OTP banka organizuje četvrti Generator konkurs, putem kog će sa ukupno dva miliona dinara nagraditi digitalne projekte koji pomažu malim i srednjim preduzećima da prevaziđu posledice pandemije. Rok za prijav...
Instagram algoritam daje prednost golišavim fotografijama na početnoj stranici aplikacije znatno više nego što je to slučaj sa ostalim sadržajem, saznaju nova istraživanja, prenosi Biznis Insajder.Algorithm Watch, nemačka istraživačka organizacija, prikupila je podatke 26 korisnika Instagrama kako bi videli koje su slike iz odabrane grupe od 37 autora bile najzastupljenije na početnoj stranici aplikacije.To je učinjeno pomoću dodatka za pretraživač, koji je automatski otvarao početnu stranicu Instagrama u određenim intervalima i analizirao fotografije. Ukupno je analizirano 2.400 fotografija od februara do maja 2020. godine.Fotografije sa ženama u donjem vešu ili bikiniju imale su 54 odsto veću verovatnoću da se nadju na početnoj stranici, dok su fotografije sa golišavim muškarcima imale 28 odsto veću verovatnoću. Izveštaj takođe navodi da bez potpune analize Instagram algoritma, nešto što Fejsbuk verovatno nikada neće dozvoliti, nemoguće je izvesti definitivne zaključke o tome kakvim fotografijama algoritam daje prednost. Fejsbuk je ovo istraživanje opisao kao metodološki neutemeljeno, jer je bazirano na malom uzorku.
Svetska lista konkurentnosti koja je očekivana je sa velikim nestrpljenjem, pokazala je da su u uslovima pandemije korona virusas ekonomski najkonkurentnije manje zemlje. Shodno tome, prvo mesto na toj listi zauzeo je Singapur, drugu godinu za redom, objavio je Svetski centar za konkurentnost (IMD).Posle Singapura najbolje rangirani na listi su Danska, Švajcarska, Holandija i Samostalna autonomna oblast Hong Kong.Rangiranje zasnovano na podacima od početka ove i prošle godine pokazuje nesumnjivo jačanje malih ekonomija.„U trenutnoj krizi došla je do izražaja njihova sposobnost da se bore protiv pandemije i njihova ekonomska konkurentnost. Delom mogu da se pohvale i tome što se kod njih lakše postiže društveni konsenzus“, izjavio je direktor Svetskog centra za konkurentnost, Arturo Bris.Kao razlozi za uspeh u Singapura navode se veliki obim međunarodne trgovine, velika ulaganja i mere za podsticanje zapošljavanja.Od povoljnih činilaca izdvajaju se povezanost obrazovnog sistema sa tehnološkom infrastrukturom, posebno telekomunikacijama, a brz internet i uvoz visokih tehnologija takođe igraju ključnu ulogu u ekonomskom rastu.Danska, koja je na drugom mestu, u stanju je kreditira snažnu ekonomiju, tržište rada, zdravstvene i obrazovne sisteme. Pored toga, zemlja se odlično snalazi u međunarodnim ulaganjima, a u pogledu produktivnosti, nadmašila je i čitavu Evropu.U Švajcarskoj snažna međunarodna trgovina podstiče jake ekonomske performanse, dok njena naučna infrastruktura, zdravstveni i obrazovni sistemi pokazuju stabilnost.Drugu godinu zaredom, Sjedinjene Američke Države nisu uspele da se poprave – stigle su do 10. mesta, Kina je sa 14. pala na 20. mesto.Ujedinjeni Emirati takođe su pali sa 5. na 9. mesto, jer se ceo region Bliskog Istoka borio sa naftnom krizom.Norveška je ove godine napredovala od 11. do 7. mesta, a Velika Britaanija za četiri mesta i sada je na 19.Što se tiče Latinske Amerike, Čile je na 38. mestu najbolji, a Venecuela najslabija.Ove godine dodani prilikom izrade Svetske liste konkurentnosti uzeti su u obzir novi kriterijumi koji se odnose na ciljeve održivog razvoja UN-a, kao što su obrazovanje, očuvanje životne sredine, zdravstveni sistem. Na listi se nalaze 63 zemlje.
