Najnovije

Srbija

Poslodavci traže da isplata minimalca počne od 10. aprila

Unija poslodavaca Srbije  apelovala je na vladu Srbje da  ekonomske mere budu hitno donete i da isplata minimaca krene već od 10. aprila, prenela je Ekapija.Poslodavci su sugerisali i da mere budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta.Najavljenim merama Vlade Srbije, preduzetnici koji vode knjige, mikro, mala i srednja preduzeća dobiće podršku države u iznosu tri minimalne zarade za svakog zaposlenog. Tim preduzećima će država dati nešto više od 90.000 dinara. Novac će biti uplaćen na namenski račun, kako je ranije najavljeno, i to u tri rate.Podsećamo,  krajem prošle nedelje Mihailo Vesović, direktor sektora u Privrednoj komori Srbije rekao je da će zvanična tumačenja seta ekonomskih mere tek biti objavljena u ovoj nedelji. Kako je rekao  na trećoj online konferenciji „Biznis u izazovnim vremeima“ Srpske asocijacije menadžera i ICT hub-a, PKS očekuje isplatu prvog minimalca polovinom maja.„Zadovoljan sam što smo mere dobili ovom brzinom, pre svega zbog predvidivosti. Iz iskustva drugih zemalja vidimo da je posle ovakvih koraka došlo i do veće stabilnosti na tržištu, što će se verovatno preliti i kod nas. Mikro, mala i srednja preduzeća su dobili garanciju da će se najveći deo mera odnositi na njih, a prema raspoloživim informacijama očekujemo da će sredinom maja biti prva isplata prvog minimalca", kazao je on.Vesović (PKS): Privreda mora da podnese deo krize"Jako je bitno i da privreda shvati da mora da podnese deo krize. U ovom trenutku ne smemo dovesti državu u dodatnu finansijsku krizu, jer je prioritet funkcionisanje države na drugim nivoima“, kaže Mihailo Vesović.

Srbija

Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljan

Povrtari od države Srbije traže da im obezbedi tržište za plasman proizvoda, a ne novčanu pomoć, piše Agroklub."Ne treba nama novac, nama treba da nam država sada obezbedi plasman za ovo što imamo. Uvoz je zabranjen, pa bi mi sada mogli da našim proizvodima pokrijemo tržište. Sada nam trebaju zadruge, da se udružimo. Možemo mi prodavati robu preko društvenih mreža, ali nije to to. Hajde da sada mi 'uskočimo' na naše tržište i tako ublažimo posledice koje po nas povrtare mogu biti pogubne - poručuje proizvođač salate Antun Markić iz Rume.Uvođenjem vanrednog stanja, zatvaranjem zelenih pijaca, restorana i hotela mnogi povrtari su u velikom problemu. Prete im ogromne štete. Antun Markić ukrasnu zelenu salatu, za koju je imao obezbeđeno tržište, sada nema kome da proda. Kaže, salata će završiti u smeću.Markić je samo jedan od mnogobrojnih povrtara u Sremu koji će zbog trenutne situacije imati velike štete u ovogodišnjoj proizvodnji.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog korona virusa  Nije teško izračunati koliko ću ove godine izgubiti. Ako imamo između 15 i 20 hiljada struka ukrasne salate i da uzmemo da je prosek 25 dinara po komadu, računica je jasna - dodaje Markić.Kako se navodi u tekstu, opština Ruma obećava pomoć, a pomoć je najavio i  resorni ministar poljoprivrede, mada nije precizirano o kakvoj pomoći je reč.- U narednom periodu ćemo videti, da li će biti plasmana, nadamo se da hoće i mislim da hoće. U svakom slučaju i opština će izaći u susret svakom, kome je ta pomoć potrebna, naravno u skladu sa mogućnostima, a svakako da smo i pre ovoga izašli sa merama podsticaja i kontrole zemljišta, osiguranja, vraćanja kamata na kratkoročne kredite radićemo i posle ove situacije - kaže Slađan Mančić, komandant Štaba za vanredne situacije u Opštini Ruma.Ministar pravi elektronsku pijacuMinistar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu.- Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B - rekao je Nedimović.Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.- Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore - ističe Nedimović.

Srbija

Ne vraća se novac za uskršnja putovanja

Turistički aranžmani otkazani su najmanje do 15. maja pa svi oni koji su ranije uplatili putovanja za uskršnje i prvomajske praznike moraće da sačekaju završetak vanrednog stanja da bi putovali.Deo putnika je imajući u vidu pandemiju koronavirusa koja je pogodila i svet i našu zemlju prihvatila da pomeri putovanja za leto, dok manji deo putnika insistira na vraćanju novca, rekao je za RTS Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA). Kako će oni biti obeštećeni, vrednosnim vaučerima ili na neki drugi način biće poznato u maju.Ti vaučeri glasili bi na ime putnika i na iznos novca koji je uplatio agenciji, a koristili bi se do kraja sledeće letnje turističke sezone.  "Putnici ne bi gubili ništa, to je model koji nude kolege u Evropi i svetu pa čak i najveće  avio-kompanije", ističe Seničić.Do sada je, kako je Seničić nedavno rekao za portal “Nova ekonomija” otkazano više od 100 hiljada aranžmana.  Povraćaj novca najmanje je realna opcija za otkazane aranžmane jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane „first minute“ aranžmane tek će se videti.„Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje, objasnio je Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za vaučere koje država daje za odmor u Srbiji, koje su mnogi uzeli upravo za april ili maj, će verovatno biti doneta uredba o produženju važnosti.

Srbija

Srbija na začelju Evrope i regiona po broju testiranih

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio masovna testiranja 24. marta, što je u skladu sa preporukom koju je dala Svetska zdravsvena organizacija, međutim Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope, kada je u pitanju broj testiranih u odnosu na broj stanovnika. Predsednik je najavio masovana testiaranja u roku od 48 sati, ali više od 10 dana kasnije i dalje nemamo rezultate, odnosno broj testiranih se nije drastično uvećao. Prema podacima sa sajta „Worldometers“, koji upoređuje zvanične podatke i statistuku vezanu za pandemiju koronavirusa, a na osnovu zvaničnih podataka država, Srbija se nalazi na začelju po broju testiranih kada je u pitanju Evropa. Trenutno je od Srbije po tom pitanju, iz regiona lošija samo Albanija, koja je sprovela deset testova manje na milion stanovnika. Iznad Srbije su Južna Afrika, Vijetnam i Kosta Rika, dok je Srbija ispred Albanije, Ekvadora i Gruzije. Ako uporedimo Srbiju sa zemljama regiona ili bivše SFRJ dolazimo do podatka da je naša zemlja sprovela manje testova od Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U trenutku pisanja ovog teksta država je sprovela 7360 testiranja ili 842 na milion stanovnika, što je podatak koji se može videti i na sajtu Covid19.rs. Države koje su sprovele najveći broj testova su Farska Ostrva, Gibraltar i Island što nije veliki pokazatelj, kada se uzme u obzir mala populacija ovih država, zato je Nova ekonomija uporedila podatke država sa 5 ili više miliona stanovnika.  Od većih država sa pet ili više miliona stanovnika, na vrhu liste imamo:- Ujedinjene Arabske Emirate sa 22.244 testa na milion stanovnika- Norvešku sa 19.528 testova na milion stanovnika - Švajcarsku sa 18.256 testova na milion stanovnika- Izrael sa 12.667 testova na milion stanovnika - Austriju sa 11.843 testova na milon stanovnika Od zemalja iz regiona najviše testova su uradile:- Slovenija: 13.355 testova na milion stanovnika - Hrvatska: 2649 testova na milion stanovnika - Crna Gora: 2606 testova na milion stanovnikaU pitanju su takođe države sa drastično manjom populacijom od Srbije, ali zato možemo uporediti sa nekim državama sa većim brojem stanovnika poput: - Grčke: 2442 testa na milion stanovnika- Mađarske: 2307 testova na milion stanovnika- Bugarske: 2288 testova na milion stanovnika- Rumunije  2208 testova na milion stanovnika Informacije su uzete 06.04.2020 u 11:00 časova, a podatke, koji se svakodnevno ažuriraju, možete pronaći na sajtu Worldometers.info/coronavirus. 

