Najnovije

Priče i analize

Život pod koronom: Tel Aviv, Izrael

Kako trenutno izgleda život u Izraelu, priča nam Ana iz Tel Aviva, ona je tamo na postdoktorskim studijama i bavi se neuronaukama na institutu „Vajsman“. Ana je govorila i o grupi za samopomoć, koju je osnovala u Srbiji, na društvenoj mreži Fejsbuk, grupa okuplja ljude kojima je potrebna pomoć i volontere, koji tu pomoć nude.ANA, TEL AVIVU Izraelu nema policijskog časa, ali nije dozvoljeno ići dalje od 100 metara od svoje kuće, osim ako ne ideš na posao. U tih 100 metara može da se prošeta čovek, da izvede dete, prošeta psa ili džogira. Nema zadržavanja sa komšilukom ili bilo kakvog grupisanja i to ljudi poštuju.Često se mere pooštravaju i donose nove, kao svuda u svetu. Na početku je postojao samo apel da se ne putuje u Kinu ukoliko nije neophodno, a od kraja februara su uvedeni obavezni karantini za ljude koji ulaze u zemlju. To pravilo je važilo za one koji dolaze iz zemalja gde se virus već uveliko pojavio poput Kine, Italije i Koreje. Oni su išli u obavezan kućni karantin u kome su važila određena pravila, kao na primer da si u obavezi da se izdvojiš u zasebnu sobu, a ako ne postoji mogućnost onda se neko odseli ili se nađe rešenje. Poznajem lično ljude koji su bili u toj situaciji i odlazili su kod roditelja, ako žive sa parterom u manjem stanu. Ljudi su relativno ozbiljno shvatili situaciju.Posle oko sedam dana je obavezan karantin obuhvatio i one koji dolaze iz drugih zemalja pogođenih pandemijom, poput Nemačke. Tada sam i ja bila u karantinu pet dana, jer sam imala poslovno putovanje u Nemačku.Oni koji su bili u karantinu su automatski dobijali bolovanje i to je efikasno rešeno, nije potrebno da se nose nikakvi papiri. Ubrzo je uveden dvonedeljni karantin za svakoga ko je ušao u Izrael, bez obzira iz koje zemlje dolazi. Ovde veliki broj ljudi putuje i u jednom trenutku je oko 200.000 građana bilo u kućnom karantinu.Jedna od zanimljivih stvari, a to se ovde smatralo nedemokratskom merom, je da su svima pratili telefone. Svima koji su imali obavezu da budu u karantinu je otvoreno rečeno da su im tagovani telefoni i da se prati kretanje.Jedna od mera je bila i da su ukinuta odsustva u vojsci, koja je ovde obavezna i za muškarce i za žene, oni sada ne mogu da izlaze iz kasarni i da idu kući vikendom.Takođe, zabranjen je rad restorana i kafića, odnosno nije dozvoljeno okupljanje, i rade samo oni u kojima se kupuje za poneti ili se vrši dostava.  Kako je pandemija uticala na zaposlene?Od kada je korona krenula dosta ljudi je otišlo na neplaćeno odsustvo, država ovde ne možeš da sili poslodavce da rade, odnosno da ih tera u bankrot, ali ni poslodavci nisu u mogućnosti da otpuštaju ljude. Neplaćeno u ovom slučaju ne znači da ljudi ne primaju nikakav novac, sve zavisi od visine zarade, zaposleni prelaze na socijalno i dobijaju 60 do 70 procenata od plate.To su razlike koje postoje u Izraelu i Srbiji i koje vidim u ovim grupama za samopomoć. Ima i ovde ljudi koji su na granici siromaštva, ali ono što je primetno je da ljudi u Srbiji često mole za hranu po grupama na Fejsbuku. Ima samohranih majki bez primanja, nadničara koji sada nemaju posla, a toga ovde nema toliko. U Izraelu rade te organizacije koje obezbeđuju pomoć ugroženim grupama.Vidi se još jedna razlika, baš u toj oblasti proizvodnje i preduzetništva. Izrael je startap nacija i trenutno su se ljudi koji investiraju u stratape organizovali, okupili stručnjake iz različitih profesija i donirali sredstva za nove