Najnovije

Srbija

Zašto nemamo zelene javne nabavke

Gori Hilandar, a mi o cirkularnoj ekonomiji. Građani bolesni, privreda na kolenima, a mi o zelenim javnim nabavkama, rekao bi neki neupućeni čitalac. Međutim, nije baš tako. Korona je napravila cunami u međunarodnom ekonomskim odnosima, prekinula lance snabdevanja u celom svetu, zatvorila pogone svuda, pa i u Srbiji, zbog čega su mnoge vlade pogledale u svoje redove i zapitale se kako koriste resurse.  Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori,  mogla bi biti kanal za brži oporavak srpske privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna.  Zelene javne nabavke su alat za primenu koncepta cirkularne ekonomije, jer podstiču proizvodnju i potrošnju proizvoda koji sadrže reciklirane materijale proizvedene po standardima koji štite životnu sredinu i zdravlje ljudi. Dušan Vasiljević, konsultant sa dugogodišnjim iskustvom u politikama životne sredine, podseća za „Novu ekonomiju“ da su do korone postojali dugački lanci snabdevanja,  a koji su prekinuti onog trenutka kad je sve stalo u Kini. „Proizvodnja u Kini je jeftinija, žmurilo se na jedno oko da li je to po ekološkim i socijalnim standardima. Sad smo shvatili da taj lanac snabdevanja nije održiv. Ideja je da lokalne ekonomije budu samodovoljne i sigurno je da će jedan deo industrija pokušati da obezbedi resurse koji su blizu“, kaže Vasiljević, ističući da ne treba očekivati da će „vraćanje“ tehnologija i proizvodnje iz Kine biti masovno. Sa druge strane, Srbija koja je mala ekonomija i malo tržište, ima prostora da na bazi postojećih resursa uspostavi efikasnu privredu sa niskim troškovima proizvodnje, vodeći računa o zdravlju i životnoj sredini. Koristi su višestruke: manje zagađenja, uštede, podsticanje inovacija i tehnologija, a korist je i politička, jer bi vlast pokazala brigu za životnu sredinu i dobrobit građana. Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%). Početak početka„Sistem za zaštitu životne sredine je uspostavljen dopola. Imamo ideju, ali nije realizovana jer ne postoji sistemski pristup razvoju privrede. Sad nam je jedno prioritet, sutra drugo, a državne subvencije su način kako se obezbeđuje sigurnost investitorima i privredi“, podvlači Vasiljević. Slično stanje je i sa  okvirom za cirkularnu ekonomiju i zelene javne nabavke. Na početku početka smo. „Mi imamo samo elemente sistema, tačkice koji nisu dovoljno povezane“, ocenjuje Vasiljević.Ono što je važno, privreda bi trebalo aktivno da se uključi, ali ne zato što mora, nego zato što ima interes. Mora da se nađe način da privreda zaradi od reciklaže, korišćenja obnovljivih izvora, odnosno da ponovo upotrebi otpad od primarne proizvodnje. Zadatak države je da obezbedi taj okvir i stimulacije, dodaje on.Ministarstvo finansija je pre nekoliko dana objavilo analizu upravljanja javnim finansijama za prošlu godinu, gde se pohvalilo da je na predlog Uprave za javne nabavke Vlada RS u novembru 2019. godine usvojila Program razvoja javnih nabavki za period 2019-2023. godine koji prepoznaje zelene nabavke. Navodi se da su smernice za poboljšanje zelenih javnih nabavki  izrađene i objavljene na sajtu Uprave za javne nabavke. Međutim, ono što ne kažu, jeste da su ove smernice objavljene još 2015. godine, što znači da se za pet godina u ovoj oblasti nije mnogo odmaklo. Ono što je svakako za pohvalu, o cirkularnoj ekonomiji i zelenim javnim nabavkama se sve više govori i u stručnim krugovima i u široj javnosti. Država je formirala radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, urađeno je više analiza o cirkularnoj ekonomiji, u šta su se uključile u ovim oblastima vodeće domaće i