Najnovije

Srbija

Turističke agencije vraćaju vaučere umesto novca

Više od 100 hiljada turističkih aranžmana koje su uplatili naši građani za proleće je otkazano, a kada prođe vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa oni će moći da se dogovore sa agencijom oko obeštećenja.  "Biće im ponuđeni vaučeri kojima će moći da iskoriste odloženo putovanje ovog leta ili u narednih godinu dana", objašnjava za portal Nova ekonomija Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbij (YUTA).Kako navodi Seničić, sada su otkazana putovanja do 15. maja a šta će se dalje dešavati sa aranžmanima za leto zavisiće od mera države koja je uvela vanredno stanje i zatvorila granice.Povraćaj novca nije "realna opcija" jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane "first minute" aranžmane tek će se videti, dodaje on."Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje", objašnjava Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za one koji su odavno isplanirali i uplatili odmor na pojedinim egzotičnim destinacijama na koje sada ne mogu da otputuju problem je što neće biti obeštećeni."Za destinacije kao što su recimo  Zanzibar ili Maldivi, gde nije proglašeno vanredno stanje, avio kompanije normalno lete, hoteli su spremni za dolaske putnika pa imaju pravo da naplate troškove u slučaju otkazivanja. Ti troškovi padaju na teret putnika, svugde u svetu je tako", objašnjava Seničić.Veliku štetu pretrpeće i domaći hotelijeri jer su u ovoj situaciji otkazani i dolasci stranih turista. Prve procene govore da je šteta skoro tri miliona evra.

Svet

Vođa štrajkača koji su tražili zaštitu od koronavirusa otpušten iz Amazona

Radnik Amazona otpušten je nakon što je organizovao štrajk više desetina radnika zbog loših uslova rada tokom epidemije koronavirusa, piše američki magazin Forbes.Kristijan Smols, pomoćnik menadžera u Amazonovom njujorškom skladištu na Staten Ajlendu, predvodio je više desetina radnika koji su napustili skladište tražeći da se ono zatvori i steriliše, nakon što je barem jednom radniku testom potvrđen koronavirus a rad nije obustavljen.Radnici su tražili i da se svim radnicima omogući plaćeno bolovanje, a ne samo onima kojima je potvrđen koronsvirus i onima u karantinu.Manje od dan nakon štrajka, Amazon je saopštio da je Smols otpušten jer nije ostao kod kuće nakon kontakta sa radnikom koji je pozitivan na koronavirus. Kompanija tvrdi da je on ugrozio druge radnike jer nije ostao kod kuće na neplaćenom odsustvu.Smols je za televiziju CNN izjavio da način njegovog otpuštanja i razlozi koje je Amazon pružio govore da kompaniju "ljudi ne zanimaju". Takođe, on je na Tviteru demantovao da je bio u kontaktu sa bolesnim radnikom. Smols kaže da je samo pet minuta razgovarao sa koleginicom koja je "nosila masku i rukavice".Koronavirus registrovan u više Amazonovih skladišta, radnici štrajkuju

