Najnovije

Svet

Italija će ove godine biti otvorena za turiste

Italijanski zvaničnici demantovali su navode u pojedinim medijima da će Italija biti zatvorena za turiste do 2021 godine. Predsednik italijanskog Nacionalnog odbora za turizam Đorđo Palmuči rekao je da će Italija ove godine biti otvorena za turiste, prenosi portal za turizam Travel Agent Central. "Turizam u Italiji će ponovo početi, uz sve predostrožnosti i maksimalnu bezbednost. Dario Frančeskini (ministar za kulturno nasleđe i aktivnosti i turizam) je jasno rekao da se ne očekuje zatvaranje granica. Onima koji vole Italiju mora biti omogućeno da se vrate i uživaju u njoj, u skladu sa uputstvima Vlade i regija", rekao je Palmuči.On je dodao da se Italija nalazi u "delikatnoj fazi", u kojoj je ključna tačna komunikacija."Dezinformacije i netačne vesti stvaraju rizik za ozbiljnu štetu i neopravdanu uzbunu. Zato je važno pratiti institucionalne izvore i pouzdane vesti što je više moguće", rekao je Palmuči.Kako prenosi evropski regionalni portal The Local, italijanska ambasada u Moskvi ranije je demantovala navode nekih ruskih medija da je ministar Frančeskini najavio zatvaranje granica za turiste do 2021. godine."Sve je to očigledno, nikada nisam rekao, ni pomislio, da će granice Italije 2020. biti zatvorene za turiste. Radim na upravo suprotnoj stvari. Predložio sam (28. aprila) na sastanku ministara za turizam zemalja EU uniformnost pravila za bezbednost u vezi sa rizikom od zaraze, koja bi omogućavila slobodno kretanje turista unutar EU. Počinjemo bialteralne razgovore sa drugim zemljama, iz kojih mnogo turista dolazi u Italiju", rekao je Frančeskini.On kaže da je "nažalost jasno da cirkulišu netačne vesti o zatvaranju granica", i to iz "neprijateljskih namera" prema Italiji.Granice Italije tehnički nisu zatvorene za turiste, ali stroge mere za sprečavanje širenja koronavirusa čine putovanja u Italiju i iz nje gotovo nemogućim. 

Srbija

Vlada napravila radnu grupu za unapređenje proizvodnje malina

Vlada Srbija formirala je radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji na čelu sa Velimirom Stanojevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Zadatak radne grupe je sagledavanje aktuelne situacije u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline (od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište), u cilju donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će se baviti i nepovoljnim uticajem klimatskih i pedoloških činilaca na proizvodnju i prinos maline.Zadatak joj je i poboljšanje kvaliteta zdravstvenog stanja sadnog materijala maline (sertifikacija sadnog materijala, prisustvo patogena, virusa, oboljenja korena sadnice i dr.).Površine pod malinom povećane 70 odsto u poslednjih pet godina Baviće se i poboljšanjem uslova skladištenja, transporta i čuvanja maline; uređenjem pravila otkupa maline i definisanjem minimalnih uslova za otkupna mesta, klasiranje plodova i dr; racionalnim organizovanjem otkupa, plasmanom i prodajom maline na svetskom tržištu.Jedna od tema za radnu grupu je i plansko povećanje proizvodnih površina uz očuvanje kvaliteta ploda i druga pitanja iz oblasti malinarstva.U radnoj grupi su osim predstavnika ministarstava poljoprivrede, finansija i trgovine, profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za voćarstvo, hladnjača kao i asocijacija malinara. 

Srbija

Prekoputa Delta sitija niče još jedan mešoviti gradski centar

Građevinsko zemljište površine oko 9.300 kvadrata u novobeogradskom Bloku 58, prekoputa naselja Belvil i tržnog centra Delta siti, Grad Beograd je za 829,1 milion dinara prodao kompaniji "Lola real estate doo", prenosi eKapija.U skladu sa planom generalne regulacije, na ovoj lokaciji planirana je izgradnja mešovitih gradskih centara koji podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem, dok su u prizemlju planiranih objekata obavezna izgradnja komercijalni sadržaji.Oglas za prodaju raspisan je sredinom marta, a zemljište je prodato na javnom nadmetanju održanom 15. aprila. godine.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je navela da je na javno nadmetanje stigla samo jedna prijava, kompanije "Lola real estate", koja je i manjinski suvlasnik na obe građevinske parcele.U Direkciji dodaju da će pored prihoda od prodaje zemljišta u budžet grada biti uplaćena i sredstva od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koji će investitoru biti obračunat u postupku pribavljanja građevinske dozvole.

