.jpg){kind=small}
Najnovija mera doneta u borbi protiv pandemije koronavirusa glasi da je građanima zabranjeno kretanje od 13 časova u subotu 4. aprila, pa sve do 5 ujutro u ponedeljak 6. aprila. Evo kako izgledaju ulice u B...
.jpg){kind=small}
Od početka epidemije koronavirusa, Srbija se suočila sa nedostatkom respiratora i počela nabavku. Nejasno je iz kojih se sve sredstava respiratori nabavljaju, o čemu svedoči i izjava predsednika Srbije sredi...
Stručnjaci smatraju da je pandemija koronavirusa potpuno promenila obrasce psihologije potrošača širom sveta, a složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju buduća predviđanja stanja na tržištu, piše South China Morning Post.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da globalna finansijska kriza 2009, teroristički napad 11. septembra 2001, kao i Velika depresija koja je počela 1929, daju neke naznake o tome kako i kada bi globalna potrošnja mogla da se oporavi. Ali složenost krize, njena snaga i broj varijabli otežavaju predviđanja u vezi sa njim."Pandemija koronavirusa je potpuno promenila obrasce ponašanja potrošača širom sveta. Ljudi se plaše, a kada se ljudi plaše prelaze na modus preživljavanja", kaže psiholog iz Los Anđelesa Džesi Garsija, koji je i izvršni direktor konsultantske kompanije My Marketing Auditors.Profesor psiholohije na američkom Univerzitetu Vajdner u Pensilvaniji Ros Stajnman ocenjuje trenutno ponašanje onlajn potrošača kao "frenetično"."Potrošači osvežavaju i osvežavaju i osvežavaju veb-sajtove kako bi obezbedili vreme dostave namirnica, kupili toalet papir iz uobičajenog hipermarketa i napabirčili pirinač i supu u konzervi na Amazonu". On smatra da porast broja zaraženih samo doprineti ovakvom ponašanju potrošača."Izražen skok slučajeva zaraze koronavirusom samo će pojačati tu frenetičnost", kaže Stajnman.Vanredni profesor primenjene psihologije na hongkongškom Univerzitetu Lingnan Viki Jung smatra da se pravljenje zaliha u strahu može se objasniti konceptom "informacionog konformiteta"."Kada ljudima nedostaju saznanjai i kada se nalaze u neizvesnoj situaciji, oni teže tome da prate ponašanje grupe i slepo se toga pridržavaju, ali kada dođu do više informacija, oni razmotre situaciju i panika polako nestane. Tokom ove pandemije, ljudi su pretežno nervozni i zabrinuti jer osećaju da im je nestao osećaj kontrole", kaže Jung.Stručnjaci za ponašanje potrošača kažu da pandemija, za razliku od novijih globalnih kriza kao što su teroristički napadi 11. septembra 2001, nije u tolikoj meri jedan snažan šok u sistemu, već je više izvor zabrinutosti koji bi mogao da se povuče i ponovo pojavi."Možda ćemo morati da sve ponovo zatvorimo u oktobru ili avgustu. I to bi moglo da traje godinama. Što se više puta to desi, to će više štete biti po plutajuću psihologiju potrošača", kaže ekonomista pri američkom Državnom univerzitetu u Mičigenu Čarli Balard.Osim toga, u odnosu na finansijsku krizu 2009. i Veliku depresiju, kada je najveća šteta u početku bila koncentrisana u finansijskom sektoru, tokom ove krize je cela ekonomija stala u isto vreme, sa drastičnim posledicama po zaposlenost i potrošnju."Tačno koliko vremena će trebati da se ponašanje potrošača vrati u normalu zavisi od psihološke otpornosti svakog pojedinca, uključujući i koliko brzo može da se prilagodi promeni, koliko je optimističan i da li može da primeni strategije da povrati osećaj kontrole", ocenjuje Viki Jung.Neki stručnjaci čak smatraju da će se zbog pandemije ponašanje potrošača možda trajno promeniti. Andreas Kapes, predavač na londonskom Univerzitetu Siti, misli da je „malo verovatno“ da će se ljudi vratiti životu kakav je ranije bio kada se pandemija završi: "Sada nas kriza tera da promenimo ponašanje i možda ćemo shvatiti da nam novi način više odgovara".
