Najnovije

Srbija

Članova sindikata manje nego članova SNS

Broj članova sindikata u Srbiji opada, a krivicu za to snose sve strane u tripartitnom socijalnom dijalogu - država, poslodavci i sindikati, saglasni su predsednici pet najvećih sindikalnih centrala u seriji razgovora za sajt Nezavisnost.org, preneo je RTV pre mesec dana. Ključni krivac je vlast jer je opadanje sindikalnog organizovanja posledica kontinuiranog urušavanja osnovnih radnih prava, smatraju čelni ljudi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) i Udruženih sindikata "Sloga".Država privlači strane investitore, dajući im nerazumno velike finansijske subvencije ali i nezakonita obećanja i garancije da im sindikati neće praviti nikakve probleme što kapital, posebno vanevropski, koristi za najgrublju eksploataciju i mobingovanje radnika, ocena je sindikalnih čelnika."Sve veći broj radno aktivnih ljudi i ne može da se sindikalno organizuje jer rade na daljinu i po ugovorima na određeno vreme koji im ne garantuju osnovna prava. To su uglavnom mladi. Veliki je problem da sindikati dođu do tih ljudi koji su maksimalno eksploatisani a koji sami ne mogu da se zaštite", rekao je predsednik SSS Ljubisav Orbović.Lider "Nezavisnosti" Zoran Stojiljković ocenjuje da su sindikati i institucionalno hendikepirani, jer mogu da brane samo interese stalno zaposlenih, a ne i svih drugih radno angažovanih što onda prepolovljuje potencijalnu sindikalnu klijentelu."Kada je reč o uticaju na izbore danas svi sindikati zajedno imaju jedva 500.000 članova što je manje od vladajuće stranke", kaže Stojiljković.Predsednica ASNS Ranka Savić ističe da ni posle 2000. godine i demokratskih promena nije raskršćeno sa nasleđem iz socijalističkog perioda."Fabrički sindikat se i sada registruje u Ministarstvu rada kao posebno pravno lice, pa danas ima bezmalo 30.000 sindikata. Ta rascepkanost onemogućava da imate fond solidarnosti ili štrajkački fond", ukazuje Savić.Lider KSS Ivica Cvetanović kaže da sindikalnu organizovanost, recimo u trgovini, sprečavaju poslodavci iako je to pravo garantovano međunarodnim poveljama."Generalno, položaj radnika u Srbiji je od nekakvog početka tranzicije sistemski sve nepovoljniji. Problem je i što sindikati ne dobijaju pravovremene informacije, jer radnici ćute i trpe", navodi Cvetanović.Predsednik Sloge Željko Veselinović ocenio je da su se izmenama radnog zakonodavstva urušavala prava zaposlenih, ali i njihovih sindikata."Prvo je to urađeno Zakonom o radu 2001, zatim 2005, a da i ne govorimo o važećem iz 2014. Sistemski se radilo na umanjivanju radnih prava, a dovodile su se i još se dovode firme koje brane sindikalno organizovanje" izjavio je Veselinović.

Srbija

Moguće da država otkupi arapski udeo u Er Srbiji

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je mogućnost nacionalizacije avio-kompanije Air Serbia. Ona je, odgovarajući na pitanje kako bi država mogla da pomogne ovoj kompaniji koja ima gubitke, za TV Prva rekla da je ceo saobraćaj u ozbiljnim problemima.Videćemo da li će biti nabavki nekih dodatnih aviona, da razgovaramo da li da otkupimo možda i naš deo deonica od Etihada. Ima nekoliko mogućnosti. Sada se pokazalo koliko je značajno da imamo nacionalnu avio-kompaniju. Air Serbia je sada uradila jako važan posao, sada je red da država njoj omogući uslove da ona može da nastavi komercijalno da radi. Air Serbia, je u prethodnih nekoliko godina povećala svoj broj destinacija za preko 40, povećala prihode - navela je ministarka.Što se tiče minusa kompanije Air Serbia, ministarka kaže da je on za sada oko 30 mil EUR, a da procene kažu da će do kraja godine sigurno biti bar još toliko.Kaže i da su u Evropi procene da će avio-saobraćaj pretrpeti štetu od 150 mlrd EUR.Podsećamo, Er Srbija je nacionalna avio kompanija u kojoj je 51 odsto vlasnik država, a 49 odsto kompanija Etihad iz UAE. 