Srbija

Popust za struju od 5% za mart, april i maj

Svu građani Srbije dobiće popust za struju od pet odsto za račune za mart, april i maj ako struju plate do 28. u mesecu, preneo je RTS. Neće se obračunavati ni kamata ako ih plate do kraja juna.Olakšica će biti iskazana u nekom od narednih obračuna u zavisnosti od tempa plaćanja.RTS podseća da zbog pandemije, starijima od 65 godina već je odobreno da račune za grejanje i komunalije plate odloženo uz postojeće olakšice i bez kamate. Beogradski "Infostan", koji objedinjeno naplaćuje grejanje i komunalije, po završetku vanrednog stanja reprogram dugovanja produžiće za dodatnih 90 dana."U skladu sa preporukama Vlade, mi smo našim korisnicima starijim od 65 godina ponudili da račune za februar, mart i april plaćaju odloženo bez obračuna ikakve kamate i naravno uz korišćenje prava uz popuste i subvencije bez obzira na kašnjenja", ističe Milica Paunović iz JKP "Infostan tehnologije".Inače, do vanrednog stanja naplata struje bila je gotovo 100 odsto, a gasa, grejanja i komunalija u celoj zemlji u proseku 95 procenata, navodi portal Javnog servisa Srbije.Uključivanje šporeta povećalo račune za struju

Svet

Lanac apoteka u Velikoj Britaniji pomaže žrtvama porodičnog nasilja

Žrtve porodičnog nasilja u Velikoj Britaniji moći će da potraže pomoć u apotekama lanca "Boots" širom zemlje, piše list Guardian.Više britanskih službi za pomoć žrtvama nasilja u porodici od stupanja mera izolacije na snagu zabeležilo je porast poziva linijama za pomoć, a policija okruga Širi London (ne obuhvata sam grad) je saopštila da prosečno obavi oko 100 hapšenja dnevno zbog nasilja u porodici.  Mnoge žrtve koje sada ne mogu da potraže pomoć idu u kupovinu hrane i lekova, pa se pojavila inicijativa da se u supermarketima i više apoteka otvore skloništa i savetovališta.Dobrotvorno društvo protiv porodičnog nasilja Hestija nadzire model za sobe za savetovanje u većini od 2 400 apoteka lanca Boots širom zemlje.Osobe koje žele da se sklone i posavetuju treba da to zatraže na kasi u apoteci. Posle prijema imaju pristup nacionalnoj liniji za pomoć, liniji za savetovanje muškaraca i telefonskim brojevima za usluge specifične za Škotsku, Vels i Severnu Irsku.Biće postavljene i table sa uputstvima za preuzimanje Hestijine mobilne aplikacije Bright Sky, namenjene za pomoć i pružanje informacija svima koji se nalaze u nasilničkoj vezi.“Žrtve porodičnog nasilja ne mogu da se obrate prijateljima, porodici i kolegama za pomoć dok traju vanredne mere izolacije. Znamo da je za ljude koji žele da se izvuku iz nasilničkih veza porasla neizvesnost. Samoizolacija pruža novi metod kontrole žrtava i čini im veoma teškim da potraže pomoć. Prepoznali smo da radnici u apotekama imaju jedinstven položaj u zajednici kao jedina tačka kontakta za žrtve”, rekla je šefica Hestijine kampanje Lindzi Dirlav.Predsednica Kraljevskog društva farmaceuta Sandra Gidli izjavila je da apoteke tokom pandemije predstavljaju bezbedno okruženje za one kojima je potrebna pomoć.“Poverenje javnosti u apoteke ih čini idealnim mesto za pristup pomoći i preduzimanje koraka za sklanjanje od opasnosti”.Hestija je saopštila da je na aplikaciji "Bright Sky" tokom trajanja mera izolacije zabeležila porast poziva žrtava za podršku od 47 odsto.

