Najnovije

Srbija

U Srbiji funkcionalno 955 respiratora

U Srbiji je od postojećih 1.024 respiratora funkcionalno tačno 955, odnosno, ukazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" koje je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Od ukupnog broja 66 respiratora se ne koristi, to jest nije u funkciji, dok su tri svrstana u kategoriju "nepoznato", što znači da medicinske ustanove nisu sigurne gde se respiratori nalaze.Beograd ima najviše respiratora, njih 430, a slede Novi Sad (98), Sremska Kamenica (48), Niš (43) i Kragujevac (35).Među zdravstvenim ustanovama Urgentni centar Kliničkog centra Srbije (KCS) poseduje najviše respiratora - 66. Centar za anesteziologiju i reanimatologiju KCS raspolaže sa 47, dok Urgentni centar u Novom Sadu ima 40 respiratora.U javnosti se spekulisalo koliko Srbija uopšte ima respiratora, obzirom da su državni zvaničnici u više navrata odbijali da odgovore na to pitanje. Dan nakon što je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu javnu nabavku za još 15 respiratora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objavio da Srbija ima 1.008 respiratora.

Svet

AirBnb dozvolio otkazivanje smeštaja, vraća sve pare

Airbnb je dozvolio gostima širom sveta da otkažu svoje rezervacije uz ceo povrat novca i nikakve naknade za otkazivanje, nakon što je pandemija coronavirusa napravila pometnju u putovanjima.Ova platforma za zakazivanje smeštaja najpre je izmenila svoju politiku otkazivanja  za rezervacije napravljene u kontinentalnoj Kini, Južnoj Koreji, Italiji i Sjedinjenim Državama, ali je kriza zahvatila sve zemlje.Prvo, Airbnb će omogućiti gostima širom sveta da otkažu i dobiju nazad svoj novac. Nećemo naplaćivati naknade za te rezervacije", tvitnuo je izvršni direktor Airbnb-a Brian Chesky. "Ne želimo da se gosti osećaju kao da moraju da putuju, jer ne mogu da vrate novac."

Srbija

Rigorozne mere u regionu zbog korone

Posle prve žrtve koronavirusa Bugarska je proglasila vanredno stanje. Zabranjena su javna okupljanja, zatvorene škole i vrtići. Osim Bugarske vanredno stanje uvedeno je i u Mađarskoj dok su se ostale ...

Srbija

Danska prva dodelila subvencije organizatorima velikih događaja

Evropska komisija je dala zeleno svetlo Danskoj za šemu državne pomoći do 12 miliona erva kojom želi da kompenzuje gubitak organizatorima velikih događaja, saopštila je Evropska komisija u petak.Komisija je navela da je odluke Danske da organizatorima događaja za više od 1000 ljudi nadoknadi štetu prouzrokovanu otkazivanjem događaja zbog pandemije, u skladu sa propisima EU. Ovo je prva državna pomoć jedne članice EU koja je prijavljena Komisija zbog izbijanja korone.

Video

Ako nekome želiš dobro, to je da ga ne vidiš (VIDEO)

Marija Mihailović je molekularni biolog. Marija živi i radi u Milanu i ispričala je za Marka Žvaka produkciju kakvo je trenutno stanje u Italiji, gde sme da se kreće i koje mere preduzima.Pogledajte Marijin video.- Izolacija je jedino što može da spreči širenje virusa. Naravno da želiš da zagrliš prijatelje, da ih vidiš. Ali, izbegavajte svaki kontakt.- Važno je da ljudi shvate da je više zaraženih veliki pritisak na zdravstvo. Što je zdravstvo lošije to je manja šansa da se pruži nega zaraženima.