projekte. Jedan od njih je i brzo i lako pravljenje respiratora.Druga stvar je što se pripremaju instituti za testiranje na koronu. Spremaju se laboratorije u institutima, koje poseduju PCR mašine, ali je potrebno da se izvrši standardizacija i provera sigurnosti. Takve mašine postoje i u različitim institutima u Srbiji, pa bi potencijalno mogle da se uposle u svrhu masovnijeg testiranja van Torlaka i onih nekoliko stanica gde se to sada radi.Da li su zatvorene granice sa zemljama koje okružuju Izrael?Diplomatski odnosi između Izraela i Sirije ne postoje, ista je situacija i sa Libanom, tako da su te granice uvek zatvorene. U normalnim uslovima su otvorene granice sa Jordanom i Egiptom, tako da ljudi često idu da posete Sinaj ili Petru, ali je sada to zatvoreno zbog pandemije, već oko tri nedelje. *U galeriji ispod teksta se vidi kako ulice Tel Aviva izgledaju u redovnim okolnostimaKakva je situacija sa verskim zajednicama, da li kod njih ima okupljanja?Postoji problem sa nekim verskim zajednicama. Oni najreligiozniji, iako njihovi predstavnici u parlamentu pozivaju na odustajanja od nekih obreda, ne slušaju preporuke. Obično žive u manjim mestima, gde su većinska populacija, u Izraelu ih ima oko 300.000 i trenutno je procena da su, u jednom delu grada, u blizini Tel Aviva, skoro svi zaraženi. Svi koji su bili testirani iz tog dela zemlje su pozitivni, a smatra se da je to zbog okupljanja u sinagogi.Oni nemaju pričest i kašičicu, ali imaju nešto što se zove mezuza (mezuzah), u pitanju je mala posuda/kutija, koja se kači na ulazna vrata i u njoj stoji papirić sa tekstom. Običaj je da se poljubi prst i dotakne ta kutijica. Predstavnici vlasti su pozvali da se to ne radi trenutno, ali oni to i dalje rade i smatra se da će te verske grupe biti opterećujući faktor zdravstvenog sistema.Pokrenula si grupu na Fejsbuku za pomoć sugrađanima u Srbiji, koja sada ima preko 15.000 članova, kako je došlo do toga?Grupa je nastala pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, osnovana je 13. marta. Tada je postojala samo preporuka da se ide u izolaciju i da stariji građani ne izlaze iz kuće.Osnovala sam grupu jer sam čula od prijatelja da je država preporučila da se ostane u karantinu, ali nikakvih daljih logističkih rešenja nije bilo.Grupa je prevashodno nastala iz razloga da poveže komšije, zato se i zove "Pomoć sugrađanima u karantinu". Nastala je da bi građani kojima je preporučeno da sede kući, mogli da se oslone na svoje komšije da će im doneti sve što je neophodno iz prodavnice ili apoteke. Isto važi za ugrožene grupe poput  ljudi koji imaju hronične bolesti. Ideja je bila da se ljudi inspirišu da ostanu kod kuće, jer ima nekoga ko će im pomoći.Sve se brzo proširilo i u jednom trenutku smo imali veliki broj onih koji traže pomoć, a i onih koji pružaju pomoć. Dosta lepih priča je izašlo iz svega toga. Postoje ljudi koji besplatno daju razne vrste pomoći, psihološku pomoć, časove raznih instrumenata, imamo i neke vrste online pijaca, ljudi koji vrše dostavu proizvoda, kao i oni koji kuvaju za građane koji nemaju hranu.Čovek je uvek srećan kada vidi da je ta grupa nekome pomogla, a toga ima na dnevnom nivou, a opet sam nekada i tužna, kada čitam razne priče,poput ljudi koji usled situacije ne mogu da dobave lekove iz inostranstva.Inače su ljudi odlični, jako su pristojni, nemamo kao administratori većih problema, poštuju se pravila, nema političarenja ili sličnih stvari, samo informacije koje su proverene i traženje i nuđenje pomoći.V.Vuksanović 

