštalo 2 milijarde eura, izjavio je director SNCF Žan-Pjer Farandou.S obzirom da je kompanija zabeležila “preveliko zaduženje” tokom pandemije, verovatno je da će država pružiti neki vid ekonomske pomoći, kako bi se i maksimalno smanjio broj nezaposlenih.Kako izjavljuje Farandou, Francuska će početi sa ukidanjem izolacije 11. Maja, pa će SNCF nastaviti sa radom sa 100.000 zaposlenih koji će omogučiti da oko 50-60% vozova krene sa radom. Do sada je radilo samo 7% vozova koji su služili za hitne slučajeve.
Danska i Poljska ne pomažu kompanijama iz poreskih rajeva
Danska i Poljska neće pružiti finansijsku pomoć zbog pandemije koronavirusa kompanijama koje su registrovane u takozvanim poreskim rajevima, javlja Business Insider.Dansko ministarstvo finansija saopštilo je 20. aprila da je program za pomoć produžen do jula, ali je naglasilo da firme bazirane u ofšor poreskim rajevima neće biti pokrivene.“Kompanije koje traže pomoć nakon produžetka aranžmana poraju platiti u skaldu sa međunarodnim sporazumima i nacionalnim pravilima. Kompanije bazirane u poreskim rajevima prema smernicama Evropske unije ne mogu dobiti kompenzaciju, utoliko što ih je u skladu sa zakonima EU i bilo kojim drugim međunarodnim obavezama moguće isključiti”, navodi se u saopštenju.Poljska je 8. aprila donela slične mere. Premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da velike kompanije koje žele deo od oko 5 i po milijardi evra iz sredstava za pomoć moraju da plate porez, i dodao da treba “završiti sa poreskim rajevima”, koji su “propast modernih ekonomija”.Među najpoznatijim poreskim rajevima nalaze se Gibraltar, Bahami, Anodra, Bermudi, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Panama.
Zoran Sekulić, FoNET: Pritisci na medije rastu
Izvori informacija su sada još više zatvoreni nego inače, činjenice se jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu, a politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije se umnožavaju, kaže za Novu ekonomiju Zoran Sekulić, direktor agencije FoNET.On kaže da je pozicija nekih medija sada još bolja, ali za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari su sada postale teže i gore.“Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra”. U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu, kaže Sekulić.„Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja“. U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom je i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu, a da ne pomenem, i vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. Na pitanje u kojoj meri mi sada iz ove ozbiljne krize javnog zdravlja ulazimo u političku krizu, Sekulić kaže da će njene razmere u velikoj meri zavisiti i od stanja stvari u ekonomiji. Ako se, posle ove pandemije, za velike svetske aktere predviđa višegodišnja recesija, to ni nas ne može da mimoiđe. Razmere recesije mogu da budu neuporedivo veće od bilo kakvih mera i injekcija, a to će onda neminovno uticati i na politiku. „Ne znam da li su se ljudi u izolaciji „oslobodili“, to ćemo da vidimo, ali primećujem veći stepen rezignacije nego što je to bilo pre ove krize. Nisam siguran da će spin doktori, koji drže glavne poluge medijske scene i na dnevnoj bazi majstorski kreiraju privide, opet uspeti sve to da natkriju. Nova „normalnost“ doneće i novu realnost“.
Najveća nezaposlenost u Americi od 1939.
Od sredine marta oko 30 miliona Amerikanaca tražilo je pomoć za nezaposlene. Zbog zabrane rada, kompanije širom regiona bile su primorane da otpuste radnike ili ugase biznis u potpunosti, javlja CNN. ...
Boško Živković: Helikopterski novac opasna ideja
Do sada je naša ekonomija imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti, kaže za Nov u ekonomiju Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta guvernera NBS.Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile, luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković
Španija: pad od 5.2% u prvom kvartalu najveći u skoro celom veku
Banka Španije procenjuje da će BDP doživeti pad između 6.6% i 13.6% ove godine usled pandemije koronavirusa, koja je veliki broj biznisa u potpunosti zaustavila. Do sad, u prvom kvartalu godine, BDP j...
U Nemačkoj rekordan broj radnika radi sa skraćenim brojem sati
Pandemija koronavirusa je dovela do toga da nemačke firme na snagu stave skraćeno radno vreme za 10.1 miliona radnika. Pored toga je u aprilu skočio i broj nezaposlenih, piše Dojče vele. Nemačke komp...
Američki FED upozorava na dugotrajne posledice pandemije
Nakon što su tokom pandemije Covid19 uložili tri milijarde dolara za pomoć američkoj ekonomiji, zvaničnici Federalnih rezervi su počeli da upozoravaju na potencijalno dugoročne posledice mera karantin...
3. maj – Svetski dan slobode medija
Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja, odlučila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija decembra 1993. godine.Ovaj datum služi da podseti vlade širom sveta da poštoju obavezu slobode medija, kao i medijske radnike. Na ovaj dan medijski radnici u svetu apeluju da je sloboda medija, jedno od osnovnih ljudski prava i sloboda proistekla iz prava slobode govora, koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Na ovaj dan medijski radnici slave osnovne principe slobode medija, procenjuju stanje medija i brane nezavisnost profesije na svetskom nivou i odaju počast novinarima koji su izgubili život radeći svoj posao.