Svet

Ekolozi i IT-evci najvredniji lobisti u Briselu

Nova Evropska komisija imala je više od 1400 sastanaka na visokom nivou sa lobistima u prvih 100 dana rada, pokazuju podaci “Transparency international” koje je preneo Politico. Kada se poredi ovaj broj sastanaka, on se ne razlikuje mnogo od perioda kada se na čelu Evropske komisije nalazio Žan Klod Junker.U prvim mesecima rada nove EK brojniji su međutim sastanci koje novoizabrana evropska administracija ima sa nevladinim sektorom. U vreme Žan Klod Junkera održano je 18 odsto sastanaka sa NVO sektorom, dok je sa novom administracijom taj broj skočio na 27 odsto od ukupnog broja sastanaka sa lobistima. Najagilniji su bili lobisti iz ekologije, koji su u prvim mesecima nove briselske administracije održali 272 sastanka. Najtraženija osoba za lobiste je ujedno i čovek zadužen za “Zeleni dogovor” potpredsednik komisije Jan Timermans koji je imao 32 sastanaka. Pored ekologije na listi lobista sa najviše sastanaka u Briselu su i oni iz digitalne oblasti koji su imali 118 sastanaka, a zatim i lobisti iz oblasti energetike i trgovine. Iako lobisti u digitalnoj oblasti ne zauzimaju prvo mesto kao najvredniji, među prvih deset firmi lobista nalaze se velike IT kompanije kao što su Google, Facebook i Microsoft. 

