Najnovije

Srbija

Od početka primene Testa samostalnosti 1.250 preduzetnika manje

U prvoj radnoj nedelji marta, od kada se primenjuju novi poreski propisi za preduzetnike i Test samostalnosti, 1.873 preduzetnika prijavilo je privremeni ili trajni prekid samostalne delatnosti, od čega je 1.131 poslovalo u IT sektoru, saopštila je Digitalna zajednica.U istom periodu je u Agenciji za privredne registre prijavljeno 633 novih preduzetnika i 22 nova preduzetnika u IT sektoru.Od septembra 2019. godine, kada su novi propisi najavljeni, do kraja ovog februara, blizu 30.800 preduzetnika i oko 4.900 IT-ijevace je obustavilo poslovanje, dodaje se u saopštenju. Digitalna zajednica nije objavila podatke o broju novoregistrovanih preduzeća, ali je navela da to predstavlja međugodišnji rast od 61% za "obične" preduzetnike i 751% za preduzetnike koji su poslovali u IT sektoru. Ista nevladina organizacija napominje da u IT preduzetnike ubraja šifre delatnosti 6201, 6202, 6203, 6209, 6311 i 6312.IT-ijevci i ostali preduzetnici prilikom diskusije o reformi Zakona o porezu na dohodak građana izrazili bojazan da će primena novih pravila čitave sektore učiniti nekonkurentnim, odnosno da će otežati poslovanje samostalnih preduzetnika.Izmene zakona uvele su i Test samostalnosti preduzetnika, putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao za pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet kriterijuma, a samozaposleni na njemu "padaju" ako ispunjavaju pet.Poreska uprava Srbije nedavno je objavila detaljno Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike koji se primenjuje od 1. marta 2020. godine.

Minimalcem možemo da kupimo minimalnu potrošačku korpu iz 2021, sa penzijom onu iz 2019. godine

Srbija

Prve kazne za radnu nedelju

Tržišni inspektori u Crnoj Gori su od početka marta kod devet trgovaca utvrdili kršenje odredbe o neradnoj nedelji. Iz Uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da su im zbog ovog pr...

Svet

Broj obolelih od korona virusa u Italiji počeo da opada

Broj slučajeva obolelih od korona virusa u 11 italijanskih gradova koji se dve nedelje nalaze pod merama karantina je počeo da opada, prenosi britanski Gardijan (The Guardian).Nulti pacijent u Italiji, tridesetosmogodišnji muškarac iz Kodonje na severu te države je izašao sa intenzivne nege, a broj izlečenih se tokom noći uvećao na 724.U Italiji je, prema poslednjim dostupnim podacima od COVID-19 obolelo preko 9.100 ljudi, a 463 je podleglo tom virusu.Premijer Đuzepe Konte je sinoć najavio da će se mere zabrane putovanja proširiti na celu zemlju, kako bi se smanjio pritisak na italijanski zdravstveni sistem, a sve obrazovne institucije će biti zatvorene do 3. aprila.Olimpijski komitet Italije je juče objavio da će do početka aprila biti zabranjeni i svi sportski događaji.Veliki broj država i avio-kompanija je obustavio letove sa Italijom, među njima i Er Srbija.

