Najnovije

Svet

Atlantic Grupa beleži rast prihoda uprkos korona krizi

Atlantic Grupa je tokom prvog kvartala 2020. godine zabaležila rast prihoda od prodaje od 6,6 odsto, na preko 1.28 milijardi kuna (skoro 169 miliona evra), uprkos globalnoj pandemiji i restriktivnim merama uvedenih zbog COVID-19, navodi se u poslenjem fijskom izveštaju koji je objavila ta kompanija.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) dostigla je rast od 12,1 odsto (ukupno 24 miliona evra) u odnosu na prvi kvartal 2019. godine, dok je u istom periodu neto profit uvećan za 10,6 odsto, na oko 11,8 miliona evra.Istovremeno, kompanija je objavila da će profit koji će biti podeljen deoničarima takođe biti uvečan za oko devet miliona kuna (oko 1,19 miliona evra), odnosno da će osnovna zarada po akciji skočiti sa 24,25 na 26,98 kuna.Nisu sva Strateško poslovna područja (SPP) kompanije podjednako učestvovale u rastu prodaje, a najbolji rezultat ostvaren je u segmentu "Delikatesni namazi", koji je na međugodišnjem nivou uvećan za čak 38,9 odsto. Rastu su doprineli i segmenti "Kafa", "Donat Mg" i apotekarskog lanca Farmacia, što je delomično posledica stvaranja većih zaliha domaćinstava zbog pandemije COVID-19, dodaje Atlantic Grupa.Najveći pad u segmentima poslovanja, od tačno sedam odsto, zabeležio je SPP "Pića", najviše usled pada prodaje brendova Cedevita i Cockta što je posledica zatvaranja HoReCa kanala zbog pandemije."Ukoliko isključimo uticaj izostanka prodaje distribucije vode u galonima, koja je prošle godine dezinvestirana, prodaja ovog područja je pala 3,2 odsto", napominje se u izveštaju.Od strateških distributivnih područja (SDP), u relativnom smislu se najbolje pokazalo SDP "Slovenija", sa rastom prodaje od 13,3 odsto, usled boljeg poslovanja skoro svih brendova, ali najviše zbog bolje prodaje delikatesnih namaza pod brendom Argeta, sveže mlevene pržene kafe pod brendom Barcaffe, vitaminskog instant napitka pod brendom Cedevita i "Smokija".SDP "Srbija" zabeležio je pad prodaje primarno zbog pada prodaje vlastitih brendova u HoReCa kanalu, ali i dela asortimana iz segmenta "slatko i slano"."Važno je napomenuti da su u Srbiji mere prevencije širenja COVID-19 najrestriktivnije u regiji te su, posledično, imale i izraženiji negativan uticaj na poslovanje nego što je to slučaj na ostalim tržištima", naglašava se u izveštaju.Među strateškim prioritetima Atlantic Grupe za predstojeći period, nakon normalizacije trenutne situacije, ističe se fokusirana internacionalizacija brendova Argeta i Donat Mg, što će se odraziti i na unutrašnju organizaciju poslovanja."Tako se s početkom 2020. godine brend Donat Mg izdvaja iz Strateškog poslovnog područja Pića i osniva se Poslovno područje Donat Mg s fokusom na... međunarodno širenje na nova tržišta i jačanje pozicije tog brenda. Također, reorganizira se Globalno upravljanje mrežom distributera (GDAM) s ciljem standardizacije pristupa prema partnerskim distributerima pri čemu se deli u dve manje poslovne jedinice: distribucijsko područje Rusija i novi GDAM, koji će biti fokusiran na internacionalna tržišta na kojima Atlantic Grupa nema vlastitu distribuciju", navodi se u izveštaju.