Svet

Slovenački poljoprivrednici svoje proizvode prodaju i putem aplikacije

Slovenačka informatička Dominatus napravila je onlajn platformu-aplikaciju za prodaju poljoprivrednih proizvoda, piše slovenački list Delo.Ova ljubljanska firma odlučila se na takav korak jer mnoga poljoprivredna gazdinstva u centralnoj Sloveniji ne mogu na pijace zbog mera protiv širenja koronavirusa.Na platformi Go2Farms lokalni poljoprivredni proizvođači i gazdinstva koji nemaju svoj veb-sajt mogu besplatno predstaviti svoju ponudu.Povrtari u strahu da će im ceo rod propasti zbog vanrednog stanjaEvropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa "Pružaoci usluga mogu besplatno da se registruju i prijave trenutnu ponudu na platformi, dok kupci sa samo nekoliko klikova mogu na karti pronaći gazdinstvo u svojoj blizini, ponudu hrane i podatke za kontakt", kaže idejni autor projekta Jure Adlešič, koji namerava da platformu razvija i nakon krize zbog koronavirusa.Adlešič kaže da platforma predstavlja podršku slovenačkim poljoprivrednicima, kao i celokupnoj slovenačko privredi, jer koristi ima i prerađivačka industrija. On smatra da Go2Farms potrošačima omogućava pristup hrani koja je zdravija od uvezene i ukusnija, koja je ekološki prihvatljivija, donosi veću samodovoljnost, a potrošaču omogućava da skloni iz gužve u tržnim centrima."To ostavlja više novca kod kuće, a istovremeno postajemo više samodovoljni, što je situacija u kojoj se sada nalazimo", rekao je Adlešič i dodao da ne treba zaboraviti ni pozitivan uticaj na životnu sredinu.Trenutno se na platformu prijavilo više od 100 poljoprivrednika. Suvlasnik Dominatusa Uroš Okorn nije očekivao toliki odziv."Ovo je ludo, jer moramo da proverimo svako gazdinstvo. Tokom pola dana, u ponedeljak smo dobili 600 lajkova... Izgleda da ljudi ostaju kod kuće", rekao je Okorn.Poljoprivrednici širom evrope upozoravaju da će im rod propasti, uglavnom zbog zatvaranja tržnica i pijaca, ali i zbog ograničenja kretanja koji je usled epidemije koronavirusa na snazi u velikom broju država.

Srbija

A11: Propisi o vanrednom stanju odstupaju od Ustava

Srbija nije imala potrebu da uvodi vanredno stanje i da građanima ograničava ustavna prava, a rizike od širenja COVID-19 je mogla da tretira Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima, navodi se u najnovijoj analizi Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.Ta nevladina organizacija navodi da Uredba o merama za vreme vanrednog stanja i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije nisu na jasan način označile od kojih se to Ustavom garantovanih ljudskih prava odstupilo, niti da li u odnosu na ta odstupanja i potencijalne povrede postoji mogućnost sudske zaštite. "Ova dva nova propisa ne pružaju adekvatan odgovor na pitanje da li je i zašto je uvođenje vanrednog stanja... bilo opravdano, neophodno i legitimno", navode u A11.Dodaje se i da su navedeni propisi neprecizno definisani, da ne pružaju obrazloženje zašto je bilo koja od mera uvedena u odnosu na određene kategorije stanovništva, kao i da ne ostavljaju mogućnost pojedincima se pravnim putem zaštite."Uvođenjem vanrednog stanja i pratećim propisima odstupilo se kako od prava na slobodu kretanja, tako i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti", navodi A11 pozivajući se na presude Evropskog suda za ljudska prava i odluke Komiteta za ljudska prava.Navodi se i da je Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije propisano da se za isto delo učinilac može kazniti i u prekršajnom i u krivičnom postupku, princip od kog se po Ustavu "ne može odstupiti ni u kom slučaju".A11 takođe upozorava da Srbija nije ni obavestila depozitare međunarodnih ugovora koje je potpisala o odstupanjima od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, "što dodatno otvara prostor za pravnu nesigurnost i potencijalno dodatna ograničenja ljudskih prava o kojima građani nisu još uvek obavešteni". "Uz puno razumevanje složenosti situacije prouzrokovane borbom protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19, pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno pristupi izmenama važećeg pravnog okvira uspostavljanjem mehanizama za zaštitu ljudskih prava od kojih se odstupilo", zaključuje se u saopštenju. 