Sakupljačima sekundarnih sirovina preti zaraza koronavirusom jer nemaju zaštitnu opremu prilikom direktnog kontakta sa otpadom koji građani odlažu. Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) apeluje na sve solidarne građane koji u malim šivaonicama šiju zaštitne maske, da doniraju delić te zaštitne opreme i sredstava za ličnu higijenu sugrađanima koje je, kako kažu, država prekrižila i učinila nevidljivim.“Sakupljači sekundarnih sirovina nisu prepoznati od države kao radnici, pa ne ostvaruju nikakva prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Nemali broj njih nema ni socijalnu niti zdravstvenu zaštitu jer nema ko da ih posavetuje kako da to ostvare. Zato često dolaze u situaciju da kada se razbole od raznih infektivnih bolesti tek prilikom odlaska u bolnicu saznaju da nemaju zdravstveno osiguranje koje bi pokrilo troškove lečenja, navodi se u saopštenju ZSF-a.Apeluju na građane i da olakšaju prikupljanje plastične ambalaže tako što bi je razdvojili i posebno odložili, a gradsko preduzeće “Čistoću” da ne sklanja tu ambalažu koja je jedini izvor prihoda nekim porodicama.U budućnosti bi, kažu, trebalo inicirati postavljanje dostupnih, a ne kao sada zaključanih pet kontejnera i organizovanje sakupljača sekundarnih sirovina da budu prepoznati kao radnici nadničari.
Građani Evrope možda imaju i previše informacija tokom pandemije koronavirusom, ali je novinarstvo na Starom kontinentu višestruko pogođeno udarom ove zarazne bolesti.Novinarima je ograničeno kretanje, kao i pristup događajima, zvaničnicima, političarima i informacijama, piše EUobserver. U isto vreme, mediji gube prihode od oglašavanja jer se kompanije već spremaju za ekonomski pad. Novinari dobijaju otkaze ili im se smanjuju plate, a nalaze se pod sve većim političkim pritiskom."Situacija će za novinare postati vrlo teška", rekao je za EUobserver Tom Gibson iz Odbora za zaštitu novinara, ali je, kako kaže, uloga novinara tokom pandemije ključna u prenošenju proverenih informacija.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen upozorila je da je sada važnije nego ikad da novinari obavljaju posao slobodno i precizno, kako bi se suprotstavili dezinformacijama i omogućili građanima da imaju pristup najvažnijim informacijama.Britanski "Gardijan" procenjuje da će novine u Velikoj Britaniji izgubiti 57 miliona evra ako pandemija potraje sledeća tri meseca, jer oglašivači odbijaju da njihove reklame budu uz priče o pandemiji. Prihodi od oglašavanja mnogih američkih portala smanjeni su i do 50 odsto. I nisu problem samo oglašavanje i ekonomske posledice.Međunarodne organizacije koje se zalažu za slobodu medija uputile su pismo Savetu Evrope tražeći da pomogne u zaštiti slobodnog protoka informacija. Nevladina organizacija “Reporteri bez granica” upozorila je da cenzura tokom pandemije koronavirusa nije unutrašnje pitanje."Kontrola informacija u određenoj zemlji može imati posledice širom planete, a danas smo žrtve upravo toga", izjavio je generalni sekretar ove organizacije Kristof Delor podsećajući da su dva epicentra pandemije bili Kina i Iran, gde mediji nisu mogli da ispune svoju dužnost informisanja javnosti.
.jpg){kind=small}
Pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog pandemije koronavirusa koja je dovela do ekonomske krize bez presedana, zatražilo je više od 90 zemalja, kaže šefica te finansijske institucije Kristalina Georgijeva. Najteže su pogođene ekonomije u razvoju i rastuće ekonomije, a njihovi gubici su skoro 90 milijardi dolara."Nikada u istoriji MMF-a nismo svedočili zaustavljanju svetske ekonomije", rekla je Georgijeva na online konferenciji za medije, zajedničkoj sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.Svet je, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, u recesiji i sada je mnogo gore nego tokom svetske ekonomske krize 2008.godine.MMF će iskoristiti svoje rezerve za vanredna stanja od bilion dolara kako bi pomogao pogođenim ekonomijama, naročito afričkim zemljama, koje bi inače morale da biraju između borbe protiv koronavirusa i toga da prehrane stanovništvo.Svetska zdravstvena organizacija pozvala je zemlje da suspenduju naplatu medicinskih usluga i osiguraju besplatno testiranje i zdravstveno osiguranje za zaražene koronavirusom.