Svet

Najveći šok u svetskoj energetici u poslednjih 70 godina

Pandemija koronavirusa izazvala je najveći šok u globalnom energetskom sistemu u više od 70 godina. Pad potražnje energenata ove godine biće veći od udara tokom finansijske krize 2008, uz rekordan godišnji pad emisija ugljenika od skoro osam odsto, saopštila je međuvladina Međunarodna agencija za energetiku (IEA)."Ovo je istorijski šok za ceo svet. Pad potražnje skoro svih glavnih goriva tokom aktuelne krize je zapanjujući, posebno kada su u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom ovog do sada neviđenog pada, samo obnovljivi izvori energije se drže. Još je rano za predviđanje dugoročnih posledica, ali će energetska industrija posle krize biti značajno drugačija nego pre", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.U izveštaju IEA od 30. aprila predviđa se da će potražnja za energentima ove godine pasti za šest odsto, što je sedam puta više od pada nakon globalne finansijske krize 2008. u apsolutnom smislu, ovaj pad je bez presedana – jednak je gubitku celokupne potražnje za energentima u Indiji, koja je na svetu treća po potrošnji.Najveći pad očekuje se u naprednim ekonomijama, u SAD od devet odsto, a u EU od 11 odsto. Uticaj krize na energetsku potražnju u velikoj meri zavisi od trajanja i rigoroznosti mera za suzbijanje koronavirusa.IEA je uočila da svaki mesec mera izolacije širom sveta na nivou onih iz aprila smanjuje globalnu energetrsku potražnju za oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.Promene u korišćenju struje tokom trajanja mera izolacije izazvale su značajan pad u ukupnoj potražnji. Potpuno "zatvaranje" oborilo je potražnju struje za 20 ili više odsto, dok je delimično "zatvaranje" imalo manji uticaj.IEA očekuje pad potražnje električne energije od 5 odsto ove godine, što je najveći pad od Velike depresije tridesetih godina 20. veka.Mera izolacije su istovremeno pokrenule veliki pomak ka niskougljeničnim izvorima električne energije, uključujući vetar, solarnu, hidro i nuklearnu energiju.Nakon što su pretekli ugalj po prvi put 2019. godine, očekuje se da niskougljenični izvori energije ove godine dostignu 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, što je šest odsto više od udela uglja.Proizvodnja energije pomoću vetra i sunca nastaviće se i ove godine, podstaknuta projektima dovršenim prošle i početkom ove godine.Proizvodnja energije pomoću uglja i prirodnog gasa potisnuta je niskom ukupnom energetskom potražnjom i povećanom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.Zbog toga se ove godine očekuje pad zajedničkog udela prirodnog gasa i uglja u energetskoj proizvodnji na svetskom nivou za tri odsto, na nivo nezabeležen od 2001. godine. Posebno će biti pogođena globalna potražnja uglja.IAE očekuje da će ona ove godine pasti za osam odsto, što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Proizvodnja energije uz pomoć uglja ove godine će pasti za više od deset odsto.Posle decenije neprekidnog rasta, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom pasti pet odsto ove godine, što je najveći zabeleženi pad od razvoja potrošnje prirodnog gasa tokom druge polovine 20. veka.IEA očekuje da će ove godine rast doživeti samo obnovljivi izvori energije, čiji će udeo u globalnoj proizvodnji struje porasti zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Uprkos njihovoj otpornosti na krizu izazvanu koroanvirusom, ove godine će njihov rast biti manji nego proteklih.Kao rezultat ovih trendova, pretežno pada upotrebe uglja i nafte, emisije ugljen-dioksida ove godine će prema očekivanjima IEA pasti za skoro osam odsto, na najniže nivoe od 2010. godine.Istovremeno, to će biti najveće smanjenje emisija ikada zabeleženo, skoro šest puta veće od prethodnog rekorda 2009. godine, kada su emisije zbog globalne finansijske krize pale za 400 miliona tona.

Srbija

Tužba od 300 miliona evra protiv Srbije zbog trgovačkog centra u Beogradu

Privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C dostavili su tužbu protiv Srbije vrednu 300 mil EUR pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova zbog spora koji je usporio izgradnju trgovačkog centra u Beogradu, saopštili su njihovi zastupnici iz Advokatske kancelarije Stanković.Kako se ističe, spor se tiče dugoročnog ugovora o zakupu koji je BRIF T-C potpisao sa Vladom Srbije 2004. godine nakon tenderskog postupka – u skladu sa kojim su se investitori obavezali da na lokaciji ranije deponije na reci Dunav izgrade moderan trgovački kompleks. U skladu sa uslovima zakupa, privredno društvo BRIF T-C bi rukovodilo trgovačkim centrom kada bude izgrađen.Privredna društva BRIF tvrde da su investirala značajna sredstva u pripremne radove koji su bili neophodni na lokaciji, ali su im njihova ulaganja oduzeta usled niza postupaka i propusta nadležnih organa u Srbiji.- Treće lice je naime, podnelo konkurentski zahtev 2007. godine u pogledu jedne parcele zemljišta na čijem uređenju su privredna društva radila u skladu sa uslovima zakupa. To je dovelo do niza upravnih postupaka i na kraju do sudskog postupka koji se tiče zakonitosti inicijalnog tenderskog postupka. Sudski postupak je i dalje u toku – saopštili su njihovi zastupnici.Kako navode, u isto vreme je katastar nepokretnosti u Srbiji odbio da upiše pravo zakupa privrednih društava BRIF u vezi sa zemljištem – sprečavajući ih da obezbede neophodno finansiranje za nastavak projekta.- Obaveštenje o sporu je predato u julu 2019. godine u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga, ali strane nisu uspele da postignu mirno rešenje spora. Privredna društva BRIF tvrde da njihova potraživana iznose približno 300 mil EUR – kažu iz Advokatske kancelarije Stanković i dodaju da je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova 27. aprila registrovao tužbu koju je dostavilo privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C.Iako su oba BRIF pravna lica registrovana u Beogradu, tužba je, kako navode, predata u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga.- Po shvatanju publikacije Global Arbitration Review, privredna društva BRIF se oslanjaju na taj sporazum budući da njihovo matično društvo ima sedište u Luksemburgu – kažu zastupnici.BRIF TRES zastupaju advokati iz četiri firme: White&Case u Parizu, luksemburška firma CAS, Advokatska kancelarija za parnice i arbitražu Oplus sa sedištem u Parizu i advokati iz kancelarija Stanković u Beogradu.Srbija ima tri  spora pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova. Detaljniji podaci o jednom od njih su nedavno objavljeni - tužba vredna 67 mil EUR koju su podneli kanadski investitori zbog navodne eksproprijacije farme mleka – nakon što je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova objavio nekoliko dokumenata iz ovog predmeta u februaru.