2020

Supernova donirala 3.000 punjača privremenoj bolnici na Sajmu

U želji da građanima koji se bore sa korona virusom olakšamo boravak u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu, kablovski operator Supernova, zajedno sa kompanijama Roaming Networks i Enetel Solutions, donirao je ukupno 3.000 eksternih punjača, po jedan uz svaki ležaj. Donacija je realizovana u saradnji sa Crvenim krstom i gradskim kriznim štabom, a ovakva vrsta pomoći omogućiće građanima koji privremeno borave u bolnici na Beogradskom sajmu da nesmetano koriste mobilne telefone i ostale elektronske uređaje tokom svog lečenja. Želja nam je da ovim građanima omogućimo, da pre svega, budu u kontaktu sa svojim porodicama i prijateljima, kao i da neometano koriste svoje mobilne uređaje za zabavu i ostale aktivnosti, kako bi im vreme što pre prošlo. Kao društveno odgovorne kompanije apelujemo na sve građane da se zarad očuvanja sopstvenog, ali i tuđeg zdravlja, striktno pridržavaju saveta i instrukcija koje svakodnevno dolaze od strane nadležnih institucija.

Srbija

Zvanično otvorena privremena bolnica Beogradski sajam

Vlada Srbije donela je odluku o o otvaranju privremenog objekta za smeštaj i lečenje lica obolelih od zarazne bolesti COVID-19 – „Beogradski sajam”, objavljeno je danas u najnovijem Službenom glasniku.Privremena bolnica biće deo deo vojnozdravstvenog sistema kojim u uslovima vanrednog stanja upravlja Ministarstvo odbrane.Za potrebe privremene bolnice angažuju se zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, vojnim zdravstvenim ustanovama, državnim organima i pravnim licima osnovanim sredstvima u javnoj svojini za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti. Oni su rešenjem svog rukovodioca upućeni na izvršavanje radne obaveze u privremenu bolnicu.Lekove, medicinska sredstva, sanitetski materijal i drugu neophodnu medicinsku opremu i zaštitna sredstva privremenoj bolnici obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.Oboleli se do Sajma voze posebnim sanitetskim vozilomPacijente  na lečenje u privremenu bolnicu upućuje zdravstvena ustanova nadležna za prijem i zbrinjavanje, a prevoz od zdravstvene ustanove do privremene bolnice vrši se posebnim sanitetskim vozilom pod uslovima i na način kojim se sprečava prenošenja zaraznih bolesti.Ishranu pacijenata u privremenoj bolnici obezbeđuje ustanova za smeštaj i ishranu studenata Studentski centar „Beograd”.Dezinfekciju privremene bolnice obavlja Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, Beograd, a redovno održavanje higijene objekta obezbeđuje D.P. Beogradski sajam sa P.O. Beograd.Sajam obezbeđuje vojskaObezbeđenje objekta privremene bolnice vrši Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u skladu sa odlukom vrhovnog komandanta, navodi se u odluci. Koordinatora – rukovodioca privremene bolnice određuje ministar odbrane.Vojska angažovana protiv virusa u mnogim zemljama

Srbija

U porodilištu „Narodni front“ koronom zaraženo 5% zaposlenih

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je danas da je u beogradskoj ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" registrovano 46 zaposlenih koji su zaraženi koronavirusom, što čini nešto više od 5% radnika te zdravstvene ustanove, obzirom da prema prošlogodišnjim podacima porodilište ima ukupno 871 zaposlenog na neodređeno i određeno vreme.On je na današnjoj redovnoj konferenciji za novinare dodao da je ukupno 75 zaposlenih udaljeno s posla, kao i da svi njihovi kontakti u klinici, njih 150, ne pokazuju simptome, da su pod nadzorom i da rade uz korićenje zaštitne opreme i poštovanje svih zaštitnih mera.Kon je naveo da najveće porodilište u regionu nastavlja da funkcioniše neometano, da je količina posla ostala ista, ali da je broj lekara u dežurnim ekipama smanjen.Prethodno je pomoćnica direktora GAK "Narodni front" Branka Nikolić za N1 navela da ta institucija prima sve hitne slučajeve, a da život  porođaji"ne mogu da se zaustave na komandu zato što je pandemija"."Imamo dovoljno lekova, imamo ono što zahteva naš svakodnevni rad. Oni koji su se odazvali da rade, odnosno koji mogu da rade, svoj posao rade na najbolji mogući način. Oni koji su sprečeni da rade, imaju opravdanje za to i mi imamo dovoljan broj ekipa da obavlja ovaj posao. Bolnica je puna porođenih žena, puna beba, rekla sam vam da se u prethodna 24h porodilo 36 žena, prethodnih dana 30 porođaja, pa 19, porodilje nisu ni frustirane, niti je prisutna panika, one imaju svoj mir posle porođaja, a mi smo dužni i da im ga obezbedimo i održavamo", istakla je Nikolić.