Srbija

Ko je ko u kriznom štabu za borbu protiv korone

Vlada Srbije formirala je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 kako bi se obezbedilo blagovremeno i usklađeno postupanje nadležnih organa.Za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković. Članovi ovog tela su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela.Kako je predsednik Srbije najavio dan ranije, u timu su i „doktori koje poznajemo“ sa konferencija za medije.Većinu poruka i saveta kada je u pitanju koronavirus građani i javnost dobijaju upravo od lekara i predstavnika državnog vrha, posle sastanaka na Andrićevom vencu.  Prvi put posle sastanka krajem februara, kada u Srbiji nije bilo zaraženih od ovog virusa mogli su steći utisak da je ovo virus kome ne bi baš trebalo pridavati previše pažnje, ženama je čak preporučeno da idu u šoping u Italiju dok je predlog za zaštitu od virusa imao i sam predsednik države."Alkohol gde postavite, tu koronavirus ne raste. Ja sam sebi našao dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno, iako to nema veze s tim alkoholom, ali sam to sebi izmislio”, objasnio je Aleksandar Vučić. Dr Branimir NestorovićDr Nestorović radi na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, načelnik je odeljenja za alergologiju i pulmologiju  na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je redovni profesor na katedri za pedijatriju od 2002.Da razloga za brigu nema, pogotovo za žene tvrdio je pulmolog Branimir Nestorović tvrdeći da žene obično ne obolevaju od ovog virusa jer ih štite estrogeni kao i da je smrtnost niska. “Dakle žene slobodno u šoping u Italiju, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti, zato što niko živ sad neće da ide tamo. Samo pripremite muževe za to mentalno”, rekao je Nestorović. Posle ove šaljive izjave doktora Nestorovića, građani su bili poprilično zbunjeni. U međuvremenu je Italija pretvorena u karantin, u Srbiji su registrovani pacijenti oboleli od koronavirusa a među njima je bilo i nekoliko žena. Doktor Branimir Nestorović jedan od lekara koji se obraća medijima posle sastanka sa državnim vrhom, nalazi se na čelu pulmologije  u Unverzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Pre dve nedelje, lakonski je rekao i da ne može da veruje da se narod koji je preživeo sankcije i bombardovanje uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva.Bio je kaže i protiv poručivanja maski i testiranja, navodeći da ljudi mogu normalno da žive svoje živote a da koronavirus živi svoj život. Samo dve nedelje kasnije, doktor Nestorović koronavirus više ne naziva smešnim a više nije ni vickast. Kaže da se ubuduće neće šaliti jer je šala u Srbiji opasna stvar. Ovakve izjave bile su izgleda samo mamac za tabloide pa je u danima posle doktor Nestorović bio jedan od najpozvanijih sagovornika na temu koronavirusa. Tabloidi su preneli i njegovu izjavu da su Srbi narod sa lavovskim genima ali je on to demantovao. Kako je objasnio za portal “Raskrinkavanje” njegova izjava bila je da je naša genetska struktura drugačija od one koju imaju Italijani. Dr Predrag KonEpidemiolog Predrag Kon, sada načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, odmereniji je kada su u pitanju izjave o koronavirusu. Odlučno brani tezu da je zatvaranje školskih i predškolskih ustanova kontraproduktivno u ovom trenutku.“Jednostavno, nemamo situaciju porasta respiratornih infekcija u školskim kolektivima. To je pokazatelj da nema prenošenja. Takođe, svi oni podaci koji su dobijeni od kolega iz Kine koji su sve ovo preživeli govore da deca praktično da i ne obolevaju, a ono što je najkarakterističnije je da imaju infekcije, ali da nisu prenosivi", naveo je Kon 13. marta.Ovaj poznati epidemiolog, bogatog iskustva, jedno vreme bio je i ratni epidemiolog. Pre nekoliko godina bio je na čelu Radne grupe za odbranu od gripa. Tako je 2009. godine zapretio da će podneti ostavku ako se ne vakciniše bar milion građana, imajući u vidu da se broj vakcinisanih smanjivao zbog agresivne antivakserske kampanje. “Ako je virus dosad, u dva talaščića, napao oko pet odsto stanovništva Srbije i uzeo čak 47 života, pravi epidemijski udar mogao bi da bude jači i da zahvati trećinu stanovništva", upozorio je  tada Kon. Radna grupa odbila je njegovu ostavku. Dr Mijomir PelemišDa se građani i javnost previše brinu zbog koronavirusa u početku je tvrdio je i infektolog i dugogodišnji načelnik Infektivne klinike Mijomir Pelemiš. Imao je kaže, sreću ili nesreću da vidi kako izgledaju epidemije variole vere, SARS-a, ebole ali da nikada nije video ovoliku paniku zbog virusa koji kaže nije nov. “Zdravstveni sistem je dobro organizovan, smrtnost virusa je mala ali je za onog ko je umro smrtnost 100 odsto”, rekao je Pelemiš. Porastom broja obolelih i predsednik države ali i lekari iz najavažnijih državnih institucija prestali su da se šale, a za one koji su putovali u najugroženije krajeve Italije imali su i posebnu molbu. “Kao boga vas molim, ako ste bili u Milanu ili negde na severu Italije, recite nam to. Recite nam da bismo vas sačuvali", rekao je Vučić. Sanja Radojević ŠkodrićDirektorka RFZO Sanja Radojević Škodrić na čelu RFZO nalazi se od novembra 2017. godine. Bila je članica centralne komisije za lekove pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Na čelo Fonda došla je sa Medicinskog fakulteta, sa Instituta za patologiju. Na toj funkciji nasledila je Vericu Lazić koja je podnela ostavku zbog kako je navela „nemogućnosti adekvatne saradnje sa ministrom zdravlja Zlatibor Lončarom“. Dr Zoran GojkovićGlavna osoba za Vojvodinu u ovom kriznom štabu je Zoran Gojković. Pokrajinski sekretar za zdravstvo načelnik je odeljenja Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine i docent na predmetu hirurgija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. 

Srbija

Zeleno svetlo za subvencije kineskoj kompaniji od 16,4 miliona evra

Državna pomoć od 16,4 miliona evra kineskoj kompaniji Xingyu Automotive Lighting Systems  za  izgradnju fabrike za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, u Nišu, je u skladu s propisima, objavila je Komisija za kontrolu državne pomoći. Kompanija se obavezala da ce zaposliti 1.000 ljudi zaključno sa 2026. godinom što znači da će dobiti 16.000 evra po radnom mestu.Kako se navodi u rešenju Komisije, reč je o investiciji od najmanje 60 miliona evra.Kineski investitor obavezao se da će do kraja 2023. godine uložiti 7,5 miliona evra za zemljište, za izgradnju objekata 32,7 miliona evra i 19,6 miliona evra za novu opremu.Kineska kompanija registrovana je u Srbiji 2002.godine  a deo je automobilske kompanije Changzhou Xingyu Automotive Lighting Systems Co. Ltd.".Kineska kompanija će u Nišu praviti LED prednja svetla za automobile koja su, kako je kompanija navela, deo „najkomplikovanije tehnologije u industriji, sa najvećim poteškoćama u istraživanju i razvoju".