Srbija

Neto dobitak Erste Banke u Srbiji veći za 25 odsto

Erste Bank a.d. Novi Sad je tokom prvog kvartala tekuće godine svoj međugodišnji dobitak nakon oporezivanja uvećala za 25,4 odsto, na 791,5 miliona dinara.Tokom prva tri meseca 2020. godine je sa 985,7 miliona dinara ostvarila operativni rezultat za 75,6 odsto bolji nego lani, a ukupna aktiva je skočila za 11 odsto na preko 257 milijardi dinara.Krediti stanovništvu i mikro klijentima uvećani za 3,3 odsto u odnosu na kraj 2019. godine i iznose oko 86,5 milijardi dinara, depoziti stanovništva i mikro klijenata veći su za 2,3 odsto i iznose 80,8 milijardi dinara.Krediti pravnim licima uvećani za 8,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine i iznose 85,7 milijardi dinara, depoziti pravnih lica su uvećani za 24 odsto, na 58,5 milijardi dinara, a NPL racio je na kraju prvog kvartala 2020. godine iznosio 1,3 odsto."Očekujemo da efekti aktuelne krize budu najvidljiviji u narednom periodu, kada ćemo preciznije znati i koliko su pogođene pojedine industrije. Ohrabrujuće je svakako to što pojedini sektori i makroekonomski pokazatelji nisu u velikoj meri pogođeni. Najbolji primer za to su infrastrukturni projekti, gde prema zvaničnim najavama vidimo kontinuiranu aktivnost, a s druge strane indikatori kao što je broj nezaposlenih nisu zabeležili veliki rast. Jedan od razloga za ovakav razvoj situacije su i pomenute stimulativne mere. U predstojećem periodu, bićemo usmereni na pružanje podrške klijentima za očuvanje likvidnosti, kao i na to da mogu na bezbedan i neometan način da obavljaju najveći deo svojih bankarskih poslova, koristeći digitalne kanale", zaključio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji.Neto rezultat Erste Grupa je tokom prvog kvartala tekuće godine iznosio 258,3 miliona evra, što je pad od 44,6 odsto na međugodišnjem i 29,3 odsto na kvartalnom nivou, saopštila je ta finansijska institucija.Za iste periode, ukupna aktiva je uvećana za 7,9 i približno 7 odsto, na 262,9 milijardi evra, a ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,1 milijardu evra.Agencije Fitch, Moody i Standard & Poor su održali kreditne rejtine banke na nepromenjenom u odnosu na prošlu godinu.Erste Grupa podseća da je izdvojila 1,5 evra po akciji za potencijalnu isplatu dividende za 2019. godinu, kao i da je krajem marta 2020. odložila Godišnju skupštinu akcionara i konačnu odluku o dividendi za četvrti kvartal, kako bi bila u poziciji da donese odluku na bazi pribavljenih činjenica u vezi sa ekonomskim posledicama pandemije virusa korona."Iako je prvi kvartal započeo sasvim solidno, uz očekivani dalji rast aktivnosti privrede i građana, aktuelna situacija izazvana pandemijom korona virusa prouzrokovala je poteškoće u proizvodnji i kretanju roba i usluga, a odrazila se i na likvidnost kompanija... Nikada nije dobar trenutak za ovakvu globalnu krizu. Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope su uspešno odradile svoje makroekonomske zadatke prethodnih godina. Zahvaljujući tome, naš region CIE je u mnogo boljoj poziciji da se suoči sa ekonomskim posledicama krize prouzrokovane virusom korona nego što je bio tokom finansijske krize pre desetak godina", rekao je Bernhard Špalt, generalni direktor Erste Group Bank AG..