2020

Nectar prilagodio svoj logotip aktuelnoj situaciji

Logo kompanije NECTAR privremeno izmenjen, kako bi ukazali na važnost izolovanja i socijalne distanceU doba velike globalne krize izazvane pandemijom korona virusa, mnogi brendovi su se odlučili da osim pomoći u društveno odgovornom smislu, svoj doprinos i solidarnost pokažu i na simbolički način.  Lider na tržištu sokova u regionu, porodična srpska kompanija Nectar, odlučila je da uradi oba, a da istovremeno bez zaustavljanja proizvodnje neprekidno snabdeva sve svoje verne potrošače.Nectar je odlučio da nam svima poruči da, iako razdvojeni, nikad nismo bili bliži. Logo kompanije privremeno je izmešten iz elipse u oblik kuće, a na različitim kanalima komunikacije, i sama slova sadržana u nazivu kompanije dobila su prostor za sebe, simbolišući tako fizičku distancu nužnu za sprečavanje širenja novog virusa. U ovim danima, najvažnije je da svi ostanemo kod kuće ukoliko nam poslovne obaveze dozvoljavaju i ne izlazimo bez preke potrebe. Ovaj komunikacioni pristup govori upravo o tome.Nectar vredno radi da omogući nesmetanu dostupnost  svojih proizvoda na tržištu i u ovim otežanim uslovima. Pogoni Nectara su aktivni, od proizvodnje, preko transporta i logistike do distribucije proizvoda u sve radnje. Zaposleni u ovoj kompaniji su zaštićeni u svakom koraku koji je potrebno napraviti kako potrošači ne bi ostali bez svojih Nectar proizvoda.Jedan od najvećih izazova u vezi sa širenjem Covid-19 je kako da se što pre utvrdi ko je zaražen i da se testiraju svi njihovi kontakti. Upravo zato, Nectar je donirao sredstva za nabavku testova za dijagnostiku kako bi se priključio naporima u sprečavanju širenja epidemije.Nije svejedno nikome ovih dana, ali iako razdvojeni, nikada nismo bili jedni drugima bliži, poručuju iz Nectara.

Svet

Pola planete u karantinu

Polovinu svetske populacije, odnosno više od 3,9 milijardi ljudi, nalaze se pod merama obaveznog ili preporučenog karantina. Do sada su mere ograničenja kretanja uvedene u više od 90 zemalja, p...

2020

Delhaize Srbija donirao 6 miliona dinara za borbu protiv pandemije

Kako bi pružila podršku, kompanija Delez Srbija u prethodnim danima donirala proizvode, kao i sredstva za nabavku medicinske opremeKompanija Delez Srbija donirala je Vladi Republike Srbije šest miliona dinara. Od novčanih sredstava namenjenih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje biće nabavljena neophodna medicinska oprema u borbi protiv virusa COVID-19.Donacije ovog maloprodajnog lanca stigle su u prethodnim nedeljama i do roditeljske kuće Zvončica, kao i do bolnice u Kikindi, jednom od gradova koji su pogođeni širenjem virusa.  „U ovim trenucima je veoma važno da svi zajedno pokažemo kolektivnu solidarnost. Kao kompanija smo se potrudili da pružimo podršku i na lokalnom nivou, kao i u nabavci medicinske opreme koja će biti na usluzi svim našim građanima“, istakla je Milana Jević Gledović, potpredsednica pravnih poslova i zaštite resursa Delez Srbija.Pandemija virusa COVID-19 zahvatila je nekoliko kontinenata i zemlje širom sveta svakodnevno uvode različite mere sa ciljem sprečavanja širenja i ublažavanja posledica koje virus donosi, a pre svega kako bi se sačuvalo zdravlje i životi građana. 