2020

Donacije kompanija ne posustaju u trećoj nedelji vanrednog stanja

-Unilever donira 2700 Domestos-a zdravstvenim ustanovama i Gerontološkim centrimaKompanija Unilever donirala je 2700 boca proizvoda Domestos Extended Power Pine zdravstvenim ustanovama Klinički Centar Srbije, i to Infektivnoj klinici i Institutu za pulmologiju, kao i Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, a deo donacije će biti isporučen i Gerontološkim centrima u Beogradu, Obrenovcu, Pančevu i Smederevu, kao i Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu. Donacija proizvoda obuhvata i 100 kofa, 100 džogera, kao i 300 pari rukavica za profesionalni rad. Domestos Extended Power Pine je proizvod na bazi hlora i reč je o biocidnom proizvodu koji se pored domaćinstva koristi u objektima javnog zdravlja, kao i u drugim javnim i industrijskim objektima. Prema analizama nezavisnih laboratorija uništava 99.9% mikroba, uključujući viruse, bakterije, gljivice i spore. Donacija se realizuje u saradnji i uz koordinaciju Fonda B92. “Odlučili smo da količinu Domestos Extended Power Pine proizvoda doniramo tamo gde je trenutno najpotrebnije, kako bismo doprineli što boljoj higijeni i suzbijanju daljeg širenja korona virusa u Srbiji. Naravno, ovo je samo jedna u nizu i planiramo da nastavimo donacije, a sve u dogovoru sa institucijama i njihovim potrebama“ – istakao je Dobrivoje Milovanović, direktor kompanije Unilever u Srbiji.-Mlekara Šabac donirala 5000 paketa mlečnih proizvoda za najugroženije BeograđaneU saradnji sa kompanijom Mlekara Šabac, Banka hrane Beograd podelila je 5.000 paketa mleka i mlečnih proizvoda socijalno ugroženim sugrađanima, na teritoriji grada Beograda. „Danas, u vreme pandemije virusa COVID – 19 i vanrednog stanja u zemlji, želimo da pružimo neku vrstu sigurnosti i oslonca osobama koje su socijalno najugroženije, kao i da pokažemo solidarnost u ovim teškim trenucima, zato što verujemo u društvenu odgovornost, koja je na takav način i jedan od stubova u našem poslovanju. Zahvaljujući saradnji sa Bankom hrane donirali smo 15 000 litara dugotrajnog mleka, ABT jogurta i Poppy čokoladnog mleka, kao i oko 2,25 tona sira Mediteraneo - morska so i Sirko mlečnog namaza", kazao je generalni direktor Mlekare Šabac, Dragan Šašić.-TeleGroup donirala novac za respiratoreKompanija TeleGroup donirala je sredstva za nabavku dva respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji priključivši se akciji koju je pokrenula međunarodna organizacija UNICEF. Cilj akcije je pružanje podrške našem zdravstvenom sistemu u borbi suzbijanja pandemije virusa Covid-19 kako bi se najugroženijim pacijentima obezbedila  neophodna medicinska nega. TeleGroup se priključio i akciji Grada Beograda u prevozu i distribuciji paketa sa osnovnim životnim namirnicama za starije sugrađane koji žive na teritoriji Beograda. „Sada je više nego ikada neophodna solidarnost i proaktivna podrška privrednog sektora našoj državi u borbi suzbijanja pandemije i pružanja pomoći najugroženijem delu  stanovništva. Pored nabavke respiratora, pružamo podršku gradu Beogradu u prevozu i distribuciji paketa sa osnovnim životnim namirnicama za penzionere sa minimalnim  primanjima koji žive na teritoriji grada Beograda. Obezbedili smo vozila, a naši volonteri su već tokom vikenda krenuli sa isporukom paketa po gradskim opštinama. Verujemo da  ćemo kao društvo prevazići ovu tešku situaciju i da ćemo zajedno sa partnerima iz javnog i privatnog sektora pronaći nove načine za oporavak domaće ekonomije u periodu koji je  pred nama “, istakao je ovim povodom Žarko Filipović direktor kompanije TeleGroup d.o.o. Beograd.-ALTA banka donira 3 miliona dinara za respiratoreALTA banka (bivša JUBMES banka) donirala je 3 miliona dinara za nabavku respiratora, koji su neophodni u lečenju od novog koronavirusa – Covid 19. Ovom donacijom, ALTA banka je potvrdila svoju posvećenost društveno odgovornom poslovanju. “Pridružujemo se svim kompanijama koje su prepoznale značaj pružanja pomoći zdravstvenom sistemu Srbije u borbi za život i očuvanje zdravlja svih građana, tokom epidemije izazvane novim koronavirusom. Zbog toga i donacijom od 3 miliona dinara za nabavku respiratora, želimo da pošaljemo poruku solidarnosti. Odgovorni, udruženi i složni, brinemo jedni o drugima, pomažemo izlečenju obolelih i suzbijanju pandemije koronavirusa”, izjavio je Davor Macura, predsednik Upravnog odbora ALTA banke.-I&F McCann Grupa kupila 5 respiratoraI&F McCann Grupa donirala je sredstva za nabavku 5 respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji. Na ovaj način I&F McCann Grupa je podržala akciju UNICEF-a za nabavku respiratora, prateće zaštitne opreme i higijenskih paketa koji su neophodni za negu i očuvanje zdravlja i života onih koji su najviše ugroženi epidemijom COVID-19 virusa. „Donacijom za kupovinu 5 respiratora pružamo preko potrebnu pomoć našem zdravstvenom sistemu i građanima Srbije. U ovim teškim trenucima potrebna je podrška i solidarnost jer samo zajedno možemo da pobedimo“ kaže Srđan Šaper, osnivač I&F McCann Grupe.