Svet

Hoteli u Hong Kongu kao ‘all inclusive’ karantini

Hoteli u Hong Kongu nikada nisu bili prazniji, popunjenost kapaciteta je tek na petini pa su se mnogi hotelijeri okrenuli novom trendu, smeštaju osoba u karantin.Zabeležni broj zaraženih u Hong Kongu je trocifren, ali potreba za karantinskim prostorom ide i do nekoliko desetina hiljada ljudi, naročito onih koji u Hong Kong dolaze iz inostranstva. Mnogi od njih umesto osnovnih uslova u karantinu traže mnogo bolju uslugu, piše Seebiz.Hoteli u okviru ove usluge nude boravak do dve nedelje, celodnevni smeštaj u sobama, pun pansion sa dostavom u sobu, 24 časovnu dostupnost medicinske službe na poziv i bolje zabavne sadržaje u sobama. Ovakva usluga naziva se “all inclusive karantinski smeštaj”.Cena ovog paketa u hotelu sa recimo četiri zvezdice kreće se od 889 dolara za 14 dana što je otprilike polovina njihove uobičajene cene smeštaja. Hoteli procenjuju da bi ovakav način rada mogao dati rezultate jer mnogi koji bi i mogli da organizuju karantin u svojim domovima se pre odlučuju za hotel kako ne bi preneli zarazu na članove porodice. “Best Western” hotel u Hong Kongu je nakon ove ponude uspeo da podigne popunjenost na 30 odsto u martu.

2020

Filip Moris donirao 400.000 evra vrednu medicinsku opremu

Kompanija Filip Moris je zdravstvenim centrima u Srbiji donirala oko 400 hiljada evra vredne laringoskope, infuzione pumpe, pacijent monitore, aspiratore i aparati za inhalacionu sedaciju, prenosi agencija Beta.Ovo je do sada jedna od najvećih korporativnih donacija upućenih na poziv Vlade Srbije u borbi protiv epidemije koronavirusa, navodi se u saopštenju.Spisak ove neophodne opreme za donaciju medicinskim centrima, u kojima su zbrinuti pacijenti oboleli od COVID-19 formiran je na osnovu dogovora sa nadležnim institucijama koje prate potrebe za najneophodnijim sredstvima za lečenje.Svi koju žele da upute humanitarnu pomoć ili imaju pitanja u vezi sa potrebama za upućivanje pomoći, mogu se obratiti na ironfriendship@gov.rs i telefone +381 64 8350 478 i +381 11 292 7499.Detalji o prijavi za akciju "Budi volonter" koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada Srbije dostupni su na sajtu www.budivolonter.gov.rs#BudimoSolidarni