Svet

Banka HSBC obustavila planirana otpuštanja

Britanska banka HSBC odlučila je da obustavi planove za otpuštanje 35.000 zaposlenih, jer ne želi da ih ostavi bez posla tokom krize zbog pandemije koronavirusa, javlja BBC.Banka je u februaru najavila otpuštanja kao deo velikog programa za smanjenje troškova. Izvršni direktor HSBC Noel Kvin rekao je da će većina ukidanja radnih mesta sada biti odložena zbog izuzetnih okolnosti.HSBC je zabeležila pad profita od 50 odsto zbog pandemije. Tokom prvog kvartala iznosio je 2,9 milijarde evra, što je manje nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio  5,6 milijarde evra. HSBC očekuje porast loših kredita na 2,7 milijarde evra, jer klijenti zbog krize sada ne mogu da ih otplate."Ekonomski udarac koronavirusa na naše klijente bio je glavni pokretač promene naših finansijskih rezultata", rekao je Kvin.Ranije ove godine, HSBC je saopštio da namerava da smanji broj ranih mesta sa 235 000 na oko 200.000 tokom naredne tri godine, kao deo programa restruktuiranja sa ciljem da se troškovi do 2022. smanje za 4,1 milijardu evra.Sajmon Frenč, glavni ekonomista britanske investicione banke Panmjur Gordon, rekao je za BBC da će odlaganje otpuštanja izazvati različita osećanja."Ovo je verovatno najbolja vest za zaposlene. Ali to nne znači da je ona nužno dobra vest za deoničare i povratak na veću profitabilnost", rekao je Frenč.Izvršni direktor HSBC Noel Kvin je ranije u aprilu obavestio zaposlene da će sledećih šest meseci u dobrotvorne svrhe dati četvrtinu svoje plate, koja iznosi oko 183 000 evra. Kvin je rekao da će se odreći i godišnjeg bonusa, koji je mogao iznositi i do 1,3 miliona evra.Glavni finansijski direktor Juen Stivenson rekao je da će i on slično postupiti, a predsednik banke Mark Taker će celu platu za 2020, koja iznosi oko 1,7 miliona evra, dati u dobrotvorne svrhe.Slične odluke donele su uprave i drugih velikih banaka u Velikoj Britaniji, uključujući RBS i Lojds (Lloyds). Ranije je britanska centralna banka uputila poziv na ograničenje bonusa tokom pandemije.

Srbija

Divac fondacija izabrala inicijative na konkursu „Solidarnost pre svega“

U okviru konkursa Solidarnost pre svega Fondacija Ana i Vlade Divac izabrala je šest udruženja, sedam neformalnih grupa i tri medija koja će podržati u širom Srbije, navodi se u saopštenju fondacije. Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške, odabrala je projekte organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i medija, pristiglih na konkurs Solidarnost pre svega. Ukupan fond za podršku iznosio je 1.876.000 dinara, a odabrani projekti na najbolji način promovišu građansku solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusom. „Oduševljeni smo kreativnošću ideja koje su pristigle na konkurs i željom građana da se uključe u različite lokalne akcije. Od važnosti očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja, preko podrške najugroženijim grupama širom Srbije, do pogleda u budućnost i ekonomski oporavak, ovaj konkurs je pokazao da ne postoje granice ljudske solidarnosti i da briga za druge nije zaboravljena vrednost našeg društva.“, izjavila je Jelena Rakić, menadžerka ovog projekta.     Na konkurs su pristigle ukupno 202 prijave udruženja, medija i neformalnih grupa građana, što govori o velikim potrebama građana Srbije, ali i o kreativnosti i mobilnosti civilnog društva. Građani će moći da se besplatno informišu o svojim radnim pravima uz pomoć UG Tim 42 iz Leskovca, seoska staračka domaćinstvima dobiće neophodnu pomoć od Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, deca bez roditeljskog staranja i hranitelji biće podržani od Udruženja Polet, dok će 3D vizionari iz Saveza mladih osoba sa invaliditetom sa juga Srbije praviti vizire za medicinske radnike. Udruženje fizioterapeuta i masera Zlatne ruke iz Valjeva omogućiće građanima Srbije online pristup fizikalnoj medicini 24/7, a majstori fotografije iz foto kolektiva Kameredes zabeležiće život ljudi u doba korone.  Dnevni list Danas, portal www.mojnovisad.com i Radio City iz Niša, doprineće boljoj informisanosti građana o različitim aspektima borbe protiv virusa, te pružiti podršku ekonomskom oporavku preduzetnika i mikro-biznisa, koji su najteže pogođeni krizom.   Neformalna grupa za Tebe #važnoje promovisaće važnost mentalnog zdravlja, neformalna omladinska grupa Hajde da ponudiće recepte za solidarnost starima i mladima sa invaliditetom, dok će dva drugara Luka i Uroš šiti maske za sve Užičane. Baka Milunka iz Etno sekcije penzionera Kruševca praviće pamučne igračke za decu, a Maske na dar is Bača praviće igračke. Grupa građana iz Kaluđerice volonitraće u svom kraju, a Gradske vesti iz Despotovca pravovremeno i slobodno će informisati svoje komšije. Spisak svih izabranih možete videti na linku OVDE