Svet

Pepsi nastavlja da kupuje

Američki Pepsi nastavlja proboj na tržištu energetskih pića i to kupovinom firme “Rockstar Energy drink”.Posao vredan 3,85 milijardi dolara predstavlja do sada najveći ulaz ove kompanije u oblasti energetskih pića koji već dugo razvija Coca cola. Ovaj posao jedna je od prvih odluka novog direktora Ramona Laguarte kome je plan da Pepsi bude prisutniji na tržištu energetskih napitaka. Naime, potražnja za energetskim pićima porasla je za 9,9 odsto, dok znatno manji rast u prodaji beleže bezalkoholna pića i to 2,6 odsto, pokazuju podaci Nilsena. Pepsi je na tržištu energetskih pića do sada već bio prisutan sa dva brenda  “Mountain Dew Kickstart” i “Mountain Dew Game Fuel” ali je to daleko od uticaja koji imaju njihovi konkurenti iz Coca cole koji su nedavno na američko tržište izbacili nova energetska pića.  U Pepsiju procenjuju da ova akvizicija neće uticati na njihove prihode ni da dobit po deonici u ovoj godini. Kompanija Rockstar postoji skoro dve decenije a najčešće je prisutna kroz sponzorstva sportskih i muzičkih festivala. Svetskim tržištem energetskih pića dominira austrijski Red bull.

2020

CarGo sa studentima Šumarskog fakulteta u akciji pošumljavanja i čišćenja Beograda

 Članovi Udruženja CarGo pridružili su se danas akciji pošumljavanja i čišćenja koju organizuju studenti Šumarskog fakulteta u cilju da Beograd postane zelenije i zdravije mesto za život. U akciji „Tvoj život su tvoja dela“ biće posađeno više od 1.000 bagremova u Lipovačkoj šumi, a ove godine akcija je proširena i na čišćenje hektara površine okolnog terena i šume.  Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana CarGo, rekao je da se Udruženje trudi da pomogne u humanitarnim aktivnostima, ali i kroz konkretne akcije koje dugoročno doprinose celom društvu i zdravlju građana.  „U ovakvom teškom trenutku za ceo svet i za našu zemlju, u vreme pandemije, odlučili smo da pored konkretnih mera u našem udruženju, učinimo sve što možemo da naša okolina bude čistija i zdravija za nas i za našu decu. Ponosni smo na mlade ljude koji su nas pozvali u zajedničku akciju na otvorenom. Mladi, njihove ideje i ovakve inicijative pokazelj su da je Srbija na dobrom putu“, izjavio je Vučić. Vučić je podsetio da je CarGo nedavno proširio flotu sa hibridnim i električnim automobilima i da je cilj da do 2023. godine cela flota bude sastavljena od električnih automobila koji ne štete životnoj sredini. Nikola Popović, prodekan Studentskog parlamenta Šumarskog fakulteta, rekao je da ovom akcijom žele da rade na izgradnji zdrave okoline, ali  i da povežu ljude u zajedničku misiju.  „Pošumljavali smo u Sremskim Karlovcima, a nakon Lipovačke šume u planu su Stara Planina i Goč. Zaista se nadam da će ova akcija i dalje rasti i da će se održavati na mesečnom nivou“, izjavio je Popović i zaključio da Šumarski fakultet ove godine proslavlja 100 godina od osnivanja i da nastavljaju sa akcijama pošumljavanja i čišćenja.

Svet

OMV prodaje pumpe po Nemačkoj

Austrijska naftna kompanija OMV pokrenula je prodaju 287 benzinskih pumpi u Nemačko, objavljeno je na sajtu ove kompanije.  "Ovom mogućom prodajom OMV stanica u Nemačkoj želimo da krenemo u pravcu održ...