-United Grupa pomaže zemljama u regionu sa 3 miliona dolaraUnited Grupa, koja posluje u sedam zemalja u regionu, u duhu solidarnosti zbog borbe sa virusom COVID 19, doniraće medicinsku opremu i novac u ukupnoj vrednosti od 3 miliona dolara. Za Srbiju je namenjeno milion dolara. Pored novčane donacije od 220.000 dolara, naručeno je 8.800 najkvalitetnijih kompleta testova za virus, 11 medicinskih ventilatora (hirurških respiratora), 250.000 maski, 440 toplomera i 7.000 zaštitnih naočara u vrednosti od 800.000 dolara. Celokupna medicinska oprema naručena je i plaćena još 15. marta, a na organizaciji isporuke koja počinje ove nedelje United Grupa je radila sa vladama u regionu. U danima u kojima je svima potrebna hrabrost i podrška, United Grupa želi da pomogne da svi zajedno što pre prebrodimo jednu od najvećih svetskih zdravstvenih kriza i da olakša medicinskim radnicima obavljanje posla, a građanima omogući dodatnu sigurnost. U okviru United Grupe u Srbiji posluju SBB, United Cloud, United Media sa televizijskim kanalima N1, Nova S, Sport Klub, Grand, Pikaboo, Vavoom, Cinemania, Lov i ribolov, IDJ, Brainz, portalom nova.rs i marketing agencijama Cas Media i Direct Media. Zbog epidemije koja je uslovila ostanak građana kod kuće United Grupa već je otključala TV kanale na svojim platformama u celom regionu za koje je dobila dozvole, uverena da je bitno da svi budemo solidarni i da je svaka podrška građanima u celom regionu važna.-Mlekara Šabac donira dodatnih 100.000 evra, preusmerenih iz budžeta za marketingMlekara Šabac ulaže 100.000 evra u donacije umesto da novac uloži u promociju novih proizvoda – voćnih jogurta, koje je nedavno lansirala na tržište. „Ova inicijativa dolazi od naših zaposlenih, u vreme pandemije virusa COVID – 19 i pokazuje želju Mlekare Šabac, da pružimo neku vrstu sigurnosti i oslonca onima koji su najugroženiji, kao i da pokažemo solidarnost u ovim teškim trenucima. Do sada smo donirali 8 hiljada litara dugotrajnog i Poppy čokoladnog mleka, kao i više od 10 tona ABT jogurta, voćnih jogurta, A La Kajmaka, Mediteraneo sira – morska so i Sirko mlečnog namaza. U svemu ovome nam pomažu Banka hrane Beograd, putem koje je već distribuirano 5000 paketa za najugroženije Beograđane, Crveni krst Novi Beograd, Privredna komora Srbije i drugi. U toku je podela i 270 poklon paketa za zaposlene na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kao i 100 poklon paketa za penzionere Mlekare Šabac“, izjavila je Ivana Stevanović, direktorka Marketinga Mlekare Šabac. Iako je delatnost Mlekare Šabac već više od 70 godina na tržištu Srbije vezana za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, Mlekara je angažovala firmu iz Šapca da uslužno proizvede 10 000 maski za lice koje će Mlekara Šabac donirati za Vojsku Srbije, čija je uloga danas od izuzetne važnosti tokom sprovođenja vanrednog stanja.-NLB Banka donirala "Torlaku" laboratorijski materijalNLB Banka je donirala laboratorijski materijal Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", koji je do sada bio jedina institucija koja radi testiranje na korona virus u Srbiji, sa željom da da doprinos sprečavanju širenja korona virusa, navodi se u saopštenju ove banke. „Proteklih dana smo u medijima imali priliku da vidimo poruke zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije, koji ukazuju na veliki značaj testiranja u cilju usporavanja i zaustavljanja širenja korona virusa. S obzirom na to da je i predsednik Republike Srbije najavio promenu pristupa u borbi protiv korona virusa, koji podrazumeva veći broj testiranja, odlučili smo da damo doprinos tim naporima i donirali laboratorijski materijal koji će omogućiti Institutu „Torlak“ da u narednim danima realizuje što veći broj testiranja“, rekao je povodom donacije Institutu „Torlak“ Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke. Greganović je dodao da je banka u proteklim danima realizovala niz mera za zaštititu zdravlja svojih zaposlenih i klijenata, omogućila rad od kuće za svoje zaposlene, reorganizovala rad ekspozitura i unapredila sisteme dezinfekcije svih poslovnih prostorija.-Sava osiguranje ponudilo produženje plaćanja premijeImajući u vidu vanredno stanje usled pandemije virusa Covid-19 i suočavanje sa teškoćama u plaćanju obaveza po osnovu ugovora o osiguranju, kojima je predviđeno periodično plaćanje premije, obaveštavamo ugovarače osiguranja: - kojima je upućena zabrana kretanja tokom celog dana, - koji su ostali bez redovnih prihoda i- čija su redovna primanja znatno smanjena i nisu u mogućnosti da izmire svoje obaveze, da obaveze plaćanja premije osiguranja, dospele u periodu trajanja vanrednih mera zbog epidemije, mogu izmiriti po prestanku vanrednog stanja. Odloženo plaćanje dospelih obaveza neće za posledicu imati obračunavanje zatezne kamate, niti uticaja na ostvarivanje prava iz predmetnih ugovora o osiguranju. Detaljne informacije o mogućnosti produženja plaćanja dospelih premija osiguranja možete pročitati na: https://www.sava-osiguranje.rs/sr-rs/novosti/174738/-Filip Moris donirao 400.000 evra vrednu medicinsku opremuKompanija Filip Moris je zdravstvenim centrima u Srbiji donirala oko 400 hiljada evra vredne laringoskope, infuzione pumpe, pacijent monitore, aspiratore i aparate za inhalacionu sedaciju, prenosi agencija Beta. Ovo je do sada jedna od najvećih korporativnih donacija upućenih na poziv Vlade Srbije u borbi protiv epidemije koronavirusa, navodi se u saopštenju. Spisak ove neophodne opreme za donaciju medicinskim centrima, u kojima su zbrinuti pacijenti oboleli od COVID-19 formiran je na osnovu dogovora sa nadležnim institucijama koje prate potrebe za najneophodnijim sredstvima za lečenje.