Srbija

Šehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

U prvih par nedelja pandemije nekoliko banaka je prijavilo pokušaje sajber napada, koji su se odnosili na traženje ličnih podataka i podataka o računima od građana preko SMS poruka, ali nije došlo ni do jedne zloupotrebe, kazao je u intervjuu za Sveonovcu.rs Darko Šehović, specijalni savetnik za bezbednost informacionih sistema u Udruzenju banaka Srbije."Primetili smo da se u vanrednim okolnostima snižava prag pažnje građana kad je bezbednost u pitanju: žele da imaju što više informacija o pandemiji i opasnostima, pa ponekad nepromišljeno kliknu na neki link ili odgovore na poruku misleći da je informacija koja im se servira istinita", kazao je on i dodao da su se napadači posle nekoliko nedelje preorjentisali na druge načine napada jer je javnost na vreme upozorena. On je rekao da je jedan od najčešćih vrsta napada je tzv. „fišing“ – pokušaj da se prevari korisnik i da se od njega izvuku lični, i podaci o bankovnim računima. Ta tehnika spada u socijalni inženjering – manipuliše se poverenjem, i takvi napadi najviše uspevaju. Često su tu poruke u kojima se, navodno za prijatelja, traži pomoć koja i ne mora da bude velika ali se traži na mnogo adresa – mnogi koji žele da pomognu često i ne proveravaju da li je njihov navodni prijatelj zaista u nevolji. Kako je rekao, u skoro 90 odsto slučajeva, korisnik je svestan da je prevaren, ali to shvati tek kad je kliknuo i poslao podatke. O ostalim načinima prevare, pročitajte na sajtu Sveonovcu.rs

Impact Hub

Studio X Ventures: Intro

powered by Sounder Impact Hab Beograd sa partneskom Studio X Ventures u novom podkast serijalu razgovara o startapima iz Srbije i regiona koji pokušavaju da se probiju na svetsko tržište, ali se suočavaju sa predrasudama globalnog ekosistema, koji nove ideje neće finanasirati ukoliko ne dolaze iz San Franciska ili Njujorka. Dobrotvorne i neprofitne organizacije su neiskorišćeni potencijalni izvor finansiranja, koje samo u SAD raspolažu sa oko 400 milijardi dolara.U uvodnoj epizodi, generalna partnerka Studio X Ventures Gaia Montelatići zajedno sa svojim poslovnim saradnicima Nenadom Moslavcem i Bobom Ozbornom, nudi kratak uvid u planove Studio X Ventures u narednom periodu.Studio X Ventures predviđa da će startapi u budućnosti biti demokratičnija i još više specijalizovani. Trenutno su starapi na Balkanu nedovoljno finansirani, a njihov pristup velikim stižištima je ograničen. Tehnički talenat je, sa druge strane, prepoznat i savršeno je vreme da se ideje i proizvodi plasiraju i na strana tržišta.Studio X Ventures je usluga koja pretvara talente u skalabilne biznise na velikim tržištima, tako što startapima koji, zbog svog alteternativnog statusa ili različitosti imaju manje šanse da dostignu svoj puni potencijal, omogućuje pristup alternativnim izvorima ulaganja, savetovanju i usmeravanju.