Srbija

Javna prozivka bivšeg predsednika UO Komercijalne banke

Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj kažnjen je odlukom Agencije za borbu protiv korupcije javnim objavljivanjem odluke o povredi zakona dve godine pošto više nije na toj funkciji. Naime, kako se navodi u Službenom glasniku od 11. marta u kojem je objavljeno rešenje direktora Agencije, kada je preuzeo funkciju u Komercijalnoj banci Krulj nije u roku od 15 dana prijavio Agenciji da je i viši konsultant za naplatu potraživanja u Agenciji za osiguravanje depozita. Osim toga, kako se navodi u odluci Agencije, nije poštovao zakon i u predviđenom roku preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu “Neo communications” u likvidaciji čiji je bio vlasnik. Zakonom o borbi protiv korupcije predviđeno je da funkcioner koji je u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od stupanja na javnu funkciju obavesti o tome agenciju. U drugom slučaju, prekršio je zakon jer u roku od 30 dana od imenovanja nije preneo upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko  ice koje sa njim nije povezano. Zbog ovih prekršaja Krulju je izrečena mera objavljivanja odluke o povredi zakona čije troškove će on snositi. Inače,Vladimir Krulj smenjen je sa mesta predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke u februaru 2018. godine, posle dve godine na toj funkciji.Kako se predstavljao, profesor je na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, a jedno vreme bio i savetnik za ekonomska pitanja u Vladi Srbije. Na zahtev ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović u maju 2017. godine razrešen je članstva u pregovaračkom timu za pristupanje Evropskoj uniji. 

Srbija

Evropska agencija: Korona se ne prenosi hranom

“Nema dokaza da se koronavirus prenosi preko hrane”, saopštila je Evropska agencija ze bezbednost hrane. Glavna naučnica ove agencije Marta Hagas navela je da prethodne epidemije povezanih korona virusa, pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane.„U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu“, rekla je Hugas. I nemačka agencija za procenu rizika navodi da trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa preko konzumacije zaražene hrane ili preko uveženih igračaka.Svetska zdravstvena organizacija kao najvažnije preporuke po pitanju hrane navela je dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane kao i vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane. Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja. Evropska agencija za bezbednost hrane nalazi se na severu Italije, u Parmi i obuhvaćena je merama italijanske Vlade u borbi protiv širenja koronavirusa pa zaposleni u ovoj agenciji rade od kuće.   

Srbija

MMF protiv korone povoljnim kreditima

 U slučaju ozbiljnog ekonomskog pada koji je pokrenuo koronavirus, Međunarodni monetarni fond bi mogao da obezbedi do 50 milijardi američkih dolara za hitno finansiranje zemalja u razvoju. Od toga, zemlje sa niskim prihodima mogle bi imati koristi od oko 10 milijardi američkih dolara  uglavnom po povoljnim uslovima, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu MMF.Dok se medicinski profesionalci bave uticajem virusa na zdravlje, MMF može da pomogne u ublažavanju ekonomskog uticaja koronavirusa. Pored političkih i tehničkih saveta, najveća podrška koju MMF može pružiti u takvim vanrednim situacijama je pravovremena finansijska pomoć, navodi se u tekstu.MMF ima dugu istoriju i široku ekspertizu u reagovanju na prirodne katastrofe, epidemije i situacije nakon sukoba.Kako se navodi, MMF-su na raspolaganju dva instrumenta  Rapid Credit Facility i Rapid Financing Instrument kroz koje zemlje članice Fonda mogu dobiti finansijska sredstva za odgovor na šokove, uključujući velike prirodne i zdravstvene katastrofe. Prednosti ova dva instrumenta su njihova veličina, brzina i fleksibilnost. MMF ocenjuje da zemlje čiji su sistemi javnog zdravlja i privrede pogođene vanrednom situacijom mogu da vide kako su njihove ekonomije usporene i budžet im je smanjen dok troše više da bi se suprostavili uticaju virusa.  U isto vreme, oni mogu da beleže pad prihoda od pada ekonomske aktivnosti. Zemlje bi se takođe mogle suočiti sa manjim prihodima od izvoza zbog pada prihoda od turizma ili pada cena sirovina.   Iznenadno zaustavljanje priliva kapitala može dodatno pogoršati situaciju. Čak i ako pojedinačna zemlja ima dovoljno sreće da izbegne raširenu virusnu zarazu, prelijevajući efekti globalnog trenda ili pokidanih lanaca snabdevanja i dalje mogu dovesti do propusta u ekonomskoj aktivnosti."Dok posmatramo razvoj hitnih slučajeva, MMF se nada najboljem. Ali, hitnim finansiranjem pripremljeni smo za najgore", navodi MMF.