2020

NIS – Uručena vredna donacija Domu zdravlja Pančevo

НИС-ов караван друштвене одговорности обилази здравствене установе широм Србије Панчево, 9. март, 2020. годинеУ Дому здравља Панчево 9. марта је свечано отворено Одељење дечје и превентивне стоматологије чију комплетну реконструкцију и набавку савремене опреме је подржала компанија НИС у оквиру програма „Заједници заједно“. Осим реконструкције дечје стоматологије, компанија НИС је донирала и средства за набавку санитетског возила Служби хитне помоћи Дома здравља Панчево са транспортним инкубатором за новорођене бебе, чиме су  значајно унапређени квалитет и безбедност у пружању здравствене заштите превремено рођеној деци, новорођенчади и одојчади. Истовремено, запослени НИС-а, чланови Клуба волонтера, организовали су и акцију улепшавања простора дечје стоматологије, као и уређење улаза у Дом здравља.  Овом донацијом, вредном укупно 15 милиона динара, уједно је отпочео и овогодишњи караван програма „Заједници заједно“ који ће заједно са НИС-овим волонтерима обићи здравствене установе подржане овим програмом.Свечаности која је организована у Дому здравља Панчево присуствовали су представници компаније НИС, локалне самоуправе, као и особље ове здравствене  установе.Владимир Гагић,  директор Блока Прерада  НИС-а је  истакао значајну сарадњу коју компанија реализује са градом Панчевом у оквиру друштвено одговорних пројеката.„Реализација пројекта у Дому здравља Панчево је део  нашег прошлогодишњег конкурса „Заједници заједно“.  За 12 година програма НИС је у град Панчево уложио 167 милиона динара и реализовао 137 пројеката који су унапредили живот заједнице. И у наредном периоду наставићемо нашу успешну сарадњу са Панчевом, а део те подршке биће реализован кроз подршку безбедности деце и унапређењу образовног система у школама у Панчеву“, рекао је Гагић.Саша Павлов, градоначелник Панчева, навео је да компанија НИС показује изузетну друштвену одговорност према локалним самоуправама и срединама у којима послује.„Ми већ 12 година сарађујемо са НИС-ом на програму „Заједници заједно“, а прошле године у оквиру овог програма, компанија је финансирала сектор здравствене заштите, пре свега здравствених установа у којима се лече најмлађи. Овом сарадњом, град је добио возило хитне помоћи са транспортним инкубатором за бебе, а ништа мање важна није ни реконструкција дечјег стоматолошког одељења, будући да знамо колико је за децу одлазак код зубара стресан, и колико је важно да се ту осећају пријатно“, рекао је Павлов.Стојан Вишекруна, директор Дома здравља Панчево,  захвалио је компанији НИС на подршци и истакао њену важност за ову здравствену установу.„Ово је прва реконструкција одељења дечје стоматологије у последњих 40 година и умногоме ће унапредити рад наше здравствене установе, а уједно, деци ће омогућити да се лече у знатном другачијем и лепшем амбијенту. Дечја стоматологија је једина на територији општини Панчево, и овде долазе сва деца из предшколских и школских установа,  што још више истиче значај донације“, рекао је Вишекруна. Додатне информацијеНИС је у оквиру програма “Заједници заједно 2019” подржао 20 пројеката за унапређење здравствених институција широм Србије, како кроз  набавку савремених медицинских апарата и опреме, тако и кроз улепшавање просторија у овим институцијама. На овај начин компанија жели да допринесе да најмлађи пацијенти у Србији, као будућност наше земље, имају најквалитетније услове за лечење. Програм друштвене одговорности НИС-а „Заједници заједно“ траје већ 12 година и  реализује се у сарадњи са локалним заједницама широм Србије. До сада је  подржано  више од 950 пројеката из различитих области вредних 1,2 милијарди динара, а њиховом реализацијом унапређен је квалитет живота грађана. 

Srbija

Potvrđena četiri slučaja korona virusa u Srbiji

U Srbiji je do utorka, 10. marta, registrovano četiri osobe pozitivne na korona virus, objavilo je Ministarstvo zdravlja putem veb-sajta covid19.rs.Prema najnovijim podacima, od objavljivanja poslednjeg izveštaja do 8 časova ujutro testirano je petoro ljudi na prisustvo COVID-19, dva uzorka su bila pozitivna a tri negativna.Do sada je u referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano ukupno 108 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja korona virusa.Sinoć je potvrđen drugi slučaj ove bolesti u Srbiji, kod jednog kineskog državljanina.Prema poslednjim podacima koje je objavilo srpsko Ministarstvo zdravlja, u svetu je prijavljeno ukupno 109.695 obolelih od infekcije izazvane novim korona virusom (COVID-19), uključujući 3.811 smrtnih ishoda. U Evropi je registrovano 11.998 potvrđenih slučajeva infekcije novim korona virusom i 399 smrtnih ishoda (366 u Italiji, 19 u Francuskoj, pet u Španiji, tri u Holandiji, tri u Ujedinjenom Kraljevstvu, dva u Švajcarskoj i jedan u San Marinu).