Kompanija Dell je u saradnji sa malim i srednjim preduzećima koja posluju u Srbiji danas pokrenula akciju "Doniraj Dell", putem koje će obezbediti računare za decu iz materijalno ugroženih grupa, navodi...
Gugl je uklonio libertarijanski sajt Zero Hedge sa svoje platforme za digitalni marketing, zbog sadržaja koji promoviše mržnju, saznaje Tech Crunch. The Federalist je još jedan portal koji je bio na meti Gugla, međutim dobili su samo upozorenje da će biti demonetizovani ukoliko ne uklone uvredljiv sadržaj.Gugl je ustanovio da su Federalist i Zero Hedge prekršili pravila monetizacije sa sadržajem koji „promoviše mržnju, netoleranciju, nasilje ili diskriminaciju na osnovu rase“. Zero Hedge je ranije bio opominjan od strane Gugla, pa su im ovoga puta ukinuli reklamiranje.Problemi sa oba portala nastali su u odeljcima za komentare.Gugle nije jedina kompanija sa kojom je Zero Hedge imao nesuglasica.Tviter je nedavno vratio profil Zero Hedge sajta nakon što ga je suspendovao ranije ove godine, rekavši da su pogrešili optužujući libertarijansku finansijsku veb stranicu za kršenje pravila protiv uznemiravanja.
Severna Makedonija od danas otvara svoje granične prelaze, uz naglasak da je za ulazak obavezan negativan PCR test star najviše 72 sata, odlučila je vlada u Skoplju, prenosi N1.Kako se navodi u saopštenju, na svim graničnim prelazima Severne Makedonije biće primenjene aktivne mere za sprečavanje „širenja koronavirusa“.Uz validan PCR test, obavezno je potpisivanja izjave o prihvatanju obavezne samoizolacije od 14 dana u slučaju da dođe do bolesti, na osnovu koje Državni zdravstveni inspektorat pravi rešenje za nadzor o kućnoj samoizolaciji koju kontroliše policija.Za sve makedonske građane ili strance sa regulisanim boravkom koji na ulasku ne prilože PCR test ili taj test nije validan, ostaje na snazi dvonedeljni državni karantin, gde na lični zahtev mogu napraviti PCR test i u slučaju da je negativan, idu u kućnu izolaciju.I dalje ostaje obaveza da prolazak stranih državlajna kroz Severnu Makedoniju može da traje najviše pet sati i da ne sme da se silazi za odgovarajućeg autoputa ili lokalnog puta.Strani državljani na ulasku u Severnu Makedoniju potpisuju izjavu da će poštovati postavljena pravila za tranzit, koju na izlasku predaju policiji zbog kontrole vremena trajanja tranzita.
Kompanija MK Group završila je proces kupovine 67 odsto akcija Victoria Group, jedne od najvećih agrobiznis kompanija u Srbiji, navodi se u saopštenju. Integracijom članica Victoria Group, kao...
U Hrvatskoj je do sada, zbog posledica pandemije, bez posla ostalo oko 50.000 ljudi. Procene govore da je udar krize koju je izazvala pandemija jači u oblasti turizma i ugostiteljstva, nego na celokupnom tržištu rada, piše portal Index.hr.Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje poslodavci su u prvih pet meseci ove godine tražili skoro 40 posto manje radnika.Sličnu dinamika pada beleži i sezonsko zapošljavanje: dok su poslodavci u prvih pet meseci prošle godine preko berze rada tražili više od 24 hiljade radnika, ove godine taj broj je za 42 odsto manji.Pad beleži potražnja za konobarima, recepcionarima, turističkim animatorima, čistačicama.Najviše sezonaca je traženo u Istarskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji, a ako se nastave dobri trendovi u borbi s koronavirusom, očekuju se i bolji rezultati.Dodaje se da se, prema odgovorima većih kompanija, stiče utisak da su fabrikama važniji stalno zaposleni radnici, dok će sezonci biti zapošljavani ako za tim bude bilo potrebe.I sindikalci strahuju da će plate zaposlenih u turizmu ove godine pasti. Eduard Andrić, predsednik Sindikata turizma i usluga Hrvatske, objašnjava kako će poslodavci pokušati da uštede. „Situacija je teška i plate će se neminovno u ovoj godini smanjivati. Ipak, to će se postići rezanjem dodataka na platu, dok se sama osnovica ne bi trebala dirati“, ocenjuje Andrić.Takva računica odnosi se na radnike za koje važe kolektivni ugovori. Većina sezonaca, posebno onih u ugostiteljstvu, nije obuhvaćena kolektivnim ugovorom, već im plata zavisi od dogovora sa poslodavcem. Toga su svesni i u sindikatu pa naglašavaju da bi u očuvanju zaposlenosti u turizmu i ugostiteljstvu trebale da pomognu i vladine mere, među kojima je i ona o isplati minimalca u iznosu od oko 4 hiljade kuna, odnosno 530 evra.Shodno tim procenama, sobari sezonci bi dobili pun minimalac, recepcioneri od 6 do 6,5 hiljada kuna, a konobari od 5 do 6 hiljada.