2020

Credit Agricole: Subvencionisani krediti za poljoprivredu

Crédit Agricole Srbija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede odobrava subvencionisane kredite za poljoprivredu u dinarima sa fiksnim kamatnim stopama od 1 do 3% godišnje.Subvencionisani krediti namenjeni su nabavci poljoprivredne mehanizacije i opreme, repromaterijala, za biljnu ili stočarsku proizvodnju. Osim toga, ove godine, usled poteškoća izazvanih bolešću COVID-19 odobravaju se i krediti  za očuvanje likvidnosti sa fiksnom kamatnom stopom 1% godišnje, na rok do 36 meseci  u maksimalnom iznosu do tri miliona dinara.Ovi krediti se odobravaju poljoprivrednim gazdinstvima, poljoprivrednim domaćinstvima, preduzetnicima, pravnim licima i zadrugama. Kamatne stope za kredite za mehanizaciju iznose  3%, a za sve ostale namene iznose 1% godišnje.  Za povlašćene kategorije u koje spadaju žene nosioci poljoprivrednog gazdinstva, mladi farmeri – do 40 godina starosti i nosioci gazdinstva koja su registrovana na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi odobrava se rok do 36 meseci i kamatna stopa iznosi 1% i za mehanizaciju. Maksimalni iznos kredita za individualna poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike je do 6 miliona dinara, dok za pravna lica on iznosi do 18 miliona dinara. U zavisnosti od namene i ročnosti kredita koja može biti od jedne do pet godina, otplata kredita je moguća u mesečnim, kvartalnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama uz odloženi rok vraćanja glavnice od 12 do 24 meseca.Rok za podnošenje zahteva je 01.11.2020. godine, a bankraski službenici Crédit Agrciole Srbija, specijalizovani za poljoprivredno bankarstvo, su na raspolaganju svim klijentima za savetodavne usluge i detaljnije informacije o ovom programu.

2020

PepsiCo donirao preko 200.000 dolara za zdravstvenu opremu i životne namirnice

Kompanija Marbo Product, deo multinacionalne kompanije PepsiCo koja već 11 godina posluje na tržištima Zapadnog Balkana, uputila je donacije u vrednosti više od 200 000 dolara za potrebe zdravstvenih institucija, ali i građana koji žive u najsiromašnijim opštinama u Srbiji, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj. U saradnji sa Fondom B92, a u skladu sa potrebama Ministarstva zdravlja Republike Srbije donirana su sredstva za nabavku visoko-kvalitetne medicinske opreme. Deo sredstava je usmeren za nabavku hrane i proizvoda za higijenu i zajedno sa proizvodima kompanije Marbo namenjen je ugroženim domaćinstvima najnerazvijenijih opština, kroz aktivnosti Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji (NALED) i Crvenog Krsta Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Zahvaljujući donaciji kompanije Marbo Product nabavljeno je medicinski opremljeno ambulantno vozilo za prevoz pacijenata, koje će biti donirano Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. Kupljena je i oprema za jedinicu intenzivne nege, koja će biti isporučena Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, dok će Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog Centra Srbije biti doniran topli sto za reanimaciju. „Snaga kompanije i potreba za podrškom je sada vidljivija više nego ikada. Od samog početka je bilo jasno da moramo biti deo šireg delovanja, a u cilju zaštite i naših zaposlenih, kao i celokupne zajednice. Kao korporativni građanin, naša uloga i podrška zdravstvenim institucijama i zajednici se ne dovodi u pitanje. Fokusirali smo se na neophodnosti i najvažnije potrebe koje u saradnji sa partnerima sprovodimo i trudimo se da pomoć stigne tamo gde je najpotrebnija.“ istakao je Nenad Miščević, generalni direktor kompanije PepsiCo za Zapadni Balkan. Kompanija Marbo Product podržala je i humanitarnu akciju NALED-a  kojom je obezbeđena donacija od 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava u 20 gradova i opština, a narednih dana biće usmerena i dodatna sredstva korisnicima Narodne kuhinje u Nišu. Kroz saradnju sa Crvenim krstom u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, Marbo će isporučiti više od 200 000 svojih proizvoda.Donirana sredstva deo su pomoći koju je kompanija PepsiCo obezbedila državama širom sveta kako bi se osnažile zajednice u kojima kompanija PepsiCo posluje.