Svet

Kompanija Amazon razvija lek za prehladu

Tehnološki gigant Amazon razvija lek ili vakcinu za običnu prehladu kroz višegodišnji, do sada tajni "Projekat Gesundheit" (nazdravje u engleskom i nemačkom govornom području), prenos CNBC.Tri neimenovana izvora su za taj medij potvrdili da tim naučnika i tehnologa unutar kompanijskog Grand Challenge odeljenja trenutno radi na rešenju za najčešću bolest na svetu.Obična prehlada je zapravo virus koji samo američku privredu zbog pada produktivnosti i posete lekarima košta preko 40 milijardi dolara godišnje i izaziva oko 200 miliona opravdanih izosatanaka sa školskih časova u istoj državi.Stvaranje vakcine ili leka za običnu prehladu je do sada bilo neuspešno zbog velikog broja "verzija" virusa, koje stalno mutiraju i razvijaju otpornost na medikamente. Tako, na primer, vakcina protiv gripa štiti samo od sojeva virusa za koje epidemiolozi procene da će biti dominantni te godine, prenosi portal The Verge.Grand Challenge je razvojni odsek kompanije, čije postojanje Amazon još uvek nije zvanično priznao.Tim se bavi najvećim pitanjima koja mogu uticati na čovečanstvo, prvenstveno u oblasti zdravstvene zaštite.

Svet

Vrhovni sud u Francuskoj odbacio žalbe protiv 5G mreže

Francuski Državni savet, koji ima ulogu vrhovnog suda za administrativne slučajeve u toj državi, doneo je odluku protiv dve nevladine organizacije koje su zatražile obustavljanje procedura za aukciju frekvencija na 5G spektru, prenosi portal Telecompaper.U presudi se navodi da je hitna suspenzija implementiranja najnovije telekomunikacione tehnologije nepotrebna, kao i da će sud slučaj ponovo razmatrati pre leta.Aukcija frekvencija u Francuskoj bi trebala da se desi u aprilu, a operatori mobilne telefonije bi trebali da licence dobiju najkasnije do juna. Upravo zbog toga je Državni savet i naveo da nema potrebe za hitim merama i da procedura može da se odvija nesmetano.Ekološke organizacije Agir i Priartem su prethodno zatražile da se obave zvanične provere uticaja 5G elektromagnetnog značenja na okolinu i zdravlje ljudi, pozivajući se na propise Evropske unije o zaštiti potrošača.Organizacije su ocenile i da bi prmena 5G imala "nekontrolisane" posledice po društvo, fizičko i mentalno zdravlje ljudi i ekosistem, prenosi portal Connexion France (connexionfrance.com).Francuska je već počela da testira 5G tehnologiju u Bordou, Grenoblu, Lilu, Lionu, Marseju, Nantu i Tuluzu.Operatori su rekle da palniraju da ostvare 20% pokrivenost 5G u Francuskoj do 2022. godine, a 100% pokrivenosti do 2030.