međunarodne institucije.Među poslednjim je Ex ante analiza efekata za oblast cirkularne ekonomije objavljena početkom 2020. čiju izradu su podržali i  EU i GIZ. Dušan Vasiljević, kao koautor ove analize, kaže za „Novu ekonomiju“ da zakon o javnim nabavkama prepoznaje mogućnost sprovođenja zelenih nabavki. To znači da ne postoji obaveza sprovođenja zelenih javnih nabavki, što znači da nema ni sistemske evidencije o realizovanim nabavkama kojih bez sumnje ima, naročito u nevladinom sektoru, eksplicitno će ovaj konsultant. To je i razlog zašto je potrebno izraditi kriterijume i pravila koja će obavezivati naručioce da poručuju robu i usluge po tim kriterijumima, a istovremeno će se na taj način podstaći industrija koja može zadovoljiti tu tražnju. Važno samo što jeftinije U Ex ante analizi se bez rukavica, otvoreno, kaže da za sada nije bilo konkretnijih planova da se izradi nacionalni akcioni plan zelenih javnih nabavku. Piše i da postoje obećanja Uprave za javne nabavke da će od jula 2020. godine, kada je najavljeno pokretanje novog portala za javne nabavke, biti omogućeno praćenje koje javne nabavke su zelene.Iako je postupak otvorenih javnih nabavki povećan, oni koji raspisuju nabavku nisu stimulisani da raspisuju zelene nabavke, jer im je važno  da prođe što jeftinije. Javni sektor kao veliki kupac mogao bi imati vodeću ulogu u promovisanju zelenih nabavki, ocenjeno je u analizi Alternative za bezbednije hemikalije AlHem. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese realizaciji tih ciljeva, ocenjuje nevladina organizacija AlHem, čiji je cilj promovisanje održivog razvoja. Ova organizacija je u svojoj analizi zelenih javnih nabavki u Srbiji iz maja 2019. ukazala da je slaba tačka najviši menadžment naručilaca koji nema dovoljan nivo svesti u vezi sa zelenim nabavkama.Kako kaže Vasiljević, u Predlogu akcionog plana za  javne nabavke  stoji preporuka da bi onaj ko raspisuje nabavku trebalo da ima makar jednu zelenu nabavku godišnje. To je prihvatljivi međukorak u uvođenju sistema, ali država mora da odmakne od preporuke, smatraju stručnjaci. To znači da je potreban ceo okvir u kome je definisano sve, od toga koji su kriterijumi za zelenu nabavku, za koje grupe proizvoda, do toga šta su nam ciljevi takvih nabavki, ko vrši obuke za zelene nabavke, ko nadzire itd. I naravno, na koji način stimulisati privredu da u tome učestvuje i pronađe svoj interes. Vasiljević se umesto direktnih davanja zalaže za fiskalne podsticaje kao najzdraviji način, jer je praksa pokazala da subvencije ne daju dobre rezultate.  Topla voda izmišljenaSrbija ne bi morala da izmišlja toplu vodu i ide daleko da uvidi prednosti i rizike zelenih nabavki. U okruženju napredovala je Hrvatska, a naročito Slovenija.  U januaru 2018. u Sloveniji je  stupila na snagu nova Uredba o zelenim javnim nabavkama, koja je proširila broj kategorija proizvoda i usluga za koje su zelene javne nabavke obavezne na 20 proizvoda. Uspostavljeni su definisani ciljevi za svaki proizvod ili uslugu. Na primer, najmanje 15% hrane treba da bude organskog porekla, 50% kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz šuma kojima se upravlja na održiv način, a najmanje 50% električne energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora ili postrojenja kogeneracije visoke efikasnosti itd. Koliko su daleko otišli svedoči sitan detalj na koji ukazuje AlHem, a to je da  su  za svaki od 20 predmeta zelene javne nabavke, dostupne konkretne smernice i predlozi konkretnih kriterijuma. Takođe, dat je spisak kontakt osoba (sa brojevima telefona i e-mail adresama) za dodatne informacije - za svaki pojedinačni predmet javne nabavke.