Srbija će se prijaviti za sredstva iz Fonda solidarnosti EU za borbu protiv koronavirusa, koji mogu da koriste države članice EU i one koje pregovaraju o članstvu, saznaje portal European Western Balkans (EWB). EWB-u je iz Kabineta ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović potvrđeno da postoji kontakt sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku Evropske komisije, koji upravlja Fondom."Započete su aktivnosti na pripremi aplikacije koja će biti upućena u skladu sa procedurama i rokovima koje predviđa usvojen tekst Uredbe", saopštio je Kabinet.Kabinet podseća da je iz Fonda solidarnosti EU 2015. godine nakon poplava isplaćeno bespovratnih 60,2 miliona evra, koji su iskorišćene za obnovu.Evropska unija izmenama Uredbe o Fondu solidarnosti proširila opseg sredstava i na vanredne situacije u javnom zdravlju. Ranije su bila dostupna samo u slučajevima prirodne katastrofe. Ovako izmenjena Uredba stupila je na snagu 30. marta.U skladu sa njom države pogođene pandemijom koronavirusa mogu da apliciraju za sredstva za nabavku medicinske i zaštitne opreme, kao i za negu i posebnu pomoć ranjivim grupama. Svaka zemlja će dobiti sredstva bez obzira na redosled prijavljivanja.Predviđeni troškovi suzbijanja krize moraju biti veći od 1,5 milijardi evra ili 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka države koja želi da aplicira. Sredstvima iz Fonda solidarnosti biće pokriveno 2,5 odsto iznosa ispod te granice, kao i 6% iznosa iznad nje.O prijavama država, koje se mogu podneti jednom, odlučivaće Evropski parlament i Savet EU.Država kojoj sredstva budu dodeljena moraće da ne kasnije od šest meseci posle isteka osamnaestomesečnog perioda, tokom kojeg sredstva moraju biti upotrebljena, u posebnom izveštaju prikaže načine na koje je sredstva potrošila.Države se mogu prijaviti do 24. juna.
Nemačka će olakšati mere ograničavanja kretanja ljudi, uvedenih zbog epidemije koronavirusa, kako bi omogućila stranim radnicima da uđu u zemlju radi berbe voća i povrća na farmama, piše Euractiv.Nemački farmeri i prerađivači povrća ranije su upozoravali da bi takve restrikcije onemogućile hiljadama sezonskih radnika da obave žetvu i setvu na nemačkim farmama, što bi moglo da dovede do manjih prinosa i viših cena. Većina sezonskih radnika u Nemačku dolazi iz istočnih zemalja EU, kao što su Poljska, Rumunija i Bugarska.Ministarstvo poljoprivrede Nemačke saopštilo je da je postiglo dogovor sa ministarstvom unutrašnjih poslova da omogući ulazak 40.000 sezonskih radnika u zemlju u aprilu, i još 40.000 u maju."Danas smo našli pragmatično rešenje fokusirano na cilj koje zadovoljava opravdana preduslova – zaštitu infekcije s jedne, i obezbeđenje žetve s druge strane", rekla je ministarska poljoprivrede Julija Klekner.Radnici bi trebalo da dođu vazdušnom linijom umesto autobusom, radi zaštite od koronavirusa.Oni će, između ostalog, biti pregledani i tokom obavljanja radova biće udaljeni jedan od drugog tokom radova. U smeštaju namenjenom za njih boraviće duplo manji broj ljudi.Ministarstva su saopštila da će pokušati da privuku još 10.000 ljudi iz Nemačke da obavi radove na farmama, uključujući nezaposlene, studente, one koji traže azil i ljude koji su privremeno otpušteni sa drugog posla.Evropska komisija je ranije pozvala zemlje EU da omoguće kretanje sezonskim radnicima, kojih tokom sezone ima na stotine hiljada, uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja koronavirusa.
Potražnja na svetskom nivou za zaštitnim maskama, neophodnim tokom pandemije koronavirusa pretvorila je ovo tržište u "Divlji zapad", gde su Sjedinjene Američke Države često spremne da ponude v...