Srbija

BIRN: Milionski poslovi porodice Kisić sa javnim preduzećima, ministarstvima

Kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, dobile su 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima, prenosi Bаlkаnskа istrаživаčkа mrežа (BIRN). U periodu od 2013. godine do danas, firme NITES grupe, u kojoj je Kisić jedan od direktora, potpisale su ugovore vredna približno 27 miliona evra, smostalno ili u konzorcijumu sa drugim firmama.NITES je samo prošlog meseca sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od 3,2 miliona evra."Tako će NITES i Telekom Srbija održavati neke od najvažnijih medicinskih softvera u Srbiji, uključujući održavanje nacionalne platforme za prevenciju i dijagnostiku, održavanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i rad na razvoju softvera za elektronsko izdavanje potvrda o smrti", navode u BIRN-u.Najvredniji ugovori koje je NITES na ovaj način potpisao u Srbiji tokom poslednjih sedam godina je upravo sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti preko 14 miliona evra, a slede Elektroprivreda Srbije (10,7 miliona evra), pa Ministarstvo finansija (preko milion evra).Kisić Tepavčević je pisanim putem na više pitanja koje je postavio BIRN samo navela da njen brat nije zadužen za COVID-19 informacioni sistem, a ministarka Kuburović je negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug."Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa", rekla je Kuburović.NITES DOO Beograd je deo NITES Grupe vlasnika Miodraga Škrbića, a Bojan Kisić je glavni izvršni direktor češkog ogranka grupe, NITES A.S, koja je zajedno za srpskim NITES-om dobila nekoliko tendera javnih preduzeća.Osim u Srbiji i Češkoj, NITES kompanije rade i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Velikoj Britaniji.BIRN navodi da je je NITES u Srbiji na tenderima uglavnom nastupao kao deo konzorcijuma "sa moćnim domaćim državnim i privatnim firmama koje su povezane sa Srpskom naprednom strankom", poput Telekoma Srbija, Prointer IT-a i Asseco SEE."Igor Brnabić, brat predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, zaduženi je u firmi Asseco SEE za Srbiju. Asseco SEE i NITES su 2017. i 2018. sarađivale na projektima za EPS i Ministarstvo finansija, a ta dva ugovora vredna su skoro tri miliona evra. Dalje, Prointer IT i NITES su ponudile IT usluge EPS-u i EPS Distribuciji u 2016. i 2017. godini za 3,1 miliona evra. BIRN je o Prointeru pisao u martu 2017, kada je otkriveno da je SNS u svojoj predizboroj kampanji koristio telefonsku centralu upravo ove firme", prenosi BIRN.

Svet

Lufthanzini piloti se odriču dela plate da pomognu kompaniji

Piloti kompanije Lufthanza (Lufthansa), najvećeg nemačkog avio prevoznika, žele da se odreknu dela plate kako bi pomogi kompaniji, javlja Rojters.Lufthanzini piloti spremni su da se odreknu 45 odsto plate tokom naredne dve godine kako bi smanjili troškove kompanije, saopštio je sindikat pilota Cockpit."Taj ustupak donosi više od 350 miliona evra i predstavlja značajan doprinos održivosti kompanije", saopštio je Cockpit.Ponuda obuhvata pilote Lufthanzinog istoimenog glavnog brenda, odseka za prevoz robe i niskobudžetnog prevoznika Germanwings. 