2020

Lidl Srbija obezbedio 5.200 zaštitnih vizira za zdravstvene radnike

Kompanija Lidl Srbija je podržala inicijativu UNICEF-a za obezbeđivanje zdravstvene opreme i donirala milion i po dinara za kupovinu zaštitnih vizira za 5.200 zdravstvenih radnika širom Srbije, a u cilju podrške zajednici i zdravstvenom sistemu Srbije u okolnostima širenja epidemije virusa Covid-19. Sagledavajući potrebe zdravstvenih ustanova u novonastaloj situaciji, UNICEF je pozvao sve kompanije dobre volje da se pridruže prikupljanju novčanih sredstava kojim će se obezbediti što bolji uslovi lečenja zaraženih virusom, ali i zaštita onih koji daju svoj veliki doprinos – zdravstvenim radnicima.„UNICEF daje svoju punu podršku nacionalnim naporima u prevenciji i zaustavljanju epidemije Korona virusa, pre svega kroz nabavku kritično potrebne opreme za zdravstveni sistem, kao i kroz informisanje kako da se zaštitimo od virusa i kako da se održe usluge i pruži pomoć najranjivijim porodicama sa decom. Veoma cenimo doprinos privatnog sektora našem radu – i za redovne programe za decu i u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se suočavamo. Zahvaljujem Lidlu Srbija i svim kompanijama koje su donirale UNICEF - i u uslovima ekonomske neizvesnosti kako bismo zajedno pomogli da sačuvamo živote u Srbiji“,  rekla je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.U zajedničkom dogovoru, kompanija Lidl Srbija je usmerila novčana sredstva za zaštitu onih koji se danonoćno trude da na što bolji način brinu o zaraženima Korona virusom, a viziri su se pokazali kao dobro sredstvo zaštite.„Kao trgovinski lanac, trudimo se da u ovim trenucima hrana bude dostupna svima. Za to su posebno zaslužni naši timovi prodaje i logistike. Za prodavce, koji su u stalnom kontaktu sa potrošačima, uveli smo posebne mere zaštite, među kojima su i viziri koji štite celo lice. Naši lekari, medicinske sestre i drugi zdravstveni radnici, kao i zaposleni u Lidlovim prodavnicama i drugim trgovinama, uvek su tu za nas, i želeli smo da i za njih obezbedimo adekvatnu opremu. Svi oni su stvarno važni, a ovo je naš način da ih podržimo i zahvalimo im“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija, i dodatno zahvalila UNICEF-u na pokretanju ovakve inicijative.Kompanija Lidl Srbija, pod motom održivog poslovanja „Za bolje sutra“, nastaviće da osluškuje potrebe zajednice u ovoj izazovnoj situaciji kako bi pomogla svima kojima je pomoć neophodna, a poziva i druge kompanije koje su u mogućnosti da se pridruže inicijativi UNICEF-a i drugih organizacija.„Za bolje sutra“ Kao internacionalni trgovinski lanac, Lidl Srbija u svakodnevnom delovanju, osim ekonomskih, u obzir uzima i društvene i ekološke faktore. Kroz moto odgovornosti „Za bolje sutra“, kompanija Lidl Srbija se trudi da na duge staze gradi strategiju društveno odgovornog poslovanja koja treba da ima pozitivan uticaj na celokupno okruženje. Lidlove društveno odgovorne aktivnosti zasnivaju se na 5 stubova: asortiman, zaposleni, životna sredina, društvo i poslovni partneri.

Srbija

Namenski račun za minimalce

Uplata najavljene državne pomoći preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećim u visini tri minimalca, koja treba da počne polovinom maja, obavljaće se preko namenskog računa, objavile su Novosti.Svako preduzeće će morati da otvori poseban račun putem koga će se isplaćivati planirana sredstva, kažu u Ministarstvu finansija. Na taj način novac će moći direktno da se daje zaposlenima bez ikakve mogućnosti zloupotrebe. To je cilj otvaranja namenskog računa, da taj novac ne može da se koristi ni za šta drugo.U Ministarstvu navode da ima još otvorenih pitanja i da Ministarstvo  radi na preciznom definisanju rešenja kako bi za desetak dana Vlada mogla da usvoji pravni okvir.

Svet

Kina pojačala informacione napore tokom korone

Zvanični Peking je tokom globalne zdravstvene krize uvećao opseg svoje globalne informativne strategije, a na društvenim mrežama i zvaničnim medijima sve više zauzima agresivni pristup manipulacijom medija, navodi se u analizi Aliance for Securing Democracy.Kineske diplomate sve češće koriste Tviter za promovisanje zvaničnih stavova pekinga, koji je blokiran u toj zemlji, a velike socijalne mreže su u međuvremenu i deaktivirale mreže naloga koje su prepoznale za deo mreže za dezinformisanje.Istovremeno, zvaničnim kanalima često se i promovišu teorije zavere, poput onih da je američka vojska odgovorna za širenje virusa u sakom Kini, često služeći e Ruskim i Iranskim medijima."Tokom ranih faza (pandemije) zvanične poruke Kine su se fokusirale na ljudske priče i napore koje je Peking preduzimao da bi odgovorio na krizu. Ali kako se virus širio u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama tokom poslenjih meseci, pristup se promenio. Od (kraja februara do kraja marta) 40% najčitanijih članaka državnih medija na društvenim mrežama ticala su se kritika kako je (američki predsednik Donald) Tramp rešavao krizu. Čini se da je ovo jedna od stavki šire informativne strategije Pekinga, koja naglašava haotičnu prirodu demokratskih sistema", navodi se u tekstu.Dodatno, kineski državni mediji i Jutjub kanali direktno i indirektno promovišu poruku kako su Ujguri u Sinkjangu zadovoljni "kampovima za reedukaciju", dok istovremeno kritikuju zapadne medije, koji izveštavaju da se u toj kineskoj pokrajini ljudska prava muslimanske manjine msovno krše, kao propagandu."Dok se informativna strategija Rusije zasniva na odbijanju publike od Zapada, kineski način je promocija pozitivne slike te zemlje i modela upravljanja... (Kina) se trudi da umanji privlačnost demokratskih sistema kao alternativa autoriritarnoj vladavini ili da uspori i omete sposobnost Zapada da podržava demokratski napredak", dodaje se u analizi.