2020

Sandoz donirao lek hidroksihlorokin Batutu

Kompanija Sandoz je donirala značajne količine hidroksihlorokina kao potencijalnu terapiju za  hospitalizovane COVID-19 pacijente u Republici Srbiji. Na ovaj način kompanija je odgovorila na potrebe lekara u Srbiji da omoguće pacijentima pristup potencijalnoj terapiji, uz istovremeno napredovanje kliničkih ispitivanja u svetu u borbi protiv COVID-19.Sve količine leka donirane su Institutu za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut", a na molbu Predsednice Vlade Republike Srbije i u skladu sa  potrebama, distribuiraće se u ostale zdravstvene ustanove u zemlji.Protokol lečenja koji je definisan od strane eminentnih stručnjaka u Republici Srbiji uključuje primenu hidroksihlorokina kod hospitalizovanih pacijenata zaraženih virusom COVID-19 sa umerenom do teškom kliničkom slikom. Prema ovom protokolu, donirana količina leka dostupna je velikom broju pacijenata kod kojih je primena hidroksihlorokina neophodna. U toku je nekoliko kliničkih ispitivanja u kojima se istražuje efekat hidroksihlorokina u lečenju COVID-19. Hidroksihlorokin je lek koji se koristi za lečenje malarije i autoimunih bolesti kao što su sistemski lupus eritematozus i hronični poliartritis. Hidroksihlorokin još uvek nije odobren u svetu za lečenje infekcijom COVID-19.,,U ovom momentu je važnije nego ikad da ispunimo svoju misiju povećanja dostupnosti lekova pacijentima u Republici Srbiji i podizanja kvaliteta zdravstvenih usluga u našoj zemlji. Donacijom ove značajne količine hidroksihlorokina dodatno doprinosimo proširivanju znanja i iskustva u primeni ovog leka u lečenju pacijenata sa COVID-19”, izjavila je Nataša Petrović, direktorka Sandoz Predstavništva Beograd u Republici Srbiji.Kompanija Novartis, sa generičkom divizijom Sandoz, duboko je posvećena globalnom naporu da se pobedi COVID-19 i pružanju podrške stabilnosti zdravstvenih sistema širom sveta. Podsećamo da su nedavno  kompanije Novartis i Sandoz donirale 5,4 miliona dinara zdravstvenom sistemu Republike Srbije kao pomoć u borbi protiv COVID-19. Kompanija Sandoz se obavezala da će zadržati stabilne cene osnovnih lekova, posebno antivirusnih lekova i antibiotika, koji bi mogli da pomognu u lečenju pacijenata sa potvrđenom infekcijom ovim koronavirusom.

Svet

Hrvatska objavila listu kompanija koje su dobile korona subvencije

Skoro 48 hiljada poslodavaca u Hrvatskoj, koji upošljavaju oko 485 hiljada radnika, primilo je finansijsku pomoć u vrednosti od 1,5 milijardi kuna (malo više od 198 miliona evra), izjavio je hrvatski prenijer Andrej Plenković.Portal Poslovni.hr prenosi da će Hrvatska naknadno isplatiti i pomoć za april, a da će u tom slučaju poslodavci dobijati četiri hiljade kuna pomoći (skoro 530 evra), stotinak evra više po zaposlenom nego za mesec mart.Najveći broj potpora isplaćeno je za radnike zaposlenih u mikro preduzećima, preko 77 hiljada njih, koja i upošljavaju 40 odsto radne snage obuhvaćene merama.Na drugom mestu po količini dobijene finansijske pomoći nalaze se mala preduzeća, koja upošljavaju od 11 do 50 ljudi.Najveći poslodavci, sa više od 250 radnika, uzeli su pomoć vrednu oko 32,3 milona evra za približno 77 hiljada zaposlenih. 

2020

CarGo donirao više od 250 hiljada evra od početka krize

 Vuk Guberinić, direktor kompanije CarGo Tehnologies, rekao je da je obavljeno više od 30 hiljada besplatnih usluga za medicinske radnike, dostavljeno 10 hiljada besplatnih obroka za zdravstvene radnike, socijalno ugrožene i volontere, kao i da je organizovano 5 hiljada besplatnih dostava za penzionere i najugroženije.  „Nakon mesec i po dana, sumirali smo naše aktivnosti i sa ponosom mogu da kažem da smo zajedno sa našim partnerima donirali više od 250 hiljada evra u cilju ublažavanja posledica korone. Od odricanja od zarade, troškova goriva, automobila, održavanja i drugih fiksnih troškova, do volonterskog servisa i preko deset hiljada besplatnih obroka. Zauvek ću pamtiti da smo u najtežem trenutku pokazali najveće jedinstvo u solidarnosti“, izjavio je direktor kompanije CarGo Tehnologies.  Guberinić je zahvalio partnerima koji su umesto zarade odabrali humanost i rekao da mu je jedino žao što CarGo nije mogao da stigne do svih zdravstvenih radnika usled ogromne potražnje i ograničenih kapaciteta.  „Zdravstvenim radnicima smo makar malo olakšali borbu koju vode za sve nas. Planirali smo da pomognemo i apotekarima i zaposlenim u marketima, ali nažalost, to nismo mogli da izdržimo jer sami snosimo sve troškove, bez pomoći ili bilo kakvih subvencija. Ali i pored velikog finansijskog tereta i požrtvovanosti naših partnera, niko od nas se ne žali. Ništa ne može da se meri sa teretom koji su zdravstveni radnici poneli u ime i za dobro svih nas. Dugujemo im večnu zahvalnost“, izjavio je Guberinić. Guberinić je dodao da inženjerski tim radi na „CarGo Butler“ opciji preko koje će se, u samoj CarGo aplikaciji, naručivati namirnice iz marketa i hrana iz restorana, a bez ikakvog kontakta.  „Ublažavanje mera nam daje nadu, ali moramo da vodimo računa i poštujemo preporuke. Kako bismo pomogli ljudima i doprineli smanjivanju kontakata, iskoristićemo prednosti novih tehnologija. Funkcionalnosti poput našeg CarGo Batlera, omogućiće da ’nova realnost’ koja nas očekuje postane bolja realnost za sve nas“, rekao je direktor kompanije CarGo Tehnologies.