Video

Lične priče medicinskih radnika: Zašto idemo u Nemačku (VIDEO)

Razgovarali smo sa medicinskim radnicima, od kojih su neki već napustili Srbiju, a neki su u procesu učenja jezika i prikupljanja papira. Evo koji su njihovi razlozi za odlazak i nastavak karijere u Nemačkoj. - "Ja sam student pete godine medicine, učim nemački jezik već tri meseca, aktivno. Ne mogu da kažem da ću sigurno da odem, ali u svakom slučaju je bolje da to sa jezikom završim na vreme."- "Sa mnom u grupi je došlo i mnogo mladih, kojima mogu majka da budem, a bilo je i kolega, koji su stariji. Nije uopšte vezano za godine, ali mnogo ljudi planira da ode."- "Kada sam došla u Nemačku, shvatila sam da ovde učenice na praksi imaju platu oko hiljadu evra."- "Bila sam u Nemačkoj i videla kako se živi i obzirom da sam medicinski radnik, odlučila sam da upišem nemački, pošto mi je to jedino ostalo. I onda da odem."Razgovore možete pogledati u videu:

Srbija

Hotelijeri traže hitne mere da bi preživeli korona virus

Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (Hores) sutra će od Vlade Srbije zatražiti smanjivanje PDV-a na hranu i piće sa 20% na 10%, smanjenje poreza na dohotke, ali i direktniju podršku za pojedine hotele zbog pada prometa izazvanog korona virusom.Predstavnici udruženja su tokom vanredne sednice upravnog odbora povodom aktuelne epidemiološke situacije naveli da "ne stavljaju sebe ispred interesa građana ili javnog zdravlja", već da će u suprotnom doći do ogromnih negativnih posledica po čitav sektor.Pojedini članovi organizacije su tokom sastanka naveli da su neki hoteli u Beogradu već zatvoreni a da je desetine radnika koji su u njima radili ostali bez posla.Iako su neki preduzetnici prve efekte počeli da osećaju već u januaru, kada su turisti iz Kine počeli da otkazuju posete, ali da se zdravstvena kria sada odražava na sve.Prema podacima koje je predsednik HORES-a Georgi Genov naveo na sednici, stranci su od druge polovine januara do danas u 64 hotela otkazali blizu 8.800 individualnih i oko 27.800 grupnih noćenja u domaćim hotelima, zbog čega se projektovani a neostvareni prihodi mere u milionima evra.Naveo je i da turističke agencije zbog COVID-19 virusa i problema u svom poslovanju traže da ne plaćaju penale za otkazivanje rezervacija, a da će HORES tražiti i odlaganje naplate investicionih kredita.Genov je dodao da je u planu da se 15. maja održi Skupština HORES-a, gde će biti utvrđeno kolika je zapravo šteta i na koji način će Udruženje dalje delovati. Takođe, istakao je i da su od Svetske zdravstvene organizacije pristigla uputstva o tome kako bi zaposleni u hotelima trebalo da se ponašaju, a da je jedan od predloga i ukidanje švedskog stola i uvođenje direktnog posluživanja.Predsednik "ALCO GROUP" Miroljub Aleksić je rekao da je do 60.000 radnih mesta u turizmu i ugostiteljstvu ugroženo trenutnom krizom, a da će se ona osetiti u svim segmentima ove privredne grane.Pored toga, dodaje Aleksić, možemo očekivati i globalnu recesiju na globalnom planu, a da se negativni efekti vide i u drugim oblastima, poput proizvodnje, a da firme već sada imaju probleme prilikom nabavke rezervnih delova.Državni sekretar iz Ministarstva trgovine, turizma i Miroslav Knežević je podsetio da su svi očekivali da će 2020. godina biti još uspešnija nego prethodna, a predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež da Svetska banka ukazuje da je zbog pandemije turizam naročito ugrožen, zbog čega će neki oblik finansijske podrške biti neophodan.