Veliki gubici u avioindustriji i otpuštanja zaposlenih
Zbog pandemije COVID-19, avio kompanije su krenule sa procesom smanjivanja broja zaposlenih i poslova, gubeći nadu da će se svet vratiti u prvobitno stanje i suočavajući se sa tim da će ljudi nakon pandemije...
Sicilija izdvojila 50 miliona evra za privlačenje turista
Sicilija je odvojila 50 miliona evra za privlačenje turista posle ukidanja mera izolacije i otvaranja granica, i planira brojne pogodnosti za njih, piše magazin Forbes.Nova ponuda regionalnih vlasti da privuče turiste koji su već napravili rezervacije za ovu godinu uključuje i besplatne posete muzejima i arheološkim lokacijama.Sicilija će sa realizacijom planova početi nakon otvaranja granica Italije. U ponudi će biti vaučeri za popust na dolazak avionom, besplatne ulaznice za muzeje i besplatna noćenja."Sicilija je odvojila 50 miliona evra za turističke popuste na letove, posete muzejima i atrakcijama. Na svaka tri noćenja, jedno će biti besplatno. Za popuste i poklone će biti dostupno 400 000 vaučera, kako bismo podstakli turiste koji uprokos strahu od koronavirusa odluče da dođu na ostrvo", rekao je regionalni direktor za turizam Sicilije Manlio Mesina.Besplatna noćenja finansiraće regionalni odsek za turizam, a vaučeri će biti plaćeni unapred za turističke pakete koji uključuju rezervacije u hotelima, turističke obilaske i karte za pozorišne predstave. Vaučeri će biti besplatno podeljeni turistima koji budu proveli tri noći na Siciliji, uz besplatno četvrto.Kriza u turističkom sektoru Italije pogodila je agencije za nekretnine i planiranje događaja, restorane, barove, kompanije za iznajmljivanje čamaca, plaže i hotele.Pogođeni su i prodavnice i radnici, posebno sezonski, turistički vodiči i agencije. Procenjuje se da je turistički sektor Sicilije od 10. marta do sada pretrpeo gubitke veće od 982 miliona evraU drugoj fazi plana za upravljanje krizom zbog koronavirusa, Italija će 4. maja će barovima i restoranima dozvoliti usluge „za poneti“, a veleprodaja, proizvodnja i građevinski sektor počeće da rade.Prodavnice, muzeji i biblioteke počeće da rade od 18. maja, a kasnije tokom meseca restoranima će biti omogućen rad punim kapacitetom, pod uslovom da gosti i osoblje nose maske i izbegavaju velika okupljanja.Posle 1. juna otvoriće se i berbernice, saloni lepote, centri za masažu i slične usluge. Još se ne zna kada će škole početi da rade.
Siromašne u Hong Kongu pogađa rast cena hrane tokom pandemije
Pored cena hrane u Hong Kongu je tokom pandemije porastao i broj nezaposlenih koji traže pomoć od humanitarnih akcija, dok se siromašni bore sa povećanim cenama pirinča, mesa i povrća, prenosi South China Morning Post. Svake subote ujutru oko 100 ljudi čeka kako bi primilo besplatnu kutiju sa osnovnim namirnicama kao vid pomoći humanitarnih akcija. U kutiji se nalazi pirinač, neka vrsta mesa i povrće. Iako ljudi kažu da nije najboljeg ukusa, zahvalni su što dobijaju bilo kakvu vrstu pomoći.Cena jabuka je skočila sa 12 hongkonških dolara za 8 jabuka na 18 dolara, povrću je cena skočila za 4 hongkonška dolara po kilogramu, što otežava život ljudima koji žive od mesečne pomoći koju dobijaju od države u iznosu od 3000 hongkonških dolara.Građani kažu da kako bi iskoristili maksimum od donacija, hranu koju dobijaju u paketima koju dobiju razdvajaju na više delova, a troškove smanjuju tako što čekaju da namirnice budu na popustu.
Voren Bafet izgubio skoro 50 milijardi zbog koronavirusa
Berkshire Hathaway Inc, glavna kompanija jednog od najbogatijih ljudi na svetu, Vorena Bafeta, jedva izdržava situaciju sa koronavirusom. Kompanija je objavila da je u prvom kvartalu ove godine izgubila skor...
Spasiće nas samo ženska pamet
Intervju sa Aidom Ćorović, aktivistkinjom za ljudska prava, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar Gubaš Dan posle - Aida Ćorović o ženama u vanrednom stanju (AUDIO) Javn...
Najveća kontrakcija tržišta smartfonova u istoriji
Tržište pametnih telefona doživelo je najveću kontrakciju u svojoj istoriji tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, piše South China Morning Post. Broj globalnih isporuka smartfonova tok...
Gde je nestala voda donirana Zrenjanincima?
Nevladina organizacija "Građanski preokret" pozvala je gradsku vlast u Zrenjaninu da objasni šta se dogodilo s vodom koju je Pokrajinska vlada Vojvodine donirala Zrenjanincima, a nadležno tužila&scaro...