Srbija

Kinomanija o trošku budućih generacija

Inostrane medije retko šta interesuje o domaćoj privredi, osim kineskog prisustva u Srbiji. A ko uspe da popiše sve kineske poslove na ovim prostorima, zaslužio je nagradu za dostupnost informacija o ovoj svetskoj siliKina u Srbiji bez sumnje ima jako dobru reputaciju, čak i u aktuelnoj svetskoj krizi. Čelično bratstvo Srbije i Kine, kako ga naziva predsednik Vučić i generalne simpatije srpskog javnog mnjenja ne treba da iznenade, imajući u vidu višegodišnji suživot sa miroljubivim „komšijama Kinezima“ iz tržnih centara i sve intenzivnije prisustvo Kine u Srbiji. Tim prokineskim vetrovima koji duvaju kroz Srbiju svakako doprinosi svakodnevno papagajsko (razume se smišljeno) ponavljanje predstavnika srpske vlasti o milijardama investicija koje stižu iz Kine i koje će doprineti privrednom rastu i otvoriti nova radna mesta. Ovaj drugi deo rečenice jeste tačan. Međutim, ono što veliki broj građana ne zna, jeste da nije reč toliko o investicijama, koliko o basnoslovnim kreditima kineskih banaka koje će za nekoliko godina početi da otplaćuju upravo oni, građani Srbije. A zaduživanje budućih generacije građana kod kineskih finansijera je samo jedan od problema, kad je reč o odnosima između dve zemlje.Sa preuzimanjem smederevske železare, RTB Bor i udaranjem temelja u kinesku fabriku guma usred banatskih oranica i vojvođanske žitnice, postavilo se pitanje zagađenja koje emituju te kompanije, uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva i prećutne saglasnosti lokalnih vlasti koje očito ne haju za otrove koji ne razaznaju vlast i opoziciju.Finansijski, kao i ekološki aspekt kineskih aktivnosti dobijaju sve više na značaju, budući da je nemoguće ispratiti sve aranžmane kineskih kompanija na važnim državnim infrastrukturnim poslovima u Srbiji, u obrazovanju, energetici, IT-u, rudarstvu…Sve je poznato, i ništa nije poznatoNovinar i istraživač Džejkob Mardel, koji putuje celom dužinom „novog puta svile", kaže da ni u jednoj zemlji kroz koju prolazi kineski „Pojas i put" nije video toliko prokineskog raspoloženja kao u Srbiji.„Mislim da ga u Srbiji ima više nego bilo gde drugde. Imam teoriju, koju doduše treba testirati, da je prokinesko raspoloženje veće tamo gde je državna kontrola medija jača“, rekao je za „Novu ekonomiju“ Mardel, koji je učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu 18. oktobra prošle godine.Jedna od najčešćih primedbi na kineski način poslovanja je transparentnost. Kad je reč o Srbiji, sve su informacije tu, ali i nisu tu. Šta to znači? Zainteresovani i osrednje digitalno pismeni čitalac bi vrlo lako mogao da nađe koliko nas košta kineski kredit, iznos kredita, kamata. Čak i ceo ugovor. Saznao bi da kineska strana ima pravo da dovede svoje radnike i podizvođače, da neće platiti PDV na uvoz repromaterijala i slično.Međutim, ono što je problem, svi ovi poslovi su dogovoreni iza vrata, u direktnim pregovorima tima Aleksandra Vučića i kineskih vlasti. Pošto nije bilo javnog tendera, na koji bi se javile i ostale zainteresovane građevinske kompanije ili finansijeri, ne možemo znati koliko bi zaista koštala deonica Obrenovac - Ljig. Ne bi sigurno više od 430 miliona evra, na koliko se sad procenjuje, ali možda bi neko gradio za manje. Dakle, ne znamo koliko je posao preplaćen i ko se tu sve ugradio.Transparentnost Srbija je prošle godine upozorila da sporazumi o zajmovima sa Kinom, vredni više od milijardu evra, zaobilaze Zakon o javnim nabavkama Srbije. Transparentnost je tada istakla da su narodni poslanici i građani Srbije informisani o tome kakvi su uslovi kredita koji su predstavljeni kao povoljni, ali da obrazloženje na sadrži podatke na osnovu kojih bi mogli da zaključe da li je ukupna vrednost radova realno procenjena, ili bi mogla biti manja, da se do izvođača došlo kroz otvoreni tenderski postupak.Da stvar bude gora, vlast je ovakvu politiku sklapanja poslova nedavno legalizovala, donoseći leks specijalis koji za važne infrastrukturne poslove dozvoljava zaobilaženje javnih nabavki. I to ide naruku ne samo Kinezima, već i drugim vladama čije kompanije u Srbiji dogovaraju kredite od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi.Mardel misli da postoji  rizik od toga da kineski kapital doprinese korupciji u državi u koju se ulaže, mada smatra da je situacija u Srbiji po tom pitanju znatno bolja nego u drugim delovima sveta. „Ali u isto vreme, postojeća korupcija u Srbiji može samo da se pogorša zbog krupnih i prikrivenih zajmova i ugovora“, kaže Mardel. Sumnjivi partneriOno što je još zanimljivo, Vlada Srbije ulazi u aranžmane sa kineskim kompanijama koje nemaju baš čistu prošlost.Na primer, kompanija Yinlong Lanzhou Guangtong New Energy, koja treba da preuzme vlasništvo nad Ikarbusom, prema pisanju svetskih medija, u vlasništvu je firme Zhuhai Yinlong koja je umešana u velike finansijske skandale. Zhuhai navodno dobavljačima nije platio 155 miliona evra.Zatim, kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC), koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta koji su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova. Samo prva faza ovog posla u Beogradu košta 271 milion evra.Kineski CMEC trenutno je angažovan i na izgradnji novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac. Možda najzanimljiviji je primer kompanija China Communications and Construction (CCCC), kojoj su povereni višemilionski građevinski poslovi u Srbiji.  