Društvena mreža Tviter nedavno je objavila da je nedavno ugasila ukupno 8.558 naloga botova Srpske napredne stranke.Povodom toga, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević kaže za Novu ekonomiju da se, iako se to ne može sa sigurnošću utvrditi, Tviterova objava može smatrati dokazom da nekoliko hiljada ljudi zaposlenih u državnim preduzećima rade i kao botovi za Srpsku naprednu stranku."Možemo pretpostaviti da se oni plaćaju iz budžeta", kaže Radosavljević.Ako je svaki od 8.558 blokiranih botova primao samo minimalac, to je sa porezima i doprinosima minimalni godišnji trošak od 43 miliona evra.Radosavjević smatra da mera koju je preduzeo Tviter neće imati efekat na duže staze, jer su ti isti ljudi ostali na radnim mestima i da će i dalje paralelno botovati za SNS."Nisu oni nestali, ti ljudi su ostali. Promenili su profile i dalje primaju platu iz budžeta", ocenjuje Radosavljević. On takođe smatra da to predstavlja "reprezentativni rizik za zemlju", jer se Srbija u Tviterovoj objavi našla uz zemlje poput Saudijske Arabije.Radom botova SNS na Tviteru bavila se i američki Univerzitet Stenford, koji je objavio analizu njihovog rada.Internet opservatorija ovog univerziteta je u analizi izdvojila nekoliko političkih ciljeva koje botovi ispunjavaju, kao što su promocija predsednika Aleksandra Vučića i SNS, promocija sadržaja koji Vučiću ide u korist i napadi na opoziciju.Stenford je uradio i kvantitativnu analizu pominjanja, retvitova i odgovora botova SNS. Zvanični Tviter profil predsednika Vučića pomenut je 6.156.226 puta, a botovi su retvitovali 1.700.122 objava tog naloga. Zvanični profil SNS pomenuli su 5.920.209 puta i retvitovali 4.522.455 puta.Na Stenfordovom spisku promovisanih aktera u vezi sa SNS našla se u premijerka Ana Brnabić, koju su botovi pomenuli 519.474 puta, a njene objave retvitovali su 431.846 puta.Kao jednu od glavnih funkcija botovskih naloga, Stenford je izdvojio i plasiranje linkova ka "veb-sajtovima povezanim sa SNS". Ukupno je na Tviteru cirkulisalo 14,8 miliona takvih linkova.Botovi nisu samo pominjali Vučića (@avucic) i druge naloge povezane sa SNS, već su koristili i heštegove. Hešteg #Vucic je tvitovan više od 2 miliona puta.U analizi se navodi da je „jasno da pumpajući porvučićevske heštegove, šireći sadržaj u korist SNS i napadima na opoziciju“ nalozi botova pokušavaju da promene narative na Tviteru „u korist vlasti“. Kao primer se navodi Vučićevo učešće na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u februaru 2019. godine i pitanje Kosova. U Stenfordovoj analizi se ocenjuje da „iako je na Konferenciji ostvaren slab napredak po pitanjima (u vezi sa Kosovom)“, mreža botovskih naloga počela je da uverava „srpske korisnike Tvitera da Vučić preduzima sve neophodne korake“.
Slovenačka narodna skupština izglasala je "zakon protiv korone", kojim su predviđene mere za pomoć privredi i stanovništvu u vrednosti od tri milijarde evra, uz istovremeno povećanje policijskih ovlašćenja, piše slovenački list Delo.Neke od ekonomskih mera u zakonu su smanjenje troškova rada državnim finansiranjem nadnica i plata radnicima „na čekanju“ i oslobađanje od plaćanja penzionih doprinosa onih poslodavaca čiji zaposleni rade.Takođe, poslovodstva neće biti dužna da podnesu zahtev za stečaj ili prisilnu nagodbu ako je nesolventnost preduzeća nastala kao rezultat proglašenja epidemije.Opredeljena su i sredstva za podršku razvojno-istraživačkim projektima i ulaganja u istraživanje, razvoj i proizvodnju vakcina, lekova i zaštitne opreme. Generalna direktorka Privredne komore Slovenije Sonja Šmuc rekla je da očekuje više od tog paketa, i da on mora sadržati više mera za rešavanje likvidnosti u privredi.Premijer Janez Janša najavio je i drugi paket mera, čiji će deo biti izmene i dopune ovog zakona.Narodna skupština Slovenije, zemlje sa nešto više od 2 miliona stanovnika, usvojila je predlog zakona sa 53 glasa za i jednim protiv, od ukupno 90 članova. Većina opozicije bila je uzdržana zbog povećanja ovlašćenja policije.