Svet

Koliko će korona kriza koštati centralnu i istočnu Evropu?

Ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa U centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5%, ali bi u velikom broju država bila još gora. U pesimističnijem scenariju, kontrakcija pojedinačnih ekonomija bi mogla da iznosi i čitavih 10%, navodi se u poslednjoj analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).Pozitivan scenario podrazumeva brzo sprečavanje širenja virusa, početak masovnog testiranja populacije i veliki, koordinisan paket mera na celom kontinentu, dok bi negativnasituacija podrazumevala gubitak mogućnosti za spoljno finansiranje ili kolaps zdravstvenih sistema, koje bi izazvala oštre mere štednje.Pojedine države su u najvećem riziku od negativnog scenarija, konkretno Moldavija, baltičke zemlje i Ukrajina, dok bi Zapadni Balkan, Turska i države članice EU u centralnoj Evropi mogle bolje da podnesu krizu.WIIW ocenjuje da će ekonomska kriza trajati između dva i tri meseca, nakon čega će postepeno popuštati.Ključni indikatori za izbegavanje krize predstavljaće individualni kapcaiteti državnih zdravstvenih sistema, prostor za fiskalne ustupke, kao i drugi makroekonomski faktori.Sa druge strane, kriza će u zemljama regiona verovatno izazvati dramatičan pomak ka digitalizaciji ekonomije, zbog čega na duže staze mogu i da profitiraju."Poznato je da Estonija vodi u tom pogledu zato što se dobro poredi sa zapadnoevropskim predvodnicima u skladu... I druge baltičke države i Slovenija takođe imaju prilično dobre rezultate (u oblasti digitalizacije). Interesantno je da Rusija i Kazahstan imaju relativno dobre rezultate po standardima regiona, a čini se da je zapadni Balkan u ovoj oblasti naročito slab", zaključuje se u analizi.

Svet

U Zagrebu počelo testiranje u kolima

Zagrebački Nastavni zavod za javno zdravstvo  „Dr. Andrija Štampar“ testiraće građane na koronavirus dok sede u automobilima, po sistemu 'drive-in', prenosi Al Jazeera Balkans.Upravnica Službe za kliničku mikrobiologiju Jasmina Vraneš kaže je da test koji će se koristiti pouzdan i da se na rezultate čeka oko tri i po sata.„Ovo mobilno uzorkovanje smo nazvali ’drive in’ misleći da će svi građani razumeti i da će doći autom, da će se uzorak uzeti vrlo brzo, a auto nastaviti dalje“, rekla je Vraneš i dodala da deo građana ipak dolazi peške, iako ima automobil.Vraneš kaže da bi valjalo da vozač koji dolazi na uzimanje brisa ima masku. Ukoliko vozač dovozi na testiranje drugu sobu, preporučuje se da ona sedi ukoso od vozača.„Na znak našeg tehničara spušta se staklo, spušta se potom malo maska s nosa i bris je za par sekundi uzet. Ne želimo zadržavanje nego što veću protočnost. Test nije brz, on je najbolji mogući, samo je reč o brzom uzorkovanju“, rekla je Vraneš.Na ovaj način će biti testirani Zagrepčani koji dolaze sa uputom porodičnog lekara ili epidemiologa zbog simptoma ili sumnje da su zaraženi koronavirusom.Ukoliko je nalaz pozitivan, lekar koji je pacijenta uputio obaveštava o rezultatima i epidemiologa, radi preduzimanja potrebnih mera.  

Srbija

Nemačka ekonomija bi ove godine mogla da prođe gore nego 2009.