Korisnici fejsbuka u Sjedinjenim Državama imaće od danas opciju da isključe sve političke reklame i oglase na platformi, prenosi TechCrunch. Kompanija je prošle godine donela kontroverznu odluku da ne učestvuje u bilo kakvoj moderaciji sadržaja političkih reklama, ali ova nova opcija će korisnicima pružiti veću kontrolu nad onim što žele da vide. Mark Zakerberg je ovo najavio u utorak na svom blogu. "Za one od vas koji ste se već odlučili i samo želite da se završe izbori, čujemo vas, tako da uvodimo i opciju gašenja političkih oglasa. Ali podsećamo vas da glasate“, rekao je izvršni direktor Fejsbuka. U blogu je takođe navedeno da je kompanija prvobitno najavila ovu opciju još u januaru, ali da će je sada implementirati na svojim platformama dok se Amerika priprema za predsedničke izbore.Na jesen će ova opcija biti dostupna i izvan Amerike, najavili su iz Fejsbuka. Kompanija takođe uvodi promene pri oglašavanju, gde će korisnicima biti jasno stavljeno do znanja ko je određeni oglas platio. Fejsbuk je takođe najavio i informativni centar za glasanje, koji će pružati informacije američkim biračima o tome kako da se registruju za glasanje, zatraže glasanje van biračkog mesta, kao i kada i gde da glasaju.
Evropska komisija započela je zvaničnu istragu kako bi se utvrdilo da li kompanija Epl (Apple) krši pravila o zaštiti konkurencije svojim načinom distribucije aplikacija putem App Store-a i pro...
Intervju sa Rašom Nedeljkovim iz organizacije CRTA, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Raša Nedeljkov o izborima 2020 (AUDIO) Kako izgleda n...
Fond za inovacionu delatnost dodelio je pet miliona evra bespovratnih sredstava za finansiranje 35 projekata kroz javni poziv za Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede, navodi se u saop&sc...
Gugl (Google) godinama unazad pokušava da sakrije pune URL-ove u adresnoj traci, jer su navodno putanje i komandne linije previše uznemirujuće za korisnike, objašnjava portal Android Police.Hrom (Chrome) 85 se nalazi na novom talasu eksperimentisanja.Svaki dosadašnji pokušaj Gugla da sakriju URL ispraćen je negativnim reakcijama korisničke baze, ali kompanija svakako ne odustaje od novih ideja, kako bi došla do pouzdanog rešenja.Njihov cilj je da sakriju sve delove URL-a, osim naziva domena.Postojaće tri nove, eksperimentalne opcije za prikazivanje URL adrese.Prva će prikazivati samo naziv domena, na primer „novaekonomija.rs” ili "startit.rs".Druga opcija je da se puna adresa pojavi prelaskom miša preko nje, a za treću opciju Gugl je ponudio da putanje i komandne linije nestanu kada je korisnik u interakciji sa stranicom.Kompanija još uvek nije pružila zvanično objašnjenje zbog čega im je ova izmena sve važnija, ali su u prošlosti rekli da veruju da puna URL adresa može otežati otkrivanje da li je neka veb stranica legitimna."Prikazivanje pune URL adrese može umanjiti delove URL-a koji su važniji za donošenje bezbednosnih odluka na veb stranici", rekla je Livi Lin, Chromium softver inženjer.Postoje i pretpostavke da Gugl ima uvid kako većina korisnika koristi pretraživač i na osnovu pokazatelja vidi da je prikazivanje cele adrese nepotrebno.Takođe treba naglasiti da Google ovakvim potezom stvara dodatne pogodnosti samom sebi. Kako je u poziciji da uspe da „zamagli” na kojim stranicama je u ulozi domaćina (host), nalazi se u još povoljnijim okolnostima da utiče na korisnike da se duže zadržavaju na njegovim sadržajima.