Grčko Ministarstvo za turizam, Grčka turistička organizacija i organizacija za promociju turizma Marketing Greece pokreću onlajn platformu "Grčka od kuće", kako bi pojačali pozitivni imidž zemlje tokom pandemije koronavirusa, javlja grčki list Ekatimerini.Ekatimerini piše da će projekat biti realizovan uz podršku kompanije Gugl (Google).Glavni ciljevi inicijative su da se ljudima širom sveta pomogne da ostanu u dodiru sa grčkom kulturom i da otkriju i budu inspirisani atrakcijama zemlje od kuće, kao i da se zaposleni u turizmu u Grčkoj, uz pomoć Google-a, unaprede svoje informatičke veštine.Platforma "Grčka od kuće", koja treba da održi interesovanje potencijalnih posetilaca, koristiće i video platformu Jutjub, gde će biti postavljeni snimci sa popularnim ličnostima, kao što je teniser Stefanos Cicipas i zvezda američke košarke Janis Adetokumbo.
Mreža novinarskih asocijacija i medijskih sindikata "Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje slobode medija i bezbednost novinara" saopštila je da osuđuje hapšenje i pritvor novinarke portala nova.rs kao "neprihvatljivo" narušavanje medijskih sloboda. "Uprkos tome što je naknadno puštena, smatramo da je ovo, kao i pokušaji da se ograniči slobodan protok informacija od strane Vlade Srbije neprihvatljivo kršenje prihvaćenih standarda medijskih sloboda čak i u vreme vanredne situacije", navodi se u saopštenju.Regionalna platforma pozdravlja puštanje Ane Lalić na slobodu i povlačenje mera „usmerenih na ograničavanje slobodnog protoka informacija“. Organizacija očekuje da će tenička oprema „Lalićevoj biti vraćena što pre, i da njeni izvori, ako budu otkriveni, neće trpeti nikakve posledice“.Takođe, Regionalna platforma je pozvala Vladu da poštuje „Ustav Republike Srbije i njene zakone“ i da se „suzdrži od korišćenja vanrednog stanja“ za ograničavanje medijskih sloboda, koje organizacija smatra posebno važnim tokom zdravstvenih kriza kao što je pandemija koronavirusa.Novinarka koja je pisala o stanju u KC Vojvodine puštena iz pritvora Novinarka Ana Lalić privedena je ubrzo nakon objavljivanja teksta pod naslovom "KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre", u kojem piše da Klinički centar Vojvodine (KCV) ima problem sa "hroničnim nedostatkom osnovne opreme i potpuno haotičnim uslovima rada u vreme pandemije".Vlada Srbija je u međuvremenu povukla odluku kojom se kriznim štabovima lokalnih samouprava zabranjuje da obaveštavaju javnost u vezi sa trenutnom zdravstvenom krizom.Regionalna platforma okuplja novinare iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i sa Kosova, i broji više od 8.200 članova.
Evropska komisija donela je odluku da privremeno suspenduje carine i porez na dodatu vrednost (PDV) na zaštitnu opremu, komplete za testiranje i medicinske uređaje poput respiratora, kako bi pomogla zemljama članicama tokom pandemije koronavirusa."Našim bolnicama, doktorima i medicinskim sestrama potrebna je oprema poput respiratora i kompleta za testiranje kako bi lečili pacijente i spasili živote... Potrebno nam je mnogo takve opreme, a ona može biti skupa. Zato smo prihvatili da na neko vreme eliminišemo određene poreze na uvoz uređaja i opreme iz zemalja van EU", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u video-poruci.U odluci se navodi da pandemija koronavirusa i kriza koju je ona izazvala predstavljaju „prirodnu nepogodu“ u skladu sa regulativom i da je stoga moguće suspendovati dažbine na njen uvoz.Medicinska oprema obuhvaćena merom biće izuzeta od carina i PDV-a pod uslovom da ih, između ostalog, tela i organizacije distribuiraju besplatno, da se njena upotreba ne naplaćuje i da se uvoze od strane ili u ime državnih organizacija, uključujući državna tela, javna tela ili organizacije sa odobrenjem nadležnih vlasti zemalja EU. Evropska komisija je 20. marta pozvala sve zemlje članice, kao i Veliku Britaniju, da formalno zatraže suspenziju carina i PDV-a na uvoz neophodne medicinske opreme tokom pandemije, što su one i učinile.Mera važi za uvoz obavljen u periodu od 30. januara do 31. jula
Dok se privatna preduzeća suočavaju sa teškoćama u periodu vanrednog stanja i otpušanja radnika su brojna, ministar finansija Siniša Mali je, predstavljajući nedavno paket ekonomskih mer...