Svet

Kad korona uređuje kalendar javnih dogadjaja

Italija je najugroženija zemlja u Evropi kada je u pitanju korona virus. Broj žrtava porastao je tokom vikenda na 366. U karantin je stavljeno 16 miliona ljudi i to u najugroženijim regionima na severu zemlje. Zatvorene su škole, muzeji i restorani. Većina javnih događaja je otkazana, a među njima je turneja violiniste Stefana Milenkovića.Francuska je po broju registrovanih slučajeva druga u Evropi, odmah posle Italije. Do sada je otkriveno 1.126 slučajeva zaraze. Zbog straha od širenja virusa zabranjeni su svi javni događaji sa više od hiljadu ljudi a vlada planira i da pozove upomoć i nedavno penzionisane medicinske radnike i studente medicine.Privremena zabrana avio-letova ka Italiji jedan je od prvih koraka koje su uvele gotovo sve zemlje regiona, pa i Srbija, kada su u pitanju mere zaštite u borbi protiv korona virusa.Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić kaže da za sada nije planirano otkazivanje javnih skupova. Nešto strože mere za sada se primenjuju samo u porodilištima i domovima za stare. U porodilištu u Višegradskoj posete su potpuno zabranjene dok su u klinici “Narodni front” ograničene na pola sata. Dodatne mere opreza primenjuje i Gerontološki centar Beograd. Ograničene su posete korisnici i preporučeno nošenje hirurške maske.U Sloveniji su u poslednja 24 sata potvrđena tri nova slučaja pa je sada 19 zaraženih. Nekoliko fakulteta već je obustavilo predavanja za studente i uvelo nastavu na daljinu.Među prvim merama koje je donela ova zemlja je zabrana organizovanja javnih okupljanja sa više od 500 ljudi.Javne skupove ali sa više od hiljadu ljudi privremeno je zabranila i Hrvatska.Da bi sprečili mogućnost širenja koronavirusa i vlasti u Bosni i Hercegovini donele su uputstvo da se otkažu sva masovnija okupljanja. Ova mera za sada se odnosi samo na Federaciju, dok u Republici Srpskoj u kojoj su zabeležena sva tri slučaja zaraze ovakvih mera još nema.Crna Gora je za sada jedina država u regionu u kojoj nije zabeležen nijedan slučaj zaraze koronavirusom ali se pod nadzorom nalaze 1.084 osobe.Makedonske vlasti su zbog ozbiljnosti situacije u vezi sa koronavirusom preporučilo makedonskim državljanima da ne putuju na sever Italije.Posle identifikovana dva slučaja obolelih, Vlada Albanije obustavila je nastavu u svim školama u naredne dve nedelje.Grčka je privremeno zatvorila 34 škole, uglavnom u oblasti Atika, kako bi se sprečilo širenje koronavirusa a Vlada planira i ekonomske mere kako bi se sprečile ekonomske posledice uzrokove koronavirusom.U Poljskoj je, za sada, potvrđeno 11 slučajeva koronavirusa.  Zbog straha od širenja ovog virusa otkazan je ovogodišnji marš sećanja na holokaust, koji se održava na jugu Poljske, kod bivšeg koncetracionog logora Aušvic Birkenau.Prema poslednjim podacima od korona virusa zaraženo je više od 110 hiljada ljudi u 106 država sveta. Ukupan broj umrlih je 3.831, ali je do sada izlečeno 62.303 osobe. 

Srbija

Privatnik iz Hrvatske objavio plate zaposlenih

Digitalna agencija Bornfight prva je (i zasad jedina) u Hrvatskoj objavila plate svojih zaposlenih, objavio je poslovni.hr. Direktor i suvlasnik ove firme Tomislav Grubišić navodi da je od objave njihovog vodiča u kome su se osim pozicija zaposlenih i opisa njihovog posla nalazila i visina plate njihovu internet stranicu posetilo skoro 25 hiljada ljudi, a da je sam vodič preuzet 5 hiljada puta. Bruto plata senior programera nivoa 3 u koju je uključen i prevoz iznosi u ovoj IT firmi  25 hiljada kuna, odnosno 3 200 evra. Ipak, Grubišić kaže da nije sve išlo glatko i da je četvrtina zaposlenih imala primedbe na svoju poziciju, opis posla i platu ali da su zaposleni sada zadovoljniji, pogotovo top stručnjaci. Ova odluka digitalne agencije Bornfight doprinela je većoj zainteresovanosti mladih talenata za rad u ovoj firmi, pa kako navode, na dnevnom nivou dobijaju pet puta više otvorenih molbi nego ranije, naročito programera i dizajnera. Primer Bornfight-a uskoro bi mogle da slede još neke hrvatske firme jer se na isti korak spremaju i neke firme i IT industrije i iz turizma.Za razliku od našeg regiona, ovaj trend nije novost u svetu. Prema podacima američkog instituta za istraživanje ženskih politika 17 odsto privatnih preduzeća već objavljuje plate svojih zaposlenih.  Najdalje je u globalnom trendu transparetnosti otišla Norveška gde je još pre 19 godina propisano da su poreske karte građana javne i da se mogu pretraživati preko Interneta. Da je znatiželja javnosti da saznaju plate prijatelja ili kolega bila velika pokazuje podatak da zabeleženo više od 16,5 miliona pretraživanja poreskih karti u državi sa nešto više od pet miliona stanovnika. Danas, kada im se mora pristupiti uz korisničko ime i lozinku broj pretraga pao je dva miliona godišnje a među tim pretragama su i one koju vrše i poreski organi i državne službe. 