Sberbank Srbija ad Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom aplikacijom za mobilno bankarstvo, ili putem NBS IPS QR koda koji je odštampan na pojedinim računima.Prema obaveštenju Sberbanke, više informacija o instant plaćanju može se dobiti na internet prezentaciji te finansijske institucije, u njenim ekspoziturama, kao i pozivanjem korisničkog servisa.
Članice Evropske unije su u 2018. godini u proseku izdvajale 1 odsto državnog budžeta za kulturu. Letonija je izdvojila najviše, dok je najveći rast u trošenju novca na taj sektor zabeležila Mađarska, saopštio je Eurostat.Udeo kulture u državnim budžetima EU članica ostao je relativno stabilan i činio je 1 odsto državnog budžeta svake godine od 2013. do 2018.Međutim, postoje velike razlike među samim članicama EU u visini tog iznosa. Letonija je zabeležila najveći udeo kulture u budžetskim rashodima (2,8%), zatim slede Mađarska (2,7%) i Estonija (2,4%). Najniži udeo zabeležen je u Grčkoj (0,3%), na Kipru (0,5%), u Italiji i Portugalu (obe po 0,6%).U većini zemalja tokom pet godina promene su u tom smisluz bile relativno male. Glavni izuzetak bila je Mađarska, gde je udeo kulture u budžetu porastao sa 1,5% na 2,7%.
Svečana 93. dodela Oskara odložena je za 25. april 2021. godine zbog korona virusa, saopštila je u ponedeljak uveče američka Akademija filmskih umetnosti i nauka.Akademija je odlučila da produži period prikazivanja fimova koji bi mogli da se kandiduju za Oskara do 28. februara 2021.Ceremonija je bila prvobitno zakazana za 28. februar iduće godine, ali su zbog pandemije zatvoreni bioskopi i većina filmova nije prikazana na velikom platnu.Obično je neophodno da filmovi budu prikazani u bioskopima Los Anđelesa najmanje nedelju dana kako bi mogli da uđu u izbor za ovu nagradu.Međutim, bioskopi širom Kalifornije su zatvoreni još od polovine marta i za sada se ne zna datum kada će se ponovo otvoriti.Ceremonija Oskara je u prošlosti otkazana u samo nekoliko slučajeva, kao 1938. godine zbog poplava u Los Anđelesu, 1968. posle ubistva Martina Lutera Kinga i 1981. posle pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana.
Evropska Unija uvela je nove uvozne takse koje se kreću od 30 do skoro 100 odsto na kineske proizvođače fiberglasa, uz obrazloženje da su im subvencije omogućile prodaju po netržišnim, niskim cenama u Evropi, javlja Rojters (Reuters).Evropska komisija objavila je da su kompanije primile povlašćene pozajmice, veštački jeftinu zemlju i struju kao i razna odobrenja i poreske olakšice.Među navedenim kompanijama nalaze se dve egipatske podružnice kineske državne firme China National Building Material, što predstavlja prvu proveru Brisela da li ova finansijska ispomoć na nepošten način pomaže kineskim kompanijama sa sedištem u inostranstvu.U većini slučajeva se samo uračunavaju pozajmice od izvorne vlade, ali je EK utvrdila da je stepen poklapanja materijala koji dolazi iz Kine i Egipta veći od 90 odsto.Kako navodi zvanični žurnal Evropske unije, u kombinaciji sa povezanim antidamping merama (merama protiv prodavanja proizvoda u stranom tržištu ispod tržišne vrednosti), EU će staviti na snagu tarife od 30 do 99,7 odsto, od čega će više stope važiti za kompanije bazirane u Kini a niže stope operacijama u Egiptu. Komisija saznaje da se tržišni udeo proizvođača u Kini i Egiptu povećao na 31 odsto u 2018. godini, sa prethodnih 23 odsto tokom 2015. godine, dok su prosečne prodajne cene pale za 14 odsto.Tarife retroaktivno važe od 22. januara.Fiberglas vlakna imaju široku upotrebu u raznim industrijama, od proizvodnje brodova, kamiona, elisa za vetrogeneratore, pa do sportske opreme.