Država je najavila pomoć svima – i punoletnim građanima, malim i velikim preduzećima, samo poljoprivrednici nisu ni pomenuti. Zatvaranje pijaca mnoge poljoprivrednike stavilo je u gotovo nemoguću situaciju, kako doći do svojih njiva, ali i kako kada uberu proizvode da ih dostave kupcima?"Država bi poljoprivrednicima mogla da pomogne tako što bi im što pre isplatila sva zaostala dugovanja za prošlu godinu i prvi kvartal ove godine, pre svega premije. To je zakonska obaveza bez obzira na vanredno stanje", objašnjava za portal Nova ekonomija agroekonomista Milan Prostran.Osim toga, poljoprivrednicima bi pomoglo kada bi im država, recimo, povećala direktna davanja po hektaru. Prvi na udaru su poljoprivrednici sa zasadima ranog povrća. Obrano je, a ukoliko ga uskoro ne prodaju, veći deo roda mogao bi da istruli.Povrtari u strahu da će im ceo rod propasti zbog vanrednog stanja "Kada uvodite zabranu, trebalo bi da ponudite neko rešenje tim ljudima. Recimo, možda je za pijace bilo rešenje da bude otvorena svaka druga tezga i da se održava ta distanca. Ove mere zabrane najviše pogađaju male i srednje farmere koji imaju nešto proizvodnje, ali sada svoje proizvode ne mogu da distribuiraju, nemoćni su. Nemaju ugovore sa trgovačkim lancima ni sa prerađivačkom industrijom. Jedini način da dođu do kupaca bile su im pijace, koje su sada zatvorene", kaže Prostran.Nije jasno zašto se među prvim merama pomoći privredi koje je Vlada objavila nije našla i pomoć poljoprivredi. Mediji navode da bi jedna od mera da se sačuva domaća poljoprivreda moglo da bude uvođenje prelevmana, odnosno taksi za uvoz voća i povrća koje se već proizvodi u Srbiji, kako bi se podstakla potrošnja domaćeg voća, jer ono iz uvoza postaje skuplje."Ovo je mera koja se uvodi na određeno vreme, iz nužde, da pomognete domaćem proizvođaču. Može da uspori uvoz i pomogne domaćem proizvođaču da ne propadne i da obnovi svoju proizvodnju. Poljoprivrednik je taj koji nosi najveći teret, a vidite kako se sad u vreme globalne krize svi okreću ka hrani. U ovakva vremena one zemlje koje imaju sigurnu prehrambenu industriju sve lakše prebrode", procenjuje Prostran.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa
Meksička pivara Servesarijo Modelo, koja proizvodi Korona pivo, privremeno je obustavila proizvodnju tog pića usled globalne pandemije koronavirusa, ali ne zbog asocijacija sa izvorom trenutne zdravstve...
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima čiji zaposleni odsustvuju s posla zbog potvrđenog koronavirusa ili im je naložena izolacija ili samoizolacija da im obezbede celu platu, objavljeno je u Službenom glasniku.U zaključku Vlade navodi se da se preporuka odnosi na one koji su zaraženi ili su se našli u opasnosti zbog rizika tokom obavljanja poslova, odnosno dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena zarazna bolest ili su naložene mere izolacije ili samoizolacije. Preporuka za poslodavce je da ovim zaposlenima platu za prvih mesec dana izdvoje sami, a posle toga tako što će obezbeđivati razliku iznosa koji je garantovan obaveznim zdravstvenim osiguranjem i pune plate.Ova preporuka izdata je posle informacija da će zaposleni u Kliničkom centru Niš, upućeni u samoizolaciju zbog koronavirusa kojim su mogli da budu zaraženi na radnom mestu dobiti umanjenu platu za 35 odsto.Direktor Kliničkog centra Niš Zoran Radovanović objasnio je tada da će plate medicinskog osoblja biti umanjene, ne zbog njihove samostalne odluke, već zbog Zakona o zdravstvenom osiguranju po kojem svim zaposlenima koji su na bolovanju sleduje 65 odsto prosečne zarade.
Vlada Srbije je radi epidemiološkog nadzora uspostavila Informacioni sistem COVID-19 kao "jedinstveno i centralizovano softversko rešenje", u kojem će se voditi podaci o izlečenima i preminulim...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