-DIS donirao robu od pet miliona dinara privremenoj bolnici na SajmuKompanija DIS je juče 31.03.2020. donirala robu u vrednosti od 5 miliona dinara privremenoj bolnici na Sajmu i tako pružila dodatnu podršku naporima Vlade Republike Srbije i našem zdravstvenom sistemu u suzbijanju epidemije korona virusa, saopštila je kompanija. Zahvaljujući ovoj donaciji najvećeg domaćeg trgovinskog lanca, koji u Srbiji posluje gotovo 30 godina, privremena bolnica na Sajmu biće u mogućnosti da na još kvalitetniji način zbrinjava svoje pacijente u narednom periodu. Navedenom donacijom, kompanija DIS želi da u ovim teškim okolnostima, sa kojima se suočava čitava država, pomogne i pruži podršku zdravstvenim institucijama, medicinskom osoblju i pacijentima koji će raditi i boraviti u improvizovanoj bolnici na Beogradskom sajmu. DIS u potpunosti poštuje najviše mere predostrožnosti i bezbednosti koje je propisala Vlada Republike Srbije nakon uvođenja vanrednog stanja i istovremeno svakodnevno apeluje na svoje potrošače da se pridržavaju istih. -Eurobank donirala 6 miliona dinara za medicinsku opremuEurobank je obezbedila šest miliona dinara za kupovinu neophodne medicinske opreme potrebne za suzbijanje epidemije koronavirusa, saopštila je kompanija. Donacija će biti realizovana preko UNICEF-a koji je objavio poziv kompanijima i pojedincima da budu solidarni i doniraju sredstva za nabavku potrebne opreme koja je potrebna da se spasu životi ljudi u Srbiji i podrži naš zdravstveni sistem. „Svesni smo da situacija zahteva brzu reakciju i podršku kako bi zdravstvenim institucijama i pacijentima koji se u njima leče bio omogućen adekvatan medicinski tretman. Kao jedan od doprinosa u borbi protiv epidemije koronavirusa, Eurobank je obezbedila sredstva u iznosu od 6 miliona dinara za kupovinu medicinske i zaštitne opreme za lečenje obolelih od koronavirusa. Ovom donacijom takođe želimo da iskažemo i podršku našem zdravstvenom sistemu, pred kojim je veoma težak zadatak. Smatramo  da je sada, više nego ikad, potrebno da pokažemo solidarnost i odgovornost prema društvu u kojem poslujemo“ – izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank. UNICEF daje svoju punu podršku nacionalnim naporima da se zaštiti stanovništvo, pre svega kroz nabavku kritično potrebne opreme za zdravstveni sistem, kao i kroz informisanje kako da se zaštitimo od virusa i kako da se održe usluge i pruži pomoć najranjivijim porodicama sa decom. Veoma cenimo doprinos privatnog sektora našem radu – i za redovne programe za decu i u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se sada svi suočavamo. Poslovna zajednica pokazala je istinsku solidarnost i u uslovima ekonomske neizvesnosti, deo svojih prihoda opredelila za pomoć društvu. Želim da zahvalim svim kompanijama koje su donirale UNICEF-u kako bismo se zajedničkim snagama  izborili sa korona virusom i sačuvali živote u Srbiji“,  rekla je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.-UNIQA uvela olakšice tokom vanrednog stanjaOdloženo plaćanje obaveza za osiguranje za klijente starije od 65 godina i klijente koji su delimično ili potpuno ostali bez redovnih prihoda. Uz potpuno razumevanje za teškoće u plaćanju obaveza po osnovu ugovora o osiguranju tokom trajanja vanrednih mera, UNIQA osiguranje je omogućilo klijentima starijim od 65 godina i klijentima koji su tokom epidemije virusa COVID-19 delimično ili potpuno ostali bez redovnih prihoda, izmirenje ovih obaveza po završetku vanrednog stanja. Odloženo izmirenje obaveza premije osiguranja dospele tokom vanrednog stanja, nema za posledicu obračun zatezne kamate i ne utiče na ostvarenje prava iz ugovora tokom trajanja vanrednog stanja. Premije osiguranja dospele u periodu trajanja vanrednog stanja, izmiruju se naknadno u periodu od tri meseca po ukidanju vanrednog stanja. Ovim olakšicama se ne produžava važenje osiguranja već samo odlaže plaćanje dospelih premija. Za odlaganje dospelih premija osiguranja potrebno je poslati podatke (ime, prezime, JMBG, kontakt telefon) uz Zahtev za odlaganje na imejl: info@uniqa.rs ili na telefon 011/20 24 100. UNIQA je u cilju zaštite zdravlja od početka vanrednog stanja zaposlenima obezbedila nesmetan rad od kuće, a klijentima omogućila kontinuirano korišćenje usluga bez neposrednog kontakta, kroz telefonske i online servise dostupne 24 časa.-Generali besplatno proširuje pokriće za životno osiguranje od COVID-19Kompanija Generali Osiguranje Srbija, sa željom da dodatno zaštiti svoje klijente u ovim vanrednim okolnostima, odlučila je da klijentima koji imaju polisu osiguranja malog i srednjeg preduzeća i klijentima koji imaju životno osiguranje besplatno proširi pokriće u slučaju bolesti COVID-19. Kako bi dodatno zaštitili klijente životnog osiguranja i povećali finansijsku sigurnost njihovih prodica, kompanija je preduzela posebnu meru u vidu proširenja ugovorenog pokrića. Svim svojim klijentima životnog osiguranja koji imaju ugovorenu bolničku dnevnu naknadu usled nesrećnog slučaja, besplatno proširujemo pokriće u slučaju hospitalizacije zbog infekcije COVID-19. Osiguranici će dobiti naknadu za dane provedene u bolnici i svim drugim centrima formiranim radi lečenja. Svim svojim klijentima koji imaju polise osiguranja malih i srednjih preduzeća sa ugovorenim pokrićem prekida rada, poklanjamo proširenje pokrića od bolesti COVID-19. Besplatno pokriće obezbeđuje dnevnu naknadu vlasnicima malih i srednjih preduzeća i preduzetnicima za slučaj hospitalizacije u bolnici i svim drugim formiranim centrima zbog lečenja bolesti COVID-19. Sve informacije o besplatnom pokriću klijenti mogu dobiti pozivanjem Kontakt centra putem brojeva telefona 0800 222 555 (besplatan poziv) ili 011 222 0 555 i slanjem upita na kontakt@generali.rs. Zajedno sa kompanijama članicama Udruženja osiguravača Srbije, Generali Osiguranje Srbija doniralo je sredstva za nabavku respiratora, testova za korona virus, reagenasa i druge medicinske oprema potrebne tokom trajanja pandemije. Spisak neophodnih sredstava napravljen je u saradnji sa kabinetom predsednika Rebublike Srbije i Kriznim štabom za suzbijanje korona virusa.