Srbija

Šest opština spustilo rampu za nove mini hidroelektrane

U poslednjih nekoliko meseci šest opština stavilo je zabranu na izgradnju mini hidroelektrana, a opština Arilje je poslednja u nizu koja više neće izdavati građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrana. Ariljski odbornici u četvrtak 5. marta su jednoglasno usvojili odluku kojom se ne ostavlja mogućnost izdavanja građevinskih dozvola za mini hirdroelektrane dok je ovaj akt na snazi pa će od daljeg podizanja objekata biti zaštićen Veliki Rzav, jedna od najčistijih reka u Srbiji."Do usvajanja izmena i dopuna prostornog plana zabranjuje se izrada planskih i urbanističkih  dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana, kao i izdavanje građevinskih dozvola", navodi se u prostornom planu.Na teritoriji Arilja postoje dve mini hidroelektrane i obe su u fazi izgradnje. Jedna derivaciona nalazi se na Panjici, a druga je pribranska na Moravici. Odluku o zabrani novih MHE krajem februara doneli su i odbornici opštine Svrljig. “Moramo da sačuvamo to što nam je priroda dala. Posle ove odluke više niko ne može da dobije dozvolu za izgradnju MHE na području Svrljiga, rekao je šef odborničke grupe Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić. Na teritoriji Svrljiga nije sagrađena nijedna mala hidroelektrana. Broj opština koje zabranjuju gradnju mini hidroelektrana se uvećava. Osim Arilja i Svrljiga, ovakvu odluku u poslednjih nekoliko nedelja donete su u Boru i Užicu. Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić objasnio je da su izdate dozvole za izgradnju mini-hidroelektrana istekle i da će one biti zabranjene na teritoriji ovog grada. I užički odbornici odlučili su da se do daljeg neće izdavati građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrana na teritoriji ove opštine. Na spisku gradova koji su rekli NE mini hidroelektranama je i Paraćin. Odeljenje za urbanizam u ovoj opštini poništilo je krajem prošle godine pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli za izgradnju MHE na reci Grzi. Slučaj koji je izazvao najveću pažnju javnosti bio je onaj koji se tiče mini hidroelektrana na Staroj planini. Posle višemesečnih protesta meštana, investitor Dragan Josić odustao je od izgradnje. Skupština grada Pirota u septembru prošle godine donela je odluku da iz budućeg prostornog plana izbriše sve lokacije za male hidroelektrane na području zaštićenog područja Stare planine. Međutim, pitanje reka sa ovog područja koje su već "ugurane" u cevi još nije rešeno, a aktivisti Sačuvajno reke Stare planine najavili su da će ih sami ukloniti.Prema podacima ministarstva ekologije i zaštite životne sredine u Srbiji ima oko 100 mini hidroelektrana, a katastrom mini hidroelektrana napravljenim 80-tih godina, planirano je 850 lokacija. Izmenama zakona o zaštiti životne sredine koje je najavilo resorno ministarstvo trebalo bi da bude zabranjena izgradnja MHE u zaštićenim područjima. Međutim, kada će zakon biti promenjen i kakve izmene će sadržati, nije poznato. Podsećamo da je premijerka Ana Brnabić ocenila u januaru da je besmisleno zabraniti izgradnju mini hidroelektrana. 