Javna agencija Republike Slovenije za zaštitu tržišne konkurencije (AVK) potvrdila je da je produžila meru zaplene deonica u trgovačkom lancu Merkator, čiji je vlasnik hrvatska kompanija Agrokor. Kako se navodi, mera je produžena kako bi se osigurala naplata kazne od 53,9 miliona evra, koja je izrečena u septembru, preneo je portal Index.hr.Agencija je donela rešenje o produženju mjere zaplene 69,57 odsto deonica Merkatora kako bi osigurala izvršenje na osnovu odluke o prekršaju, potvrdili su njeni predstavnici, a preneli slovenski mediji.Kazna je izrečena zbog toga što Agrokor, kako je obrazloženo, svojevremeno nije obavestio nadležne organe o tome da je postao vlasnik male fabrike za flaširanu vodu Costella d.o.o. koju je kupio još 2016. godine.Predstavnici Fortenova grupe, koja je nasledila Agrokor i koja treba da prenese akcije Merkatora u svoje vlasništvo, protivili su se odluci slovenačkih organa, pravdajući se da je u to vreme odluke u Agrokoru donosio tadašnji većinski vlasnik Ivica Todorić.Mediji prenose da je odluka bila očekivana jer je slovenački ustavni sud nedavno odbacio žalbu Agrokora na odluku prekršajnog suda u Ljubljani.Taj sud presudio je da je ranija odluka slovenačkog regulatora za tržišnu konkurenciju o zapleni deonica Merkatora kao sredstvu naplate kazne bila zakonita.Prva odluka AVK o zapleni deonica radi naplate prekršajne kazne izrečena je krajem decembra prošle godine. Zbog toga što je produžena, blokiran je prenos Merkatora na Fortenova grupu, koja je naslednik Agrokora.U slovenačkom regulatoru ne navode detalje svoje odluke, ali mediji podsećaju da se ona zakonski može još jednom produžiti za najviše za šest meseci, pa bi mogla da traje ukupno godinu dana.Krajem juna 2014. godine, hrvatski Agrokor kupio je slovenački Merkator, ali se suočio sa finansijskim problemima početkom 2017.Agrokor je postao Fortenova u aprilu 2019., dve godine nakon što je stavljen pod državnu upravu i nakon što je spašen 2018. godine sporazumom sa međunarodnim kreditorima.Glavni akcionari Fortenove su ruske banke Sberbank i VTB, kao i neki američki investicioni fondovi.