Srbija

Predstavljen paket za pomoć privredi vredan 5,1 milijardi evra

Ministar finansija SIniša Mali objavio je danas da će paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom biti vredan 5,1 milijardu evra (608,3 dinara), što je polovina godišnjeg državnog budžeta i 11% bruto-domaćeg proizvoda (BDP).On je na konferenciji za novinare je naveo da su mere pretežno namenjene očuvanju postojećeg nivoa zaposlenosti i kao pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.Finansiranje mera će se vršiti iz postojeće budžetske rezerve, zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu kapitala, ali Mali nije rekao kakva će raspodela ovih troškova, odnosno koliko će koji od naveddenih izvora učestvovati u finansiranju paketa.Prva mera tiču se poreske politike i za njih će biti namenjeno 1,3 milijade evra, putem odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose u periodu trajanja vanrednog stanja a ne manje od tri meseca, odlaganje plaćanja poreza na dobit u drugom kvartalu tekuće godine i oslobađanje od plaćanja PDV-a za sva preduzeća koja su na neki način donirali zdravstvenim naporima za kontrolu bolesti.Država će te obaveze početi da naplaćuje od januara 2021. godine, a privredni subjekti će ovako nastala dugovanja moći da isplate u 24 mesečne rate.Drugi paket mera se odnosi na direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja, kako Mali navodi, zapošljavaju 900.000 ljudi u Srbiji. Ta preduzeća će dobiti za sve svoje radnike po tri mesečne plate u minimalnom iznosu, odnosno oko 90.000 dinara po zaposlenom direktno na račun. Prva "rata" te pomoći se može očekivati sredinom maja.Takođe, za zaposlene u velikim preduzećima koji su usled krize dobili otkaz, država će plaćati 50% plate za osiguranje od nezaposlenosti, obzirom da su poslodavci dužni da barem tri meseca uplaćuju 60% prethodne plate.Kao treće, država će kroz Fond za razvoj izdvojiti 2,2 milijarde evra za direktnu podršku likvidnosti sistema, koji će se plasirati putem jeftinih kredita privredi, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, po kamatnoj stopi od 1%.Mali je rekao i da se trenutno sa komercijalnim bankama prekovara o garantnim šemama u iznosu od dve milijarde, putem kog bi država garantovala vraćanje kredita za obrtna sredstva i likvidnost. Svi programi će se promenjivati samo na preduzeća koji od početka vanrednog stanja nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, a ministar nije isključio mogućnost dodatne pomoći pojedinačnim sektorima koji su najteže pogođeni krizom "bilo da su to ugostitelji, povrtari, mlekari". Srbija će "nakon krize", kroz četvru meru, svakom punoletnom građaninu isplatiti bespovratnu pomoć od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, što će državu koštati oko 700 milijardi dinara.Kompanijama će biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, a država će u njih potencijalno investirati kada bude videla ponudu ovih hartija od vrednosti, dodaje Mali. Ministar je najavio i skoru promenu regulative koja bi preduzećima omogućila ovaj vid finansiranja u budućnosti.Na konferenciji je takođe rečeno da su privrednici, ekonomisiti i različita poslovna udruženja davali preporuke, a da je 90% najvažnijih uvršteno u paket mera.Mali je podsetio da ovo nisu jedini mere koje je Srbija preduzela u trenutnoj zdravstvenoj krizi, pored penzija, moratorijuma na otplatu kredita i povećanja plata zdravstvenim radnicima, dodao je da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata ili  otpuštanja, kao i da će država "poštovati sve obaveze prema privrednim subjektima iz postojećih ugovora",Mali je kazao da očekuje da sa ovim merama Srbija "nakon završetka krize u što kraćem vremenu stane na noge i nastavi da raste po stopama kakve su bile pre par nedelja".

Svet

Korona ukopala globalni turizam

Zbog pandemije koronavirusa broj turističkih putovanja u svetu smanjiće se za najmanje 20 do 30 odsto, u odnosu na rekordnu 2019. godinu. Svetska turistička organizacija procenjuje da i ovakve prognoze treba uzimati sa oprezom imajući u vidu još uvek prilično neizvesnu prirodu trenutne krize. Prošle godine svetski turizam beležio je rekorde, svetom je putovalo1,5 milijardi turista. Smanjenje međunarodnih turističkih dolazaka od 20 do 30 odsto značilo bi pad prihoda od turizma za 300 do 450 milijardi dolara, što je skoro trećina prihoda ostvarenih u prošloj godini."Tako bi koronavirus mogao uticati na promet u svetskom turizmu u narednih nekoliko godina, jače nego što je to bio uticaj ekonomske krize 2009. godine kada je zabeležen pad od 4 odsto međunarodnih turističkih dolazaka ili na epidemiju SARS-a kada je pad bio tek 0,4 odsto, navode u Svetskoj turističkoj organizaciji. Stručnjaci podsećaju i da je upravo turizam jedan od najpogođenijih sektora zbog koronavirusa. 

Svet

Fijat želi da otvori fabrike u Italiji

Fabrika automobila “Fijat Krajsler” želi da nastavi proizvodnju u tri fabrike u Italiji već od naredne nedelje ako za to dobije dozvolu Vlade. Predstavnik sindikata metalskih radnika Đanluka Fiko...