Svet

Nafta u slobodnom padu zbog rata cenama

Cena nafte na globalnom tržištu danas je zabeležila najveći pad od izbijanja Zalivskog rata 1991. godine, nakon što je Saudijska Arabija otpočela cenovni rat protiv Rusije.Cene West Texas Intermediate (WTI) i Brenta, dva repera za svetsku cenu nafte, pale su u ponedeljak za preko 20% i približile su se ceni od 30 dolara po barelu.Nakon što su propali pregovori Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) sa Moskvom o daljem snižavanju proizvodnje, Rijad je počeo da snižava cene kako bi izbegao potencijalne gubitke u budućoj trgovini.Strahovi o prekomernoj ponudi energenta su pojačani i epidemijom korona virusa koja trenutno usporava svetsku ekonomiju.Istovremeno, Međunarodna energetska agencija (IEA) je u svojojoj najnovijoj mesečnoj analizi ocenila da će se tokom ove godine verovatno dogoditi najveći pad potražnje za naftom od 2009. godineDrastičan pad cene nafte utiče i na svetska finansijska tržišta, najvažnije azijske berze su poslednju sesiju zabeležile pad od preko 5%, evropske trenutno pretežno gube vrednost, dok se najveći uticaj očekuje na američka tržišta, koja će početi sa trgovinom kasnije popodne.Ministarstvo finansija Rusija saopštilo je danas da ta zemlja može da svoju ekonomiju održi stabilnom šest do deset godina sa cenama nafte u rasponu od 25 do 30 dolara po barelu.Nadležno ministarstvo je najavilo da će sprovoditi operacije na otvorenom tržištu pomoću sredstava iz državnih rezervi (Фонд национального благосостояния России), u kojima se trenutno nalazi nešto manje od 140 milijardi dolara.

Srbija

Uskoro masteri gejminga

Državni fakulteti na postdiplomksim studijama izučavaće gejming, razvoj i dizajn igara, saznaju Novosti.Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u toku ove nedelje raspisaće konkurs za izbor master studijskih programa - master kreativne industrije.Na javni poziv Ministarstva moći će da se prijave univerziteti ili fakulteti čiji je osnivač Republika Srbija, a koji realizuju osnovne ili postdiplomske studije iz oblasti računarstva, informacionih tehnologija, menadžmenta, organizacionih nauka i umetnosti.Sedmočlana komisija izabraće najviše dva programa, na koja će biti upisano po 35 studenata.U kreiranju ovog programa su učestvovali kabinet premijerke Srbije, nacionalna platforma Srbija stvara pri Inicijativi Digitalna Srbija.Domaća industrija video igara je prošle godine zapošljavala blizu 1.300 stručnjaka, od kojih su četvrtina bile žene. Objavljeno je više od 70 igara, a ukupni prihodi gejming industrije se grubo procenjuju između 50 i 100 miliona evra, saopštila je Srpska asocijacija industrije video igara (SGA).Blizu 90% firmi koje izrađuju video igre u Srbiji su u domaćem vlasništvu, a čak 43% njih sve svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, navodi se u istraživanju koje je objavila SGA.Dva beogradska očajnika čiju igricu igra 30 miliona ljudiOvo su najbolji gejming gradovi na svetuSrbija najbolja na Balkanu po brzini fiksnog interneta

Srbija

Domovi zdravlja i zavodi u rukama države

Republika Srbija preuzima osnivačka prava nad domovima zdravlja i zavodima za zdravstvenu delatnost u kojima je do sada ta prava imala lokalna samouprava, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Novac za njihovo finansiranje obezbeđivaće se iz budžeta Srbije, doprinosa za socijalno osiguranje i drugih izvora. Odlukom Vlade, domovi zdravlja i zdravstveni zavodi dužni su da ministarstvu dostave statut na saglasnost. Do imenovanja direktora, njegovu dužnost obavljaće dosadašnji direktor doma zdravlja i zavoda za zdravstvenu delatnost, a isti slučaj je i sa imenovanjem predsednika i članova upravnog i nadzornog odbora, navodi se u “Službenom glasniku”. Odluka o preuzimanju osnivačkih prava odnosi se na 97 domova zdravlja širom Srbije kao i na 11 zavoda za zdravstvenu zaštitu. Ne radi ginekolog u domu zdravlja, ali radi u bolniciSpajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad

Srbija

Do lekarskih nalaza i preko interneta

Do lekarskih nalaza i preko interneta Svaki pacijent uskoro će preko portala e-zdravlje moći da vidi svoju kompletnu medicinsku dokumentaciju, bez odlaska kod lekara, prenela je NovaS. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić objasnio je da će  korisnici dobiti svoj bar-kod pomoću koga će se konektovati na taj portal. Osim uvida u medicinsku dokumentaciju građani će preko ovog portala moći da komuniciraju sa izabranim lekarom specijalistom i subspecijalistom i da traže savete, bez kliničkog pregleda.Portal e-zdravlje će omogućiti pacijentu iz Beograda koji se zatekne, na primer, u Nišu ili Novom Sadu, da dobije uvid u medicinske nalaze a da ne mora ponovo da prolazi kroz dijagnostičke procedure koje su već urađene.“U bilo kojoj ustanovi otvaranjem tih podataka videće se svi snimci  i nalazi, a da se ponovo ne rade magnet ili skener”, kaže Vekić.Portal bi trebalo da omogući i bolje funkcionisanje skrining programa a pacijentima će biti omogućeno da naprave i podsetnik za uzimanje terapije.

Srbija

Teretni brodovi u Srbiji ispuštaju opasne materije u reke

Objekti za pretovar robe u lukama Srbije čiste se tako da velika količina opasnih materija završi u rekama, zbog čega je Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) zatražilo od stručne javnosti i nadležnih ministarstava da nadju rešenje za ovo ekološko pitanje.Ta organizacija navodi da objekti za pretovar na brod, potisnicu ili šlep moraju da budu čisti i suvi, a da se "na stotine i stotine" objekata opere na rekama, iako je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi, zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po zivotnu sredinu. "Tereti koji sadrže u sebi štetne materije a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo... Paradoksalno, ti tereti se ne tretiraju kao opasni tereti iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po oklinu i zdravlje ljudi". Ista organizacija navodi da se godišnje u lukama i na pretovarnim mestima Srbije utovari na desetine miliona tona robe godišnje, a da se osoblje koje čisti te objekte na duži vremenski period izlaže ozbiljnim posledicama po zdravlje."Kao primer navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida", dodaje Miodrag Pančić iz UPLS.Prethodno je ista organizacija objavila i da teretni brodovi  u Srbiji imaju problema i sa odlaganjem otpada, zato što na graničnim prelazima i u lukama u našoj zemlji ne postoje kontejneri."Pozivamo nadležna ministarstva da se ozbiljnije pozabave problematikom odlaganja otpada. Sve smeće koje se ne odloži po propisu potencijalno završi u našim rekama što povlači mnogo veće probleme u budućnosti", navodi se u saopštenju.

Srbija

Beogradskim arhitektama prvo mesto na konkursu u Južnoj Koreji

Beogradski studio ARCVS, predvođen arhitektom Branislavom Redžićem, osvojio je prvo mesto na internacionalnom konkursu za Glavnu Gradsku biblioteku u južnokorejskom gradu Kvangdžu, javila je Gradnja.rs.Kako ocenjuje portal, ova nagrada je veoma važna za domaću arhitekturu iako nije reč o javnom objektu u nekom većem gradu (Kvangdžu ima oko 1,5 miliona stanovnika). Podseća se i  da su naše arhitekte i veliki projektni biroi slične stvari projektovali širom Ruske Federacije i drugih bivših sovjetskih republika. "Možda i jesu, ali ne u ovako stilski, funkcionalno i tehnički inovativnoj arhitekturi, za koju sluha imaju isključivo investitori u privredno razvijenim državama sveta", ocenjuje se u tekstu.Takođe, uspeh je upotpunjen činjenicom da će projekat najverovatnije biti realizovan, što bi mogla biti vredna referenca za domaće autore, ali i putokaz i podsticaj za druge kolege iz Srbije da se nešto više okrenu internacionalnoj sceni javnih konkursa i uz kontinuirani rad pokušaju i sami da realizuju neki dobar projekat. Kako će izgledati bioblioteka pogledajte na ovom LINKU.Prag na vodi: kultura, plutajući bazeni i brodovi