Srbija

Počela provera kolektivnog imuniteta, testirana prva porodica iz Beograda

Počela je provera kolektivnog imuniteta na covid-19 građana Srbije, a u Beogradu je u ponedeljak testirana prva porodica, javio je RTS. Profesorka Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović, vođa studije, rekla je  da je planirano da do kraja juna bude testirano 7.000 porodica.Tatjana Pekmezović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su počela pozivanja porodica za testiranje koje će se raditi narednih dana. Odziv građana je, kaže, zadovoljavajući."Ovakva istraživanja nisu česta u našoj populaciji, ali je to neophodno u ovom trenutku i čvrsta je preporuka SZO, koja je dala metodologiju da bi rezultati bili uporedivi u više zemalja. Trenutno se studije sprovode u mnogim zemljama sveta", rekla je Pekmezovićeva.Neki građani su zabrinuti, a neki imaju strah da će se zaraziti ako dođu na testiranje. Zbog toga se epidemiolozi koji pozivaju građane obučeni da građanima pruže sve relevantne informacije, navodi vođa studije."Oni koji su neodlučni imaju dva-tri dana da razmisle, posavetuju se sa članovi porodice ili izabranim lekarom", navela je Pekmezovićeva.Ukazuje da će se istraživanjem odrediti nivo antitela na virus."Ako ima antitela, znači da je osoba bila u kontaktu sa virusom i da je zaradila imunitet na bolest. Koliko je dugo to vreme, to je nepoznanica i jedno od vrućih pitanja za buduća istraživanja. Ako nema specijalnih antitela na virus, znači da je osetljiva i stalno to mora da ima na umu i da se pridržava preventivnih mera", ukazuje prof. i vođa studije.

Srbija

Pravda za letnje bašte, vlasnici priželjkuju ukidanje komunalne takse

 U poslednje vreme dosta se govori o olakšicama za ugostitelje koji su na gubitku zbog višenedeljnog zatvaranja tokom vanrednog stanja. Neke lokalne samouprave već su donele podsticaje u vezi sa plaćanjem zakupa za letnje bašte i to ukidanjem komunalne takse za kafiće i restorane koji ih koriste. U Beogradu su dobili mogućnost da prošire bašte ako dobiju suglasnost susednog objekta.Očekuje se da će gosti kafića i restorana dosta vremena provoditi upravo u letnjim baštama, a jedan od problema je što odluke o olakšicama za zakup prostora na otovrenom u Beogradu još nema, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Naglašava da je ugostiteljima pomoć svakako potrebna, jer mnogi od njih beleže gubitke već kada im promet padne za 10%. Privrednici, teško plaćaju brojne namete, pa bi im ukidanje jednog od njih dobro došlo.Ono što je za sada poznato je da će zakupci lokala imati olakšice u plaćanju kirije. Oni koji je, na osnovu odluke Grada Beograda, nisu plaćali tokom vanrednog stanja imaju rok od 30 dana da odluče da li će polovinu duga izmiriti do kraja godine ili kroz 12 mesečnih rata naredne 2021. Rajić ocenjuje da će se u pogledu donošenja nekih olakšica kalkulisati i narednih nedelja, dok će ugostitelji uskoro videti da li im se više isplati da lokal zatvore ili da nastave sa radom.Kako je preneo RTS, pored pomoći države u isplati zarada zaposlenima, šabački ugostitelji ohrabreni su i olakšicama od strane gradske uprave. Neće im biti naplaćena komunalna taksa za letnje bašte koja u prvoj zoni košta 25, a u drugoj 22 dinara po kvadratnom metru.Ista odluka važi i u Aranđelovcu. Predsednik opštine, Bojan Radović, izjavio je za Politiku da ugostiteljski objekti koji imaju letnje bašte neće plaćati zakup inače skupog opštinskog prostora. Najavljuje se pomoć i za ostale privrednike i zanatlije u tom gradu.U Užicu, prema onome što se može čuti od ugostitelja, za sada nema sličnih olakšica. Jedna naša sagovornica koja drži kafić kaže da ne dobija nikakve podsticaje od lokalnih vlasti. Nije sigurna ni da li će uzeti pomoć države za plate radnika, jer ne zna da li će ih zadržati do oktobra, što bi bila u obavezi prema pravilima koja su donele republičke vlasti. Za naš portal naglašava da je problem sa radnom snagom jedan od glavnih jer se konobari često menjaju. Kako dodaje, leti je nevolja još veća jer radnici odlaze da rade u Crnu Goru.Čedomir Savković