-Somboled donirao 5 miliona dinara za borbu protiv koronavirusaKako bi doprinela naporima države u borbi protiv virusa COVID-19, kompanija Somboled je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje donirala pet miliona dinara. Novac je namenjen kupovini respiratora za potrebe bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike Srbije. Uz poštovanje preporuka o merama zaštite Vlade Republike Srbije, Somboled je svojim zaposlenima omogućio bezbedne uslove za rad. Kako bi zaštita ljudi u kompaniji bila na najvišem nivou, svim sektorima proizvodnje obezbeđene su zaštitne maske i rukavice, kao i sredstva za čišćenje i dezinfekciju. Na ovaj način, kompanija daje maksimalan doprinos obezbeđivanju sigurnosti u proizvodnji i distribuciji mlečnih proizvoda, od fabrike do potrošača. Zaposleni čije fizičko prisustvo u kompaniji nije neophodno, svoj posao obavljaju od kuće, kako bi maksimalno poštovali preporuku o smanjenju kontakata. Rad u fabrici organizovan je u tri smene, a na ulazu u proizvodni pogon postavljen je sanitarni koridor za dezinfekciju, gde se takođe svim zaposlenima meri temperatura tela. Za vozače kamiona obezbeđene su posebne prostorije, kako bi bili bez kontakta sa zaposlenima u fabrici.-Gorenje pruža pojačanu podršku korisnicimaKompanija Gorenje je, zajedno sa svojim vlasnikom kineskom kompanijom Hisense, od početka epidemije novog korona virusa preduzela sve potrebne preventivne mere u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. U fabrici Gorenje Valjevo obustavljena je proizvodnja do 6. aprila, dok će zaposleni čija je stručnost neophodna za funkcionisanje nastaviti sa radom od kuće ili, ukoliko je to neophodno, u predstavništvu kompanije ili na terenu. U tim slučajevima, obavezno je svakodnevno merenje telesne temperature, dezinfekcija i korišćenje zaštitne opreme, a organizovan je i poseban prevoz za zaposlene. U cilju što boljeg informisanja zaposlenih o prevenciji, pripremili smo više edukativnih video sadržaja o merama lične zaštite u različitim poslovnim situacijama. Pored zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih, odgovornost kompanija takođe se ogleda i u tome da se pobrinu da poslovanje neometano funkcioniše čak i u vanrednim okolnostima. Stoga smo svim korisnicima obezedili pojačanu podršku operatera pozivnih centara u rešavanju manjih problema sa aparatima, dok su im naši proizvodi dostupni korišćenjem najbezbednijeg kanala – online kupovine, kao i u Gorenje studijima, čije je radno vreme usklađeno sa merama o zabrani kretanja.-Telenor fondacija donirala 50.000 evra za borbu protiv Covid-19Telenor fondacija je u borbi protiv korona virusa donirala 50 hiljada evra UNICEF-u za nabavku zaštitne opreme neophodne zdravstvenim radnicima i higijenskih paketa za 1300 najugroženijih porodica širom zemlje. Zaštitna oprema - maske, odela, vizir naočare i rukavice, u ovom trenutku neophodna je kako bi zdravstveni radnici mogli da obavljaju svoje dužnosti, i jedan je od prioriteta Ministarstva zdravlja. Svojom donacijom, Telenor fondacija pomogla je nabavci opreme  za 100 zdravstvenih radnika za mesec dana, a planirano vreme isporuke je prva polovina aprila. Takođe, 1300 paketa koji obuhvataju sva neophodna sredstva za održavanje lične higijene i doma biće dostavljeni porodicama sa decom koje su najugroženije širom Srbije. Osim donacija, Telenor pomaže zajednici i u okviru svog osnovnog poslovanja. Kao podrška održavanju nastave putem interneta Telenor je omogućio besplatan pristup sadržajima za učenje na daljinu  i platformama za pregled video sadržaja, kao što su rtsplaneta.rs, spectar.tv i sl. Institutu za mentalno zdravlje ustupljeni su telefoni za korišćenje linija za psihološku podršku, a lokalnoj samoupravi grada Čačka obezbeđeno je 20 mobilnih telefona i brojeva koje će koristili u volonterskim centrima. Telenor svoju ključnu ulogu i odgovornost vidi u povezivanju ljudi, organizacija, kompanija, zdravstvenih radnika i vladinih tela, i posvećeno radi na tome da građani Srbije ostanu u kontaktu i imaju telekomunikacione usluge koje su im potrebne.-Messer - Povećano snabdevanje medicinskim kiseonikomKompanija Messer Tehnogas je i u ovim teškim trenucima uspela da obezbedi dodatne količine medicinskog kiseonika koje su potrebne za lečenje najozbiljnijih pacijenata zaraženih novim korona virusom - Covid 19. S tim u vezi, ova kompanija je uložila značajna sredstva u opremu za povećanje kapaciteta potrošnje kiseonika, te su postavljeni dodatni rezervoari sa medicinskim kiseonikom u Kliničkom centru Srbije, Vojnomedicinskom centru Karaburma i u Vojnoj bolnici u Nišu, koja je određena kao glavna regionalna bolnica za smeštaj obolelih sa juga Srbije. Messer je i u Kliničko bolničkom centru Zemun proširio tri podstanice za snabdevanje i adaptirao instalaciju centralnog snabdevanja medicinskim kiseonikom. Dodatno je urađeno i prilagođavanje 200 regulatora za direktnu potrošnju kiseonika iz boce.-EKO Srbija donirala 5 miliona dinara za borbu protiv koroneEKO Serbia, mreža benzinskih stanica, donirala je 5 miliona dinara za nabavku medicinske opreme u cilju podrške naporima za sprečavanje širenja bolesti COVID-19. Kao vitalna pomoć, 2 miliona dinara donirano je Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, za kupovinu potrebnih supstanci i reagenasa u svrhu testiranja pacijenata na COVID-19. Drugi deo donacije u iznosu od 3 miliona dinara namenjen je za kupovinu respiratora, ključnih medicinskih instrumenata potrebnih u borbi sa najtežim slučajevima bolesti COVID-19. Na ovaj način, EKO Serbia se pridružila inicijativi UNICEF-a u Srbiji u naporima da se pruži podrška Vladi Srbije u borbi protiv virusa korona. EKO Srbija pridružila se na ovaj način i drugim kompanijama iz Hellenic Petroleum grupe u nastojanju da pruži podršku zdravstvenom sistemu u oblastima prevencije, dijagnostike i lečenja obolelih, u svih šest zemalja u kojima Grupa posluje. Benzinske stanice EKO Srbija kompanije ostaju otvorene kako bi pružile podršku svim našim vozačima tokom vanrednog stanja, dok su paralelno preduzete sve neophodne mere za zaštitu kako zaposlenih, tako i kupaca, jer su bezbednost i zdravlje ljudi naš apsolutni prioritet.