Čadež je dodao i da se pored privremenih mera mora predvideti i scenario po kom kriza potraje i nakon aprila, kao i da je PKS uvela dvadesetčasovno dežurstvo putem kog se privrednici mogu obavestiti o novim i starim pravilnicima koji se primenjuju za sprečavanje širenja bolesti.Aleksandar Vasiljević, generalni direktor Hotela Falkensteiner, je naveo da novobeogradski hoteli trutno imaju okuiranost kapaciteta od 25%, što je stopa po kojoj "ne mogu da opstanu".Vasiljević je naveo i da slovenački hotelijeri očekuju državnu subvenciju od 940 miliona evra za ublažavanje krize, a da će Austrija, zavisno od veličine ugostiteljskog preduzeća, svakom takvom privrednom subjektu dati nepovratnu pomoć vrednu od 10.000 do 500.000 evra.Predsednik Skupštine HORES-a Tomislav Momirović je ocenio da se Srbija suočila i sa većim izazovima od korona virusa, ali da je ugostiteljtvo naročito pogođeno ekonomskom krizom koju ta bolest izaziva."(Ugostiteljski) posao u Srbiji polako prestaje da postoji, naši prometi padaju za po 90%. Svi u ovom biznisu znamo da pad od 10-15% predstavlja loše okolnosti, a mi smo danas u situaciji da se poslovi tope na nivou od 80 do 90%. Svi znate da 50% našeg prihoda odlazi na poreze, a mi trenutno prihod nemamo, tako da će biti upitno kako možemo da platimo poreze u tim okolnostima i jasno je da se ove stvari neće stabilizovati u skorijem periodu. Stoga će naš prvi predlog Vladi Srbije biti upravo smanjenje poreza", kaže Momirović.Momirović je takođe pozvao ugostitelje da ne izmišljaju mere predostrožnosti protiv virusa, kao i da sve svoje kapacitete usmere na sprečavanje produbljenja zdrastvene i ekonomske krize.Tokom diskusije predstavnici su ocenili i da lokalne samouprave mogu da pomognu u ublažavanju krize, na primer odlaganjem roka za naplatu poreza na imovinu, ali i fleksibilnije uslove od Vlade Srbije za slanje zaposlenih na prinudne odmore ili četvorodnevnu radnu nedelju.

Srbija

Milan Škulić postao zamenik predsednika Ustavnog suda

Profesor Pravnog fakulteta Milana Škulić izabran je za zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Za sudiju Ustavnog suda izabran je u decembru 2016. godine, a za zamenika predsednika 5. marta ove godine. Predsednik Ustavnog suda Srbije sudija od kraja januara je sudija Snežana Marković koja je prethodno bila zamenik predsednika.Milan Škulić je profesor na nekoliko predmeta u oblasti krivičnog prava i šef katedre na beogradskom Pravnom fakultetu na kome je završio magistarske i doktorske studije. Bio je potpredsednik Viktimološkog društva Srbije i član Udruženja za međunarodno krivično pravo. Osim toga bio je aktivan i u prikupljanju podataka o zločinima protiv čovečnosti u bivšim jugoslovenskim republika. Tokom karijere bio je predsednik udruženja pravnika, kao i član Državnog veća tužilaca, od 2009. do 2014. godine. Godinu dana kasnije, 2015. godine izabran je u Visoki savet sudstva. Učestvovao je u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa u Srbiji i autor više od 50 knjiga iz oblasti krivičnog prava.