2020

NLB Banka donirala „Torlaku“ laboratorijski materijal

NLB Banka je donirala laboratorijski materijal Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", koji je do sada bio jedina institucija koja radi testiranje na korona virus u Srbiji, sa željom da da doprinos sprečavanju širenja korona virusa, navodi se u saopštenju ove banke. „Proteklih dana smo u medijima imali priliku da vidimo poruke zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije, koji ukazuju na veliki značaj testiranja u cilju usporavanja i zaustavljanja širenja korona virusa. S obzirom na to da je i predsednik Republike Srbije najavio promenu pristupa u borbi protiv korona virusa, koji podrazumeva veći broj testiranja, odlučili smo da damo doprinos tim naporima i donirali laboratorijski materijal koji će omogućiti Institutu „Torlak“ da u narednim danima realizuje što veći broj testiranja“, rekao je povodom donacije Institutu „Torlak“ Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke. Greganović je dodao da je banka u proteklim danima realizovala niz mera za zaštititu zdravlja svojih zaposlenih i klijenata, omogućila rad od kuće za svoje zaposlene, reorganizovala rad ekspozitura i unapredila sisteme dezinfekcije svih poslovnih prostorija.

Srbija

Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervama

Od izbijanja korona krize, svakih sedam dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane Srbije da imamo više novca nego druge zemlje, da su javne finansije u dobrom stanju i da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i rezervi zlata. Time se kod običnog građanima stvara utisak da se za zlatom i deviznim rezervama, u krizi kao što je aktuelna. može posegnuti po potrebi i novac trošiti za povećanje plate lekara i ostale potrebe budžetskih korisnika.  "Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji", kazao je predsednik Srbije ponovo preksinoć u gosotvanju na TV Prva.Međutim, zlato koje je deo deviznih rezervi ni u kom slučaju ne mogu koristiti za potrebe budžeta Srbije. Niti o sudbini zlata odlučuju predsednik Srbije i Vlada Srbije."Ukazujemo da za finansiranje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija ne mogu da se koriste, niti se koriste devizne rezerve Republike Srbije, navela je NBS u odgovoru na pitanje Nove ekonomije.NBS navodi da je Zakonom o Narodnoj banci Srbije, između ostalog, regulisano i upravljanja deviznim rezervama.Članom 50. Zakona, propisano je da Narodna  banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.Kako je navedeno na sajtu NBS, devizne rezerve NBS se NE MOGU koristi za:- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu), - kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),- kao zaloga za neke druge kredite,...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.Na samom sajtu NBS se navodi da devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocimaIz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;- održavanje stabilnosti kursa dinaraStabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;- održavanje stabilnosti bankarskog sistemaBanke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih krizaVisok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvomImajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.Ukupne bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile su 14,7 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka) iznosile 13,45 milijardi evra. Od toga, više od 30 tona je u zlatnim polugama čija je vrednost  1,45 milijardi evra. Činjenica je da je NBS poslednjih godina kupovala zlato, a intenzivno u poslednje dve godine, upravo da bi se spremila za teška vremena i potencijalno novu ekonomsku krizu. Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS za Novu ekonomiju u aprilu 2019.Rumuni traže da im se vrati zlato, a evo gde se čuvaju rezerve Srbije Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku.Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