-Lidl Srbija obezbedio 5.200 zaštitnih vizira za zdravstvene radnikeKompanija Lidl Srbija je podržala inicijativu UNICEF-a za obezbeđivanje zdravstvene opreme i donirala milion i po dinara za kupovinu zaštitnih vizira za 5.200 zdravstvenih radnika širom Srbije, a u cilju podrške zajednici i zdravstvenom sistemu Srbije u okolnostima širenja epidemije virusa Covid-19. Sagledavajući potrebe zdravstvenih ustanova u novonastaloj situaciji, UNICEF je pozvao sve kompanije dobre volje da se pridruže prikupljanju novčanih sredstava kojim će se obezbediti što bolji uslovi lečenja zaraženih virusom, ali i zaštita onih koji daju svoj veliki doprinos – zdravstvenim radnicima. U zajedničkom dogovoru, kompanija Lidl Srbija je usmerila novčana sredstva za zaštitu onih koji se danonoćno trude da na što bolji način brinu o zaraženima Korona virusom, a viziri su se pokazali kao dobro sredstvo zaštite. „Kao trgovinski lanac, trudimo se da u ovim trenucima hrana bude dostupna svima. Za to su posebno zaslužni naši timovi prodaje i logistike. Za prodavce, koji su u stalnom kontaktu sa potrošačima, uveli smo posebne mere zaštite, među kojima su i viziri koji štite celo lice. Naši lekari, medicinske sestre i drugi zdravstveni radnici, kao i zaposleni u Lidlovim prodavnicama i drugim trgovinama, uvek su tu za nas, i želeli smo da i za njih obezbedimo adekvatnu opremu. Svi oni su stvarno važni, a ovo je naš način da ih podržimo i zahvalimo im“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija, i dodatno zahvalila UNICEF-u na pokretanju ovakve inicijative.-Delhaize Srbija donirao 6 miliona dinara za borbu protiv pandemijeKompanija Delez Srbija donirala je Vladi Republike Srbije šest miliona dinara. Od novčanih sredstava namenjenih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje biće nabavljena neophodna medicinska oprema u borbi protiv virusa COVID-19. Donacije ovog maloprodajnog lanca stigle su u prethodnim nedeljama i do roditeljske kuće Zvončica, kao i do bolnice u Kikindi, jednom od gradova koji su pogođeni širenjem virusa.  „U ovim trenucima je veoma važno da svi zajedno pokažemo kolektivnu solidarnost. Kao kompanija smo se potrudili da pružimo podršku i na lokalnom nivou, kao i u nabavci medicinske opreme koja će biti na usluzi svim našim građanima“, istakla je Milana Jević Gledović, potpredsednica pravnih poslova i zaštite resursa Delez Srbija.-Mašinac osmislio udobnije i otpornije vizire za zdravstvene radnikeIstraživači Mašinskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa inženjerima kompanije Inmold iz Požege osmisli su novo tehničko rešenje za izradu zaštitnih vizira namenjenih lekarima i medicinskom osoblju koji su u prvim redovima odbrane protiv širenja COVID-19, saopštio je Mašinski fakultet. Viziri koji se trenutno sastavljaju na Mašinskom fakultetu, dobijeni su optimizacijom postojećih modela. Oni su  u velikoj meri otporniji i udobniji za nošenje u odnosu na sve dosadašnje. Njihov dizajn, omogućava višestruku dezinfekciju bez ikakvih oštećenja, što rad u dinamičkim okruženjima, kao što su klinički i urgentni centri, čini znatno bezbednijim navodi se u saopštenju. U želji da pomognu studentima, nastavnici Mašinskog fakulteta su zajedno sa stručnjacima iz Inmolda analizirali dosadašnja rešenja i utvdili nedostake kao što su predugačko vreme izrade i sklapanja. Takođe, čeoni nosač je suviše elastičan i blizu lica, zbog čega se često zamagli. Studenti najavljuju izradu oko 1000 zaštitnih maski namenjenih kliničko-bolničkim centrima i domovima zdravlja u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije. Uz pomoć uprave Mašinskog fakulteta, društveno odgovornih firmi, među kojima je i kompanija Inmold studenti su do sada donirali vizire Kliničko-bolničkom centrima Bežanijska kosa i „Dr. Dragiša Mišović“ ,Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i  domovima zdravlja Stari grad, Palilula i Zemun.-Nectar prilagodio svoj logotip aktuelnoj situacijiLogo kompanije NECTAR privremeno izmenjen, kako bi ukazali na važnost izolovanja i socijalne distance. Nectar je odlučio da nam svima poruči da, iako razdvojeni, nikad nismo bili bliži. Logo kompanije privremeno je izmešten iz elipse u oblik kuće, a na različitim kanalima komunikacije, i sama slova sadržana u nazivu kompanije dobila su prostor za sebe, simbolišući tako fizičku distancu nužnu za sprečavanje širenja novog virusa. U ovim danima, najvažnije je da svi ostanemo kod kuće ukoliko nam poslovne obaveze dozvoljavaju i ne izlazimo bez preke potrebe. Ovaj komunikacioni pristup govori upravo o tome. Jedan od najvećih izazova u vezi sa širenjem Covid-19 je kako da se što pre utvrdi ko je zaražen i da se testiraju svi njihovi kontakti. Upravo zato, Nectar je donirao sredstva za nabavku testova za dijagnostiku kako bi se priključio naporima u sprečavanju širenja epidemije.-Supernova donirala 3.000 punjača privremenoj bolnici na SajmuU želji da građanima koji se bore sa korona virusom olakšamo boravak u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu, kablovski operator Supernova, zajedno sa kompanijama Roaming Networks i Enetel Solutions, donirao je ukupno 3.000 eksternih punjača, po jedan uz svaki ležaj. Donacija je realizovana u saradnji sa Crvenim krstom i gradskim kriznim štabom, a ovakva vrsta pomoći omogućiće građanima koji privremeno borave u bolnici na Beogradskom sajmu da nesmetano koriste mobilne telefone i ostale elektronske uređaje tokom svog lečenja. Želja nam je da ovim građanima omogućimo, da pre svega, budu u kontaktu sa svojim porodicama i prijateljima, kao i da neometano koriste svoje mobilne uređaje za zabavu i ostale aktivnosti, kako bi im vreme što pre prošlo. 