Svet

Počelo suđenje izraelskom premijeru

Benjamin Netanjahu juče je izjavio da je nevin za zločine za koje ga optužuju i da je sve to nameštaljka njegovih političkih protivnika, prenosi Reuters.  Netanjahu se obratio televizijskim kame...

Svet

Rent-a-car industrija gotovo da se zaustavila

Nacionalne kompanije za iznajmljivanje automobila su u dubokim problemima. A to je još jedan udarac za već postojeću borbu sa autoindustrijom, prenosi CNN.Evo šta to znači za proizvođače i kupce automobilaTokom uobičajenih perioda, kompanije za iznajmljivanje automobila su zaslužne za 10% ili više prodaja novih automobila u Americi - procenjeno je da je prodato od 1,7 do 1,9 miliona automobila prošle godine. Ali ovo nisu normalna vremena. Daleko od toga.Kompanije koje iznajmljuju automobile dobijaju dve trećine prihoda od svojih filijala na aerodromima. Sa padom aviotrasporta od 94% u aprilu i maju, prema podacima ljudi koji prolaze kroz upravu za sigurnost transporta, daleko je manje ljudi koji treba da iznajme automobile.A veliki deo ne-aerodromskih poslova dolazi od kupaca koji su učestvovali u saobraćajnoj nesreći, pri čemu osiguravajuće kompanije plaćaju deo ili čitav račun za zakup. Ali s padom vožnje, nesreće se takođe smanjuju toliko da su osiguravajuće kompanije dobrovoljno vratile više od 7 milijardi dolara premije klijentima.Hertz, koji je u petak uveče podneo zahtev za bankrot, već je rekao da ove godine ne namerava više da kupuje automobile. U aprilu kompanija nije uspela da izvrši isplatu grupi zajmodavaca koji drže zakupnine na većini američke flote. Reč je o kompaniji koja iznajmljuje pod robnim markama Hertz, Dollar i Thrifti.Verovatno će biti prodato najmanje stotine hiljada automobila iz rent-a-car filijala, rekao je Zo Rahim, menadžer ekonomskih i industrijskih poslova za Cox Automotive. Rekao je da je teško predvideti koliko će duboki biti rezovi u industriji.Taj pad cena polovnih automobila šteti prodaji novih automobila na nekoliko različitih načina.Pre svega, stvoriće alternativu kupovini novih automobila za neke kupce koji bi želeli da ih kupe. Sada mogu da kupuju novije modele, sa relativno niskom kilometražom polovnog automobila, po ceni novih. A to je loša vest, posebno sada kada se toliko potencijalnih kupaca bavi finansijskim zastojem tokom pandemije Covid-19."Postoji veća populacija koja gleda vrednost polovnih vozila", rekao je Rahim.I dok niže cene polovnih automobila mogu biti dobre za kupce polovnih automobila, za kupce novih automobila to je loša vest. To može umanjiti vrednost njihovih starih vozila. Takođe može da poveća troškove lizinga novog vozila, čija cena uključuje proračun vrednosti automobila na kraju zakupa.

Svet

Pad rent-a-car industrije utiče i na ostatak ekonomije SAD

Američke kompanije za iznajmljivanje automobila su u dubokim problemima. A to je još jedan udarac za već postojeću borbu sa autoindustrijom, što se odražava znači za proizvođače i kupce automobile.Kompanije za iznajmljivanje automobila su zaslužne za deset ili više odsto prodaja novih automobila u SAD, a procenjeno je da kupuju od 1,7 do 1,9 miliona automobila godišnje.Rent-a-car firme dobijaju dve trećine prihoda od svojih filijala na aerodromima. Sa padom aviotrasporta od 94 odsto u aprilu i maju, prema podacima ljudi Upravu za brzbednost saobraćaja, daleko je manje ljudi koji iznajmjuju automobile.A veliki deo ne-aerodromskih poslova dolazi od kupaca koji su učestvovali u saobraćajnoj nesreći, pri čemu tamošnja osiguravajuća društva plaćaju deo ili čitav račun za zakup.Trenutnim padom broja aktivnih vozača, broj nesreća se toliko smanjio da su osiguravajuće kompanije dobrovoljno vratile više od sedam milijardi dolara premije klijentima.Rent-a-car ompanija Herc (Hertz), koji je u petak uveče podnela zahtev za bankrot, prethodno je saopštila da ove godine ne namerava više da kupuje automobile.U aprilu kompanija nije uspela da izvrši isplatu grupi zajmodavaca koji pod lizingom drže većinu njihovih  vozila. Reč je o kompaniji koja iznajmljuje pod robnim markama Hertz, Dollar i Thrifti.Sada će Hertz i prethodni rivali verovatno prodati stotine hiljada automobila iz svojih filijala, rekao je Zo Rahim, menadžer ekonomskih i industrijskih poslova u Cox Automotive. Rekao je da je teško predvideti koliko će otpuštanja biti u ovoj industriji.Pad cena polovnih automobila koji bi ovo izazvalo šteti prodaji novih automobila na nekoliko različitih načina.Pre svega, stvoriće alternativu kupovini novih automobila za neke kupce, koji će u bliskoj budućnosti moći da kupuju novije modele, sa relativno niskom kilometražom, po znatno manjoj ceni od cena novih vozila. "Sve više ljudi prati vrednost polovnih vozila (na tržištu)", rekao je Rahim.Dok niže cene polovnih automobila mogu biti dobra za ljude koji ih kupuju, za kupce novih automobila to je loša vest, obzirom da može umanjiti vrednost njihovih starih vozila.Takođe može da poveća troškove lizinga novog vozila, čija cena uključuje proračun vrednosti automobila na kraju zakupa.