Svet

Grčka planira prijem turista od jula

Hoteli u Grčkoj počeće da rade 1. juna, a zemlja se sprema da prve turiste dočeka u julu, javlja Rojters."Pretpostavljam da je to pitanje za milion dolara. Cilj nam je da se otvorimo (za turiste) tokom jula. Ova sezona neće biti kao prošlih godina, bio bih budala kad bih verovao da je to uopše moguće. Ipak, možemo da uradimo mnogo toga da ponovo pokrenemo turističku ekonomiju", rekao je ministar za turizam Hari Teoharis.Za Grčku turizam predstavlja veliki izvor prihoda. Prošle godine ugostila je 34 miliona posetilaca, od čega je ostvarila prihod od 18 miliona evra, što predstavlja 10-12 odsto ukupne ekonomske aktivnosti.U grčkom turizmu radi oko petina ukupne radne snage zemlje."Turizam se suočava sa najvećom krizom u našoj generaciji. Imaćemo vrlo nisku stopu popunjenosti. Ne znamo da li će se naši hoteli otvoriti i kada, tako da smo sada na pragu vrlo teških vremena", rekao je predsednik Asocijacije hotela na Krfu Haralambos Vulgaris, koji je i vlasnik dva odmarališta.Prema podacima Poslovne asocijacije za prevoz putnika, putovanja trajektom su pala za čak 90 odsto, a Služba civilnog vazduhoplovstva u martu je zabeležila pad domaćih i međunarodnih letova od 59 odsto.  

Srbija

Generalni direktor Hemofarma: Primio bih vakcinu protiv Covid-19

Ceo svet, ne samo globalna privreda, bili su apsolutno nespremni za ovo što nam je priredio korona virus. Mislim da niko nije imao predstavu da će nešto što se dešavalo u Kini tokom januara u ovoj meri i ovom snagom pogoditi čitavu planetu, ostavljajući možda čak i razornije posledice nego finansijska kriza 2008. godine, kao je dr Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.Kako se Hemofarm, kompaniju koju vodite unazad osam godina, suočio sa trenutnom pandemijom?Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24/7 barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu, već o celoj Štadi u okviru koje poslujemo. Ja imam zaista dobar tim u Hemofarmu koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radimo maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji u kojoj su higijenski standardi super-visoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi. To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?Naš zadatak bio da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke sa korona virusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.Kakva je, po Vašem mišljenju, bila reakcija farmaceutske industrije globalno?Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili. Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima. To znači da ćete, ako bude bilo potrebno, primiti vakcinu?Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije. Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, da li sledi ozbiljna recesija?Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke „najkonzervativnije“ lokalne firme sada otišle onlajn. Svet posle korone definitivno će biti mnogo više digitalan. 