Nemačka ekonomija bi zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa ove godine mogla da se smanji više nego tokom finansijske krize 2009. godine, javlja Rojters (Reuters).Nemački ministar ekonomije Peter Altmajer rekao je da su tokom nekih meseci moguće kontrakcije veće od 8 odsto.On kaže da je nemačka ekonomija tokom prva dva meseca, pre uvođenja mera za suzbijanje širenja koronavirusa u martu, stajala dobro i da će virus naneti veliku štetu ekonomiji tokom aprila.„Očekujemo da će se ekonomija smanjiti za 8 odsto tokom pojedinih meseci u prvoj polovini godine. Pad o kojem sam govorio će verovatno biti kao u vreme krize banaka i berzi 2008. i 2009, ako ne i gori. To znači da ćemo posle 10 dobrih godina ekonomskog rasta ove godine imati recediju, po prvi put od 2009. godine“, rekao je Altmajer.Nemačka državna razvojna banka KfW objavila je da će se tokom drugog kvartala ekonomija verovatno smanjiti za 10 – 15 odsto.Altmajer kaže da će, ako se tokom godine javi stabilizacija, rezultat na kraju godine biti loš, ali „možda ne toliko koliko se neki ljudi trenutno plaše“.Nemački Institut za ekonomska istraživanja Ifo objavio je da bi autput (količina proizvedenih dobara ili usluga u određenom vremenskom periodu) mogao da se smanji za čak 20 odsto, dok Nemački ekonomski institut smatra da bi mogao da se smanji za 10 odsto. Panel ekomomista koji savetuje vladu objavio je da bi nemačka ekonomija ove godine mogla da se smanji do 5,4 odsto. 