Ova firma je gradila Pupinov most, a gradi i autoput Požega - Preljina i prugu Novi Sad - Kelebija, projekte vredne oko 1,7 milijardi dolara. Ne treba reći da se za ovo Srbija zadužila kod kineske Eksim banke.Kompanija je u svetu dovođena u vezu sa korupcijom, maltretiranjem radnika u inostranstvu i ugrožavanjem životne sredine.Takođe, CCCC se nalazila na crnoj listi Svetske banke od 2009. do 2017. godine zbog „prevarljive poslovne prakse“, što znači da u tom periodu nije smela da učestvuje u izgradnji nijednog projekta koji finansira Svetska banka. Zdravorazumsko je pitanje - kako je onda takva kompanija dobila posao u Srbiji?Investicije na zelenoj livadiKineske kompanije su aktivne u javnom sektoru. Primera radi, zainteresovane su vrlo za izgradnju metroa, ali tu se biju sa Francuzima. Kineska kompanija PowerChina, koja je sa Vladom Srbije sklopila memorandum o razumevanju za projektovanje beogradskog metroa, zainteresovana je i za izgradnju koridora „Vožd Karađorđe" koji treba da spoji koridore 10 i 11, a njegova izgradnja koštaće od 1,7 milijardi evra, do više od dve milijarde evra. Kineska kompanija Shandong International Economic & Technical koja  je izgradila deonice auto-puta Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, gradiće podzemne garaže u Beogradu. Detalji posla nisu poznati, ali ako je reč o privatno–javnom partnerstvu, to znači da će Kinezi naplaćivati parking u centru Beograda. Mora se reći, istine radi, da su Kinezi realizovali ili najavili i veliki broj grinfild investicija. Javnosti je možda najpoznatija Mei Ta koja je dobila izdašne subvencije od Vlade Srbije, najpre 21 milion evra 2015. godine, pa još 11 miliona pre nekoliko meseci. Kompanija je takođe dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksa, objavio je Istinomer. Ali, ponavljamo, nije to specijalni tretman samo za kineske kompanije, već i za ostale strane investitore.Xingyu Automotive Lighting Systems u Nišu gradi fabriku za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, za koju će dobiti 16,4 miliona evra. Kompanija se obavezala da će zaposliti 1.000 ljudi, zaključno sa 2026. godinom.Najavljen je i dolazak i velike kineske kompanije iz oblasti proizvodnje eksplozivnih materijala, koja će u strateškom partnerstvu sa beogradskom firmom Rudex otvoriti na prostoru nekadašnjeg vojnog kompleksa u okolini Boljevca, najmoderniju fabriku za proizvodnju industrijskog eksploziva. Ovdašnje vlasti puno očekuju i od industrijskog parka u Beogradu, za koji je već napravljeno mešovito srpsko-kinesko preduzeće. Dakle i ta investicija će koštati poreske obveznike Srbije.Disajni problemiVerovatno jedna od najkontroverznijih investicija Kine je izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, čiji je investitor Šandong Linglong.Osim što je kineska kompanija besplatno dobila zemljište vrednosti najmanje osam miliona evra (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) fabrika guma gradiće se usred plodnih oranica Vojvodine. I to u gradu koji već godinama ima ozbiljne probleme sa pijaćom vodom i prečišćavanjem otpadnih voda.Lokalna organizacija Građanski preokret, u pravom malom ratu sa pokrajinskom administracijom, na kraju je uspela da iščupa informaciju da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ne poseduje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće fabrike guma. Kako je to moguće, možemo samo da nagađamo.Optužbe zbog zagađenja Kineze prate i u Smederevu i u Boru. Prema nedavnom pisanju CINS-a, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Zijin Bor Copper zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020.Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Ono što je važno napomenuti, Kinezi nisu došli u Bor i Smederevo juče, nego pre nekoliko godina, pa ima više osnova pitati lokalne i nacionalne nadležne institucije šta piše u ugovoru sa kompanijom. Da li su nadležni uradili sve što je do njih i zašto ne rade lokalne stanice za merenje. Ovo naravno ne oslobađa Kineze odgovornosti, ali čini se da je problem i u srpskim institucijama koje se prave mrtve.Zašto ovo kažemo? „Nova ekonomija“ je razgovarala sa iskusnim stručnjacima iz oblasti rudarstva. Većina smatra da kineske kompanije ne žele da se zamere lokalnom stanovništvu, niti da krše baš tako očigledno ekološke propise na pragu Evropske unije, ka čijem tržištu gledaju. I kao što je pokazala praksa sa istraživanjem uticaja na životnu sredinu budućeg rudnika bakra Čukaru Peki pored Bora, reaguju brzo na svaku primedbu stručne javnosti. Na samo jednu primedbu upućenu resornom ministarstvu da će planirani način otkopavanja u rudniku uništiti lokalna sela, Kinezi su brzo promenili metodu otkopavanja. Dakle ako ćutimo mi, ćute i oni. A zašto ćute organi države Srbije koji su plaćeni da brinu o javnom zdravlju i korišćenju nacionalnih resursa, to nije pitanje za Kineze.