Viz Er (Wizz Air) saopštio je danas da će nastaviti širenje operacija u Srbiji dodavanjem novog Airbus A321 beogradskoj bazi, a da će u avgustu i druga dva aviona zameniti istim modelom. "Zamene kompletne beogradske flote na Airbus A321 avione predstavlja godišnji kapacitet od 1,31 miliona sedišta na prodaju, a za letove iz Beograda", dodaje se u saopštenju.Vodeći niskotarifni avio-prevoznik centralne i istočne Evrope navodi da će se nova letelica pridružiti njihovoj ovdašnjoj floti u julu 2020. godine, kao i da će pokrenuti devet novih ruta iz Beograda: za Hamburg, Keln, Fridrihshafen (Nemačka), Brisel Šarlroa (Belgija), Milano Malpensa (Italija), Lisabon (Portugal), Barselona El Prat (Španija), Oslo Sandefjord Torp (Norveška), Turku (Finska).Karte za navedene destinacije su već dostupne za rezervaciju putem veb-sajta kompanije ili putem aplikacije, sa početnom cenom od 19.99 evra.Avio-kompanija je nedavno najavila niz pojačanih higijenskih mera kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost putnika i osoblja, a kao deo novih protokola, tokom leta, kabinsko osoblje i putnici moraju da nose zaštitne maske, dok kabinsko osoblje takođe mora da nosi rukavice. "Od putnika se zahteva da poštuju mere fizičkog distanciranja koje su donete od strane lokalnih nadležnih zdravstvenih institucija i podstiču se da sve kupovine obave pre leta onlajn (prijava prtljaga, WIZZ Priority, brza traka), kako bi se smanjio svaki mogući fizički kontakt na aerodromu", saopštila je kompanija.Beogradski aerodrom je bio jedan od prvih u mreži WIZZ SEE sa letovima za Dortmund i London, a u Srbiji je dočekao preko pet miliona putnika. Viz Er ukupno nudi 28 ruta ka 16 zemalja sa dva srpska aerodroma, 23 rute iz Beograda i pet ruta iz Niša.
Britanski i američki univerziteti će biti teže pogođeni finansijskim problemima nego oni u kontinentalnoj Evropi, saznaje Politico.Kako se odvijala pandemija, obrazovne ustanove širom sveta morale su da zatvore svoja vrata i pređu na učenje na daljinu.S obzirom na ograničenja prilikom putovanja, univerziteti očekuju pad broja međunarodnih studenata, koji obično plaćaju veću školarinu u poređenju sa domaćim kolegama, što ostavlja velike rupe u budžetima univerziteta.Britanski univerziteti se posebno oslanjaju na visoke školarine i međunarodne studente za svoje budžete.Međunarodne školarine iznose oko 6,9 milijardi funti godišnje, što je otprilike trećina svih prihoda univerziteta.Prema Kancelariji za budžetsku odgovornost, obrazovanje je sektor koji je najteže pogođen koronavirusom u Velikoj Britaniji. Neki su upozorili da bi pandemija mogla trajno da zatvori neke institucije.Isto važi i za univerzitete sa visokim školarinama u Sjedinjenim Državama i Australiji.Skoro polovina studenata koji su nameravali da studiraju u inostranstvu promenila je planove zbog pandemije, pokazalo je nedavno svetsko istraživanje iz QS-a, agencije za rangiranje obrazovanja.Polovina anketiranih univerziteta izjavila je da će virus imati "štetan uticaj" na broj studenata u njihovim institucijama.Većina univerziteta kontinentalne Evrope je u znatno manjim problemima, jer se više oslanjaju na javno finansiranje, a ne na školarinu."Zemlje koje rade sa sistemom uglavnom javnog finansiranja, kao što je slučaj u Belgiji, bolje su naoružane od institucija koje se više oslanjaju na školarinu, posebno ako veliki deo njih potiče od međunarodnih studenata", rekao je Koen Verlekt iz Flamskog međuuniverzitetskog veća.Kako se zemlje EU bore sa ekonomskim padom zbog pandemije, postoji rizik da će se finansiranje državnih univerziteta širom Evrope smanjiti u naredne dve do četiri godine, jer vlade daju prednost drugim sektorima, upozorilo je Evropsko univerzitetsko udruženje u nedavnom izveštaju.Izveštaj Evropskog univerzitetskog udruženja navodi da su od finansijske krize 2008. zemlje poput Luksemburga, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Austrije i Danske znatno povećale finansiranje univerziteta u odnosu na njihov rast BDP-a, dok su zemlje poput Češke, Rumunije, Slovačke i Irske smanjile finansiranje u istom periodu."Zemlje u kojima je javno finansiranje već bilo veliko, kao što su Nemačka i Austrija, verovatno će ga zadržati u najvećoj mogućoj meri, dok će univerziteti u drugim evropskim zemljama možda imati više poteškoća", rekao je Tomas Isterman, jedan od autora izveštaja.Ostalo je glavno pitanje kada će se i koliko brzo univerziteti oporaviti. To će zavisiti od razvoja pandemije, koja će odrediti kada će se međunarodna putovanja slobodno nastaviti.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