Svet

Život pod koronom: Tel Aviv, Izrael

Kako trenutno izgleda život u Izraelu, priča nam Ana iz Tel Aviva, ona je tamo na postdoktorskim studijama i bavi se neuronaukama na institutu „Vajsman“. Ana je govorila i o grupi za samopomoć, koju je osnovala u Srbiji, na društvenoj mreži fejsbuk, grupa okuplja ljude kojima je potrebna pomoć i volontere, koji tu pomoć nude.U Izraelu nema policijskog časa, ali nije dozvoljeno ići dalje od 100 metara od svoje kuće, osim ako ne ideš na posao. U tih 100 metara može da se prošeta čovek, da izvede dete, prošeta psa ili džogira. Nema zadržavanja sa komšilukom ili bilo kakvog grupisanja i to ljudi poštiju. Čestro se donose nove mere i pooštravaju kao svuda u svetu. Na početku je postojao samo apel da se ne putuje u Kinu ukoliko nije neophodno, a od kraja februara su uvedeni obavezni karantini za ljude, koji ulaze u zemlju. To pravilo ja važilo za ljude koji dolaze iz zemalja gde se virus već uveliko pojavio poput Kine, Italije i Koreje. Oni su išli u obavezan kućni karantin u kome su važila određena pravila, kao na primer da si u obavezi da se izdvojiš u zasebnu sobu, a ako ne postoj mogućnost onda se neko odseli ili se nađe rešenje. Poznajem lično ljude koji su bili u toj situaciji i odlazili su kod roditelja, ako žive sa parterom u manjem stanu. Ljudi su relativno ozbiljno shvatili situaciju.Posle oko sedam dana se proširio obavezan karantin i na one koji dolaze iz drugih zemalja pogođenih pandemijom, poput Nemačke. Tada sam i ja bila u karantinu pet dana jer sam bila na poslovnom putovanju u Nemačku.Oni koji su bili u karantinu su automatski dobijali bolovanje i to je efikasno rešeno, nije potrebno da se nose nikakvi papiri. Ubrzo je uveden dvonedeljni karantin za svakoga ko je ušao u Izrael bez razlike iz koje zemlje dolazi. Ovde veliki broj ljudi putuje i u jednom trenutku je oko 200.000 građana bilo u kućnom karantinu.Jedna od zanimljivih stvari, a to se ovde smatralo nedemokratskom merom,  je da su svima pratili telefone.  Svima koji su imali obavezu da budu u karantinu je otvoreno rečeno da su im tagovani telefoni i da se prati kretanje.Jedna od mera je bila i da su ukinuta odsustva u vojsci, koja je ovde obavezna i za muškarce i za žene, koji sada ne mogu da izlaze iz kasarni i da idu kući vikendom.Takođe, zabranjen je rad restorana i kafića, odnosno nije dozvoljeno okušljanje i rade samo oni u kojima se kupuje za poneti ili se vrši dostava.  Kako je pandemija uticala na zaposlene?Od kada je korona krenula dosta ljudi je otišlo na neplaćeno odsustvo, država ovde ne možeš da sili poslodavce da rade, odnosno da ih teraju u bankrot, ali ni poslodavci nisu u mogućnosti da otpuštaju ljude. Neplaćeno u ovom slučaju ne znači da ljudi ne primaju nikakav novac , sve zavisi od visine zarade, zaposleni prelaze na socijalno i dobijaju  60 do 70 procenata od plate.To su razlike koje postoje u Izraelu i Srbiji i koje vidim u ovim grupama za samopomoć. Ima i ovde ljudi, koji su na granici siromaštva, ali ono što je primetno je da ljudi u Srbiji često mole za hranu po grupama na fejsbuku. Ima samohranih majki bez primanja, nadničara koji sada nemaju posla, a toga ovde nema toliko. U Izraelu rade te organizacije koje obezbeđuju pomoć ugroženim grupama.Vidi se još jedna razlika, baš u toj oblasti proizvodnje i preduzetništva.  Izrael je startap nacija i trenutno su se ljudi koji investiraju u stratapove okupili, pozvali stručnjake iz različitih profesija i donirali sredstva za nove projekte. Jedan od njih je i brzo i lako pravljenje respiratora.Druga stvar je što se pripremaju instituti za testiranje na koronu. Cilj je da se sprovede masovno testiraje i omoijc. Spremaju se PCR mašine u institutima. To ima i Srbija , postoje PCR mašine pa može da se uvede još tih testiranja van torlaka i onih nekoliko stanica gde se to sada radiDa li su zatvorene granice, kakva je situacija u zemljama koje okružuju izrael?Diplomatski odnosi između Iraela i Sirije ne postoje, ista je situacija i sa Libanom, tako da su te granice uvek zatvorene. U normalnim uslovima su otvorene granice sa Jordanom i Egiptom, tako da ljudi često idu da posete Sinaj ili Petru, ali je sada to zatvoreno zbog pandemije, već oko tri nedelje. Kakva je situacija sa verskim zajednicama?Postoji problem sa nekim verskim zajednicama. Oni najreligiozniji, iako njihovi predstavnici u parlamentu pozivaju na odustajanja od nekih obreda, ne slušaju preporuke. Obično žive u manjim mestima, gde su većinska populacija, u Izraelu ih ima oko 300.000 i trenutno je procena da su, u jednom delu grada, u blizini Tel Aviva, skoro svi zaraženi.  Svi koji su bili testirani iz tog dela su pozitivni, a smatra se da je to zgog okupljanja u sinagogi.Oni nemaju pričest i kašičicu, ali imaju nešto što se zove mezuza (mezuzah), u pitanju je mala posuda/kutija, koja se kači na ulazna vrata i u njoj stoji papirć sa tekstom. Običaj je da se poljubi prst i dotakne ta kutijica. Predstavnici vlasti su pozvali da se to ne radi trenutno, ali oni to i dalje rade i smatra se  da će te verske grupe biti opterećujući faktor zdravstvenog sistemaPokrenula si grupu na fejsbuku za samopomoć u Srbiji, koja sada ima preko 15.000 članova, kako je došlo do toga?Grupa je nastala pre nego što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, osnovana je 13. marta. Tada je postojala samo preporuka da se ide u izolaciju i da stariji građani ne izlaze iz kuće.Osnovala sam grupu jer sam čula od prijatelja da je država preporučila da se ostane u karantinu, ali nikakvih daljih logističkih rešenja nije bilo.Grupa je prevashodno nastala iz razloga da poveže komšije, zato se i zove pomoć sugrađanima u karantinu. Kako bi građani kojima je preporučeno da sede kući, mogli da se oslone na svoje komšije da će im doneti sve što je neophodno iz prodavnice ili apoteke. Isto važi za ugrožene grupe poput  ljudi koji imaju hronične bolesti. Ideja je bila da se ljudi inspirišu da ostanu kod kuće, jer ima nekoga ko će im pomoći.Sve se brzo proširilo i u jednom trenutku smo imali veliki broj onih koji traže pomoć, a i onih koji pružaju pomoć. Dosta lepih priča je izašlo iz svega toga. Postoje ljudi koji besplatno daju razne vrste pomoći, psihološku pomoć, časove raznih instrumenata, imamo i neke vrste online pijaca, ljudi koji vrše dostavu proizvoda, zatim one koji kuvaju za one koji nemaju hranu.Čovek je uvek srećan kada vidi da je ta grupa nekome pomogla, a toga ima na dnevnom nivou, a opet sam nekada i tužna, kada čitam te razne priče,poput  ljudi koji usled situacije ne mogu da dobave lekove iz inostranstva.Inače su ljudi odlični, jako su pristojni, nemamo kao administratori većih problema, poštuju se pravila, nema političarenja ili sličnih stvari, samo informacije koje su proverene. Ž