Srbija

Kako se nemački zakon o doseljavanju radnika primenjuje u Srbiji

Novi nemački Zakon o doseljavanju kvalifikovanih radnika na snazi je tek nekoliko dana, od nedelje 1. marta, a samo  jedna nemačka firma za zapošljavanje u Novom Sadu je već angažovala 29 ljudi, preneo je Danas pozivajući se na tekst Dojče vele.Reč je o firmi za zapošljavanje radnika Mintajm hjuman risorsiz d.o.o koja od oktobra ima svoju kancelariju u Novom Sadu. Prošle subote je tamo održan drugi informativni susret. Kao i prvi put, došlo je oko 50 osoba koje je firma preko te kancelarije pozvala.Na kraju je ostalo 29 njih koji će, kao stvari stoje, dobiti posao u Nemačkoj. Pozadina svega je Zakon o doseljavanju kvalifikovane radne snage koji je na snazi od 1. marta i olakšava imigraciju za ljude van EU iz zemalja kao što je Srbija.Kako prenosi Danas, nemački list Lamperthajmer cajtung piše da firma „Mintajm“ svakodnevno oseća nedostatak kvalifikovanih radnika. Pre sedam godina, ta firma iz Darmštata otvorila je svoju prvu filijalu u Španiji. Sada razmišlja o otvaranju novih kancelarija na Kosovu i u Litvaniji. Prošle godine je „regrutovala“ oko 50 stranih radnika, ove godine će ih biti oko 100, rekli su u ovoj kompaniji za Dojče vele.Iz kompanije dodaju da je potreba za kvalifikovanim radnicima tolika da od 150 do 170 radnika za privremeni rad, koliko ih ’Mintam’ ima pod ugovorom, svake godine trećina tih ljudi pređe u stalan radni odnos. U Hesenu tako, prema informacijama Industrijske i trgovinske komore (IHK) trenutno nedostaje 28.000 kvalifikovanih radnika, a širom zemlje se, prema Saveznoj agenciji za rad, traži više od milion njih – samo u negovateljskoj branši nedostaje oko 25 do 30 hiljada ljudi. Neke klinike već preotimaju jedna drugoj osoblje uz premije za prelazak u novi tim koje idu i do 5.000 evra“, piše nemački list.Kada je reč o zanatskim delatnostima, Zanatska komora (HWK) prenosi da ni u jednoj branši nema dovoljno ljudi. „Potreba za radnicima je ogromna u kućnoj tehnici, te pogonima za proizvodnju životnih namirnica i u zdravstvenoj i građevinskoj branši“, navodi predsednik HWK Bernd Ehiger.Kandidati iz Novog Sada dolaze iz medicinskih profesija, piše Lamperthajmer cajtung – od lekara, pa do negovatelja ili fizioterapeuta. Tu su i vozači autobusa i kamiona, stolari, hemičari, mehatroničari, inženjeri mašinogradnje i logistike, pa i industrijski knjigovesci. Osobe iz zemalja van EU zbog komplikovanih propisa ne mogu biti angažovane u firmama koje pozajmljuju radnike na određeno vreme, pa „Mintajm“ za njih traži samo poslove na regularnom tržištu rada.Nemačka preduzeća prijavljuju „Mintajmu“ koja radna mesta hoće da popune, i ta firma traži podesne radnike. „Oni najčešće dobijaju jake ugovore“, kaže Štruler. A „Mintajm“ preuzima sve administrativne poslove, prikuplja dokumenta, svedočanstva i diplome, te potvrde o završenim kursevima nemačkog jezika, i na kraju podnosi u nemačkom konzulatu zahtev za vizu.Tokom prvih šest meseci u Nemačkoj, ona pomaže novopridošlima, na primer, u traženju stana ili pri otvaranju tekućeg računa. „Zakon ima više od 130 strana. Zahtevi su kompleksni“, a tome treba dodati i propise u zemljama porekla. Preduzećima se ne isplati da sama sređuju sve te stvari. Nov Zakon o doseljavaju kvalifikovanih radnika važi od 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom o čemu možete čitati OVDE.