Srbija

Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje

Pre 35 godina Tomislav Marković odlučio je da napusti državni posao i počeo  skoro bez mehanizacije da obrađuje neplodnu zemlju sedme i osme kategorije, u Gornjoj Trešnjevići kod Aranđelovca.Vratio se na zemlju koju je njegov predak starac Radislav počeo da obrađuje davne 1760. Godine, iako su u početku svi bili protiv njegove odluke da napusti siguran državni posao. Veliku podršku pružila mu je supruga Gordana, sa kojom ima četiri sina i dve ćerke, tako da danas u kraju Korušac tri generacije ove porodice žive od poljoprivrede, obrađuju oko 70 hektara zemlje, a od toga 18 hektara pod šljivom, što je našeg domaćina svrstalo u red najvećeg proizvođača u Šumadiji i Srbiji. Radi dan i noć, bez letovanja.Da li sada mislite da ste uspeli?Mislim da sam uspeo u onome što sam sam sebi opredelio kao cilj. Ali, veći mi je problem da sada ne potonem, nego kada sam krenuo bez zemlje, mehanizacije...Veliki je disparitet seljačkog proizvoda u odnosu na cenu nafte. Nekada je bio litar mleka litar nafte, jedno jagnje mi je bilo potrebno za 200 litara nafte, a danas tri ili četiri. To nas satire, kao i penziono i zdravstveno osiguranje. Odgovorno tvrdim da je to penziono opustelo srpska sela i rasteralo omladinu u grad. Lepo je da seljak ima penziju, ali ono što proizvede nije dovoljno da podmiri i plaćanje penzije. Lično sam imao ogroman dug i nisam mogao da prevedem zemlju dok ga ne platim. Prodao sam šest krava i izmirio, ali šta će seljak koji nije u mogućnosti da ovo uradi? Troškovi su ogromni za ovako veliko imanje. Da moji sinovi upredo ne rade s drvima, ne bismo mogli da sastavimo kraj s krajem.Svako pomisli da kad neko ima mnogo zemlje da je bogat, ali u Srbiji to nije tako. I pre 18 godina sećam se da sam šljivu prodavao po 18 dinara, ali tada je cena nafte bila oko 50 - 60 dinara. Sada šljivu prodajem po istoj ceni, a nafta je otišla u nebo.Kako se desilo da se vratite na selo i postanete najveći proizvođač šljiva u Šumadiji i Srbiji?Moj deda Života mi je usadio ljubav prema selu i bio je protiv mog odlaska u školu, jer je tvrdio da će imanje da opusti ako ostanem u gradu. Nakon završetka srednje škole živeo sam jedno vreme u Kragujevcu i radio kao mašin-bravar u Zastavi, a onda i u Aranđelovcu na održavanju. Kada nam se 1985. godine rodio drugi sin, supruga Gordana i ja odlučujemo da napustimo posao i grad i vratimo se na selo. Svi su bili protiv, a među njima i moj pokoji otac Milovan, da napustim siguran državni posao. Prognozirali su da ću da potonem kao poljoprivrednik, jer to tada nije bilo normalno, pogotovu jer nismo imali ni neku mehanizaciju, ni mnogo zemlje. Imali smo tada motokultivator i neke dve krave. Ali, upornim radom pokupovao sam zemlju sa 22 katastarske parcele, objedinio ličnom komasacijom, pa danas moja porodica ima ukupno 70 hektara. Ujedno smo ratari i stočari, imamo nešto pod šumom i livadama, ali najdraži su šljivici. Moja supruga Gordana i ja imamo šestoro dece, četiri sina i dve ćerke i desetoro unučadi i tu sam prebogat i presrećan čovek. Kada smo dobili četvrtog sina, to mi je dalo volju i bio sam još uporniji da uspemo. Pola života smo podizali decu i kupovali zemlju. Ulagali smo sve što smo zaradili i u jedno i u drugo. Nismo išli ni na letovanja, ni na zimovanja. Sve sam to radio sa verom da će se na kraju isplatiti meni i mojoj deci, a kad se svi skupimo u ovoj kući ispod Lipove ravni ima nas 24-oro.Da li je bilo dovoljno raditi dan i noć da biste stvorili sve što danas imate?Moram da kažem da nas je u startu, po povratku na pradedovsko imanje, spasao tov junadi i rad preko ZZ Rasadnik kada nisam 80-ih godina razmišljao da li imam para ili ne, da li imam nafte ili nemam. Sve je išlo na karticu i kad predam junad, dug se prebije. Kada sam kupovao zemlju nisam imao šta da naplatim, ali sam sa takvim tovom imao sigurnost. Da li će to sada biti s ovim tipom zadruge koji se forsira, ne znam. U ono doba dobro je to išlo, mogao sam da kupujem mehanizaciju, da uzimam zemlju u zakup, tako da smo dosta tuđe zemlje radili, jer je za tov bila