Svet

Počelo suđenje izraelskom premijeru Netanjahuu

Benjamin Netanjahu je tokom prvog dana suđenja, koje je pokrenuto protiv njega pod optužbama za korupciju, izjavio da je nevin i da je proces protiv njega "nameštaljka političkih protivnika", prenosi Reuters.Netanjahu se obratio televizijskim kamerama u hodniku suda, pre nego što je zauzeo svoje mesto na klupi optuženih."Ova istraga je prljava i nameštena od samog početka“, izjavio je on.Ispred zgrade suda, stotine njegovih pristalica, ali i protivnika održalo je bučne demonstracije."Pojavljujem se danas pred vama sa glavom visoko podignutom", rekao je Netanjahu na sudu, obećavši da će pobediti optužbe i nastaviti da vodi Izrael u svom rekordnom petom mandatu.

Svet

Plan oporavka za EU: Kontra-predlog Austrije, Holandije, Danske i Švedske

Kako prenosi francuski list Les Echos, četiri „štedljive“ članice Evropske unije - Austrija, Holandija, Danska i Švedska – predstavile su ove subote sopstvenu viziju plana oporavka za EU. Reč je o jednokratnim kreditima po povoljnim uslovima, koji bi bili odobrenu u naredne dve godine. Predlog odbacuje udruživanje dugova i svako značajno povećanje budžeta Evropske unije, kako je predviđeno Makron-Merkelovim planom.Ovi jednokratni zajmovi bili bi odobreni najteže pogođenim zemljama putem hitnog fonda, i namenjeni aktivnostima koje najviše doprinose oporavku, poput istraživanja i inovacije, jačanju zdravstvenog sektora i ekološke tranzicije. U dokumentu se ne precizira iznos. Ova pomoć bila bi uslovljena obavezom za sprovođenja velikih reformi i poštovanje nametnutog budžetskog okvira. Da podsetimo, francusko-nemački par predstavio je u ponedeljak svoj predlog za oporavak od 500 milijardi evra namenjen oblastima zdravstva, ekonomskog oporavka, ekološke i digitalne tranzicije i industrijskog suvereniteta. U pitanju je plan bez presedana zato što bi otvorio put budžetskim transferima između EU članica, što je u Nemačkoj prava tabu tema od usvajanja Mastrihtskog sporazuma, prenosi Les Echos.Austrija, Holandija, Danska i Švedska kategorički se protive svakoj ideji o udruživanju duga jer bi, kako one smatraju, od jeftinog finansiranja korist imale najmanje disciplinovane i najslabije ekonomije Evropske unije, a isključivo zahvaljujući jačim ekonomijama severnih zemalja.Svako značajno povećanje budžeta EU, predviđeno Makron-Merkelovim planom, takođe se odbacuje. Umesto toga, budžet EU trebalo bi da bude „modernizovan“ pomoću „redefinisanja prioriteta u oblastima koja najmanje mogu da doprinesu oporavku“, odnosno uštedom novca. Plan ove četiri države mogao bi da utiče na revidirani predlog višegodišnjeg finansijskog okvira za 2021 – 2027. godinu, a koji Evropska komisija trebalo da predstavi u sledeću sredu.