Svet

”Poklanjanje“ akcija Telekoma Srbija izazov u borbi protiv pranja novca

"Poklanjanje" vrednosnih papira, a naročito akcija Telekoma Srbija, tako što se za njih dobije novac na ruke, Uprava za sprečavanje pranja novca označila je kao izazov u borbi protiv pranja novca u prošloj godini.U najnovijem izveštaju Uprave za prošlu godinu, navodi se da je praksa u vidu poklona besplatnih akcija gde postoji i sumnja u novčano saldiranje (isplata – nadoknada na ruke za poklonjene akcije) uočena  kao tendencija trgovanja preko javnih oglasa i javnog nuđenje cene i gotovinskog plaćanja. Promene vlasništva i saldiranje kasnije se posredstvom brokersko – dilerskih društava vrše u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV). "Naročito je to prisutno sa akcijom „Telekom Srbija AD“ koje su pripale besplatno punoletnim građanima Srbije, inače nelistiranoj na beogradskoj berzi, navodi se u izveštaju. Kako se dodaje, zbog odsustva berzanskog trgovanja i kotizacije, stvoreno je sivo tržište ovom akcijom a neka opciona vrednost pripadajućih akcija građanima kreće se u rasponu od 150 – 180 miliona evra gledajući raspone cena koje se oglašavaju. Kada je reč o dilemi da li ima prisustva sumnjivog porekla novca u preuzimanju akcija poklonom Uprava nema takvih saznanja. Međutim, postoji bojazan integracije takvog novca (ako ga ima) s obzirom da se radi o potencijalno vrednoj imovini, koja zasigurno ako dođe do berzanske trgovine ili do preuzimanja značajnijih paketa akcija (promene vlasništva ako se država odluči kao većinski akcionar) može značajno povećati vrednost akcija stečenih poklonima, što je realno i bio osnovni motiv sticanja od strane „ investitora fizičkih lica“.Podsećamo, oko 4,8 miliona građana Srbije dobili su 2012. godine besplatne akcije Telekoma Srbije, uz zaposlene i bivše zaposlene radnika Telekoma. Telekom je y većinskom vlasništvu države, sa udelom od 58,11 odsto. Građani Srbije, prema poslednjem finansijskom izveštaju za 2018, vlasnici su 14,95 odsto akcija, zaposleni i bivši zaposleni imaju 6,94 odsto, dok na sopstvene akcije Telekoma otpada 20 odsto. Šta sve Telekom Srbija ima, šta kupuje, i za kolimo novca?

Svet

Banke evrozone kreditiraju preduzeća više nego pre krize

Banke u evrozoni zabeležile su veću potražnju kredita za preduzeća i očekuju buduće olakšanje kreditnih standarda, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).Prema istraživanju bankarskih zajmova ECB, potražnja za kreditima za preduzeća porasla je u prvom kvartalu i očekuje se porast i u drugom kvartalu, uglavnom zbog potrebe za likvidnošću.Suprotan trend uočen je kada su u pitanju stambeni krediti, i očekuje se da potražnja za njima drastično padne u drugom kvartalu.Neto potražnja za kreditima za preduzeća u prvom kvartalu značajno je porasla u Nemačkoj i Francuskoj, u Španiji je pala, a u Italiji je ostala nepromenjena.Rezultati ankete ECB pokazuju da banke u drugom kvartalu očekuju znatno olakšanje kreditnih standarda za firme, verovatno zbog mera podrške koje su donele vlade.Banke očekuju da se pooštravanje kreditnih standarda za zajmove za domaćinstva nastavi u drugom kvartalu.Opšti uslovi banaka za nove kredite preduzećima bili su pooštreni tokom prvog kvartala, a uslovi za kredite domaćinstvima bili su blaži u istom periodu.Istraživanje koje kvartalno sprovodi ECB uspsotavljeno je radi boljeg razumevanja ponašanja banaka u evrozoni. Istraživanje je sprovedeno između 19. marta i 3. aprila. U ovoj turi obuhvaćene su 144 banke, sa odzivom od 99 odsto.