2020

Mlekara Šabac donira dodatnih 100.000 evra, preusmerenih iz budžeta za marketing

Mlekara Šabac ulaže 100.000 evra u donacije umesto da novac uloži u promociju novih proizvoda – voćnih jogurta, koje je nedavno lansirala na tržište.„Ova inicijativa dolazi od naših zaposlenih, u vreme pandemije virusa COVID – 19 i pokazuje želju Mlekare Šabac, da pružimo neku vrstu sigurnosti i oslonca onima koji su najugroženiji, kao i da pokažemo solidarnost u ovim teškim trenucima. Do sada smo donirali 8 hiljada litara dugotrajnog i Poppy čokoladnog mleka, kao i više od 10 tona ABT jogurta, voćnih jogurta, A La Kajmaka, Mediteraneo sira – morska so i Sirko mlečnog namaza. U svemu ovome nam pomažu Banka hrane Beograd, putem koje je već distribuirano 5000 paketa za najugroženije Beograđane, Crveni krst Novi Beograd, Privredna komora Srbije i drugi. U toku je podela i 270 poklon paketa za zaposlene na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kao i 100 poklon paketa za penzionere Mlekare Šabac“, izjavila je Ivana Stevanović, direktorka Marketinga Mlekare Šabac.Iako je delatnost Mlekare Šabac već više od 70 godina na tržištu Srbije vezana za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, Mlekara je angažovala firmu iz Šapca da uslužno proizvede 10 000 maski za lice koje će Mlekara Šabac donirati za Vojsku Srbije, čija je uloga danas od izuzetne važnosti tokom sprovođenja vanrednog stanja.Zato što se ponašamo #odgovorno uveli smo sve preporučene mere zaštite i pratimo preporuke Vlade Republike Srbije, podržavamo zaposlene, privredu od proizvođača sirovog mleka do proizvodnje u fabrici, preko distribucije i redovnog snabdevanja tržišta. Kao i u redovnim uslovima, proizvodni proces u Mlekari Šabac je postavljen na takav način da svi naši proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, budu potpuno sigurni i zdravstveno ispravni za sve naše kupce.

Srbija

Kupovina preduzeća mora da se prijavi, ali nema kazne za kršenje rokova

Kompanije su i dalje dužne da republičkoj Komisiji za zaštiti konkurencije tokom vanrednog stanja podnose prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, ali trenutno ne mogu snositi posledice svog kršenja rokova koji su propisani zakonom, navodi se u saopštenju.Dodatno, preduzeća ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima vezanih za sektorske analize.Takođe, rokovi koje Komisija ima za preduzimanje upravnih radnji vezanih za okončanje postupka ili za odlučivanje u istim postupcima, a koji ističu za vreme vanrednog, smatraće se isteklim kad 30 dana nakon prestanka vanrednog stanja.Dostavljanja dokumenata u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, kao što su rešenja, zaključaci kojima se okončava postupak, zaključaci o zaštiti podataka, a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se izvršenim 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja."Stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima ili drugim nalozima Komisije... uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. Pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te (ih) Komisija poziva da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja", dodaje se u saopštenju.- učesnici na tržištu Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.

Svet

Južna Koreja građanima isplaćuje pomoć, ali ne najbogatijima

Južna Koreja će svojim građanima pružiti novčanu pomoć hitnim gotovinskim isplatama, javlja Rojters.Predsednik Južne Koreje Mun Dže-in izjavio je da će država novčanu pomoć pružiti svim porodicama, izuzev najbogatijima, i da će radi olakšanja posledica epidemije koronavirusa u aprilu biti donet novi, dopunski budžet.On je nakon hitnog sastanka sa kreatorima ekonomske politike rekao da će sva domaćinstva osim 30 odsto najbogatijih dobiti novčanu pomoć od milion korejskih vona (740 evra), što ukupno iznosi oko 9,1 hiljada milijardi vona (više od 6 i po milijardi evra), kao „hitnu isplatu zbog prirodne nepogode“.  „Građani su dovoljno propatili zbog koronavirusa i svi zaslužuju da budu nagrađeni za bol koji su podneli i učešće u naporima za prevenciju“, rekao je Dže-in.Korejski zvaničnici su izjavili da će parlamentu u aprilu predstaviti novi budžet sa dodatnih 7,1 hiljada milijardi vona (5 milijardi i 251 milion evra) i da će neka mala i srednja preduzeća biti izuzeta od plaćanja računa za komunalne usluge.Ministar finansija Hong Nam-ki rekao je da će vlada morati da izda obveznice za pokriće deficita kako bi barem delimično finansirala drugi budžet.Južna Koreja je uglavnom uspela da kontroliše epidemiju koronavirusa i dobila je pohvale iz sveta za sveobuhvatno testiranje.