Srbija

Ko je brži: šalter za dozvole ili traktor

Vanredno stanje i policijski čas u kome je zabranjeno kretanje za sve posle 17 časova, predstavlja veliki problem za poljoprivrednike kojima tek počinje najveći deo radova na njivama. Jedan od njih, Jovica ...

Srbija

Država produžava ugovore bez saglasnosti komisije

Vlada Srbije je dozvolila korisnicima javnih sredstava, odnosno republičkim i lokalnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i drugim državnim organima, da tokom trajanja vanrednog stanja bez saglasnosti posebne komisije produžavaju ugovore sa radnicima koji nisu zaposleni za stalno, objavljeno je u Službenom glasniku.Po važećoj uredbi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava mora da da saglasnost za bilo koju vrstu dodatnog angažovanja radnika.Novom proširenom uredbom, broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili lica angažovanih po drugim osnovama mogu se bez dodatnih dozbola održavati na nivou od 15. marta 2020. godine.

Svet

Žetve dobre, ali preti nestašica hrane

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN upozorila je da bi protekcionističke mere tokom krize zbog pandemije koronavirusa mogle da izazovu nestašicu hrane, piše britanski list Gardijan.Glavni ekonomista Organizacije Maksimo Torero rekao je da su žetve bile dobre i da su izgledi za osnovne žitarice obećavajući. Međutim, nedostatak radnika i mere protekcionizma, kao što su takse i zabrane izvoza, znače da se narednih nedelja mogu pojaviti problemi."Najgore što može da se desi je da vlade ograniče protok hrane. Sve mere protiv slobodne trgovine biće kontraproduktivne. Nije vreme za ograničenja ili postavljanje trgovinskih barijera. Sada je vreme da se sačuva protok hrane u svetu", rekao je Torero.Ograničenja na koja je Torero upozorio u mnogim zemljama već su postale realna opcija za zaštitu domaće poljoprivrede.Ruski ministar ekonomije ranije je podržao predlog ministarstva poljoprivrede da se zbog pandemije od aprila do juna ograniči izvoz žitarica na sedam miliona tona, javio je Rojters.Iako predlog verovatno neće imati snažan početni uticaj, jer je sedam miliona tona količina koju je Rusija očekivala da izveze tokom poslednjeg kvartala sezone 2019/20, trgovci kažu da on podstičke očekivanja oštrijih mera.U susednoj Ukrajini, koja je veliki izvoznik žitarica i biljnih ulja, vlada je počela da nadgleda dnevni izvoz žitarica, piše DW. Vlada je saopštila da pekari i mlinari zahtevaju smanjenje izvoza i mere za sprečavanje skoka cene hleba ako se kriza zbog pandemije pogoršaKazahstan je već zabranio izboz pšeničnog brašna, heljde, šećera, suncokretovog ulja i nekog povrća, kao što su šargarepa i krompir. Zabrana će biti ukinuta najranije 15. aprila, kako bi se napravile dovoljne zalihe. Kazahstan je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšeničnog brašna i za neke zemlje, kao što su Uzbekistan i Avganistan, ključni je snabdevač ovom sirovinom.Vijetnam, koji je treći najveći izvoznik pirinča na svetu, krajem marta je počeo sa skladištenjem pirinča i suspendovao nove izvozne ugovore do kraja meseca, piše South China Morning Post.Ministarstvo finansija saopštilo je da su u planu zalihe od 190.000 metričkih tona (190 milliona kilograma) pirinča, koje bi trebalo napraviti do 15. juna.U Pakistanu je Vrhovnom sudu podneta peticija za zabranu izvoza voća i povrća, piše list Pakistan Today.Kao razlozi za ovaj korak navode se prodaja ovih namirnica po prekomernim cenama i da je "jedini lek za koronavirus imuni sistem, koji se može osnažiti konzumacijom voća i povrća".  Turska Asocijacija izvoznika zapadnog Sredozemlja objavilo je da će, u skladu sa odlukom vlasti, zbog pada proizvodnje limuna usled epidemije koronavirusa obustaviti izvoz tog voća od kraja marta do avgusta.Srbija kao meru zaštite domaćih proizvođača razmatra takse, odnosno prelevmane, na uvoz voća i povrća, prenosi eKapija.Agroekonomista Milan Prostran smatra da je to dobra mera, ukoliko će štititi domaću proizvodnju i srpskog seljaka. Prostran ocenjuje da su sada najugroženiji mali i srednji poljoprivredni proizvođači."Domaće voće još nije stiglo, pa bi prelevmani imali smisla za uvoz jabuka, jer ima naših, a tek polovinom maja stižu naše prve trešnje", smatra Prostran.On ne zna da li bi prelevmani obuhvatali i uvoz južnog voća ili ono što se uzgaja u zemlji."Već sad imamo problem sa sezonskim povrćem, pa su pojedini povrtari koji imaju plastenike sa salatom pustili ovce da to pojedu ili zaoravaju već jer nemaju kome da prodaju", rekao je Prostran.Vlada Srbija je za sada uvela zabranu nekih prehrambenih proizvoda i sirovina, kao što su suncokretovo ulje, suncokret u ljusci i poluprerađeno ulje.

Svet

Meksički proizvođači tekile rade pod koronom, očekuju rast

Meksički proizvođači tekile očekuju rast i nastavljaju sa žetvom agave i pripremama za ovu godinu, javlja Rojters.Nakon što su dva najveća proizvođača piva u Meksiku, kompanije Hajneken i Grupo Modelo, obustavila proizvodnju u Meksiku zbog mera protiv širenja koronavirusa, meksički proizvođači tekile saopštili su da će nastaviti sa radom. Prema podacima Komore meksičkih proizvođača tekile, godišnji prihod od prodaje tekile u više od 118 zemalja iznosi oko dve milijarde dolara, a najveća izvozna tržišta su SAD i Kanada.   “Ni u SAD ni u Kanadi nema restrikcija na proizvodnju i prodaju alkoholnih pića”, rekao je za Rojters predsednik Komore Rodolfo Gonzales. On je rekao da proizvođači tekile ove godine očekuju rast između četiri i pet odsto, uprkos šteti koju je pandemija napravila prodaji u barovima, restoranima i hotelima širom sveta.Gonzales kaže da će se nastaviti zahtevna žetva biljke agave, od koje se pravi tekila, jer ta poljoprivredna delatnost za Meksiko predstavlja ključnu ekonomsku aktivnost. On je rekao da bi obustavljanje proizvodnje sirovine za tekilu dovelo do “ozbiljnih posledica” po proizvođače.“Moramo da završimo celokupnu sadnju agave za ovogodišnji ciklus do narednog meseca. Ako bismo sada obustavili aktivnosti, izazvali bismo iznepopravljivu štetu”, rekao je Gonzales.

Srbija

Hotelijeri očekuju pomoć od najmanje 6 meseci

Mere državne pomoći za ugostiteljstvo nisu dovoljne i primenljive su samo delimično, a za očuvanje radnih mesta u hotelima i restoranima potrebna je pomoć u isplati minimalne zarade za period od najmanje 6 meseci, rekao je za eKapiju Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). “Sagladavamo mere i radimo istraživanje koje bi mere bile efektivne, kako bismo predložili novi paket koji bi bio značajan za nas. Niko ne sagledava nas specifično, jer mi nismo fabrika i nećemo 1. juna početi da radimo, jer nećemo imati goste” kaže Genov.On je rekao da su hoteli u Srbiji inače i tokom zimske sezone radili umanjenim kapacitetom, da su najviše pogođeni smeštaji na Dunavu i banje i da hoteli neće moći da nastave da rade.“Hotelijeri su iscrpljeni, pred kolapsom su. Mi nismo sposobni više da investiramo, uzimamo kredite, dolaziće do prodaje hotela, jer neće moći da nastave da rade. Hoteli u Beogradu za strane turiste, za poslovne ljude, sigurno neće raditi do oktobra, u najboljem slučaju. Biće velikih problema za njihov opstanak, jer tu se radi o opstanku. Oni nemaju rezervu”, rekao je Genov.On smatra da je potrebno odlaganje plaćanja struje, zato što hoteli plaćaju angažovanu struju, čija je cena visoka i kada hoteli ne rade, i iznosi 20 – 30 hiljada evra mesečno.Genov kaže da bi hotelijerima za mesece kada ne rade trebalo da pomognu i lokalne samouprave, jer ugostitelji plaćaju “ukupno 42 fiskalna i parafiskalna nameta”, a za značajnu meru pomoći smatra umanjenje PDV-a na hranu, sa 20 na 10 odsto.“Mi smo i ovako u teškoj situaciji, nama je prosek plata 310 EUR, jer imamo problem sezonalnosti. Treba sačuvati radnike, ali i poslodavce, jer ako oni ne mogu da pokrenu biznis, nema ni radnika”, rekao je Genov.Posle krize zbog pandemije koronavirusa turizam će, kaže Genov, biti primoran da se osloni na domaće goste. Prema procenama, na globalnom nivou će cene u ugostiteljstvu pasti za 20 – 30 odsto, a normalizacija stanja može se očekivati tek početkom naredne godine.“U normalno stanje turizam će se vratiti tek od januara 2021, jer hoteli sigurno neće raditi, jeftinije im je da ne rade, a mi ne možemo da skladištimo naše usluge”, rekao je Genov i dodao da oko koraka potrebnih za promociju nakon kraja pandemije HORES već sarađuje sa Turističkom organizacijom Srbije.