Svet

Kineska „Silicijumska dolina“ beleži najgore rezultate u poslednjih 40 godina

Ekonomija kineskog grada Šendžena, tehnološkog centra poznatog i kao "Silicijumska dolina Kine", zabeležio je pad ekonomije za 6,6 odsto u prvom kvartalu, što predstavlja najgori rezultat u poslednjih 40 godina, piše South China Morning Post.Podaci lokalnih vlasti pokazuju da je Šendžen prošao nešto bolje od nacionalne ekonomije, koja je u proseku pala za 6,8 odsto tokom prvog kvartala. Ekonomija u južnoj provinciji Guangdong, u kojoj se Šendžen nalazi, smanjila se za 6,7 odsto u istom periodu.Šendžen se suočava sa problematičnom godinom, jer su proizvodnja i usluge pale uporedo sa rastom cena nekretnina u gradu.Tehnološki sektor u Šendženu pokazao se kao posebno ranjiv, i u prvom kvartalu smanjio se za 8,8 odsto. Sektor za nove informacione tehnologije smanjio se za 8,7 odsto, biomedicina za 2,6, sektor za nove materijale za 8,2, a sektor za proizvodnju visokotehnološke opreme smanjio se za 13,3 odsto. Sektor za digitalnu ekonomiju povećao se za 4,9 odsto.Pao je i rast proizvodnje industrijskih kompanija sa prihodom većim od  20 miliona juana (oko 2,6 miliona evra), i to za 13,7 odsto. Sektori za inovativnu proizvodnju i visokotehnološku proizvodnju pali su za 9,5 i 10,2 odsto, poređenju sa prošlom godinom, kada su zabeležili rast od 5,5 i 5,9 odsto.Lari Hu, glavni ekonomista za Kinu australijske investicione banke Macquarie Capital, rekao je da je Šendženov loš ekonomski rezultat očekivan, jer je koronavirus naneo snažan udarac gradu, u kojem živi ogromna migrantska populacija."Tokom kineske lunarne Nove godine, grad je bio potpuno prazan, koronavirus je mnoge sprečio da se vrate na vreme", rekao je Hu.On kaže da je Šendžen na prvoj liniji dezintegracije međunarodnog lanca vrednosti i da je izložen većim rizicima u slučaju razdvanja Kine i SAD."Fabrike koje su već u Šendženu možda odluče da ostanu, ali će Šendženu biti sve teže da privuče nove investitore", rekao je Hu.Šendžen je zvanično postao grad u martu 1979. godine. Tokom reformi Deng Sjaopinga osamdesetih godina prošlog veka, Šendžen je postao prva specijalna ekonomska zona u Kini. Vremenom se razvio u ekonomskog giganta, u kojem sedište imaju kompanije poput kompanija Huavei, ZTE i Tencent.

Svet

Avio-prevoznici se bune protiv mera socijalnog distanciranja

Evropske avio kompanije smatraju da su mere za održavanje distance teško sprovodive u avionima, piše Euractiv.Evropski ministri za transport razgovaraće o planovima za nastavak avio usluga, a Evropska komisija izrađuje nacrt strategije, za koju se nada da će biti objavljena sredinom maja.Neki avio prevoznici već su počeli da sprovode mere, kao što su blokada srednjeg mesta na malom broju letova koji još uvek funkcionišu i obaveza da putnici nose maske. Na aerodromima su uvedene mere održavanja rastojanja kao u centrima gradova i supermarketima.Najveće avio kompanije Evrope, kao što su Air France-KLM, Lufthansa i IAG, na oprezu su kada su u pitanju uputstva EU.Asocijacija evropskih avioprevoznika A4E uputila je pismo evropskim ministrima, u kojem instistira da "mere društvene distance nisu ni neophodne ni izvodive u avionima"."Mere i regluativa moraju biti proporcionalni realnim nivoima rizika", navodi se u pismu.Asocijacija smatra da putnicima mora biti omogućen pristup zaštitnoj opremi poput maski.U pismu piše i da bilo koja mera uvedena za suzbijanje koronavirusa treba da bude privremena i da njene troškove treba da snosi država, dok predostrožnosti za biološku bezbednost, kao što je merenje temperature putnicima, treba da sprovodi samo kvalifikovano osoblje.  Trenutno su za većinu avio prevoznika glavni problem troškovi. Lufthansa je saopštila da gubi milion evra po satu zbog nedostatka posla, dok su druge, poput onih u Skandinaviji, masovno poslale radnike na odsustvo.Međunarodna asocijacija za aero transport procenjuje da avio prevoznici moraju popuniti 87 odsto kapaciteta da bi bile “na nuli". U većini slučajeva, blokiranje srednjeg sedišta će onemogućiti avio kompanije da se približe tom cilju.Izvršni direktor kompanije Ryanair Majkl O’ Liri nedavno je izjavio da Ryanair neće moći da nastavi poslovanje ako blokada srednjeg sedišta bude prinudna, jer bi to uništilo poslovni model kompanije.O’ Liri je rekao da "srednje sedište ne pruža nikakvu društvenu distancu, pa je ideja (da se ono blokira) idiotska i njome se ništa ne postiže”.Prema zdravstvenim stručnjacima, ljudi treba da održavaju razdaljinu od dva metra kako bi se smanjio rizik od infekcije koronavirusom.Imajući u vidu veličinu modernih avionskih kabina, putnicima bi moralo da bude dodeljeno oko sedam sedišta da bi imali dovoljno mesta.To nije sprečilo druge avio prevoznike da prihvate ideju o blokadi srednjeg sedište. Japan Airlines objavio je ove nedelje da će tokom leta na svim domaćim letovima važiti ova mera, a Ryanair-ov rival easyJet saopštio je da je ona moguća dok je potražnja mala.Drugi avio prevoznici poput američkog American Airlines-a uvešće obavezno nošenje maski za sve putnike i posadu od maja.