potrebna velika količina kabaste hrane. Kada su počeli ratovi 90-tih to je stalo i više se nikada posao sa tovom junadi nije povratio na period s kraja 80-tih. Zapravo sam i napustio državni posao da bih se na selu ovim bavio, nisam ni sanjao tada o šljivicima. U to doba u Donjoj i Gornjoj Trešnjevici je bilo 27 tovilišta. Bili smo najjači u Srbiji.Sav zarađeni novac ste ulagali u zemlju i mehanizaciju?Da. Pritom smo prvo isekli svu šumu, sve ono što su čuvali i pradeda i deda i otac i kupovali zemlju. Shvatio sam da ne može ozbiljna proizvodnja da se zasnuje na tuđoj zemlji i nisam pogrešio, a znam kroz šta sam sve prošao kad sam uzimao zemlju u zakup. Hteo sam da budem samostalan, da sam odlučujem i da na svojoj zemlji radim ono što ja hoću. Kada je tov junadi stao, počeli smo da radimo s drvima, a time se i danas bave moji sinovi. Kupovali smo šumu u kojekakvim ambisima, gde smo prevrtali i konje i traktore sekući je i čupajući. Tu smo zarađivali novac da se isplaćuje zemlja. Deca su već tada porasla, pomagala i išla sa mnom u šumu, izučavala posao, osposobila se, ojačala. Kod mene je bila disciplina i sinovi to sada priznaju i kažu: da nas Toma nije držao u šaci, crnje bande ne bi bilo u okolini.I kada je na red došao uzgoj šljive?Odmah kako je stao tov junadi, dakle pre 25 godina. Naša je opština prva u Srbiji uvela agrarni budžet s namerom da se revitalizuje selo. Davali su sadnice i bio je to beskamatni kredit koji bi se vraćao za tri godine. I tada sam zasadio prvih 1.500 sadnica šljive na tri i po hektara. Redom sam kupovao parcele, sadio nove i danas imam oko 9.500 stabala šljiva, najveći zasad u jednom komadu u zemlji. Verovatno sam jedini proizvođač šljiva koji gaji sve vrste, tako da kod mene berba traje od juna do kraja oktobra. Godišnje uberem 17 vagona plodova. Nisam pogrešio, šljive na mojoj zemlji, na oko 60 metara nadmorske visine, rađaju.Može li da se proda tolika šljiva?Može. Nisam imao problem ni prošle godine sa ekstra rodom, iako sam se plašio da neću imati kupce. Doduše, donekle sam se obezbedio jedne godine kada je bila loša cena i nisam hteo da me iko ucenjuje, pa sam kupio kace za oko dva vagona džibre i burad u koje može da stane 3.000 litara rakije. To stoji za slučaj loše godine ako neće niko šljivu. Potražnja nije stala. Problem je bio što nas je grad tukao dva puta, ali smo se i tada izvukli. Kada nas je grad pogodio pre tri godine kao pomoć Ministarstva poljoprivrede dobio sam 300 kilograma đubriva. Bruka i sramota. Pomogla nas je opština Aranđelovac, koja je uvek vodila brigu o seljacima i prebacila mi je na ime šteta 132.000 dinara. Mala su ta budžetska sredstva, ali to što ima se pošteno podeli i  podigli su nam moral. Za primer su. Sada kupuje opština 50 junica da podeli seljacima i učestvuje u finansiranju sa 80 posto. Kada bi tako radilo Ministarstvo poljoprivrede, kao naša opština, bilo bi super za sve seljake Srbije.Ko su kupci šljive kod nas?Ima švercera, ima ljudi koji kupuju za sebe i svoje potrebe.  Prodavao sam u Osečini, voćari u Jarmenovcima. Iz Aleksandrovca je dolazio čovek i kupovao da bi distribuirao dalje po supermarketima. Imam parcele na 670 metara nadmorske visine i pripremio sam za tih četiri hetara oko 2.000 sadnica i na jesen ćemo podići tu još jedan nasad, jer kupci traže šljivu kad je niko nema. Poslednja sada stiže italijanska rosa felicija koja je do sada stizala najkasnije. Brali smo je do 20. oktobra prošle godine.Ima li domaćin i poljoprivredni proizvođač kakav ste vi, beneficije kada je u pitanju država?Ne. Beneficije nikada nisam imao od države, već samo „zavrzlamu“ od Ministarstva poljoprivrede.Konkurisali smo za navodnjavanje voćnjaka, urađen je projekat i obavešteni smo od strane Ministarstva da smo prošli i da su nam odobrili skoro dva miliona dinara da dovedemo vodu do tih 18 hektara pod šljivom. Nikada nam nisu isplatili taj novac. Ministar poljoprivrede, prvi na listi, Branislav Nedimović bio je ovde u Trešnjevici, posetio moj zasad i ispričao sam mu koji sam problem imao sa njegovim Ministarstvom. Pitao me je imam li dokumentaciju i dao sam mu