Svet

Naučnici iz CERN-a dizajnirali poseban respirator za obolele od koronavirusa

Grupa fizičara i inženjera pri Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) razvila je prototip posebnog respiratora za obolele od koronavirusa, piše South China Morning Post.Prema predlogu za proizvodnju koji je objavio tim naučnika, visokoenergetski respirator (HEV) dizajniran je tako da odgovara posebnim potrebama pacijenata sa koronavirusom na dugotrajnom režimu nege i onima u fazi oporavka.Naučnici kažu da je HEV osmišljen tako da je lak za proizvodnju i integraciju u bolnička okruženja. Tim je uspešno testirao sposobnost prototipa za automatsku regulaciju, koja je potrebna da se izbegnu oštećenja na plućima pacijenata. Sada se čekaju povratne informacije kako bi se brzo prešlo na razvoj i postavljanje. Naučnici su projekat pokrenuli na osnovu razgovora jedne ekipe zadužene za veliki hadronski sudarač čestica u CERN-u. Glavni dizajner Jan Bujtert je shvatio da se sistemi koji se u detektorima čestica rutinski koriste za dopremanje i kontrolu gasa pod određenim uslovima dobro uklapaju u tehnike za pravljenje i korišćenje respiratora. Razlike u pritisku gasa koji registruje HEV omogućavaju da respirator automatski pređe na puni režim respiracije ukoliko pacijent prestane da diše.Tim naučnika iz CERN-a preporučio je da akademske institucije upotrebe dizajn HEV-a, koji predviđa više mogućnosti za ključne komponente, za izradu sopstvenih konačnih planova.One će onda moći da neposredno sarađuju sa lokalnim vlastima ili Svetskom zdravstvenom organizacijom na pokretanju proizvodnje ove vrste respiratora.

Srbija

Kada nema izvršenja, „Krov nad glavom“ pomaže siromašnima

Organizacija Združena akcija „Krov nad glavom“ poznata je po svojoj borbi za pravo na dom i po tome što organizuje odbrane kuća i stanova ljudi kojima preti izbacivanje od strane izvršitelja, ali i po pružanju pomoći ljudima koji su ostali bez doma i nalaze se u teškoj materijalnoj situacji.Kada je proglašeno vanredno stanje, Krov nad glavom je zahtevao od Komore izvršitelja i Vlade Srbije da zabrane izvršenja za vreme pandemije koronavirusa. Nekoliko dana nakon toga Komora je izdala preporuku izvršiteljima da ne izvršavaju u ovom periodu i od početka vanrednog stanja nismo imali primere iseljenja ljudi. Međutim, aktivisti Krova imaju posla i u vanrednom stanju, pokrenuli su kampanju „Niko gladan, niko žedan, niko bez doma“  i pozvali građane da doniraju sredstva od kojih kupuju hranu, lekove i ostale namirnice za najugroženije. Organizacija je saopštila da su samo u petak dostavili hranu i higijenske proizvode za  50 ljudi na teritoriji Beograda. U akciju se uključuju i sami građani koji doniraju sredstva, a u petak je dogovorena saradnja sa ekipom popularne emisije Marka Žvaka, koja će takođe donirana sredstva prosleđivati Krovu.O akcijama Krova nad glavom u toku vanrednog stanja, razgovarali smo sa aktivistkinjom Ivanom Anđelković. Čime se Krov nad glavom trenutno bavi? Kada je počela vanredna situacija i kada je Komora donela preporuku da se obustave prinudna izvršenja, mi smo prešli na neke nove delatnosti. Vlada je izdala preporuku da se ostaje kod kuće, ali se postavlja pitanje da li svako ima kuću i u kakvim uslovima živi. Beskućnici su se pojavili kao najugroženija kategorija, jer oni dom nemaju, a sa tim u vezi nisu u stanju da održavaju osnovnu higijenu, da se okupaju ili operu ruke. Dodatno su ugroženi i time što teže dolaze do hrane ili pijeće vode, sada su zatvoreni restorani, pa je teže doći i do hrane koja završava u kontejnerima.Ko vam se javlja za pomoć?Javljaju nam se ljudi sa kojima smo i ranije bili u kontaktu, a koji žive u prilično lošim uslovima, u stanovima koji nemaju struju ili vodu. Zatim oni koji ne mogu da dođu do novca, do kog su u normalnim uslovima dolazili radom za dnevnicu, prodajom na pijaci ili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Mnogi od tih porodica nemaju nikakve prihode i našli su se gladni, neke pogađa i to što žive u zabačenim delovima grada, pa iz tog razloga teže dolaze do stvari koje su im potrebne. Na koji način prikupljate novac? Većinu novca dobijamo od donacija građana, to je pozitivna stvar u ovoj situaciji, ljudi su se malo osvrnuli na to šta se oko njih dešava i vidi se puno solidarnosti. Neki nas prate i doniraju novac već duže vremena, neki su se sada uključili, a dobijamo uplate i od naših ljudi u dijaspori. Šta je ljudima najpotrebnije?Počeli smo da pravimo osnovne pakete koji treba da zadovolje najosnovnije potrebe porodicama. Ti paketi uključuju najosnovnije namirnice poput brašna, krompira, pirinča, voća i povrća, ulja, jaja i konzervirane hrane. Od higijenskih sredstava to su šampon, sapun, sredstvo za pranje sudova i deterdžent za veš.  Nekolicina nas koji imamo kola odlazimo u te veće nabavke i vozimo pakete, a aktivni su ljudi i na lokalu, koji nisu motorizovani, ali odlaze u manje nabavke i pomažu ljudima u komšiluku. Druga vrsta aktivnosti je pomoć beskućnicima, njima je potrebno više sredstava za dezinfekciju poput alkohola i maramica za suvo pranje ruku. Oni dobijaju više konzervirane hrane, ali imamo i grupu ljudi koji kuvaju za njih, da bi imali neki topli obrok i većina toga se deli u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici. Na koji način se javljaju ljudi kojima je potrebna pomoć?U koordinaciji smo sa još nekim organizacijama i pojednicima koji se bave stanovanjem i brigom o beskućnicima, pa na taj način pronalazimo ljude kojima je pomoć najpotrebnija. Imamo i nove članove, koji su se uključili oko ovih akcija. Sve što se dobije se preraspodeli, ali zavisimo i od te brzine kojom ljudi daju novac, nadamo se da ćemo moći da održavamo akcije. Ima mnogo više gladnih ljudi i onih u problemu nego što mi možemo da pokrijemo. Pre par dana smo na primer bili u Kamendinu u Zemun polju. Došli samo sa kolima punim hrane i higijenskih sredstava, naravno to je video ceo komšiluk. Prišlo nam je sigurno tridesetak ljudi, koji su nam rekli da su potpuno odsečeni, da ne dobijaju ništa, da ih ignorišu socijalne službe, tu ima i penzinera i invalida...Vodite li računa o zaštiti aktivista i ljudi kojima pomažete? Svako od nas je nabavljajo za sebe maske i rukavice i tako idemo i u nabavke i isporuku namirnica. Mi na žalost ne možemo da dobavimo tu osnovnu zaštitu za ljude. Često nam se i na to ljudi žale i kažu da umeju da održavaju higijenu, ali da nemaju osnova sredstva. Ne samo rukavice, nego ni toplu vodu ili novca za sapun, šampon i slično.  Vlast je pričla o pomoći i o paketima penzionerima, ali to nije paket od koga može neko da preživi. Građani građanima pomažu mnogo više nego što to radi država i to je znak da smo zajedno jači i da brinemo jedni o drugima. U ovim okolnostima se vidi da je suludo očekivati od Vlade da nam pomogne, mi moramo da pomognemo jedni drugima. Donacije nam šalju ljudi koji su takođe siromašni, uplaćuju nam po 200-300 dinara, što je za njih veliki izdatak. Ovu lekciju koju smo sada naučili treba da održimo i u narednom periodu, zaključila je Ivana Anđelković.