šta sam imao, između ostalog i opomenu pred tužbu koju je podnela Poljoprivredna stručna služba iz Kragujevca, kao nosilac projekta. Nisu odgovorili, a meni je stigla poruka ministra Nedimovića, preko narodnog poslanika i predsednika opštine Aranđelovac da tužim državu. Nikad to nisam uradio u životu i ne pada mi na pamet ni sada da idem i „mlatim“ se po sudu i dangubim. A oko tog projekta izdangubio sam sigurno mesec dana, jer je trebalo gomila papirologije i saglasnosti za taj vodovod dug dva kilometara i dvesta metara. Prelazio je preko više imanja, bila je potrebna saglasnost vlasnika i maltretirao sam i vodio ljude da potpisuju. Obećao sam ljudima, ako prođemo, pečem jagnje. Dobio sam obaveštenje da sam dobio pare od države za projekat, koje nikada nisu isplaćene, ali je jagnje ispečeno i pojedeno. Ja sam moje ispunio...Jeste li doveli vodu na kraju?Jesam, sopstvenim sredstvima. Ali, to je voda za piće i da polivamo, ali ne za navodnjavanje kako je osmišljeno projektom.U međuvremenu sam napravio i ogromnu aktumulaciju od 36.000 litara i nameravam da se voda izbacuje pumpom na brdo, a posle da teče prirodnim padom. To je za moj voćnjak spas za najsušniji period, jer je to zemlja sedme kategorije i struktura joj je takva da brzo gubi vlagu.Da li su to sve kako rekoste „zavrzlame“ s državom?Kao zadruga konkurisali smo u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić za finansijsku pomoć u izgradnji destilerije. S obzirom da kao zadrugari imamo 46 hektara pod šljivom, mislio sam da je to dovoljna „vizit karta“ i da ne treba nikoga da zovem radi urgencije da pospešuje razvoj pravih zadruga u Srbiji. Ispostavilo se da nije tako. Pogrešio sam. Mi nismo prošli, ali je zato prošao zasad na 3,5 hektara u drugom selu, a davali su ranije i bez ijedne posađene šljive. Angažovali smo i sredstva informisanja, ispala je velika gužva, uvideli su grešku i rekli da konkurišemo ponovo i sada bi trebalo da prođemo.Da biste preživeli, ali i napredovali rekoste da ste se bavili svim i svačim i da ste imali i krečanu i ćumur...?Sada imam i mini stočnu framu sa sedam krava, nešto junica, 50-ak ovaca. Sinovi rade sa drvima. Preračunaju i kažu da je bolje da prodam krave, a ako nemam kome, zafrkavaju se sa mnom - jeftinije ti je da ih pokloniš. Imamo veliki kredit i još dve godine isplate po 7.000 evra godišnje. I te krave moram da držim dok ne isplatim. Ako omane voćnjak, tih sedam krava će pokriti jednu ratu. Dotle nema prodaje.I na kraju postoje li planovi i cilj kada je u pitanju Vaše gazdinstvo?Naravno, da se podigne zadružna destilerija gore na platou gde mi je šljivik. Nas petoro – šestoro smo članovi zadruge i imamo 46 hektara pod šljivom. Ali u celoj Trešnjevici je oko 100 hektara šljivika. Znači ima posla za destileriju, sušaru i hladnjaču, kao i mali prerađivački pogon za džemove i slatka. To je neka moja vizija, ali bi tu morala država da nam pomogne. Ima tu mesta i za seoski turizam, za razvoj škole u prirodi. Da li ćemo uspeti, videćemo. Moje vizije poremetilo je Ministarstvo poljoprivrede kada je obavestilo da sam dobio pare i da je projekat prošao i da će vodovod neka firma da odradi, a onda neko taj novac „smanuo“. Zašto? Jer je sve to napravilo pometnju kod mojih sinova. Nisu mogli da veruju da je tako nešto moguće i da to nudi perspektivu razvoja sela. Do tada smo zajednički kupovali mehanizaciju, zemlju, nove sadnice, pripremali za vodovod...Tada su počeli da pričaju da moraju da napuste selo i prebacili se s poljoprivrede na drva i sve je spalo na mene... Pomažu kad ima mnogo posla, ali niko od nas ne vidi računicu na ovom brdu.Selo Vukasovce ste nam pokazali uz opasku da tamo nema više dece, da je prazno. Koja je budućnost?Mi smo se dosad borili i ostali na imanjima, a ljubav koju je prema selu meni usadio deda, ja sam preneo na moje naslednike. Iz moje kuće petoro dece ide u svako jutro u školu, dogodine će i šesto. Ne prima ni jedno dečiji dodatak. Dovijamo se, snalazimo, radimo i nismo potonuli i ne razmišljamo o gradu. Kupili smo hvala bogu dosta zemlje, ali smo došli u problem da opstanemo sa vlastitom zemljom.